OTMICE I NESTANCI
NE-ALBANACA NA KOSOVU
24. mart 1999 – 31. decembar
2000. godine
Od dolaska me|unarodnih snaga (KFOR) na Kosovo, 12. juna 1999. godine,
do 31. decembra 2000. godine nestalo je
pod nerazja{njenim okolnostima[1]
ili je oteto[2]
najmanje 932 ne-Albanaca. Istra`ivanje Fonda za humanitarno pravo (FHP)
pokazuje da su se otmice i nestanci Srba, Roma, Crnogoraca i Bo{njaka
svakodnevno doga|ali u periodu od 12. juna do 1. septembra 1999. godine. U tom
periodu oteto je ili nestalo 835 ne-Albanaca. Sudbina 593 osobe jo{ uvek nije
razja{njena. Oslobodila~ka vojska Kosova (OVK) pustila je na slobodu 141 osobu
iz zatvora pod njenom kontrolom, 24 osobe uspele su da pobegnu iz zatvora
OVK-a, 13 nezakonito uhap{enih oslobodili su pripadnici KFOR-a i 62 osobe su
ubijene posle otmice.
Nestale osobe uglavnom su civili. Od 593 nestalih, koliko je FHP
registrovao, 257 ne-Albanaca su uhapsili pripadnici OVK ili pojedinci u njeno
ime. Svima se gubi trag posle
zatvaranja. 336 ne-Albanaca nestalo je pod nerazja{njenim okolnostima. Najve}i
boj nestanaka dogodio se u gradovima u kojima nije bilo, u vreme NATO
bombardovanja, masovnijeg nasilja srpskih snaga prema albanskim civilima. U
vremenu od 12. juna do 1. septembra 1999. godine u Prizrenu nestao je 121
ne-Albanac: 51 su uhapsili pripadnici OVK i od tada im se gubi trag, 42 osobe
su nestale pod nerazja{njenim okolnostima, petoro je ubijeno posle zatvaranja i
23 osobe su oslobo|ene, odlukom OVK-a ili posredstvom KFOR-a. U istom periodu u
Pri{tini je nestalo 142 ne-Albanaca. 27 uhap{enih OVK je posle nekoliko dana
pustila na slobodu. Do 1. septembra, rodbina ili pripadnici KFOR-a, prona{li su
tela 7 nestalih u Pri{tini. U Gnjilanu je 120 nestalo, njih 47 OVK je
oslobodila nakon ispitivanja i 8 uhap{enih su stekli slobodu posredstvom
KFOR-a. U Gnjilanu, 10 ne-Albanaca je ubijeno posle zatvaranja i njihova tela
su na|ena. Prema podacima FHP-a u \akovici je za dva i po meseca nestalo 63
Srba i Roma[3].
Posle ispitivanja, od nekoliko sati do nekoliko dana, OVK je oslobodila 14
zatvorenika, dvojica su uspeli da pobegnu, tela {estorice odvedenih iz ku}e su
na|ena, a sudbina 41 nestalog lica jo{ uvek nije razja{njena.
Istra`ivanje FHP-a pokazuje da je tokom NATO bombardovanja, u toku
sukoba srpskih snaga i OVK, nestalo vi{e desetina pripadnika Vojske Jugoslavije
ili policije ~ija sudbina jo{ uvek nije razja{njena. U istom periodu preko
1.500 Albanaca nestalo je posle zatvaranja, naj~e{}e posle odvajanja mu{karaca
iz kolona. Njihova sudbina jo{ uvek je nepoznata.
Posle 1. septembra 1999. godine otmice i nestanci ne-Albanaca doga|aju
se incidentno. To je pre svega posledica nastalog stanja na Kosovu: Srbi su ili
izbegli sa Kosova ili su se sklonili u enklave pod za{titom KFOR-a. Prema
podacima FHP-a od 1. septembra 1999. godine do kraja decembra 2000. godine
nestalo je 97 ne-Albanaca. Sudbina 72 nestale osobe jo{ uvek nije razja{njena.
Me|utim, praksa nedobrovoljnog nestanka na Kosovu nije prestala. U drugoj
polovini 1999. godine i tokom 2000. godine nestalo je preko 300 Albanaca. Ima
indicija da je re~ o politi~kim otmicama. Sudbina ve}ine njih jo{ uvek nije
razja{njena.
Navode o zatvorima OVK-a nezavisno su potvrdili brojni svedoci FHP-a.
Izvesno je da je OVK dr`ala zatvorenike u brojnim javnim objektima, privatnim
ku}ama i na otvorenom prostoru. Podaci tako|e ukazuju da je OVK imala preko 100
zatvorskih objekata do 1. septembra 1999. godine, {to je u neposrednoj vezi sa
brojem otetih i nestalih ne-Albanaca. Nema nezavisne potvrde navoda da su ti
tajni zatvori OVK postojali tokom 2000. godine. Izvesno je da je OVK
praktikovala ~esto da seli zatvorenike, iz jednog u drugi objekat, iz jednog u
drugo mesto, strahuju}i da KFOR ne otkrije tajno mesto zatvaranja. Svedoci i
`rtve nezakonitog zatvaranja ukazuju da je bilo slu~ajeva u junu 1999. godine
da su KFOR-u prijavljivali lokacije zatvora OVK i da tim povodom KFOR ni{ta
nije preduzeo. Posle otmice petorice Srba iz Orahovca, 29. oktobra 1999.
godine, FHP je neposredno saznao od predstavnika KFOR-a u Pe}i da su
proveravali navode o tajnim zatvorima OVK u zgradi Doma armije i napu{tenoj
fabrici u naselju Piskote u \akovici ali da nisu uspeli da prona|u zatvorenike.
Me|u otetim bila su dvojica orahova~kih Srba protiv kojih je Okru`no javno
tu`ila{tvo u Prizrenu podnelo 1. oktobra 1999. godine zahtev za sprovo|enje
istrage zbog osnovane sumnje da su po~inili ratni zlo~in protiv civilnog
stanovni{tva.
Izvesno je da su se zatvori OVK nalazili u podrumu hotela “Pa{trik”,
prostorijama auto {kole “Start”, zgradi biv{eg Doma armije i u napu{tenoj
fabrici u naselju Piskote u \akovici; u zgradi |a~kog internata, u zgradi u
~ijem prizemlju se nalazi samoposluga u Bojaninoj ulici, naselju ^enar ~esma i
Starti igrali{te u Gnjilanu; u zgradi Okru`nog zatvora, biv{oj policijskoj
stanici, {koli za gluvoneme, podrumu zgrada YU programa, biv{em Domu
jugoslovenske vojske i u napu{tenoj ku}i Srbina Dragana Spasi}a u Prizrenu, i u
privatnim ku}ama u selima Zlatare i Mati}evo, u
naselju Dragodan, Taslid`e i Ulpijana i u osnovnoj {koli “Meto
Barjaktari” u Pri{tini. Podaci nedvosmisleno pokazuju da je te lokacije OVK
koristila u drugoj polovini juna, julu i avgustu 1999. godine, kada su se
otmice i nestanci ne-Albanaca doga|ali svakodnevno.
Istra`ivanje slu~ajeva nestalih posle dolaska me|unarodnih snaga na Kosovo
FHP je sproveo zahvaljuju}i podr{ci i pomo}i oca Save i sve{tenika u manastiru
Gra~anica i Visoki De~ani. Izve{taj FHP ne daje potpunu i najta~niju sliku o
nestalim Srbima, Romima, Bo{njacima, Crnogorcima i pripadnicima Vojske
Jugoslavije i policije.Izve{tajem nisu obuhva}eni slu~ajevi nestanka i otmica u
1998. godini, kao ni slu~ajevi posle dolaska KFOR-a koje FHP nije uspeo
nezavisno da istra`i, bilo zbog nedostupnosti svedoka ili nepotpunih podataka o incidentu.
DEČANI
(DEÇAN)
1. Nestanci
Vukanić Vlastimir (80), Crnogorac iz sela Junik,
mahale Kalavaj (Mahalla e Kallavaj), op{tina Dečani, penzioner, nestao je
12. juna 1999. godine u De~anu. Poslednje su ga videle njegove albanske kom{ije
Sadiku koje su boravile u njegovoj ku}i za vreme NATO intervencije.
Prema re~ima Radoja Vukanovi}a,
njegov otac Vlastimir ostao je u De~anima posle 10. juna kada su on i njegova
porodica izbegli u Srbiju. Otac je ostao sa albanskim kom{ijama Sadiku, koje su
Vukanovi}i za vreme rata ~uvali u svojoj ku}i. Od tih kom{ija Radoje je saznao
da su bili sa njegovim ocem do 12. juna, kada su se vratili svojoj ku}i. Sa
Vlastimirom su se dogovorili da slede}eg jutra pre|e kod njih. Po{to se
Vlastimir nije pojavio, kom{ije su oti{le da vide {ta se doga|a. Zatekle su
praznu ku}u. Istog dana popodne pripadnici OVK zapalili su Vlastimirovu ku}u.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Krstić Milija (70), Srbin iz De~ana, penzioner i njegova supruga
Vilka (60), Slovenka, stanovali su u
ulici Cara Du{ana br. 60, nestali su 11. jula 1999. godine.
Prema izjavi njihove ćerke
Olge, ona je sredinom juna 1999. godine izbegla u Srbiju i zbog prekida
telefonskih linija nije imala kontakt sa roditeljima. Krajem jula, od
sve{tenika u manastiru De~an saznala je da su njeni roditelji nestali i da su ih
kom{ije poslednji put videle 11. jula.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Marku{ić Omer, Musliman iz Plava, Crna Gora, nestao je po~etkom
decembra 1999. godine, na putu između Peći (Pejë) i Dečana, koje
kontroli{e komandant OVK Besim Čeku (Besim Çeku).
Izvor: Slav Moslems from Plav,
Montenegro, protested in Peć, Kosovo ŠMuslimani iz Plava, Crna Gora,
protestovali u Pe}i, Kosovoą, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne vestią 6.
decembar 1999.
Jovanović Mile, Petrović Boban i jo{ dva
lica (identitet nepoznat), Srbi
iz Dečana, nestali su tokom januara 2000. godine u Dečanima.
Izvor: Pet otetih u Dečanima,
BLIC, 31. januar 2000.
2. Otmice
Pavlović Borivoje (65), Srbin iz Dečana,
penzionisani ugostitelj, pre rata živeo u Peći, otet je u periodu
između 15. i 17. juna 1999. godine u Dečanima.
Sestra otetog Borivoja, Angelina
izjavila je FHP-u da je on poslednji put viđen kada je krenuo iz manastira
Dečani u stan njihove druge sestre, koja je živela u gradu. Angelina je od
kom{ija njihove sestre saznala da su Borivoja oteli pripadnici OVK. Kada je
stigao u sestrin stan, za njim je u{la grupa pripadnika OVK koji su ga izveli
iz stana i poveli sa sobom. Od tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jolaja Binak (Jollaj Binak) (80), njegov sin Muharem
(23) i unuk Binak (13), Romi iz
Glođana (Glloxhan), op{tina Dečani, odvedeni su iz kuće 20. juna
1999. godine. De~ak Binak je pu{ten istog dana, dok su otac i sin odvedeni u
zatvor OVK u naselju Piskote (Piskotë), op{tina \akovica (Gjakovë), i od tada
im se gubi svaki trag.
Prema svedočenju ~lana
porodice Jolaj, četvorica pripadnika OVK su 20. juna u{la u njihovu
kuću i vređala i batinala sve ukućane. Svedok je među
pripadnicima OVK prepoznao Buka i Muharema Sadriju i Neziraj Arbena. Pripadnici
OVK su u svoj {tab, u naselju Piskote, poveli trinaestogodi{njeg Binaka. Na
pola puta prema {tabu vojnici su ga pustili da se vrati kući i poruči
svojoj porodici da odmah napusti Kosovo.
Kasnije tog dana, isti
pripadnici OVK ponovo su do{li u kuću porodice Jolaj i odveli Muharema. Sutradan,
21. juna, vojnici OVK su do{li po
treći put i poveli sa sobom starog Binaka, Muharemovog oca.
Prema saznanju ~lanova porodice
Jolaj, Binak i Muharem su odvedeni u {tab OVK u naselju Piskote, na ~ijem ~elu
je bio Ramu{ Haradinaj (Ramush Haradinaj). Sudbina Binaka i njegovog sina
Muharema jo{ uvek je nepoznata.
Posle, ostali članovi
porodice Jolaj su napustili Kosovo i izbegli u Crnu Goru.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Sadula Faredin (Sadullahu
Fahredin) (68), Goranac iz Dečana, ulica Edvarda Kardelja b.b,
penzioner, otet je 15. jula 1999. godine u Dečanima.
Prema izjavi njegove ćerke
Ibi{e (Ibishe), koja živi u Srbiji, njeni roditelji Faredin i Zurija su od
sredine juna 1999. godine spavali kod svojih kom{ija Albanaca, dok su preko
dana boravili u svojoj kući. U noći 14/15. jula 1999. godine, njihova
kuća je spaljena. Sutradan ujutru, oko 7,00 časova, njihov sin
Fatmir, koji je sa porodicom boravio u dečanskom manastiru, do{ao je, kao
i obično, da obiđe roditelje. U dvori{tu pored spaljene kuće zatekao
je samo majku, dok je otac bio u kom{iluku. Razgovarao je sa majkom i zatim
oti{ao da ne{to obavi u gradu. Kada se Faredin oko 9,00 časova vratio iz
kom{iluka, po{ao je da potraži sina u gradu, i od tada mu se gubi svaki trag.
Supruga nestalog Faredina
saznala je da su u otmici njenog mu`a u~estvovala dvojica Albanaca iz okoline
De~ana[4].
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.1. Ubijeni
Nikovčević Avdo (65), Musliman iz sela
Rastavica, op{tina De~ani, i njegov brat Zaim
(63), Musliman iz sela Kru{evo kod Plava, u Crnoj Gori, nestali su 4. jula
1999. godine. Njihova tela
pronađena su 18. avgusta 1999. godine.
Prema izve{taju Helsin{kog
odbora za ljudska prava u Sandžaku, Avdo je do 3. jula sa porodicom boravio kod
brata Zaima u selu Kru{evo. Tog dana, sa bratom je oti{ao u svoje selo
Rastavicu, kako bi pospremili ku}u za povratak. Posle prve no}i u Rastavici,
obojici se gubi trag.
Njihova tela pronađena su
18. avgusta, u {umi pored sela Ko{are (Koshare), blizu albanske granice.
Izvor: Izve{taj o položaju
Muslimana-Bo{njaka na Kosovu nakon dolaska KFOR-a, Helsin{ki odbor za
ljudska prava u Sandžaku, oktobar 1999.
2.2. Na slobodi
2.2.1. Pu{teni
D`.J. (29), Roma iz De~ana, zaposlenog u Komunalnom
preduze}u u De~anima, rezervistu policije odveli su iz ku}e trojica pripadnika
OVK, 17. juna 1999. godine. Najpre su ga odveli u {talu iza restorana “^akor”
("Çakor") i ku}e Srbina Danila Ste{evi}a. Tukli su ga i
ispitivali za{to je bio rezervista i {ta
je radio za vreme rata kao radnik Komunalnog preduze}a. Posle toga odveli su ga
u kafanu “^akor”, gde se nalazio {tab OVK. Tu su ga ispitivali nekoliko sati, a
onda pustili sa re~ima da ima tri dana rok da napusti ku}u. ^im je do{ao ku}i,
spakovao je porodicu i pre{li su u manastir De~ane. 3. jula u pratnji KFOR-a
oti{li su u Crnu Goru. Otac D`.J. je na osnovu sinovljeve pri~e zaklju~io da je
me|u pripadnicima OVK koji su tukli i ispitivali njegovog sina bio i me{tanin Avdulj Mu{koljaj (Avdyl Mushkolaj).
Izvor: FHP. izjava svedoka
\AKOVICA
1. Nestanci
Hadri \evahira (Hadri
Xhevahira) (37), Romkinja iz \akovice, nestala je nakon 24. marta 1999.
godine u \akovici.
Izvor: Roma in the Kosovo conflict [Romi na Kosovu u vreme sukobaą, ERRC ŠEvropski
centar za prava Romaą, novembar 1999.
Bojović Predrag (20), Srbin iz ^a~ka, Srbija,
pripadnik Vojske Jugoslavije, vojnik na slu`enju vojnog roka, nestao 15. ili
16. aprila 1999. godine u borbama u selu Ko{are, na graničnom prelazu sa
Albanijom.
Prema saznanjima njegove
porodice, Predrag je tog dana bio ranjen u borbi. Pripadnici njegove jedinice
su se povukli, a on je ostao na mestu gde se odvijala borba. Vojnici koji su
bili sa njim ispričali su rodbini da je bio ranjen u kuk, da im je dao
svoja dokumenta i da su ga oni ostavili ispod nekog drveta, misleći da
će grupa koja je bila zadužena za evakuaciju ranjenika doći po
Predraga.
Vojska Jugoslavije je prvo
saop{tila Predragovim roditeljima da je on nestao u borbama između 15. i
16. aprila 1999. godine. Kasnije je izvesni pukovnik Živanović poslao
telegram roditeljima da je Predrag poginuo, da je vojska na osnovu
svedočenja drugih vojnika koji su tu bili prisutni zaklju~ila da postoji
samo 1% verovatnoće da je on preživeo. Zbog toga ga oni smatraju licem
poginulim u borbi. Međutim, telo Bojović Predraga nikada nije
pronađeno.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Acić Zlatko (20), iz Smedereva, Kostić Dejan (20), iz sela Klenka, op{tina [abac, Ivanković Sa{a (20), iz Valjeva i Mitić Dejan (22), iz sela Trupale,
op{tina Ni{, Srbi iz Srbije, pripadnici Vojske Jugoslavije, redovni vojnici,
nestali su 16. aprila 1999. godine, kod karaule Ko{are, kota Maja glava, uz
graničnu liniju prema Albaniji, zapadno od \akovice.
Prema izjavi Sa{inog oca
Milomira, Sa{a je sa porodicom poslednji put razgovarao 27. marta 1999. godine
u popodnevnim časovima, kada im je rekao da se nalazi u zgradi neke {kole.
Od Vojske Jugoslavije porodica
je dobila zvanično saop{tenje da je on nestao prilikom vojne akcije u
oblasti Ko{are, kota Maja Glava, uz graničnu liniju sa Albanijom.
Potpukovnik Vojske Jugoslavije Ljubinko Ljurković, poslao je porodicama
nestalih službenu zabele{ku u kojoj se navodi da su ovi mladići poslednji
put viđeni pri izvr{enju redovnih borbenih zadataka, 16. aprila 1999.
godine, oko 11,00 časova.
Porodica je kasnije, od vojnika,
saznala da su prilikom borbe sa OVK pripadnici Vojske Jugoslavije u{li 15
kilometara na teritoriju Albanije, da su neki od vojnika bili ranjeni i da
njihova jedinica prilikom povlačenja nije mogla da ih povede sa sobom,
niti da se vrati po njih.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Mijatović Zoran (20) iz Ra{ke, Srbin iz Srbije,
pripadnik Vojske Jugoslavije nestao je 16. aprila 1999. godine na karauli
Ko{are, graničnom prelazu sa Albanijom, zapadno od \akovice.
Izvor: Veb sajt detektivske agencije
"Ozna",
Pekovi}
Spasoje (58), Srbin iz sela [eremet (Sheremet), op{tina \akovica,
poslednji put je vi|en 5. maja 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Stanojević Vladan (25) i Komatović Sa{a (27), Srbi, pripadnici Vojske Jugoslavije,
rezervisti, nestali 6. maja 1999. godine na karauli Ko{are, graničnom
prelazu sa Albanijom, zapadno od \akovice.
Prema informacijama detektivske
agencije "Ozna", ovi vojnici su tog dana ranjeni i prebačeni u
bolnicu, od kada im se gubi svaki trag.
Centar za mir i toleranciju
navodi da je Vojska Jugoslavije, 23. maja, ocu nestalog Sa{e saop{tila da je on
ranjen 6. maja između 8,00 i 9,00 časova. Vojska je zatim, 27. maja poslala
ocu drugo saop{tenje, u kome se navodi da je Sa{a nestao u borbi.
Otac je naknadno saznao da je
njegov sin bio ranjen u predelu glave i da je imao problema sa vidom.
Izvor: Zagrljeni oti{li u misteriju, BLIC, 15. septembar 1999; Veb sajt
detektivske agencije "Ozna"
Rotkvić Dragan (27), Srbin iz Zrenjanina,
Srbija, poslednji put je viđen 23. maja 1999. godine na Visu iznad Žablja
u blizini \akovice.
Izvor: Veb sajt detektivske
agencije "Ozna"
Konović Sreten, Srbin, nestao je posle 14.
juna 1999. godine u \akovici.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Soba Vidosava (69), Crnogorka iz \akovice, ulica Milo{a Obili}a,
poslednji put je vi|ena 15. juna 1999. godine.
Njena kom{inica ispri~ala je
FHP-u da je poslednji put videla Vidosavu 15. juna 1999. godine. Tog dana
prolazila je pored njene ku}e i videla nekoliko pripadnika OVK kako batinaju Vidosavu. Tako|e je videla kada su
oti{li.
Kom{inica je ponovo pro{la pored
Vidosavine ku}e 20. juna i videla da su ulazna vrata razvaljena. Sve stvari u
ku}i su bile ispreturane, a Vidosava nije bila u ku}i.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo.
Biberdžić Dragica (73), Srpkinja iz sela
Ćerim (Qerim), op{tina \akovica nestala je 15. juna 1999. godine.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo.
Milić Momčilo (49), Srbin iz \akovice,
radnik, poslednji put je viđen 15. juna 1999. godine.
Izvor: Veb sajt detektivske
agencije "Ozna"
Vukasovi}
Lazar (64), Srbin iz \akovice, poslednji put je vi|en 17. juna
1999. godine u \akovici.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
I~evi}
Milka (73), Srpkinja poslednji put je vi|ena 19. juna 1999. godine
u \akovici.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Petković Živko (61), penzioner, i njegova
supruga Desanka (58), domaćica,
Srbi iz \akovice, ulica Stanka \orđevića br. 13/a, nestali su posle
26. juna 1999. godine.
Prema izjavi njihovog sina, brat
i on napustili su \akovicu 12. juna 1999. godine. Majka i otac su ostali u
kući sa kom{ijom Albancem \oka Ba{kimom (Xhoka Bashkim), koji se preselio
kod njih za vreme NATO intervencije zato {to su mu pripadnici srpskih snaga
zapalili kuću. Sinovi, od odlaska u Srbiju, nisu mogli da stupe u kontakt
sa njima, jer su telefonske veze bile u prekidu.
Početkom januara 2000.
godine, u telefonskom razgovoru sa Ba{kimovom sestrom Dijanom iz Prizrena,
saznali su da su 19. juna 1999. godine, u 14,30 časova, Živko i Desanka
krenuli svojim automobilom marke citroen, bele boje, u Srbiju. I{li su putem u
pravcu Peći. Ba{kim im je skinuo tablice sa automobila, jer je smatrao da
}e tako biti bezbedniji. Dijana je dodala da su odlučili da napuste
\akovicu jer su u njihovu kuću često dolazili pripadnici OVK i
raspitivali se gde su im sinovi.
Porodična prijateljica,
Albanka iz \akovice, ispričala je sinu nestalih da nije istina da su
Desanka i Živko, kako to Ba{kim navodi, napustili \akovicu 19. juna, jer ih je
ona u periodu od 12. do 26. juna svakodnevno obilazila i donosila im hranu.
Posle 26. juna, nije vi{e smela da ih obilazi, jer su njoj i njenoj porodici
pretili pripadnici OVK da će ih ubiti jer sarađuju sa Srbima. Dalja
sudbina Desanke i Živka je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Petri~evi} Dragica (77),
Srpkinja iz \akovice, ulica Milo{a Obili}a br. 147, nestala je 5. jula 1999. godine.
Dragi~ina snaja izjavila je FHP-u da ju je
poslednji put videla 4. jula uve~e, kada je bila kod nje u poseti. Sutradan na
stepeni{tu, ispred susedne ku}e koja je pripadala Dragi~inom sinu, u koju se,
nakon {to je on napustio \akovicu, uselio Albanac Daci Idriz, advokat u
\akovici, sa suprugom i dvojicom sinova, od kojih je jedan bio pripadnik OVK,
videla je tragove krvi, jednu Dragi~inu {nalu i ve{ta~ku vilicu. Njena dalja
sudbina je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Radovanović Milorad (60) i njegova supruga Zorka (54), Srbi iz sela Osek Hilja
(Osek Hila), op{tina \akovica, prema izjavi Miloradove sestre poslednji put su
viđeni u noći 15/16. jula 1999. godine u selu Osek Hilija.
Njihova kuća je bila jedina
srpska kuća u ovom selu. Porodica nema nikakvih informacija {ta se sa
njima dogodilo.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Gunga Musa (60), Rom iz \akovice, nestao je 25. jula 1999.
godine na putu od naselja Brekovac (Brekovc) prema ulici Sadika Po`ege (Sadik
Pozhegu), gde se nalazila njegova ku}a.
Posle povratka albanskih
izbeglica, pripadnici OVK ~esto su upadali u ku}u Muse Gunga. Jednom prilikom
odneli su mu iz ku}e vrednije stvari. Sin Hisen prijavio je kra|u
KFOR-u, i posle toga su ga neki
pripadnici OVK pretukli. Drugom prilikom pripadnici OVK su odveli Musinog sina
Arifa na saslu{anje u {tab OVK u hotelu “Pa{trik” ("Pashtriku").
Dr`ali su ga 2 dana, za to vreme ispitivali su ga o doga|ajima za vreme rata i
tukli. Posle toga porodica Gunga je pre{la u naselje Brekovac, gde su se bili
sklonili i drugi Romi. KFOR je obezbe|ivao deo naselja u kojem su se nalazili
Romi. 25. jula Musa je krenuo da obi|e ku}u u gradu i vi{e se nije vratio.
Porodica je istog dana prijavila KFOR-u njegov nestanak. Njegova sudbina jo{
uvek nije razja{njena.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stoli}
Goran (25), Srbin iz \akovice, nestao je 29. oktobra 1999.
godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
2. Otmice
Lazarević Jovana (87) i njegovu suprugu Ljubicu
(75), Srbe iz \akovice, pripadnici OVK odveli su iz stana u no}i 13/14. juna
1999. godine.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Kostić Marka (57), Srbina iz \akovice, penzioner, Dunavska
kolonija br. 25, odveli su pripadnici OVK iz njegove kuće u \akovici, 15.
juna 1999. godine.
Prema izjavi njegovog
prijatelja, u Markovu kuću, u kojoj je živeo sa suprugom Marijom, upali su
pripadnici OVK sa maskama na licu, izveli ga iz kuće, ubacili u automobil
i odvezli. Od tada mu se gubi svaki trag.
Izvor. FHP, izjava svedoka
Be}a Halida (Beqa Halid)
(32), Roma iz sela Crmljane (Crmjane), op{tina \akovica, 16. juna 1999. godine
odveli su pripadnici OVK iz ku}e njegovog oca u naselju Piskote, op{tina
\akovica, od kada mu se gubi svaki trag. Sutradan, 17. juna, isti pripadnici
OVK su oteli i njegovog oca Miftara
(Myftar) (55), batinali ga,
ispitivali i kasnije istog dana pustili.
Prema svedo~enju
njihovog ro|aka, Halid je 16. juna, bio u poseti kod oca u naselju Piskote,
kada su, u poslepodnevnim ~asovima, u ku}u u{li Arif [alja (Arif Shala),
komandant OVK u selu Crmljane, Jah Bu{ati (Jahë Bushati) i jo{ jedan pripadnik
OVK. Sva trojica su nosila uniforme OVK i bila naoru`ana. Izveli su Halida iz
ku}e, ubacili u automobil marke lada i odvezli.
Sutradan, 17. juna,
ujutru, isti pripadnici OVK su ponovo do{li u ku}u Be}a Miftara i odveli ga u {umu u selu Rakovina (Rakovinë), op{tina
\akovica. Tu su ga ispitivali, batinali i oko pono}i istog dana vratili ku}i.
Uku}anima je rekao da nije video sina.
Nakon toga, Miftar je sa ostalim
~lanovima porodice napustio Kosovo i oti{ao u Belgiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Beljulji Fadilja (Behluli
Fadil) (23), Roma iz \akovice, privremeno boravio u kolektivnom sme{taju u
naselju Brekovac, op{tina \akovica, 17. juna 1999. godine oteli su pripadnici
OVK iz |akovi~ke bolnice.
Prema izjavi njegovog oca
Bajrama, njihovu porodicu su pripadnici KFOR-a, zajedno sa ostalim Romima iz
\akovice, 13. juna 1999. godine smestili u kolektivni centar u prigradskom
naselju Brekovac, zbog u~estalih napada pripadnika OVK na Rome u \akovici. Dana
16. juna lekari su do{li u kolektivni centar da pregledaju ljude koji su tu
sme{teni. Po{to je Fadiljov sin Vedat bio bolestan, lekari su ga poveli u
bolnicu u \akovici. Sa njima je po{ao i Fadilj. Kada su do{li u bolnicu,
pripadnici OVK, njih desetak, koji su se tamo nalazili, poku{ali su da li{e
slobode Fadilja, ali je on uspeo da im pobegne i vrati se u Brekovac. Nakon
pregleda, lekari su Vedata vratili u Brekovac i rekli porodici da mora i sutra
da do|e u bolnicu.
Kada su 17. juna Fadilj, njegov prijatelj Lazo Ze}iri (Lazo Zeqiri) i sin Vedat stigli u bolnicu, Fadilja su ponovo napali isti pripadnici OVK, koji su ga, prema re~ima njegovog prijatelja koji je uspeo da pobegne, odveli sa sobom. KFOR je nakon dva sata Vedata vratio ku}i u Brekovac. Fadiljova dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Dedić Marjana (44), Srbina iz \akovice, auto-prevoznika, odveli
su pripadnici OVK iz njegove ku}e na ulazu u naselju Piskote, op{tina \akovica,
u no}i 17/18. juna 1999. godine. Od tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Janjić Slobodana (53), Srbina iz \akovice, ulica
Dimitrija Tucovića br. 13/IV, vatrogasca, 18. juna 1999. godine li{ili su
slobode pripadnici OVK.
Slobodanova snaja ispričala
je FHP-u da je njegova supruga Milena sa decom napustila \akovicu 12. juna
1999. godine. Kom{ije iz \akovice su poslednji put videle Slobodana 18. juna
između 10,00 i 11,00 časova, kada su ga četvorica mu{karaca
nasilno izvela iz zgrade u kojoj je živeo, uvela u automobil i odvezla nekud.
Njegova dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Tafaj (ime
nepoznato), Romkinja iz \akovice, mla|a od 18 godina, izvedena je iz
zatvora u hotelu “Pa{trik” (Pashtrik) u \akovici, nekoliko dana posle
zatvaranja 18. juna 1999. godine i od tada joj se gubi trag. Prema navodima
svedoka, koji je tako|e dr`an u hotelu ”Pa{trik”, devojku je odveo nekuda
pripadnik OVK sa nadimkom “D`ifa” (“Xifa”). Me|u zatvorenicima bila je jo{ Romkinja Afijete Ze}iri (Afijete Zeqiri), 10
Roma mu{karaca i 1 mu{karac Albanac. ^etvorica zatvorenika Roma su streljani
posle zatvaranja[5].
Ostali su pu{teni na slobodu.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Imeraj
Ba{kima (Ymeraj Bashkim)
(50), Roma iz sela Paljabard (Palabardh), op{tina \akovica, odveli su
pripadnici OVK 20. juna 1999. godine iz ku}e njegove sestre u naselju Piskote,
op{tina \akovica, i nakon ~etiri sata ispitivanja i batinanja pustili ga. Tri
dana kasnije, sedmorica pripadnika OVK do{la su ponovo u njegovu ku}u u selu
Paljabard i odvela ga.
Prema izjavi njegovog prijatelja, Ba{kim je 20. juna bio u
poseti kod sestre u naselju Piskote,
kada su oko 1,00 ~as u ku}u u{li Elezi Miftar i jo{ trojica pripadnika OVK i
odveli ga u njihov {tab u istom selu, gde su ga ispitivali Met Aljija (Metë Alija) i Esad Ljuma (Esad
Luma). Pitali su ga da li je plja~kao albanske ku}e i pritom ga {amarali i
udarali pesnicama i nogama. Nakon ~etiri sata su ga pustili i on se vratio
ku}i.
Tri dana kasnije, 23. juna, u Ba{kimovu ku}u u selu
Paljabard do{li su pripadnici OVK Ramu{ Haradinaj, Met Alija, Dervi{ Uka
(Dervish Uka), Ndrecaj Martin, Ndrecaj Prenk, Ndrecaj Uke (Ndrecaj Ukë) i Sandi
Binak. Rekli su da ga vode u {tab OVK u selu Junik, op{tina De~ane, kod
komandanta OVK Rustema Beri{e (Rrustem Berisha). Ba{kimova dalja sudbina je
nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Kuzmanović \orđija (42), Srbina iz \akovice, ulica
Srpska br. 42, zaposlenog u po{ti, 21. juna 1999. godine li{ili su slobode
pripadnici OVK. Njegova dalja sudbina je nepoznata.[6]
Izvor: FHP, izjava svedoka
Antonijević Zoran (32), Srbin iz \akovice, sin
poznatog pulmologa dr. Ace, stanovao sa roditeljima u ulici Cara Du{ana br.
227, otet je 23. juna 1999. godine u \akovici.
Prema svedočenju
njegovog prijatelja, Zoran je 23. juna iza{ao iz stana u popodnevnim
časovima. Ispred zgrade su ga zaustavila nepoznata lica u uniformama OVK i
silom odvela. Od tada mu se gubi svaki trag.
Zoran je imao tumor na mozgu i
njegova porodica ne veruje da je bez lekova mogao da preživi. Sutradan su u
stan porodice Antonijević u{li pripadnici OVK, naredili im da napuste grad
i pretili da će ih ubiti ukoliko to ne učine. Oni su oti{li do
sedi{ta KFOR-a u \akovici, odakle su ih pripadnici KFOR-a prebacili u
Patrijar{iju u Pe}i. Sutradan su izbegli u Crnu Goru.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Kaba{ Milenka (41), od oca Albanca i majke Srpkinje, iz
\akovice, odveli su pripadnici OVK 25. juna 1999. godine iz stana njegove
sestre u naselju Novi blok u \akovici.
Prema sestrinom svedo~enju, tog
dana u stan njihovih kom{ija na prvom spratu u{li su pripadnici OVK i po~eli da
ga pretresaju. Sestra je oti{la kod kom{ija da vidi {ta se doga|a. Pripadnici
OVK koji su bili kod njih imali su civilna odela, tra`ili su da im predaju
oru`je i nakon toga su oti{li. Dok je jo{ sedela kod kom{ija, sestra je ~ula
buku sa petog sprata gde se nalazio njen stan. Kad se vratila u stan, videla je
da su vrata otvorena i da Milenko vi{e nije u stanu. ^ula je jedan pucanj u
prizemlju. Pogledala je kroz prozor i videla trojicu pripadnika OVK u maskirnim
uniformama kako vode njenog brata koji dr`i na levoj strani lica krvav pe{kir.
Jednog od pripadnika OVK je prepoznala kao izvesnog Fatona. Pripadnici OVK su, pod pretnjom
oru`jem, naterali Milenka da nasloni ruke na zid, pretresli ga, uveli u
automobil i odvezli. Kada je sestra si{la, kom{ija Albanac joj je rekao da se
Milenko opirao i da su pripadnici OVK pucali u njega. Pogodili su ga u levo
uvo, kom{ija mu je sa vrata dobacio pe{kir jer je jako krvario. Sestra je odmah
prijavila slu~aj KFOR-u. Dalja sudbina Kaba{ Milenka je nepoznata.
Nakon ovog incidenta, 13. jula,
isti pripadnici OVK su ponovo do{li u njihovu zgradu. Na ulazu su sreli
Milenkovu sestru i pitali je da li zna gde je "[kija" (Shkija)[7] sa
petog sprata. Ona je na albanskom odgovorila da je upravo oti{la u susednu
zgradu. Kada su pripadnici OVK oti{li,
sakrila se kod kom{ija Albanaca, odatle pozvala telefonom prijateljicu Albanku
koja je odmah do{la i odvezla je u svoj stan koji se nalazio u drugom delu
grada, odakle je nakon dva dana izbegla u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Staletović Milana (73) i Maricu (68), Srbe iz \akovice, ulica Cara Du{ana, lamela C, 4.
sprat, penzionere, odveli su pripadnici OVK iz njihovog stana u noći
26/27. juna 1999. godine.
Prema izjavi njihove ćerke
Stanke, Milan i Marica su živeli sami u svom stanu u \akovici. Stanka je živela
u Srbiji, dok je njena sestra Radojka sa svojom porodicom živela u \akovici.
Radojka je napustila \akovicu tokom maja 1999. godine i sa porodicom izbegla u
Srbiju. Od tada su ćerke izgubile svaki kontakt sa roditeljima, jer su
telefonske veze sa \akovicom bile prekinute.
Krajem maja, Stanka je po
prijatelju koji je i{ao u \akovicu roditeljima poslala paket sa hranom i
poručila im da {to pre napuste grad i do|u kod nje. Oni su to odbili.
Sredinom juna veći deo Srba
je napustio \akovicu. Stankina prijateljica iz \akovice Dragica, koja je
takođe izbegla u Srbiju, vratila se u \akovicu krajem juna da uzme neke
stvari. Oti{la je da obiđe Stankine roditelje, ali ih nije na{la u stanu.
Kada se vratila u Srbiju, dala je Stanki broj telefona u Rožaju, u Crnoj
Gori, Albanca Iljira (Ilir), kom{ije
njenih roditelja, koji stalno putuje iz \akovice u Rožaje gde nabavlja sir koji
prodaje u \akovici. Kada ga je Stanka pozvala, on joj je rekao da zna {ta se
dogodilo sa njenim roditeljima, da je njena majka bila dobra žena, ali da je
njen otac stalno govorio da je \akovica srpska i da je i ona zato stradala.
Nije želeo ni{ta vi{e da joj kaže.
Nakon toga je Stanka prijavila
slučaj KFOR-u u \akovici. Oni su oti{li u stan njenih roditelja i
razgovarali sa njihovim kom{ijama. Kom{ije su rekle pripadnicima KFOR-a da su
Maricu i Milana videli poslednji put 26. juna i da su mislili da su oni oti{li
u Srbiju.
Prijateljica porodice
Staletović iz \akovice, Muslimanka koja je izbegla u Srbiju u septembru,
ispričala je Stanki da je često obilazila njene roditelje u \akovici
i da im je kupovala hranu jer su se oni pla{ili da izlaze iz stana. Nepoznati
Albanci su dolazili kod njih i pretili im da će ih ubiti ako se ne isele.
Po{to je Marica dobro govorila italijanski jezik, u vi{e navrata tražila je
za{titu KFOR-a, ali oni u tom trenutku nisu bili u mogućnosti da im pruže
za{titu. Ovu informaciju su pripadnici KFOR-a naknadno potvrdili i njihovoj
kćerki.
Pripadnici OVK su 23. i 24. juna
odveli Maricu na vi{ečasovno ispitivanje u zgradu auto {kole, gde je bio
sme{ten njihov {tab. Tamo ju je ispitivao neki njihov komandant koji joj je 24.
juna, kada su je po drugi put doveli u {tab na ispitivanje, izdao dozvolu za
slobodno kretanje.
U noći 26/27. juna, u 1,00
čas u stan Staletovića u{li su uniformisani i naoružani pripadnici
OVK. Njihova prijateljica je tada bila u poseti kod kom{ija, i videla je kada
su pripadnici OVK izveli iz stana Maricu i Milana, vezanih ruku i usta. Ubacili
su ih u automobil koji je bio parkiran ispred zgrade i odvezli.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ljalja Bekima
(Lala Bekim) (27), Roma iz \akovice
oteli su pripadnici OVK 27. juna 1999. godine na ulici u centru \akovice. Od
tada mu se gubi svaki trag.
Prema navodima Evropskog centra
za prava Roma, Bekimova majka je poslednji put videla sina ujutru 27. juna,
kada je po{ao na posao. Uveče, pomenutog dana, u njihovu kuću do{ao
je jedan čovek i rekao im da su Bekima na putu ka poslu zaustavili
pripadnici OVK i poveli ga sa sobom. Dva dana posle njegovog nestanka, jo{
dvoje ljudi je ispričalo porodici da su videli Bekima u zatvoru OVK u
zgradi "Junik", u centru \akovice, gde su i oni neko vreme bili
zatvoreni.
Jedan od njih je rekao da se u
tom zatvoru, pored Bekima, nalazi jo{ Roma i da su ih pripadnici OVK batinali.
Izvor: Roma in the Kosovo conflict [Romi na Kosovu u vreme sukobaą, ERRC ŠEvropski
centar za prava Romaą, novembar 1999.
Veki}
Milicu (59), Srpkinju iz \akovice, odveli su iz stana pripadnici
OVK 1. jula 1999. godine u ve~ernjim ~asovima.
Prema izjavi kom{inice, pripadnici OVK su Milicu odveli u
kasapnicu vlasnika Agimija. Njena dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
T.F. (27), Rom, otet je pre 6. jula 1999. godine u \akovici.
Njegovi prijatelji su videli kako je T.F. iz centra \akovice odvela grupa
pripadnika OVK u nepoznatom pravcu.
Izvor: The Curent Situation of Roma in Kosovo ŠAktuelna situacija Roma na
Kosovuą, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne vestią, 12. septembar 1999.
Jovanovi}
Iliju (71), s nadimkom Ilja, Srbina iz \akovice, ulica Mar{ala
Tita, penzionera, odveli su pripadnici OVK iz njegovog stana 7. jula 1999.
godine.
Iliju su navedenog dana, prema izjavi njegove kom{inice, u
kasnim ve~ernjim ~asovima pripadnici OVK odveli iz njegovog stana u hotel
"Pa{trik". Neposredno pre otmice, pripadnici OVK pretili su Iliji da
}e ubiti i njega i njegovu decu. Njegova dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jevri} Darinka (60), i njena tri
sina, Srbi iz \akovice, ulica Milo{a Obili}a, blok br. 3, ulaz br. 19,
oteti su 7. jula 1999. godine.
Prema izjavi njihove kom{inice,
tokom no}i, 7. jula, ona je za~ula buku iz njihovog stana. ^ula je glasove
nepoznatih ljudi, vrisku i lupnjavu. Zatim je za~ula Darinku kako kroz pla~
vi~e: "Ubijte mene, samo nemojte decu da mi dirate!" Kom{ije su se
pla{ile da iza|u iz stanova i pomognu Jevri}ima. Nakon kra}eg vremena, buka je
prestala. Od tada se Jevri} Darinki i njenim sinovima gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Petrović Mića (61), sudija porotnik u
Op{tinskom sudu u \akovici, penzionisani policajac, i njegova supruga Radmila (56), Srbi iz \akovice, ulica
Milo{a
Obili}a, blok br. 3, ulaz br.
19, odvedeni su 11. jula 1999. godine iz svog stana.
Prema svedo~enju njihove
kom{inice, pripadnici OVK su prvi put do{li u njihov stan 25. juna 1999.
godine. Bili su u civilu, pretresli su stan, oduzeli im oru`je i oti{li. Nakon
toga, 11. jula, oko 3,00 ~asa ujutru, u njihov stan su ponovo u{li pripadnici
OVK, izveli Mi}u i Radmilu i odvezli ih. Njihova dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Cigani Elmir (35), Rom iz sela Ere~a (Hereq), op{tina \akovica,
otet je 17. jula 1999. godine.
Prema svedočenju njegove
majke, 15. jula su u njihovu kuću upala petorica Albanaca, među
kojima je ona prepoznala D`avida (Xhavid) i Fljamura (Flamur) iz sela
Jasići (Jasiq), op{tina \akovica. Batinali su njenog sina i govorili mu da
je izdao Albance jer je radio za srpsku policiju. Posle toga su oti{li i rekli
Elmiru da ne sme da izlazi iz kuće.
Nakon dva dana, 17. jula, u
njihovu kuću su do{la trojica nepoznatih Albanaca i odvela Elmira. Rekla
su porodici da će ga brzo vratiti, a da oni svi moraju da napuste Kosovo.
Od tada se Elmiru gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Imeraj Avdulj (Ymeraj
Avdyl) (22), Rom iz \akovice, fizi~ki radnik, odveden je iz ku}e u naselju
Brekovac u \akovici u julu mesecu. Trojica pripadnika OVK sa maskama na licu
rekli su njegovoj supruzi da im Avdulj “treba zbog nekih informacija”. Supruga
Fatima je me|u otmi~arima prepoznala sina Isufa Smajljija (Isuf Smajlili) iz
\akovice. Sudbina Avdulje je jo{ uvek nepoznata. Njegova porodica je u avgustu
1999. godine izbegla u Crnu Goru.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ziberaj Gen (Zyberaj Gen),
Rom iz \akovice, prema izjavi njegovog kom{ije, otet je krajem jula 1999.
godine. Gena su pripadnici OVK odveli iz njegove kuće u {tab OVK u naselju
Piskote, op{tina \akovica. Od tada mu se gubi svaki trag.
Kada su njegova supruga i
trinaestogodi{nji sin oti{li u {tab da ga traže, pripadnici OVK su pretukli
sina i oboje oterali iz {taba.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Račić Radovana (61), Srbina iz \akovice, ulica
Dimitrija Tucovića 2/15, tokom avgusta 1999. godine odveli su pripadnici
OVK iz njegovog stana. Njegova dalja sudbina je nepoznata.
Prema izjavi njegove supruge,
date FHP-u, ona je sredinom juna sa decom napustila \akovicu i izbegla u Crnu
Goru. Kom{inica iz \akovice javila joj je u septembru da su pripadnici OVK odveli Radovana iz njegovog
stana. Kom{inica je čula buku i kada je pogledala kroz prozor, videla je
nekoliko pripadnika OVK kako izvode Radovana iz zgrade, ubacuju u automobil i
odvoze.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Mojsić Zvezdan (27), Baljo{ević Budimir (55), direktor dečijeg vrtića u
Orahovcu, Dedić Negovan (33),
sekretar Auto-moto dru{tva u Orahovcu, Milenković
Stani{a (43), direktor Komunalnog preduzeća u Orahovcu i Jakić Goran (23), iz Orahovca,
zaposlen u kombinatu "Orvin", Srbi, oteti su 29. oktobra 1999. godine
u \akovici.
Prema navodima rodbine otetih,
petorica Srba su platila Srbinu Vito{ević Negovanu po 1,200 nemačkih
maraka za prebacivanje u Crnu Goru. Porodice su saznale od Roma Agrona
Avduljija (Agron Avdyli), koji je organizovao izlazak iz Orahovca, da je njemu
Negovan dao 800 nemačkih maraka po osobi, a da je preostalih 400
nemačkih maraka zadržao za sebe.
Oko 23,00 časa krenuli su
iz srpskog naselja u Orahovcu. Zvezdan je imao ličnu kartu na ime Kujundžić
Neboj{e, a Negovan na ime Vito{ević Sretena, dok su preostala trojica Srba
imala legalna dokumenta. Avdulji ih je Negovanovim automobilom marke jugo
Florida prebacio u \akovicu. Tu su svratili kod Avduljijevog rođaka,
izvesnog Bujara. Avdulji je u{ao u kuću, dok su petorica Srba ostala u
kolima. Nekoliko trenutaka nakon toga, Avdulji je čuo buku, vri{tanje i
pozive u pomoć. Pla{io se da izađe iz kuće i vidi {ta se de{ava.
Ne zna ko je oteo Zvezdana, Budimira, Negovana, Stani{u i Gorana.
Rodbini je re~eno da petoricu
Srba drži lokalni komandant OVK Hekuran Hoda i da su neko vreme bili zatvoreni
u zgradi Kosovskog za{titnog korpusa, a da su kasnije prebačeni u naselje
Piskote, op{tina \akovica. UNMIK je objavio, krajem novembra, da je pokrenuo
istragu, ali do danas nisu poznati rezultati istrage.
Izvor: FHP izjave svedoka
2.1. Ubijeni
Be}iri Ibi{ (Beqiri Ibish) (59), Rom iz sela Ere~,
op{tina \akovica, otet je 18. juna 1999. godine. Njegovo telo je pronađeno
u selu Jasić, op{tina Dečani.
]erka je rekla FHP-u da je bila
pripadnik srpske policije. Ibi{a i nju su pripadnici OVK prvi put zarobili 28.
maja 1998. godine. Među otmičarima prepoznali su izvesnog Buca
D`ocaja (Buca Xhocaj) i Aliju Riza, zvanog Rezak. Zadržali su ih dva dana u
{umi na planini \erovica, u op{tini Dečani, u blizini albanske granice,
gde su ih ispitivali i batinali. Nakon dva dana uspeli su da pobegnu.
]erka je 12. juna 1999. godine,
po povlačenju srpske policije i Vojske Jugoslavije iz \akovice, napustila
Kosovo i izbegla u Crnu Goru, dok je otac ostao u selu.
Dana 18. juna 1999. godine, Ibi{
je krenuo da poseti sestru, koja živi u istom selu, i da obiđe
ćerkinu kuću, koja se nalazi u blizini. Kada je stigao do sestrine
kuće, presrela ga je grupa pripadnika OVK, sa kojima je bila i supruga
njegovog brata Bećiri Zenija, koja ih je i dovela do Ibi{a. Pripadnici OVK
su ga poveli rekav{i mu da ga vode u selo Jasić, da se zauvek oprosti sa
ćerkom. ]erka njegove sestre posmatrala je ovaj incident i jednog od
otmičara prepoznala kao Alija Rizu, komandanta OVK u selu Pono{evac,
op{tina \akovica, koji je prethodne godine oteo Ibi{a i njegovu ćerku.
Nakon nekoliko dana, uz
pomoć prijatelja, Ibi{eva majka i sestra, prona{le su njegovo telo u selu
Jasic. Na telu su bili vidljivi tragovi nasilja.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ramoci
Besim (23), Rom iz \akovice, ulica Bore Stankov}a br. 171,
ispitivan je 17. juna 1999. godine osam sati u {tabu OVK, posle ~ega je pu{ten
ku}i. Slede}eg dana pripadnici OVK su ga odveli iz ku}e i od tada mu se gubi
trag.
Prema izjavi njegovog strica, 17. juna trojica pripadnika
OVK, Miku{i Mark (Mikushi Mark), Hekuran Hoda i Vok{i Besim (Vokshi Besim), su
do{la po Besima. Besim se skrivao na tavanu. Pripadnici OVK poveli su sa sobom
njegovog mla|eg brata ]amilja (Qamil).
Rekli su porodici da }e ubiti dete ukoliko se Besim ne preda. Besim je
sa ostalim ~lanovima porodice oti{ao u {tab OVK u hotelu "Pa{trik".
Pripadnici OVK su pustili ]amilja a zadr`ali Besima. Batinali su ga prilikom
ispitivanja o tome da li je pomagao Srbima i da li je krao. Pustili su ga posle
osam sati.
Sutradan, 18. juna, oko 18,00 ~asova, isti pripadnici OVK
su ponovo do{li u ku}u porodice Ramoci i odveli Besima u hotel
"Pa{trik" gde su ga zlostavljali i 25. juna streljali ispred
|akova~ke klanice. Njegovo telo nije prona|eno.[8]
Izvor: FHP, izjava svedoka
Gagović Rade (48), Crnogorac iz \akovice, ulica Njego{eva br.
209, konobar, nestao je 18. juna 1999. godine.
Radetov sin je ispričao
FHP-u da je tog dana sa porodicom napustio \akovicu i izbegao u Crnu Goru.
Njegov otac nije hteo da napusti stan i ostao je u \akovici.
Dana 18. juna, pripadnici OVK su
li{ila slobode Radeta, odveli ga u hotel “Pa{trik” gde su ga u podrumu
zlostavljali nedelju dana. Prema navodima svedoka, Gagovi} je streljan ispred
klanice 25. juna. Njegovo telo nije prona|eno.[9]
Izvor: FHP, izjava svedoka
[alja Red`a (Shala
Rexhë) (23), Krasni}i Bajram (Krasniqi Bajrm) (45) i Rulji (Ruli) (ime nepoznato)
(23), Romi iz \akovice streljani su 25. juna 1999. godine, sedam dana posle zatvaranja.
Svedok FHP-a, brat streljanog Red`e
navodi da su on i prijatelji Krasniqi Bajram, [alja Beri{a (Shala
Berisha), Lju{aj Zvezdan (Lushaj
Zvezdan), Ze}iri Gzim (Zeqiri
Gëzim), njegova sestra Afijete,
Rulji, Baljaj [aban (Balaj Shaban) i
Tafaj Hasan 18. juna isprosili }erku Tafaj Hazme za njegovog brata
Red`u. Vra}ali su se ku}i sa mladom, na putu kod fabrike tekstila zaustavila ih
je grupa od desetak naoru`anih i uniformisanih pripadnika OVK, me|u kojima su
svedok i ostali poznavali izvesnog Kujtima, Azemija, "Pin}u"
(“Pinça”) i "D`ifu" iz \akovice. Albanca Beri{u su pustili a ostale
su odveli najpre u robnu ku}u i istog dana u hotel “Pa{trik”. Zatvorili su ih u
podrum, gde su zatekli Crnogorca Gagovi}
Radeta (48) i Roma Ramoci Besima (23). Svakodnevno su batinali zatvorenene mu{karce. Nisu im davali
vodu i hranu. Terali su ih da piju iz fla{e u koju su mokrili. Prema navodima
svedoka u mu~enju je prednja~io “D`ifa”. On ga je no`em posekao po desnom
obrazu, po telu mu je gasio cigarete i tukao ga je gvozdenom {ipkom. “D`ifa” je
no`em posekao jo{ i Gagovi}a i Gzima. Drugi pripadnik OVK klje{tima je Gzimu
i{~upao vrh ka`iprsta na desnoj ruci.
Drugog ili tre}eg dana
oslobodili su Afijete Ze}iri. Ispro{enu devojku Tafaj izvodili su iz podruma i
silovali dok se nije pojavio komandant koga su zvali “Besa”. On je zbog toga
tukao neke pripadnike OVK i rekao im da }e im on presuditi ako to ponovo urade.
Navodno rekao je i to da ne smeju da otimaju Srpkinje i da ih siluju, a da sa
mu{karcima imaju odre{ene ruke. Me|utim, tu devojku “D`ifa” je jednog dana
izveo i niko ne zna {ta se sa njom dogodilo. ^etvrtog dana pripadnici OVK
oslobodili su Gzima Ze}irija, [alja Beri{u, Lju{aj Zvezdana, Baljaj [abana i
Tafaj Hasana. Dana 25. juna “D`ifa” i jo{ dvojica pripadnika OVK odveli su
Red`u i njegovog brata kod klanice u \akovici. Tamo su ve} bili dovedeni Rulji,
Bajram Krasni}i, Besim Ramoci i Gagovi} Rade. “D`ifa” i ostali postrojili su ih
sve i naredili im da podignu ruke u vis. “D`ifa” je pucao iz automata. Pogodio je
sve osim svedoka. On je uspeo da pobegne. Skrivao se neko vreme u \akovici i
24. avgusta 1999. godine izbegao je u Crnu Goru.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.2. Na slobodi
2.2.1. Pu{teni
Be}a Miftara (Beqa Myftar)
(55), Roma iz sela Crmljane, op{tina \akovica, 17. juna 1999. godine odveli su
pripadnici OVK iz njegove ku}e, batinali
ga, ispitivali i kasnije istog dana pustili[10].
Izvor: FHP, izjava svedoka
H.A. (24), Rom iz \akovice, fizi~ki radnik, dr`an je pet dana
u zatvorima OVK-a na raznim lokacijama na Kosovu. Tokom ispitivanja nanete su
mu te{ke telesne povrede.
Prema navodima H.A, ~etvorica
pripadnika OVK, me|u kojima je prepoznao Emina Sofiju iz \akovice i izvesnog
Fatmira iz Drenice, do{li su u njegovu ku}u 20. juna i naredili mu da po|e sa njima
na ispitivanje. Odveli su ga u podrum ku}e ~iji je vlasnik Viktor Du{i (Viktor
Dushi). Tamo je zatekao {estoro pripadnika OVK, ~etiri mu{karca i dve devojke.
Nije ih poznavao. Tukli su ga drvenim palicama po le|ima i licu. Pitali su ga
da li je ubio nekog Albanca, silovao neku Albanku i da li je sara|ivao sa
Srbima protiv Albanaca. Nisu mu dali da pije vodu.
Iste ve~eri pripadnici
OVK su ga prebacili u selo ]afa Pru{ (Qafa Prush), u blizini granice sa
Albanijom. Prebacivanje je verovatno usledilo zbog toga {to je H.A.-ov otac
istog dana prijavio KFOR-u da je pripadnik OVK Emin Sofija odveo njegovog sina.
U selu ]afa Pru{ pripadnici OVK dr`ali su H.A. u nekoj kamenoj ku}i gde se
nalazilo oko 15 pripadnika OVK. H.A. ih nije poznavao od ranije. Tukli su ga
tokom ~itave no}i. Ujutru su mu povezali o~i i traktorom ga povezli nekuda.
Skinuli su mu povez kada su stigli u selo Dolj (Dal). Dr`ali su ga u podrumu
neke ku}e. Pretili su mu da }e mu motornom testerom otkinuti noge ukoliko ne
prizna {ta je sve uradio Albancima tokom rata. Drvenom palicom ga je tukao
starac sa sedom bradom koji je rekao da je Adem Ja{ari (Adem Jashari). Sutradan
su ga prebacili u selo Gre~ina (Greqina). Odveli su ga na seosko groblje i
terali da gazi grobove, govore}i mu da }e zavr{iti kao i oni koji su tu
sahranjeni. Posle toga odveli su ga u neku ku}u u kojoj se nalazilo vi{e
desetina pripadnika OVK. Tukli su ga gvozdenim {ipkama, vezivali mu om~u oko
vrata, pucali oko njega i pretili streljanjem ako ne prizna {ta je sve ukrao i
koga je ubio. Naterali su ga da pije vodu u koju su prehodno usuli so. H.A. ih
je molio da ga ubiju i skrate njegove muke. Kada je to rekao, neko od
pripadnika OVK ga je udario drvenom {takom i polomio mu nos. Dr`ali su ga
stalno vezanog. Dana, 25. juna ujutro odvezali su ga, dali mu da jede, da
zapali cigaretu i rekli su mu da ga vra}aju u \akovicu. Izbacili su ga iz
automobila na pola puta do \akovice. Le`ao je na putu dok nije nai{ao jedan
pripadnik OVK iz Pe}i. Taj pripadnik OVK, slu{aju}i {ta se H.A. dogodilo, rekao
je da su zlo~inci ti koji su ga tako pretukli. Odvezao ga je u \akovicu i
predao Eminu Sofiji. Emin je tada rekao H.A. da su ga tukli njegovi vojnici i
po{tedeli `ivot po njegovoj naredbi.
Emin ga je odveo ku}i po mraku u uniformi OVK. Slede}ih no}i Emin je
dolazio i previjao mu rane, ne dozvoljavaju}i H.A. da se obrati lekaru. Posle
desetak dana, kada je Emin prestao da dolazi, H.A. je oti{ao kod lekara koji ga
je zadr`ao u bolnici. U bolnici je proveo 4 dana. Za to vreme pripadnici OVK
pretili su njegovoj porodici da }e je pobiti ukoliko H.A. ne napusti bolnicu.
Petog dana H.A. je pobegao iz bolnice i iz straha od osvete pobegao je iz
\akovice. Vratio se posle desetak dana kada je KFOR obezbedio za{titu za Rome u
naselju Brekovac. Sa porodicom je izbegao u Crnu Goru 24. avgusta 1999. godine.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ze}iri Gzim (38), njegova sestra Afijete (30), Baljaj [aban
(Balaj Shaban), Tafaj Hasan i Lju{aj Zvezdan Romi i Albanac Salji Beri{a uhap{eni su 18. juna 1999.
godine u \akovici i odvedeni u {tab OVK
u hotelu “Pa{trik”. Beri{a je odmah oslobo|en. Posle 3 dana oslobo|ena je
Afijete Ze}iri. Ona je obavestila prijatelje svoga brata Gzima o tome da ga je
uhapsila OVK. Oni, me|u kojima su bila dvojica iz Albanije, su do{li u hotel
“Pa{trik”, pozivaju}u pripadnike OVK da puste Gzima zbog toga {to je ~uvao
Albance tokom rata. Nakon pretnje da }e ubiti njihove porodice koje su jo{ uvek
bile u izbegli{tvu u Albaniji, pripadnici OVK oslobodili su Gzima, Baljaja,
Zvezdana i Tafaj Hasana[11].
Izvor: FHP, izjava svedoka
Gunga Arif (27), Rom iz \akovice, fizi~ki radnik, raseljeno
lice u Crnoj Gori, dr`an je dva dana u zatvoru OVK u hotelu “Pa{trik”, u
\akovici. Ispitivali su ga o zlo~inima Roma prema Albancima i saradnji sa
srpskim snagama. Tom prilikom nanete su mu te{ke povrede po glavi i telu. Posle
ovog doga|aja izbegao je sa Kosova.
Izvor: FHP, izjava svedoka
D.\. (40), Roma iz \akovice li{ili su slobode pripadnici OVK,
30. juna 1999. godine, i posle ispitivanja i batinanja pustili su ga istog
dana.
Prema njegovom svedočenju,
30. juna u 11,00 časova, pripadnici OVK u{li su u njegovu kuću u
\akovici i naredili mu da pođe sa njima. Odveli su ga u {tab OVK u naselju
Piskote, op{tina \akovica, koji je bio sme{ten u prostorijama fabrike sokova.
Svedok dalje opisuje
zlostavljanje u {tabu OVK: "Dok su me uvodili u jednu od prostorija u
{tabu, na hodniku sam video čoveka iz naselja Piskote, kome su ruke bile
vezane. Ispitivali su me da li sam ubijao i pljačkao Albance. Potom su
počeli da me tuku, palicama i pesnicama, po celom telu, dok nisam izgubio
svest. Osvestio sam se negde oko 18,00 časova, kada su me pustili i
naredili da do ujutru napustim selo sa celom familijom, inače će me
živog zapaliti u kući."
D.\, tvrdi da je prepoznao
komandanta OVK koji je upravljao {tabom i zatvorom OVK u naselju Piskote,
izvesnog Esata iz sela Smolica, op{tina \akovica.
Izvor: FHP, izjava svedoka
M.M. (51), Roma iz \akovice, odveli su 5. jula 1999. godine, u
16,00 ~asova, pripadnici OVK iz njegove ku}e i zatvorili u zgradu auto {kole
"Start" u \akovici. Tu su ga batinali i ispitivali ~etiri dana,
nakon ~ega su ga predali KFOR-u.
O ovom incidentu, M.M. je FHP-u
ispri~ao slede}e: "Zatvorili su me u jednu prostoriju u auto {koli. Nisu
mi davali ni hranu ni vodu. Svakih sat vremena, u prostoriju su ulazili razni
pripadnici OVK i batinali me. Rekli su mi da je moj kom{ija Albanac Morina
Benan prijavio da sam bio pripadnik jugoslovenske vojske i da sam izvr{io neke
ratne zlo~ine. Tra`ili su da priznam koje sam zlo~ine izvr{io. Tre}eg dana,
pripadnici OVK su me isekli no`em po gornjoj usni i le|ima. ^etvrtog dana
ujutru odvezli su me kod italijanskih pripadnika KFOR-a, kojima su me predali
rekav{i im da sam ratni zlo~inac. Pripadnici KFOR-a su mi pru`ili prvu pomo} i
odveli me u njihov zatvor u Pe}i gde sam proveo narednih 12 dana, dok u zatvor
nije do{ao istra`itelj Tribunala koji me je ispitao. Pet dana posle razgovora
sa istra`iteljem, oslobodili su me."
M.M. se vratio u \akovicu i sa
porodicom odmah napustio Kosovo i izbegao u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
K.M. (31), i njegovu suprugu K.\, Rome iz naselja Piskote, op{tina \akovica, tokom avgusta 1999.
godine pripadnici OVK su li{ili slobode u dve odvojene prilike i nakon
ispitivanja i batinanja pustili.
Prema svedo~enju K.M. pripadnici
OVK su tokom jula 1999. godine gotovo svakodnevno dolazili u njihovu ku}u,
pretresali je, tra`ili oru`je, zahtevali da im priznaju da su plja~kali Albance
i sara|ivali sa Vojskom Jugoslavije i srpskom policijom i pretili da }e ih
ubiti. Me|u pripadnicima OVK koji su dolazili u njihovu ku}u bio je i jedan Rom
koga su poznavali, izvesni Ru`di (Ruzhdi). Zbog ovih incidenata K.M. se
preselio u \akovicu kod ro|aka, dok je njegova supruga ostala u selu i
povremeno ga pose}ivala.
Kada se jednom prilikom, u
avgustu 1999. godina, K.\. vra}ala iz \akovice u Piskote, na putu su je
presreli naoru`ani uniformisani pripadnici OVK. Uvukli su je u automobil marke
lada i odveli u {tab OVK u \akovici. Zlostavljanje u {tabu K.\. opisuje
slede}im re~ima: "Ispitivao me je Ljuma Esad (Luma Esad), pripadnik OVK.
Pitao me je gde mi je mu`, koje oru`je imamo i gde ga krijemo, da li smo
plja~kali albanske ku}e i da li smo kopali rovove za Jugoslovensku vojsku.
Nakon tri sata ispitivanja, drugi pripadnik OVK je po~eo da me tu~e. Udarao me
je rukama i nogama. Nakon pola sata, uzeo je neku drvenu palicu i nastavio
njome da me bije. Rekao mi je da mogu da idem ku}i, ali da sutra moram da do|em
u njihov {tab i da priznam {ta smo moj mu` i ja radili, ili }e nas oboje ubiti."
K.\. se nakon ovog incidenta
vratila u \akovicu po supruga, odakle su zajedno oti{li u njihovu ku}u u
naselju Piskote da se spakuju i zajedno napuste naselje. O daljem sledu
doga|aja K.M. je ispri~ao: "Te no}i, oko 2,00 ~asa, dok smo se pakovali, u
ku}u su do{la ~etvorica uniformisanih pripadnika OVK. Dvojica su imala
automatske pu{ke, a druga dvojica pi{tolje. Trojica su me izvela iz ku}e, dok
je jedan ostao unutra sa mojom `enom. Ispred ku}e, jedan mi je dr`ao pi{tolj
uperen u glavu, dok su me druga dvojica udarala pu{kama po le|ima i glavi.
Zatim su me zgrabili i po~eli mojom glavom da udaraju o zid ku}e. Nakon 20
minuta, uvukli su me u njihov automobil u kome je ve} sedeo jedan ~ovek koji je
sakoom prekrio lice, verovatno da ga ja ne bih prepoznao. Odvezli su me u
obli`nje izbegli~ko naselje u selu Babalo} (Baballoq) u De~anima. Odveli su me
u jednu privatnu ku}u i uveli u neku zatamnjenu prostoriju. Tu je sedeo
komandant OVK Ramu{ Haradinaj. Po~eo je da me ispituje. Pitao me je gde krijem
oru`je. Vikao je na mene i pretio da }e ubiti moju suprugu i mene. Ispitivao me
je jo{ neko vreme i nakon toga naredio pripadnicima OVK da me odvezu
ku}i."
Narednog jutra, K.M. i K.\ su
napustili selo i izbegli u Crnu Goru.
Izvor: FHP, izjava svedoka
I.V. (20), M.C (23) i jos ~etvoricu njihovih prijatelja,
Rome iz \akovice, li{ili su slobode pripadnici OVK na putu prema selu Smolice,
neutvr|enog dana u avgustu 1999. godine i nakon vi{e~asovnog batinanja
pustili ih na slobodu.
Ro|ak I.V. i M.C,
raseljeno lice u Crnoj Gori, ispri~ao je
FHP-u da su njegovi ro|aci sa jo{ ~etvoricom kom{ija krenuli u selo Smolice sa
Albancem koji ih je anga`ovao za obavljanje nekih fizi~kih poslova.
Putovali su njegovim zapre`nim kolima.
Na putu ih je zaustavio jedan pripadnik OVK i Rome je odveo u {umu. Sa jo{
sedmoricom pripadnika OVK koji su se nalazili u {umi, me|u kojima je bio
izvesni Esat Kurtaj iz Smolice, maltretirao je Rome i primorao ih da sakupljaju
i pokopaju le{eve stradale stoke. Potom su ih odveli u selo Smolice, zatvorili
u podrum neke ku}e i nastavili da ih tuku i ispituju o imenima Roma koji su
navodno ubijali Albance za vreme rata. Pucali su oko njih, prete}i im da }e ih
streljati. Uve~e su ih pustili da se vrate u \akovicu.
Izvor: FHP, izjava
svedoka
2.2.2. Pobegli
V.[. (71), penzionera iz op{tine \akovica, i Kuzmanović \orđija (42),
Srbina iz \akovice, ulica Srpska br. 42, zaposlenog u po{ti, 21. juna 1999.
godine li{ili su slobode pripadnici OVK. V.[. je zadržan u zatvoru vi{e sati,
nakon čega je uspeo da pobegne, dok je dalja sudbina \orđija
nepoznata.
Prema izjavi \orđijine
sestre, 21. juna oko 17,00 časova, u kuću u kojoj je \orđije
živeo sa majkom Ljubicom, u{la su dvojica naoružanih pripadnika OVK. Na sebi su
imala vojničke bluze i civilne pantalone. Tražila su od \orđija da im
preda oružje. Kada im je odgovorio da nema nikakvo oružje, pretražili su stan,
\orđiju su stavili lisice na ruke i poveli ga sa sobom.
Sutradan je jedan od ovih
pripadnika OVK ponovo do{ao u njihov stan. Batinao je Ljubicu i tražio da mu
preda pi{tolj koji su navodno sakrili. Tom prilikom je u stanu kod Ljubice u
poseti bio njihov prijatelj Albanac. On je rekao ovom pripadniku OVK da
prestane da je maltretira, nakon čega je on oti{ao. Ljubica je posle toga
napustila \akovicu i izbegla u Srbiju.
Prema svedočenju V.[,
njegova porodica je napustila naselje Brekovac 12. juna, dok je on, kao jedini
Srbin, ostao u selu. Desetak Albanaca je 16. juna u{lo u njegovu kuću,
počeli su da pljačkaju stvari i naredili mu da napusti selo. Njegove kom{ije
Albanci pozvali su KFOR. Kada su pripadnici KFOR-a stigli, napadači su
već bili oti{li. V.[. su pripadnici KFOR-a prebacili u centar \akovice gde
je sme{ten u kuću Kuzmanović \orđija. Dana 21. juna, oko 10,00
časova, V.[. i \orđija oteli su pripadnici OVK iz \orđijeve
kuće.
V.[. sledećim rečima
opisuje ono {to mu se dalje dogodilo: “Tog dana, oko 10,00 časova, u
kuću su upala dvojica uniformisanih pripadnika OVK. Jednog od njih sam
prepoznao kao Ibi{ Redžepija (Ibish Rexhepi) iz sela Pono{evca (Ponoshec) kod
\akovice, bili smo u kumskom srodstvu. Pretresli su kuću, navodno
tražeći oružje. Potom su \orđija i mene ubacili u njihov automobil,
bele boje, mislim da je bio marke fijat, i poveli prema zgradi državne
auto-{kole. U zgradi auto-{kole video sam tridesetak pripadnika OVK. Uveli su
me u hol zgrade, gde su me tukli po glavi, pitajući me da li želim da me
obese ili da mi izvade o~i. Posle su me odveli u jednu podrumsku prostoriju,
gde se nalazio WC. Tu su mi jedan mu{karac i jedna žena, u uniformama OVK,
naredili da legnem na stomak. Mu{karac me je tukao pendrekom. Zatim su mi na
leđima nožem urezali "UČK" i posle istim tim nožem uboli
leđa s desne starne. Izuli su mi cipele i ova žena me je palicom udarala
po nogama. Potom je u prostoriju u{ao jedan mu{karac, koji je poku{ao da me
podigne, ali od zadobijenih udaraca nisam uspeo da se uspravim. Njega su ovo
dvoje pozvali, jer su, kako sam razumeo, priveli jo{ neke ljude. Ova žena me je
ponovo pitala da li želim da me zakolju ili da me pu{kom ubiju. Ni{ta nisam
odgovorio, a ona je zatim oti{la iz podruma. Iskoristio sam trenutak njihove
nepažnje i preko hodnika u{ao u neku garažu otvoriv{i nogom vrata koja nisu
bila zaključana. Mirno sam pro{ao pored kola i nekoliko pripadnika OVK
koji su sedeli u dvori{tu. Pre{ao sam preko žice i sklonio se u ba{tu pored
obližnje trafo-stanice. Tu sam proveo noć, pokriv{i se koprivom, dok su mi
noge bile u vodi."
Posle dugog bežanja i skrivanja
po raznim kućama, V.[. se sklonio u kuću svojih kom{ija iz sela,
Albanaca, koji su pozvali KFOR. Kada je ispričao pripadnicima KFOR-a {ta
mu se dogodilo, oni su mu predložili da zajedno odu do zgrade auto-{kole, da im
on identifikuje lica koja su ga li{ila slobode i batinala. V.[. je ovo iz
straha odbio. Rekao im je samo da je u zgradi auto-{kole ostao zatvoren
Kuzmanović \orđije. Pripadnici
KFOR-a su oti{li u zgradu
auto-{kole, ali \orđija nisu prona{li. V.[. su prebacili u crkvu u
\akovici, gde je bilo sme{teno jo{ tridesetak Srba, uglavnom žena. Odatle je
25. juna, sa sve{tenikom Savom Janjićem i jo{ devetoro Srba iz crkve
oti{ao u Dečane, odakle je nedelju dana kasnije izbegao u Crnu Goru.
Izvor: FHP, izjava svedoka
GLOGOVAC
(GLLOGOC)
1. Nestanci
Aleksić Tomo (34), Srbin iz sela Gornje Obrinje (Abrinja e
Epërme), op{tina Glogovac, poslednji put je viđen 8. juna 1999. godine.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
GNJILANE
(GJILAN)
1. Nestanci
Jovanović Zoran, Srbin iz Gnjilana, hirurg,
nestao je u prvoj polovini juna 1999. godine.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Sirinić-Cvetković Vlasta, vlasnik Gvo`|are, sa
stanom u Bojaninoj ulici, i Stojković
Slobodan, iz naselja Komnik 3, Srbi iz Gnjilana nestali su nakon 14. juna
1999. godine na području Gnjilana.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Furunović Dragan, Srbin, nestao posle 14. juna 1999. godine u Gnjilanu.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Lazić Božidar (69) i njegova supruga Du{ica (69), Srbi iz sela Žegra (Zhegra), op{tina Gnjilane,
poslednji put su viđeni 15. juna 1999. godine na području op{tine
Gnjilane.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Stanojković Sini{a (32), Srbin iz sela Trpez
(Trpezë), op{tina Vitina (Viti), bio zaposlen kao vatrogasac u Gnjilanu, nestao
je 17. juna 1999. godine.
Prema izjavi njegovih
prijatelja, Sini{a je od dolaska KFOR-a počeo da radi kod njih kao
vatrogasac. Navedenog dana, u jutarnjim časovima, krenuo je na posao i od
tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stojiljković Božin (79), njegova supruga Stanija (73) i Stefanović Ljubinka, Srbi iz sela Vla{tice (Vllashticë),
op{tina Gnjilane poslednji put su vi|eni 18. juna 1999. godine.
Sin nestalih Stojiljkovića
ispričao je FHP-u da je poslednji put bio kod roditelja 18. juna 1999.
godine. U to vreme, u njihovom selu od Srba su ostali samo njegovi roditelji i
njihova kom{inica Ljubinka, du{evno bolesna osoba.
Dana 28. juna 1999. godine, sinu
nestalih Stojiljkovića, njegov prijatelj iz sela Pasjane javio je da je
dvogledom video da je kuća Stojiljkovića izgorela. Sin je tek u
oktobru 1999. godine uspeo da u pratnji KFOR-a dođe u selo. Kuća je
zaista bila spaljena, a njegovi roditelji i kom{inica Ljubinka vi{e nisu bili u
selu. Pitao je kom{ije Albance da li znaju {ta se dogodilo, ali su mu oni
odgovorili da nisu bili tu kada je kuća spaljena. Njihova dalja sudbina je
nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Arsić N. Dragan (36), bio zaposlen u klanici
"Mladost" u Gnjilanu i njegov prijatelj Paunović Jovica (26), Srbi iz sela Pasjane (Pasjan), op{tina
Gnjilane, nestali su 23. juna 1999. godine u Gnjilanu.
Prema svedočenju Draganove
supruge, njih dvojica su 23. juna, oko 9,00 časova, automobilom marke
folksvagen d`eta krenuli u Gnjilane na pijacu da kupe paradajz i paprike.
Planirali su da, ukoliko ne nađu povrće koje su tražili u Gnjilanu,
odu u Bujanovac, Srbija. Oko 10,00 časova, svratili su kod Draganovog
prijatelja Albanca Tekija, ali im je njegova majka rekla da on nije kod
kuće. Ostavili su poruku Tekiju da se nađu kod benzinske pumpe. Od
tada im se gubi svaki trag.
Nakon desetak dana, major KFOR-a
izvesni Rasel (Russell) obavestio je Draganovu suprugu da ima informaciju da se
Dragan nalazi u OVK zatvoru u Gnjilanu i da poku{avaju da ga oslobode, dok o
Jovici nemaju nikakve informacije. Dana 21. jula 2000. godina, Draganovu
porodicu pozvao je telefonom Muhamed [kodra (Muhamed Shkodra), Albanac iz sela
Draganac, op{tina Gnjilane, i rekao porodici da se Dragan i Jovica nalaze u
Albaniji i da ih on za 40. 000 nemačkih maraka može osloboditi. U roku od
dve nedelje, porodica je Muhamedu dala 15. 000 nemačkih maraka. Dogovorili
su se da on odmah krene po njih u Albaniju, a da će mu oni preostalih 25.
000 maraka dati kada dovede Jovicu i Dragana. Posle toga Muhamed se porodici
vi{e nije javio.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ristić Svetozar (46) i njegov brat Vitomir (38), Srbi iz Kosovske Kamenice (Kamenica e Kosovës), pripadnici srpske
policije, nestali su u Gnjilanu nakon juna 1999. godine.
Braću Ristić su na
putu između Kosovske Kamenice i Gnjilana priveli pripadnici KFOR-a.
Ispitali su ih i pustili ih u Gnjilanu. Ristić Svetozaru i Vitomiru se od
tada gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Slobodan (prezime
nepoznato), iz Pavlovca, nestao posle 4. jula 1999. godine u Gnjilanu.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
\ekić Milorad, Srbin iz sela Koreti{te (Koretishtë), op{tina
Gnjilane, nestao je 6. jula 1999. godine na području op{tine Gnjilane.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Pirić Ljubi{a (26), Srbin iz sela Vrbovac (Urbodë), op{tina
Vitina, ma{inski tehni~ar, nestao je 8. jula 1999. godine u Gnjilanu.
Prema podacima detektivske
agencije “Ozna”, Ljubi{u je, pomenutog dana, poslednji video poznanik Albanac,
ispred Robne kuće u centru Gnjilana.
Izvor: Veb sajt detektivske
agencije "Ozna"
Stojanović Stani{a (28), Srbin iz Gnjilana, ulica
Draga Popovića br. 29, vatrogasac,
poslednji put je viđen 10. jula 1999. godine, oko 10,00 časova.
Prema izjavi njegove supruge,
Stani{a se 10. jula, oko 8,00 časova, vratio sa posle gde je radio
noćnu smenu. Oko 10,00 časova po{ao je u centar grada da kupi neke
lekove. Od tada mu se gubi svaki trag. Supruga je sutradan slučaj
prijavila KFOR-u.
Nakon dve nedelje, suprugu je
telefonom pozvao Stani{in {ef iz vatrogasnog doma, Albanac, i raspitivao se
za{to Stani{a ne dolazi na posao. Kada mu je ona ispričala da je Stani{a
nestao, on se nasmejao i rekao joj de je on sigurno pobegao u Srbiju i oženio
se drugom ženom.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Simonović Sini{a (35), Srbin iz sela [ilovo
(Shilovë), op{tina Gnjilane, privatni preduzetnik, nestao je 10. jula 1999.
godine u Gnjilanu.
Prema izjavi njegove supruge,
Sini{a je navedenog dana između 9,00 i 10,00 časova krenuo svojim
automobilom marke reno 4, bež boje, na zelenu pijacu u Gnjilanu u kupovinu.
Imao je dosta prijatelja Albanaca u Gnjilanu, pa je nameravao da se usput
raspita kod njih o Ječimović Draganu, Srbinu iz Gnjilana, otetom
prethodnog dana u Gnjilanu[12].
Supruga ne zna kod kojeg prijatelja je Sini{a nameravao da ode. Od tada mu se
gubi svaki trag. Porodica je istog dana prijavila nestanak KFOR-u.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ristić Sava, Srbin iz sela Makre{ (Makesh), op{tina Gnjilane,
nestao je 13. jula 1999. godine. Krenuo je za Pri{tinu i od tada mu se gubi
svaki trag.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Maksimović Čedomir, Srbin iz Gnjilana, zaposlen kao čuvar u preduzeću
"Binočka Morava", nestao je 16. jula 1999. godine. Prema
svedočenju njegovih poznanika, poslednji put je viđen pomenutog dana
u 18,30 časova u Bojaninoj ulici br. 6 u Gnjilanu.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Perić Živojin, Srbin iz sela Trnjavice (Trnjavicë), op{tina
Srbica (Skenderaj), nestao je 17. jula 1999. godine na putu ka Gnjilanu.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Stević Zlatko (34), Srbin iz sela Pone{
(Ponesh), op{tina Gnjilane, poslednji put je viđen 21. jula 1999. godine
na putu između sela Pone{ i Gnjilana.
Prema izjavama članova
njegove porodice, Zlatko je tog dana u 11,30 časova krenuo iz sela, svojim
automobilom marke zastava 750, plave boje, na pijacu u Gnjilane. Od tada mu se
gubi svaki trag. Porodica je istog dana prijavila slučaj KFOR-u.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Tasić Srđan (31), Srbin iz sela [ilovo,
op{tina Gnjilane, poslednji put je viđen 27. jula 1999. godine u centru
Gnjilana.
Prema izjavi njegove majke,
Srđan je tog dana u 15,30 časova krenuo da obiđe svoju njivu u
Gnjilanskom polju. Bio je pripit i veoma ljut {to mu je njivu zaposeo KFOR.
Planirao je da prvo ode u sedi{te KFOR-a u centru grada i da razgovara sa
njima. Vi{e se nije vratio kući.
Majka je sledećeg dana
oti{la u sedi{te KFOR-a da se raspita da li su oni videli Srđana.
Pripadnici KFOR-a su joj potvrdili da je on prethodnog dana dolazio kod njih i
da su ga oni uputili u sedi{te UN-a. Pripadnici KFOR-a, stacionirani na
njegovoj njivi, udaljenoj 2 kilometra od grada, potvrdili su majci da su i oni
toga dana videli Srđana. Prema njihovim re~ima, Srđan se kratko
zadržao na njivi, odakle je preko Mali{evskog puta iza{ao na glavni put kod
vodovoda, pro{ao pored kontrolnog punkta kod zelene pijace i uputio se prema
centru grada. Njegova dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Pavić Borislav (67), Srbin iz Gnjilana, ulica
Stojadina Trajića br. 145, zaposlen u bolnici kao medicinski tehničar
na odeljenju za rendgenologiju nestao je 5. avgusta 1999. godine.
Prema izjavi njegovog kom{ije,
Borislav je 5. avgusta krenuo na zelenu pijacu da kupi p{enicu za koko{ke i
golubove. Prethodno je svratio u prodavnicu vlasnika Radnić Bo{ka, koja se
nalazi u blizini crkve. Kod Bo{ka se zadržao dvadesetak minuta i zatim krenuo
na pijacu. Od tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stojanović Tihomir (34), Srbin iz sela Paralovo
(Parallove), op{tina Gnjilane, živeo u Smederevu, Srbija, poslednji put je
viđen 17. avgusta 1999. godine na autobuskoj stanici u Gnjilanu.
Prema izjavi njegovog poznanika
R.S, datoj FHP, Tihomir je 15. avgusta 1999. godine do{ao iz Smedereva u
Paralovo da poseti svoju baku i da poku{a da se zaposli u KFOR-u kao
prevodilac. Dana 17. avgusta je u pratnji KFOR-a oti{ao u Gnjilane. Oko 14,00
časova, pripadnici KFOR-a su ga dovezli na autobusku stanicu u Gnjilanu
gde je trebalo da sačeka autobus za Pri{tinu. Od tada mu se gubi svaki
trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Denić Stojan (72), Srbin iz sela Pasjane, op{tina Gnjilane,
penzioner, poslednji put je viđen 21. avgusta 1999. godine na autobuskoj
stanici u Gnjilanu.
Prema izjavi njegovog sina,
Stojan je 21. avgusta u 8,30 časova krenuo iz Pasjana da obiđe svoj
stan u Gnjilanu u Bojaninoj ulici br. 1/12 i da se, u vezi sa prodajom svog
stana, sastane sa prijateljem Dubova Metu{om (Dubova Metush), Albancem iz Gnjilana.
U 12,00 časova Stojan je svratio kod svoje kume Zlate u ulici Gradimira
Simijonovića u Gnjilanu. Posle toga, u 16,30 časova, video ga je
njegov prijatelj Blagoje na autobuskoj stanici gde je čekao autobus da se
vrati u Pasjane. Od tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Taji} Radovan (28), Mitrovi} Dragan (23) i Jovanovi} Goran (23),
policajci iz sela Vrbovac, op{tina Vitina nestali su 3. avgusta 1999. godine kod sela Dobr~ane
(Miresh), op{tina Gnjilane. Putovali su automobilom. Vozilo tako|e nije na|eno.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stolić Gradimir (32), Srbin iz Gnjilana, ulica
Stojadina Trajića br. 1, pre rata radio kao konobar u kafeu
"Baron", nestao 25. avgusta 1999. godine u centru Gnjilana.
Gradimir je sa suprugom i decom,
sredinom juna 1999. godine, izbegao u Srbiju. U Gnjilane se vratio 23. avgusta
da uzme neke stvari iz stana. Prema izjavi njegove majke, on je 25. avgusta, u
17,45 časova, krenuo u centar grada da kupi cigarete. Majci je rekao da
će usput svratiti da obiđe kafe "Baron" u kome je nekad
radio. Od tada mu se gubi svaki trag. Majka je istog dana nestanak prijavila
KFOR-u.
Posle njegovog nestanka,
Gradimirova majka je nekoliko puta odlazila u kafe "Baron" i od
konobara poku{avala da sazna ne{to o sinovljevom nestanku. Niko od konobara u
pomenutom kafiću nije hteo da priča sa njom.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stanković Novica, Srbin iz Gnjilana, ulica
Soliter, bio zaposlen kao varilac u firmi “Jugoterm”, poslednji put je
viđen krajem avgusta 1999. godine.
Novica je krajem avgusta 1999.
godine krenuo za Bujanovac. Do autobuske stanice ga je ispratio njegov
prijatelj Vučić Milorad. Nije stigao u Bujanovac.
Izvor: Crkveno-narodni odbor
Busatovi}
Ljubica (27), Srpkinja iz sela Dobr~an, op{tina Gnjilane,
poslednji put je vi|ena 10. novembra 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
2. Otmice
Milo{ević Dragan (24) iz Aleksinca, Srbija,
ma{inbravar, i Stoiljković Dragan
(31) iz Leskovca, Srbija, autolimar, rezervisti Vojske Jugoslavije, Srbi, oteti
su 6. juna 1999. godine u Gnjilanu. Vojska je oba vojnika u odvojenim
obave{tenjima proglasila poginulim.
Majka Milo{ević Dragana
ispričala je FHP-u da je njen sin zajedno sa Stoiljković Draganom, 6.
juna 1999. godine u 17,30 časova, tokom sukoba sa OVK u selu Iskrut,
op{tina Gnjilane, bio ranjen. Dvojica ranjenih vojnika su sme{tena u jednu
napu{tenu kuću u ovom selu, gde ih je medicinska sestra, izvesna Goca,
negovala. Istog dana, oko 21,00 čas, u kuću su u{la dvojica
pripadnika OVK, koja su odvela ranjene vojnike. Od tada se Milo{eviću i
Stojiljkoviću gubi svaki trag.
Nakon nekoliko dana Vojska
Jugoslavije obavestila je porodicu da je Milo{ević Dragan poginuo. U ovom
obave{tenju se navodi da su Milo{ević Dragan i Stoiljković Dragan 6.
juna u 17,30 časova, sa jo{ trojicom vojnika pobegli iz kasarne i
ukradenim traktorom i zaprežnim kolima pljačkali napu{tene kuće po
obližnjim selima. Tom prilikom su upali u zasedu OVK. Milo{ević i
Stoiljković su poginuli, dok su ostali vojnici uspeli da pobegnu i vrate
se u jedinicu.
Otac Stoiljković Dragana
obavestio je FHP da je njegov sin, sa Milo{ević Draganom i jo{ trojicom
vojnika, navedenog dana, oko 18,00 časova, u selu Žegovac (Zhegofc),
op{tina Gnjilane, utovarao razne stvari iz napu{tenih kuća tog sela. Na
povratku, napali su ih pripadnici OVK i tom prilikom ranili Milo{ević
Dragana i njegovog sina Stoiljkovi} Dragana, dok su ostala trojica vojnika
uspela da pobegnu. Porodica Stoiljković Dragana je takođe saznala da
je jedna medicinska sestra, izvesna Gordana iz obližnjeg sela, u nekoj
napu{tenoj kući negovala dvojicu ranjenika, dok ih oko 21,00 čas
odatle nisu odveli pripadnici OVK.
Vojska Jugoslavije odbila je da
omogući porodicama nestalih vojnika identifikaciju tela, kao i da izda
obdukcione izve{taje. Umesto toga, porodicama su pokazane fotografije tela uz
pomo} kojih se nije mogao sa sigurno{ću utvrditi identitet žrtava.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ristić Momčilo (44) iz sela Gornji Livoč
(Livoq i Epërme), op{tina Gnjilane, bio zaposlen u projektnom birou
građevinske firme "Binačka Morava" i njegov tast Ivanović Velizar (60),
poljoprivrednik iz sela Pasjane, op{tina Gnjilane, Srbi, oteti su 8. juna 1999.
godine na putu između sela Pasjane i sela Gornji Livoč u Gnjilanu.
Prema izjavi njihovih kom{ija,
pripadnici OVK su prethodnih dana pretili Momčilu da mora da napusti
Gornji Livo~ ili će ga ubiti i spaliti mu kuću. Momčilo i
Velizar su 8. juna, u 8,30 časova krenuli automobilom marke zastava 750,
crvene boje u selo Pasjane da prenesu stvari iz Momčilove kuće u stan
njegove ćerke u Pasjanu. Na putu su ih presreli nepoznati pripadnici OVK i
odveli sa sobom. Od tada im se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ristić Dragan (36), Srbin iz sela Gornje Kusce (Kuske e Epërme),
živeo u Gnjilanu, ulica Radeta Petrovića br. 72/a, inženjer
elektrotehnike, bio zaposlen u fabrici baterija “Industrija baterija Gnjilane”,
otet je 22. juna 1999. godine. Istog dana pripadnici OVK su li{ili slobode i
Rome iz Gnjilana S.S, njegovog sina S.R. i brata S.R, koji su pu{teni kasnije istog dana. Oni su poslednji videli
Dragana.
Prema izjavi Draganovog
brata, on je živeo sam u stanu u Gnjilanu, dok su njegova supruga i ćerka
sredinom juna 1999. godine izbegle u Srbiju. Dragan je tog dana u 9,50
časova poslednji put telefonom razgovarao sa majkom. Tada joj je rekao da
ga je neko pozvao telefonom i obavestio da treba da dođe u fabriku
baterija, udaljenu oko 400 metara od njegovog stana. Nakon pola sata, majka je
ponovo pozvala telefonom Dragana, ali se niko nije javljao. Zatim je pozvala
Draganovog kolegu iz fabrike Vladu i pitala ga da li zna gde je Dragan. Vlada
je potom u fabrici saznao da je Dragan dolazio oko 10,00 časova, ali ga
trojica pripadnika OVK, jedan iz sela Ugljare (Uglare), op{tina Zubin Potok,
drugi iz Make{a i treći iz Mali{eva, nisu pustili da uđe u zgradu.
Sutradan, 23. juna, Draganov
prijatelj Vlada oti{ao je u fabriku da se raspita za njega. Tamo je zatekao
pripadnike OVK koji su mu rekli da su Dragana priveli na informativni razgovor
i da će uskoro biti pu{ten.
Porodica je kasnije saznala
ne{to vi{e o otmici od Roma iz Gnjilana S.S, njegovog sina S.R. i brata S.R.
koji su neposredno pre Dragana zadr`ani na ulazu u fabriku. Oni su, iz
portirnice u koju su ih zatvorili pripadnici OVK, videli kada je oko 10,00
časova Dragan poku{ao da uđe u fabriku. Tom prilikom, četvorica
ili petorica uniformisanih i naoružanih pripadnika OVK zaustavila su Dragana i
nisu mu dozvolila da uđe u fabriku. Kada je on krenuo nazad, jedan od
pripadnika OVK ga je pozvao i pitao kako se zove. Kada mu je Dragan odgovorio,
on je pogledao neki spisak koji je držao u rukama. U istom trenutku, nekoliko
pripadnika OVK je potrčalo za Draganom, vezali su mu ruke i uveli ga u
portirnicu gde su se već nalazili i pomenuti Romi. Pripadnici OVK su tada
pretukli trojicu Roma i zatim ih oslobodili, dok su Dragana zadržali.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Vitković Borivoja i Slavicu, Srbe iz Gnjilana, prema navodima lista "Blic",
otela su nepoznata lica, na ulici u centru Gnjilana u periodu između 20. i
23. juna 1999. godine.
Izvor: Državljani
Albanije stižu u Pri{tinu, BLIC, 24. jun 1999; Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 5. jul 1999.
Metodijević Miroslav (24), Srbin iz Gnjilana, ulica Vojvode
Stepe, pripadnik srpske policije u Pri{tini, otet je 25. juna 1999. godine.
Miroslava je poslednji video S.D, Srbin iz Gnjilana, koji je istog dana bio li{en slobode i zatvoren u
{tabu OVK u zgradi đa~kog internata u Gnjilanu. S.D. je sutradan, 26.
juna, pu{ten, dok se Miroslavu gubi svaki trag.
Miroslavov otac je FHP-u
ispričao da je Miroslav pomenutog dana oko 13,30 časova pomagao svom
prijatelju Srbinu iz Gnjilana da stvari iz butika u ulici Borisa Kidriča
prenese u kuću. Dok je njegov prijatelj sa svojim sinom prenosio deo robe
do kuće, Miroslav je ostao u butiku sa prodavačicom Albankom i njena
dva brata. Tada su u butik u{la četvorica naoružanih Albanaca u crnim
uniformama, koji su se predstavili kao pripadnici policije OVK. Pod pretnjom
oružja, izveli su Miroslava iz butika i uveli u automobil marke golf, crvene
boje bez registarskih oznaka. Odveli su ga u nekada{nju zgradu đačkog
internata u naselju Gavran, gde je bio sme{ten {tab OVK.
Istovremeno, u zgradi internata
bio je zatvoren i S.D, koga su ranije tog dana pripadnici OVK li{ili slobode.
Tu su ga ispitivali, batinali i sutradan oslobodili. On je Miroslavovom ocu
rekao da je 25. juna u zgradi internata video njegovog sina i da je, nakon {to
je on sutradan ujutru oslobođen, Miroslav ostao tamo zatvoren.
Međunarodni komitet Crvenog
krsta je 3. februara 2000. godine obavestio porodicu da se Miroslav nalazi u
bolnici u Skoplju, Makedonija. Njegov otac je oti{ao u Skoplje, ali je tamo
saznao da je u pitanju bila gre{ka i da se Miroslav tu ne nalazi.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Radović Predraga, Ilić Živojina i Jugoslava,
Srbe iz sela Žegra, op{tina Gnjilane, 27. juna 1999. godine li{ili su slobode
pripadnici OVK. Njihova dalja sudbina je nepoznata.[13]
Izvor: FHP, izjava svedoka
Dajić Radovana (26), pripadnika srpske
policije, Jovanović Gorana
(21), pripadnika rezervnog sastava
srpske policije, Mitrović Miodraga (20),
učenika i Vasić Ljubi{u
(31), Srbe iz sela Vrbovac, op{tina Vitina, 30. juna 1999. godine li{ili su
slobode pripadnici OVK na ulazu u selo Dobrčane, op{tina Gnjilane. Njihova
dalja sudbina je nepoznata. [14]
Zet otetog Miodraga, rekao je
FHP-u da je kom{ija koji je u tom trenutku prolazio kroz selo Dobr~ane
prepoznao jednog od pripadnika OVK kao sina doktora Fitije iz Vitine.
Izvor: FHP, izjava svedoka
@ulji Džema (Zhuli
Xhemë) (43), Rom iz Gnjilana, ulica Vojvode Stepe, pripadnik srpske
policije, otet je krajem juna 1999. godine.
Prema izjavi njegovog kom{ije, u
njegov stan je, u pratnji nekoliko pripadnika OVK, do{ao njegov biv{i kolega iz
policije, Albanac, sada pripadnik OVK. U stanu su bile prisutne njegova supruga
i ćerka. Albanac mu je rekao da vr{i rutinsku kontrolu i da Džema mora da
pođe sa njim u {tab OVK na informativni razgovor. Džema je oti{ao s njima
i od tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stojković Vlastimira, Srbina, nepoznata lica su 1.
jula 1999. godine odvela iz njegove prodavnice u Gnjilanu. Od tada mu se gubi
svaki trag.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Ristić Slavoljub-Cacko (35), Srbin iz Gnjilana, ulica
Ive Lole Ribara br. 43, vozač, bio zaposlen u OSCE-u, otet je 5. jula
1999. godine u Gnjilanu.
Prema izjavi njegovog brata,
Slavoljub je 5. jula oko 9,00 časova krenuo svojim automobilom marke
mini-moris, plave boje, vranje{ke registracije, sa prijateljem Stefanović
Predragom, u zgradu op{tine da se raspita da li KFOR-u ili nekoj drugoj
organizaciji treba vozač. Kada su se vraćali iz op{tine, primetili su
da ih prati automobil marke opel omega novopazarske registracije, tamnosive
boje, u kome su bila dvojica mu{karaca. Kada su u{li u ulicu Bore
Vukmirovića, videli su da je put preprečen kamionom i automobilom
marke lada. U trenutku kada su se zaustavili, iz automobila koji ih je pratio
iza{la su oba mu{karca i uperiv{i oružje u njih, na albanskom jeziku naredila
Slavoljubu da izađe iz automobila, a Predragu da parkira automobil sa
strane. Dok je Predrag sklanjao automobil, oni su ugurali Slavoljuba u svoj
automobil i odvezli se. Dalja sudbina Ristić Slavoljuba je nepoznata.
Porodica je odmah prijavila
slučaj KFOR-u i Međunarodnom komitetu crvenog krsta. Predrag je nakon
incidenta napustio Kosovo i izbegao u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jećimović Dragan (37), Srbin iz sela [ilovo,
op{tina Gnjilane, i T.M. Srbin iz
Gnjilana, oteti su 9. jula 1999. godine i posle kraćeg vremena pu{teni.
Dvadesetak minuta kasnije Jećimović Dragan je nestao. Od tada mu se
gubi svaki trag.
Prema saznanjima Draganove
porodice, T.M. i on su, 9. jula u 14,45 časova oti{li kod njihovog
prijatelja Maksimović Slobodana da mu pomognu pri preseljenju. Njih
trojica su naizmenično iznosila stvari iz Slobodanove kuće i unosila
ih u Draganov automobil marke ford. U jednom trenutku, dok je Slobodan pakovao
stvari u kući, Draganu i T.M. pri{ao je Albanac Bekzat Ba{a (Bekzat
Basha), sa jo{ trojicom naoružanih mu{karaca u civilu, i naredio da uđu u
Draganov automobil. Svi zajedno odvezli su se do internata, gde su pomenuti Albanci
petnaestak minuta obojicu ispitivali i {amarali i nakon toga ih oslobodili.
Beksat Ba{a obećao je Draganu da će mu za 15 minuta dovesti automobil
ispred robne kuće. Njih dvojica su neko vreme čekala, kada se Ba{a
nije pojavio, Dragan je po{ao prema internatu da ga potraži. Posle toga ga niko
vi{e nije video.
Istog dana Draganovi roditelji
su prijavili nestanak KFOR-u. Kada su Draganovi roditelji zamolili pripadnike
KFOR-a da ih odvezu do zgrade internata da provere da li je Dragan tamo
zatvoren, oni su to odbili pod izgovorom da tamo nema nikoga.
Desetak dana nakon nestanka,
Draganov otac je video njegov automobil parkiran u dvori{tu Ba{ine kuće u
Novobrodskoj (Novobërdës) ulici br. 24.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jović Mirko (41), Srbin, inžinjer iz Gnjilana, naselje Komnik
2/2, Bojanina ulica bb, zaposlen u gradskom vodovodu, Č.S. i S.Z,
Srpkinje iz Gnjilana, oteti su 12. jula 1999. godine u Bojaninoj ulici u
Gnjilanu. Pripadnici OVK su ih odveli u zgradu internata u Gnjilanu, Č.S.
i S.Z. su oslobođene nakon dvadesetak minuta, dok je Mirkova dalja sudbina
nepoznata.
Prema izjavi Mirkove supruge,
Č.S, S.Z. i njega su 12. jula oko 18,00 časova, zaustavila trojica
Albanaca na ulazu u njihovu zgradu. Dvojica su bile njihove kom{ije iz zgrade
profesor Adnan i Sulja Adem (Sula Adem). Na sebi su imali crne farmerke i crne
ko{ulje i bili naoružani pi{toljima marke zastava, ("duge devetke").
Naredili su im, na srpskom jeziku, da pođu sa njima na informativni
razgovor i potom ih automobilom odvezli do internata u Gnjilanu. Na ulazu u
zgradu, stražar OVK rekao je Adnanu i Ademu da komandant nije tu, da Mirka
treba da zadrže, a žene mogu da oslobode. Potom su Marka uveli u zgradu
internata, dok su Č.S. i S.Z. ostale ispred sa stražarom OVK. On je prvo
pretio Č.S. i S.Z. da će ih ubiti uperiv{i oružje u njih, vređao
ih i nakon dvadesetak minuta pustio da se vrate kućama.
Supruga je u njegovim
pantalonama koje su ostale u kući prona{la cedulju na kojoj je pisalo:
"Ako mi se ne{to desi, obrati se Ademu i Adnanu iz na{e zgrade i Ćazi
(Qaza) iz susedne privatne kuće."
Izvor: FHP, izjava svedoka
\okić Čedomira (51), Srbina iz Gnjilana, ulica
kneza Lazara, sredinom jula 1999. godine, oteli su nepoznati naoružani Albanci.
Prema izjavi njegove sestre, dva
dana pre otmice, oko ponoći, u stan u kome je živeo Čedomir sa
suprugom upala su dvojica naoružanih Albanaca u civilnim odelima. Počeli
su da pretresaju stan, tražeći od Čedomira da im preda oružje. Tom
prilikom su ga i pretukli, dok suprugu, koja je takođe bila u stanu, nisu
dirali. Kada su pretresli stan i utvrdili da nemaju nikakvo oružje, oti{li su.
Dva dana kasnije, ista dvojica Albanaca su ponovo do{la u njihov stan i odvela
Čedomira sa sobom. Supruga je u trenutku otmice bila kod kom{inice. Kada
je videla {ta se dogodilo, odmah je obavestila KFOR. Do danas Čedomirova
sudbina ostala je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stojanović Dragan i Momčilo, Srbi iz sela Gornji Makre{, op{tina Gnjilane,
poslednji put su viđeni 29. jula 1999. godine kada su ih, po navodima
dnevnog lista Blic, njihovi susedi Ramiz i Rasim odveli iz njihove kuće u
selu Gornji Make{.
Izvor: Rafali na Srbe u Gnjilanu, BLIC (FoNet), 31. jul 1999.
Lazić Sreten (46), Srbin iz Gnjilana, ulica Stojadina
Trlajića br. 7, zaposlen u Duvanskom kombinatu Gnjilane, Arsić Z. Dragan (37), Srbin iz
Gnjilana, Ulica Ive Lole Ribara br. 9, zaposlen u Tekstilnom kombinatu i Seljami Saljihu (Selami Salihu),
Albanac iz Gnjilana, zaposlen kao vozač u firmi "16. novembar",
oteti su 3. avgusta 1999. godine. Seljomi Saliku je pretučen i odmah
oslobođen, dok se Lazić Sretenu i Arsić Draganu od tada gubi
svaki trag.
Cvetković Ilinka, vlasnica
gvožđare u Gnjilanu, i neposredni svedok otmice, FHP-u je o incidentu
ispričala sledeće: “Gasi Fadilj (Gashi Fadil), novopostavljeni
direktor gnjilanske firme "16. novembar", sa kojom sam ja imala
ugovor o zakupu poslovnog prostora, obavestio me je sredinom juna 1999. godine
da moram da se prijavim na konkurs da bih produžila svoj ugovor o zakupu. Kada
sam to odbila, on me je 3. avgusta ujutru pozvao telefonom, obave{tavajući
me da hitno moram da ispraznim lokal, da bi se novi vlasnik, kome je prostor
dodeljen na osnovu konkursa, uselio. Po{to sam mu rekla da se pla{im da sama
iseljavam stvari, obećao je da će poslati firmin kamion, vozača
i nekoliko radnika da mi pomognu pri iseljenju. Istog dana, posle pola sata,
ispred lokala do{li su vozač kamiona, Seljami Saljihu, radnici Albanci,
Jerljiu Hevzi (Jerliu Hevzi), Rom \umra (Gjumra) i jo{ jedan radnik, čije
ime ne znam, dok sam ja sa svojom rođakom Miroslavom, prijateljicom
Živkom, pakovala stvari u lokalu. Živka je pozvala dvojicu svojih kom{ija Srba,
Lazić Sretena i Arsić Dragana, da nam pomognu pri pakovanju. Njih
dvojica su do{la oko 11,00 časova. Miroslava, Živka, Hevzi i ja pakovali
smo stvari u lokalu, dok su Sreten, Dragan i radnici iz firme “16.
novembar" utovarali stvari u kamion. U 11,30 časova, kada smo
zavr{ili sa pakovanjem, Sreten, Dragan i vozač kamiona Saliku krenuli su
da odvezu stvari u moju kuću, koja je udaljena oko 5 minuta vožnje od
poslovnog prostora. Nakon petnaestak minuta, pozvala sam supruga koji je bio u
kući, da vidim da li su njih trojica počela da istovaraju stvari iz
kamiona, ali mi je on rekao da kamion jo{ nije stigao. Tada sam pe{ke krenula
kući da vidim gde je kamion. Na putu do kuće, srela sam kom{iju
Albanca Alija, zaposlenog u firmi "16. novembar", i ispričala mu
{ta se dogodilo. On je odmah nazvao firmu i portir mu je rekao da je kamion
upravo stigao u dvori{te firme. Na moje pitanje gde su ljudi iz kamiona, Ali je
rekao da ide u firmu da proveri. Vi{e se nije vratio i od tada izbegava da
razgovara sa mnom. Ja sam se potom vratila u lokal i rekla Hevzi koji je jo{ tu
sedeo sa Miroslavom i Živkom, da ode da proveri {ta se dogodilo. Kada se ni on
vi{e nije vratio, ja sam slučaj prijavila KFOR-u i predložila im da odu u
firmu "16. novembar" i da provere da li su Sreten i Dragan tamo.
Vojnici KFOR-a su odbili moj predlog i dali mi broj telefona na kome mogu da
zakažem pratnju. Kada sam im ponovila da je re~ o nestanku dvojice Srba,
shvatila sam po njihovom pona{anju da prevodilac, Albanka, uop{te nije prevela
ono {to sam ispričala.
Istog dana, oko 14,00
časova Fadilj me je pozvao telefonom, izvinio se zbog nastalog nesporazuma
i rekao da su stvari zaključane na sigurnom, te da će ih on dovesti
sutra u 9,00 časova. Kada sam kazala da me jedino zanima {ta se desilo sa
Draganom i Sretenom, koji su bili u kamionu, rekao mi je da su oni oti{li
kućama. Nakon {to sam utvrdila da njih dvojica jo{ nisu stigla svojim
kućama, nazvala sam Fadilja i to mu rekla. On se ponovo izvinjavao i
obe}ao da će proveriti gde su. U 15,00 časova Fadilj me je pozvao i
ponovio da on ima informaciju da su oni oti{li kućama. Sat kasnije, u
16,00 časova, javio mi se Saliku, vozač kamiona, i ispričao da
su njih trojicu, na putu ka mojoj kući, presreli nepoznati maskirani
ljudi, da su Sretena i Dragana pustili, a njemu vezali oči i odveli ga u
kamenolom u naselju Glomi. Tu su ga zadržali neko vreme, ispitivali ga i nakon
toga oslobodili. Dodao je da ne zna {ta se desilo sa robom. Počela sam da
vičem da znam da je kamion stigao u firmu i da je on odgovoran za otmicu
Sretena i Dragana. Na to je rekao da ne zna o čemu govorim, zavr{io
razgovor i vi{e se nije javljao.”
Pet dana nakon otmice, 8.
avgusta, američki policajac iz UNMIK-a, u cilju pokretanja krivične
istrage, ponovo je od Ilinke uzeo izjavu o incidentu. Nakon tri dana, 11.
avgusta međunarodna policija uhapsila je Fadilja i Salikua i odvela ih u
zatvor u vojnoj bazi Bonstil (Bonsteel), gde su oni, prema navodima Ilinkinih
poznanika, proveli mesec dana. U isto vreme, Ilinka je dobila poziv da da
izjavu pred istražnim sudijom u selu Sojevu, op{tina Uro{evac (Ferizaj). Ilinki
nije poznato da li je protiv dvojice osumnjičenih pokrenut krivični
postupak.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Antić Slobodan (57), iz sela Gornje Kusce,
op{tina Gnjilane, i Stevanović
Zoran (35), Srbi, iz Gnjilana, zaposleni u Gradskom vodovodu, oteti su 24.
avgusta 1999. godine neposredno ispred sela Prilepnice, op{tina Gnjilane.
Prema izjavi njihovog poznanika
R.S, datoj FHP-u, direktor vodovoda Ramadan Gajtani poslao je 24. avgusta Slobodana, Zorana i
vozača Albanca Jakupija, na akumulaciono jezero u selu Prilepnica, gde se
nalazi filtarsko postrojenje vodovoda, da provere ispravnost vode i rad
postrojenja. I{li su službenim vozilom vodovoda. Kada su stigli do mesta
Bunarče, neposredno pre skretanja za selo Prilepnicu (Perlepnice),
presrela su ih četvorica ili petorica pripadnika OVK. Izveli su Jakupija
iz automobila, pretukli ga i ostavili da leži pored puta. Slobodana i Zorana su
službenim automobilom vodovoda odvezli nekuda. Njihova dalja sudbina je
nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.1. Ubijeni
Antić Milisava (28), njegovu braću Svetislava (31) i Radovana (22), Srbe iz sela Požaranje (Pozharan), op{tina Gnjilane,
18. juna 1999. godine iz njihove kuće odvela su nepoznata lica.
Prema svedočenju poznanika,
napadači su tom prilikom ubili njihovog oca Vlajka. Nekoliko dana kasnije
u selu Ljubi{te (Lupishte), op{tina Vitina, prona|ena su tela Milisava,
Svetislava i Radovana.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Deni} ^edomira (39) i Dimi}
Mom~ila (32), Srbe iz sela Pone{, op{tina Gnjilane, oteli su a zatim ubili
pripadnici OVK, 19. juna 1999. godine.[15]
Izvor: FHP, izjava svedoka
Marković Slobodan (35), Pekić Stojan (50) i Trajković
Slobodan (50), Srbi iz Vitine,
poslednji put su viđeni 4. jula 1999. godine u selu Gornji Livoč,
op{tina Gnjilane, dok su traktorom i{li putem od Gnjilana ka Vitini. Pripadnici
KFOR-a su 11. septembra 1999. godine prona{li njihova tela u selu Ugljare,
op{tina Zubin Potok. Porodice su identifikovale tela.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stević Slobodan, Srbin iz sela Dobrčane,
op{tina Gnjilane, otet je 4. jula 1999. godine dok je vozio svoj traktor kroz
selo. Njegovo telo, na kome su bili vidljivi tragovi nasilja, prona{li su
pripadnici KFOR-a u novembru 1999. godine. Porodica je identifikovala telo.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Perić Milorada (ili Dobrivoja), Srbina, otela je grupa kosovskih Albanaca 27. jula
1999. godine u Gnjilanu. Otmičari su ga zlostavljali i zatim ostavili na
ulici gde ga je prona{la patrola KFOR-a. Helikopterom su ga prebacili u bolnicu
gde je umro od zadobijenih povreda.
Izvor: Kosovo Serb Dies After Kidnapping ŠKosovski Srbi ubijeni posle
otmiceą, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne vestią, 29. jul 1999.
Nikolić Čedomir (59), Srbin iz sela Koreti{te,
op{tina Gnjilane, zaposlen kao sekretar osnovne {kole, otet je 1. novembra
1999. godine na putu između Gnjilana i Bujanovca, u blizini sela
Dobrčan, op{tina Gnjilane. Pripadnici KFOR-a na{li su njegovo telo 2.
novembra 1999. godine.
Nikolića je, prema izjavi
očevidaca, navedenog dana u 8,30 časova na putu zaustavila grupa
pripadnika OVK. Sa Nikolićem su u automobilu bili njegova supruga, kom{ija
Stević Borislav i jo{ neki poznanici. Pripadnici OVK prvo su pucali u gume
automobila da bi ih zaustavili. Potom su u autu izboli Stević Borislava,
koji je zadobio tri uboda u predelu grudnog ko{a i jedan u rame. Čedomira
su vojnici OVK izvukli iz automobila i odveli u pravcu obližnjeg potoka. Sat
vremena posle otmice, Čedomir je ubijen. Njegovo telo prerezanog vrata, s
prostrelnom ranom na glavi i nekoliko uboda no`em, prona{li su pripadnici
KFOR-a, 2. novembra u 14,30 časova, na oko 500 metara od mesta odakle je
odveden.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.2. Na slobodi
2.2.1. Pu{teni
M.M. (52), Rom iz Gnjilana, ulica Momčila Trumbića
br. 27a, otet je 16. juna 1999. godine i nakon četvorosatnog ispitivanja u
{tabu OVK, u zgradi biv{eg Doma Vojske Jugoslavije, pu{ten na slobodu.
Prema svedočenju M.M, 16.
juna u 13,30 časova u njegovu kuću u Gnjilanu u{ao je kom{ija Idriz,
pripadnik OVK, u pratnji jo{ dvadesetak uniformisanih Albanaca. Naredio mu je
da pođe sa njim u {tab OVK koji se nalazio u zgradi Doma Vojske
Jugoslavije.
Svedok je ispitivanje i
batinanje u {tabu OVK opisao FHP-u sledećim rečima:"Tražili su
da im predam oružje. Kada sam rekao da sam pi{tolj vratio jugoslovenskoj
vojsci, nekoliko vojnika OVK počeli su da me batinaju. Tukli su me oko četiri
sata rukama, nogama, palicama, čime god su stigli. Nikoga od vojnika nisam
prepoznao. Na kraju su me izbacili iz zgrade i naredili da do sutradan napustim
Kosovo."
M.M. je nakon toga izbegao za
Srbiju. Proveo je 15 dana u bolnici gde se oporavljao od povreda koje su mu
nanesene batinanjem u {tabu OVK.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jovanovi} Tihomir, Srbin iz Gnjilana, otet je 19. juna 1999. godine
u centru grada, i istog dana pu{ten.
Prema saznanjima Crkveno-narodnog odbora, Tihomira su nepoznata lica
otela u centru Gnjilana. Otmičari su ga odveli u naselje ^enar ^esma
(Qeshmja e Çenanit), gde su ga ispitivali, batinali i kasnije, istog dana,
pustili.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
S.M. (46), T.J.
(30), njegovog bratanca T.D. (13) i V.B. (18), Srbe iz sela Pone{, op{tina
Gnjilane, otela su 19. juna 1999. godine trojica uniformisanih vojnika OVK.
Nakon vi{esatnog batinanja su pu{teni. Istom prilikom ovi pripadnici OVK ubili
su Denić Čedomira (39) i Dimić Momčila (32), Srbe iz
istog sela.
S.M. je FHP-u o incidentu
ispričao sledeće: “Tog dana, oko 9,00 časova, krenuli smo T.J,
T.D, V.B, Čedomir, Momčilo i ja na livadu Lazovac kod na{eg sela da
čuvamo stoku. Iz obližnje {ume iza{la su trojica uniformisanih vojnika OVK,
koji su na licima nosili maske. Uperili su u nas oružje i naredili nam da,
preko brda, pođemo ka susednoj {umi. Momčilo nije hteo da krene i
počeo je da se raspravlja sa njima. Jedan vojnik je, za upozorenje,
ispalio rafal u vazduh. Kada je Momčilo i posle toga odbio da krene, ovaj vojnik
je pucao u njega i usmrtio ga. Mi smo u pratnji dvojice vojnika, nastavili da
idemo putem kroz {umu koji je vodio u selo Rudace, op{tina Gnjilane. Posle 200
metara, na livadi Pre{tip (Preshtip), koloni se pridružio treći vojnik,
koji je prethodno ubio Momčila. Tada je izdvojio Čedomira iz kolone,
počeo ne{to da se raspravlja sa njim, i zatim smo čuli pucanj. Kada
nas je ovaj vojnik sustigao kod groblja ispred sela Rudace, izdvojio je T.D,
pokazao mu put kroz {umu i rekao da trči kući. T.D. je prvo odbio da
krene, jer je hteo da ostane sa svojim stricem T.J, ali je, nakon {to mu je
vojnik zapretio da će ga ubiti ukoliko ne krene, ipak oti{ao. Na ulazu u
selo Rudace, posle dva kilometra hoda, trojica vojnika naredila su nam da
sednemo pored puta. Tada su skinula maske sa lica i počeli da nas
ispituju. Vojnik koji je ubio Momčila i Čedomira bio je Ibrahim
Ispahiju iz sela Ki{no Polje (Kishnapole), op{tina Gnjilane. Drugog vojnika
prepoznao sam kao Sadika iz sela Žegovac (Zhegofc), op{tina Gnjilane, dok trećeg
vojnika nisam poznavao. Pitali su nas da li i koje oružje imamo, ko jo{ u selu
ima oružje, gde je ono sakriveno, u kojim jedinicama smo bili za vreme rata, ko
je iz sela bio u vojsci, a ko u policiji. Ova pitanja su nam postavljali
pojedinačno za svakog Srbina iz sela. Govorili su da će nas ubiti i
da sami izaberemo kako ćemo umreti. Pitali su nas gde nam je sada na{a
vojska i policija. Psovali su nam majku srpsku. Sve vreme ispitivanja tukli su
nas nogama, rukama, ali najvi{e pu{kama. Nakon sat i po Ibrahim je predložio
Sadiku da nas streljaju. Sadik mu je odgovorio da ne želi da nas strelja, jer
je on pre 25 godina sa mnom služio vojsku u Somboru. Rekao nam je da možemo da
idemo i zapretio nam da će nas ubiti ukoliko nas vidi da opet čuvamo
stoku na livadama oko sela.”
S.M, T.J. i V.B. vratili su se u
selo i prijavili slučaj KFOR-u. Nekoliko dana kasnije, u {umi između
sela Pone{ i Rudace, pripadnici KFOR-a na{li su tela Dimić Momčila i
Denić Čedomira.
Izvor: FHP, izjava svedoka
J.V. (38), Srbin iz Gnjilana, ulica Vojvode Stepe, direktor
Beobanke u Gnjilanu, zadržan je u zgradi Beobanke 20. juna 1999. godine.
Nepoznati napadači su ga u banci ispitivali i tukli. Odatle su ga odvezli
do njegovog stana da im preda oružje i potom ga pustili.
J.V.-ov kom{ija ispričao je
FHP-u, da je J.V. navedenog dana po{ao u banku da poku{a da iznese kompjutere i
opremu koja je tamo ostala. U zgradu banke, za njim su u{la trojica Albanaca u
civilu, koji su počeli da ga ispituju i batinaju. Posle nekog vremena,
izveli su ga iz banke, silom ugurali u automobil marke jugo crvene boje i
odvezli do njegovog stana da im preda oružje. J.V.-ov kom{ija, koji je sve to
posmatrao kroz prozor, prepoznao je vozača automobila kao Albanca iz sela
Donji Livoč (Livoq i Poshtem), op{tina Gnjilane, visokog oko 1,90, starog
oko 40 godina, smeđe prosede kose. Kada je J.V. pripadnicima OVK predao
pu{ku, napadači su oti{li.
Izvor: FHP, izjava svedoka
S.S, njegovog sina S.R.
i brata S.R, Rome iz Gnjilana, 22.
juna 1999. godine, li{ili su slobode pripadnici OVK. Pu{teni su istog dana,
nakon vi{e sati zadržavanja.[16]
Izvor: FHP, izjava svedoka
A.S, Srbin iz Gnjilana, ulica Abaza Ajetija br. 22, otet je
23. juna 1999. godine u prisustvu majke, supruge, sestre i ćerke.
Pripadnici OVK su ga batinali i sledećeg dana pustili.
Prema njegovom svedočenju,
23. juna, u 0,40 časova, u njegovu kuću upala su četvorica
pripadnika OVK, dok su druga četvorica čuvala stražu ispred kapije.
Trojicu od četvorice OVK vojnika, koji su provalili u njegovu kuću,
prepoznao je kao Albanca poznatog pod nadimkom “Bilder”, sina potkivača iz
Gnjilana; NN Albanca, sina automehaničara Sabita iz sela Radivojce,
op{tina Vitina; Albanca poznatog po nadimku “Guzila” iz Gnjilana; četvrtog
Albanca svedok opisuje kao tamnokosog mu{karca sa bradom, starog oko 25 godina.
A.S. incident opisuje sledećim rečima:
“Čim su u{li u kuću
tražili su telefon i pokidali žice. Zatim su tražili oružje. Ja sam ispod
kreveta imao jednu lovačku pu{ku M48. Pretresali su oko 15 minuta, mojoj
ženi je jedan stavio nož ispod grla, sve ukućane su gurali. Pona{ali su se
nekako histerično, divlje, pretresali su i vikali po kući. Prona{li
su pu{ku ispod kreveta. Onda su me izveli iz kuće. Ispred kuće su
pucali u vazduh, valjda da bi dali znak ostalima da su kod nas zavr{ili. Uveli
su me u njihov automobil, marke lada, žute boje. Dvojica su sedela napred, a
dvojica pozadi sa mnom. Jedan mi je držao hekler uperen u leđa, dok je
drugi prislonio nož. Odvezli su me u
zgradu {kolskog internata u Gnjilanu u naselju Gavran. Ispred Internata je
stajala straža OVK. Vezali su mi ruke lisicama i odveli me na prvi sprat, u
sobu u kojoj je bio krevet, sto i stolica. Naredili su mi da sednem na stolicu.
Tu su me ispitivali. Ispitivao me je ko stigne, ali je ispitivanje vodio njihov
komandant. Govorili smo na albanskom. Pitao me je za{to sam ostao u Gnjilanu,
rekao mi je da do sutra ujutru moram da idem i da ostavim ključeve u
vratima kuće. Posle toga su počeli da me tuku. Ne znam koliko njih me
je tuklo. Većinom su imali crne maske preko lica. Jedan sa maskom koji me
je tukao mi je rekao da mi je kom{ija. Udarali su me metalnim {ipkama, lancima
i pendrecima. Nakon sat vremena su me izveli iz te sobe. Odveli su me u
prizemlje u sobu koja je bila identična sa onom gore. Pre nego {to su me
uveli u tu drugu sobu, iz nje su izveli jednog Albanca koji je bio te{ko
prebijen i polu onesve{ćen, vukli su ga. Iz te sobe sam čuo buku iz
podruma, čuo sam udarce i jauke. Stavili su me da sednem na jednu stolicu
a noge su mi provukli kroz drugu stolicu. Tada su počeli da me tuku. Jedan
me je {ipkom udarao po golim tabanima, a drugi po grudima. Prislanjali su mi
pi{tolj na slepoočnice i repetirali. Gasili su mi cigarete na rukama i na
leđima. Zatim su me oborili na pod i počeli da me {utiraju. Kada sam
izgubio svest polili su me kofom vode i nastavili da me udaraju. Govorili su mi
da će da me vode u Drenicu da mi urežu albanskog orla na grudi i na
čelo. Rekli su da neće da me tuku po glavi, da mogu dobro da se
sećam kako su me tukli. Pred zoru, oko 5,00 časova, izveli su me iz
zgrade i ostavili ispred obli`njeg stadiona. Ja sam ležao na pločniku.
Jedan je izvadio pi{tolj, naslonio mi na glavu i opalio. Mislio sam da će
me ubiti, ali pi{tolj nije bio napunjen. Onda su oti{li i ostavili me. Nekako
sam se dovukao do kuće. Ukućani su me videli u dvori{tu i uneli u
kuću.”
A.S.-a je porodica odvela u
bolnicu gde su mu ukazali prvu pomoć. Sledećeg dana su nepoznata lica
opljačkala i zapalila njihovu kuću. Porodica se sklonila privremeno
kod rođaka da bi nakon dva dana svi napustili Kosovo i izbegli u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
NN[17] (33)
Srbina iz Gnjilana, oteli su pripadnici OVK 25. juna 1999. godine iz
ćevabdžinice dok je kupovao hranu i odveli u internat, gde su ga
četiri sata ispitivali i batinali. Potom je intervencijom jednog pukovnika
OVK oslobođen.
O incidentu je FHP-u rekao: “Tog dana u 8,30 časova iza{ao sam da
kupim doručak u jednoj ćevabdžinici u Gnjilanu. Tu sam zatekao svog
poznanika Albanca, koji je u trenutku kada sam u{ao, bez reči napustio
ćevabdžinicu. Kada se nakon pet minuta vratio, u prisustvu svih gostiju u
ćevabdžinici uperio je pi{tolj u mene i naredio mi da pođem u podrum.
Ponudio sam mu novac, na {ta mi je on udario dva {amara i rekao da ćutim
da me ne bi odmah ubio. Posle 5 minuta sproveo me je u beli golf, parkiran
ispred ćevabdžinice, u kome su sedela dvojica Albanaca. Odvezli su me u
internat. Kada sam ih ponovo pitao za{to to rade, rekli su da ću sve
saznati u komandi. U internatu su me odveli na 2. sprat, u levi blok zgrade,
zadnja prostorija sa desne strane. U prostoriji je bilo 11 Albanaca, od kojih
sam neke poznavao iz grada. Svi su nosili uniforme, maskirne ili crne, sa
znakom OVK. Jedan od njih, izrazito krupan, ne stariji od 20 godina, udario me
je dva puta pendrekom po glavi. Potom me je drugi udario bejzboj palicom u
leđa. Pao sam na pod. Neprekidno su me tukli pendrecima, bejzbol palicama,
{akama, skoro četiri sata. Naterali su me da skinem patike i tukli me po
tabanima. Stavljali su mi pi{tolj i nož u usta, na vrat, bradu i pitali su da
li li me je strah da umrem i pretili da će me ubiti. Terali su me da
govorim na albanskom jeziku da je Slobodan Milo{ević kreten i idiot.
Pitali su me da li bih obukao uniformu OVK i tako oti{ao u obližnje srpsko selo
[ilovo. Raspitivali su se za neke policajce iz Gnjilana i za imena
dobrovoljaca. Rekao sam im da ih ne poznajem, jer sam za vreme rata radio i
nisam nikada bio u vojsci, niti u policiji. Najvi{e me je ispitivao vojnik koga
su oslovljavali sa “kapetane”, ali nije imao nikakvih oznaka na uniformi. Posle
oko četiri sati rekli su mi da moram da ponovim izjavu datu u podrumu,
vezanu za policajce i dobrovoljce. U tom trenutku u prostoriju je u{ao
uniformisani čovek koga su oslovili sa “pukovniče”. Znao sam ga iz
viđenja. On se veoma začudio kad me je video. Pitao je ko me je
doveo. Moj poznanik Albanac se javio. Potom ga je pitao ko mu je dao to
naređenje, na {ta mu je ovaj odgovorio da mu je pukovnik, čije ime
nisam mogao da razumem, naredio da dovede bilo kojeg Srbina. Dotični
pukovnik mi je rekao da obučem čarape i patike i pođem sa njim.
Od batina nisam mogao da hodam, pa su me dvojica vojnika pridržavala. Kada smo
iza{li, pukovnik me je pitao imam li oružje. Rekao sam mu da imam jednu
poluautomatsku pu{ku i on mi je savetovao da je za mene i sigurnost moje
porodice bolje da je predam. Dogovorili smo se da mu donesem pu{ku. Nakon pola
sata, dvojici pripadnika OVK iz pukovnikove pratnje predao sam pu{ku ispred
internata."
NN se vratio ku}i i nakon toga oti{ao u Srbiju gde se narednih {est
meseci le~io od povreda zadobijenih batinanjem.
Izvor: FHP, izjava svedoka
S.D, Srbin iz
Gnjilana, li{en je slobode 25. juna 1999. godine i zatvoren u {tabu OVK u
zgradi |a~kog internata u Gnjilanu. Pripadnici OVK su sutradan, 26. juna pustili
S.D.[18]
Izvor: FHP, izjava svedoka
Vasi} Dragan (40), Srbin iz Gnjilana, ulica Mladena
Popovića, otet je 26. juna 1999. godine i posle nekog vremena pu{ten.
Prema informacijama
Crkveno-narodnog odbora, Dragana su otmičari odveli iz dvori{ta njegovog
kom{ije. Zadržali su ga neko vreme na nepoznatoj lokaciji, gde su ga
ispitivali, batinali i zatim pustili.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
V.R. (64), Crnogorca iz sela Vrbovce, op{tina Gnjilane, 27.
juna 1999. godine oteli su iz njegove kuće pripadnici OVK. Zatvorili su ga
u jednu privatnu kuću u Mali{evu, naselje Gornja mahala (Mahalla e
Epërme), op{tina Gnjilane. Tu su ga ispitivali, batinali i istog dana,
uveče, pustili. Istog dana, pripadnici OVK oteli su i njegove kom{ije,
Srbe, Radović Predraga, Ilić Živojina i Jugoslava. V.R. ih je poslednji put video u selu Žegra(Zhegër)., op{tina
Gnjilane. Od tada im se gubi svaki trag.
O ovom incidentu, V.R. je FHP-u
ispričao: “Tog dana, oko 12,00 časova, trojica pripadnika KFOR-a sa
jednim albanskim prevodiocem sakupljala su oružje od me{tana. Kom{ija Albanac
Musli Surduljija (Muslli Surduli) uputio je pripadnike KFOR-a da uzmu oružje od
mene. Ja sam im potom predao jednu pu{ku M48 i dve lovačke pu{ke za koje
sam imao dozvolu. Pripadnici KFOR-a su odbili da uzmu lovačke pu{ke. Kada
su oni oti{li, do{ao je kom{ija Muslijua i rekao mi da bi, za moje dobro, bilo
bolje da sam predao sve oružje, jer ću stradati ako OVK pronađe
oružje u mojoj kući. Kasnije, oko 14,00 časova istog dana, moj
kom{ija Srbin Radović Predrag pozvao me je sa kapije mog dvori{ta. Kada
sam do{ao do kapije, video sam da je Predrag upla{en i da sa njim stoji kom{ija
Musli sa četvoricom Albanaca u civilu, starih između 20 i 25 godina,
naoružanih pi{toljima i pu{kama. Predstavili su se kao pripadnici OVK. Jedan od
četvorice, izrazito visok mladić, udario me je pu{kom u glavu, i u
predelu bubrega i naredio Predragu i meni da krenemo ka kući Muhameda
Zuzakua. Ispred kuće su neki pripadnici OVK držali zarobljene Srbe, Ilić
Živojina i Jugoslava. Musli je u međuvremenu oti{ao. Kada su vojnici OVK
počeli da me vređaju i psuju, moje kom{ije Albanci su poku{ali da me
za{tite, govoreći im da sam ja sprečio da srpske snage
opljačkaju i zapale njihove kuće. Na to {to su govorili, vojnici nisu obraćali pažnju.
Tražili su mi oružje i ponovo me odveli kući gde sam im predao tri
lovačke pu{ke, jedan lovački karabin, jednu pu{ku M48, TT762 pi{tolj,
CZ 765 pi{tolj i jednu automatsku pu{ku. Kada su uzeli oružje, počeli su
da me tuku pu{kama. Udarali su me isključivo sa leve strane, po boku,
nogama, glavi, jer su u međuvremenu verovatno saznali da mi je
izvađeno desno plućno krilo i sva rebra. Posle desetak minuta,
vratili su me do Muhamedove kuće, gde su dvojica pripadnika OVK tukla Predraga,
Živojina i Jugoslava. Video sam kako jedan od njih udara Živojina pu{kom po
glavi, jer je ovaj nosio vojnu beretku. Posle nekog vremena, ubacili su nas u
prikolicu traktora Albanca Surduljija, Muslievog mlađeg brata, koji nas je
odvezao u Žedan (Zhedan), prigradsku mahalu Mali{eva. Kada smo stigli, mene su
prebacili u mali crveni automobil u kome su sedela četvorica Albanaca, dok
su Predrag, Živojin i Jugoslav ostali u prikolici. Čim sam seo na zadnje
sedi{te, Albanac koji je sedeo pored mene stavio mi je crni džak na glavu. Kada
je jedan od njih u Gornjoj mahali iza{ao iz automobila, naredili su mi da
legnem na zadnje sedi{te. Posle 5 minuta vožnje smo se zaustavili. Uveli su me
u neku kuću, a onda preko stepenica uveli su me u sobu. Skinuli su mi džak
sa glave, dok su u isto vreme sunđerima prekrili prozore. Ja sam ipak
prepoznao taj kraj, jer sam tu u dosta kuća uvodio struju. Znam da 200-300
metara od naselja Gornja mahala postoje dve isturene kuće koje pripadaju
braći Bajramu i Saljiju Grabovci (Sali Grabovci). Ovo je bila jedna od te
dve kuće. U sobi je sa mnom bio mladić u maskirnoj uniformi sa znakom
OVK. Ne{to kasnije, u sobu su u{la dvojica pripadnika OVK u crnim uniformama.
Jedan je bio crnomanjast i krupan, imao je oko 95 kilograma. Drugi je bio
visok, imao je oko 80 kilograma i rekao mi je da je iz Kijeva. Naredio mi je da
pružim dlanove i počeo je da me udara. Zatim me je vrhom pendreka udario u
grudni ko{, ja sam izgudio dah i pao na pod. Potom su njih dvojica oti{la.
Nakon sat vremena do{ao je jedan Albanac u civilu da me ispituje. Postavljao je
pitanja na albanskom jeziku, jer je rekao da hoće da proveri da li
razumem. Slabo sam razumeo, ali znam da me je pitao za lične podatke, moje
zanimanje, gde sam bio i {ta sam radio za vreme rata i da li znam ko je poginuo
iz sela Žegre. Nije me tukao. U prostoriju je opet u{ao policajac OVK iz
Kijeva, i ponovo mi naredio da ispružim dlanove i počeo da me udara. Nakon
toga su me ponudili cigaretom. U prostoriju su u{la jo{ četvorica
uniformisanih pripadnika OVK. Pitali su za{to sam imao toliko oružja i da li
sam hteo da ubijam Albance. Objasnio sam im da sam ja Crnogorac, da kao i moj
otac oružje skupljam iz hobija, ali da ga ne upotrebljavam i da nikada u životu
nisam nikoga ubio. Tada me je jedan od njih pitao za{to ranije nisam rekao da
sam Crnogorac i dodao da je Milo \ukanović mnogo učinio za njih.
Ponudili su me čajem, popio sam dve ča{e. Opet su mi stavili crni
džak na glavu, izveli me iz kuće i uveli u automobil. Kada smo stigli do
Žegranskog groblja, skinuli su mi d`ak i pitali da li znam gde se nalazim.
Već je bio mrak. Po{to mi je ko{ulja bila krvava, dali su mi da
obučem neotpakovanu belu ko{ulju i rekli mi da sam slobodan. Kada sam
stigao u selo, kom{ije su mi rekle da im je jako žao {to nisu mogli da spreče
da pripadnici OVK opljačkaju moju kuću. Rekao sam im da to nije
bitno, da je jedino važno da sam ostao živ. U{ao sam u kuću. Posle desetak
minuta čuo sam psa kako je počeo jako da laje, video sam sa prozora
siluete nekoliko mu{karaca kako se približavaju putem. Sakrio sam se u svinjac.
Ti mu{karci su u{li u moju kuću i dozivali me. Malo posle toga video sam
veliki plamen, moja kuća je gorela."
Svedok je u svinjcu ostao celu
noć i ujutru pe{ke napustio selo.
Izvor: FHP, izjava svedoka
D.J. (38), pripadnik rezervnog sastava Vojske Jugoslavije,
zaposlen u gradskom vodovodu, njegov brat
D.M. (36), pripadnik srpske policije i T.S.
(36), pripadnik rezervnog sastava policije, zaposlen u trgovinskom
preduzeću, Srbi iz Gnjilana, li{eni su slobode 29. juna 1999. godine i sutradan
pu{teni.
Prema svedočenju D.J, oni
su 29. juna, oko 10,00 časova, platili autoprevozniku Albancu iz Gnjilana
da ih, sa stvarima, preveze u Srbiju. U selu Dobrčan, op{tina Gnjilane,
zaustavila ih je grupa naoružanih pripadnika OVK. Bili su obučeni u crno
sa vidnim oznakama OVK. Njih trojicu su izveli iz kamiona i odveli u {umu pored
puta, dok je autoprevoznik zadržan pored kamiona.
Svedok sledećim rečima
opisuje dalji tok događaja: “U {umi su nas pretresli, oduzeli lične
karte i proverili da li se na{a imena nalaze na spiskovima koje su imali sa
sobom. Na tim spiskovima video sam fotografije nekih Srba koje poznajem. Po{to
nisu prona{li na{a imena na spisku, samo su na papir zapisali na{e lične
podatke. Pitali su nas da li smo bili pripadnici srpskih snaga. D.M. i ja smo
odgovorili da nismo, dok je T.S. priznao da je bio u rezervnom sastavu srpske
policije. Potom su nam vezali ruke pertlama od patika, a T.S. gumenim lisicama.
Počeli su da nas tuku rukama i nogama. Tražili su da priznamo koliko smo Albanaca
ubili i da li imamo oružje. Onda su nas ubacili u kola marke zastava 101,
tamnoplave boje, i odvezli u {tab OVK, sme{ten u {koli u selu Ugljare. U {tabu
su nas sproveli u kancelariju komandanta {taba, koji je imao crnu uniformu. On
nam je ponovo postavio pitanje da li smo bili pripadnici srpskih snaga, {to smo
mi i dalje negirali. Kada je u prostoriju u{ao veći broj uniformisanih
pripadnika OVK, jedan od njih je prepoznao mog brata D.M, jer ga je on ranije,
kao policajac, hapsio zbog {verca. Pripadnici OVK koji su nas dovezli iz
Dobrčana, počeli su da nas brane da nas ovi Albanci ne bi
linčovali. Moj brat, hladno i prisebno, tvrdi da nije tačno da je bio
policajac, {to su oni poverovali. Nakon toga smo zatvoreni u podrum. Sutradan,
30. jula, odvezli su nas automobilom marke lada niva u biv{u zgradu JNA, gde je
bio sme{ten glavni {tab OVK u Gnjilanu. Tu su nas ponovo ispitivali, ali po{to
smo se nalazili u Gnjilanu, gde su mnogi ljudi poznavali mog brata kao
policajca, morao je to da prizna. Tada sam video da su se povukli da se
dogovore {ta će sa nama. Mislim da su pripadnici OVK bili upla{eni zbog
pojačane kontrole koju je u Gnjilanu uspostavio KFOR, posle otkrivanja
masovne grobnice u selu Ugljare. Oko 17,00 časova, izbacili su nas ispred
nekada{nje zgrade srpske policije. Tu su nas preuzeli pripadnici KFOR-a,
ukazali nam prvu pomoć, uzeli lične podatke i pitali da li imamo
oružje. Nakon toga su nas odvezli do kuće na{eg rođaka, gde im je
T.S, predao oružje koje smo posedovali.”
D.J, D.M. i T.S, su nakon ovog
incidenta napustili Kosovo i izbegli u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
K.M. (48), V.S, K.D, Srbe iz sela Vrbovac, op{tina
Vitina, i autoprevoznika iz Srbije B.
(prezime nepoznato), zaustavila je
30. juna 1999. godine, na ulazu u selo Dobrčane, op{tina Gnjilane,
veća grupa pripadnika OVK, nakon čega su ih ispitivali, batinali i na
kraju pustili. U koloni sa pomenutim Srbima putovali su crvenim automobilom
marke jugo Dajić Radovan (26),
pripadnik srpske policije, Jovanović
Goran (21), pripadnik rezervnog
sastava srpske policije, Mitrović
Miodrag (20), učenik, i Vasić
Ljubi{a (31), Srbi iz sela Vrbovac, op{tina Vitina. Njih su na pomenutoj
barikadi zaustavili isti pripadnici OVK, ispitivali, batinali i odveli, od kada
im se gubi svaki trag. A.B. (33), K.S. (39) i K.M. sa suprugom i dvoje dece, Srbi iz sela Vrbovac, koji
su takođe zaustavljeni u ovoj koloni, uspeli su da pobegnu.
Prema svedočenju K.M,
pomenuti Srbi su svi zajedno krenuli iz Vrbovca u 5,30 časova ujutru. O
daljim događanjima, K.M. je FHP-u rekao sledeće: “U selo
Dobrčane stigli smo oko 6,30. Na samom ulazu u selo, pored prve kuće,
bila je postavljena barikada od tri betonska bloka. Pored barikade su stajala
{estorica mu{karaca, od kojih su trojica nosila maskirne uniforme OVK, dok su
druga trojica bila u civilu. Svi su imali oko 25 godina. Iza ove barikade, u
centru sela, video sam da je put bio potpuno blokiran. Na desnoj traci bila su
dva kamiona i metalne barikade, dok su na levoj traci bila naslagana tri reda
džakova peska preko kojih su bile postavljene metalne barikade. Tu je stajalo
tridesetak naoružanih mu{karaca u crnim odelima. Jedan od njih je nosio crnu
masku preko lica. Vojnik OVK na prvoj barikadi dao nam je znak rukom da se
zaustavimo.
Iz automobila u kome su putovali
A.B, K.S i K.M. sa porodicom, jedan pripadnik OVK izveo je A.B, i poku{ao da ga
odvede na levu stranu ulice. U tom trenutku, K.S. je naglo dodao gas, a A.B. se
otrgao od Albanca i uskočio u prikolicu. Zaobi{li su obe barikade
vozeći se pored puta. Albanci su otvorili vatru za njima, ali su oni
uspeli da pobegnu.
Dvojica vojnika OVK potom su iz
kola izveli Radovana, Gorana, Miodraga i Ljubi{u i odveli ih na levu stranu
puta. Drugi mu{karac u civilu, puniji, smeđe kose i tamnijeg tena, naredio
je jednom od dvojice vojnika da odveze njihova kola.
Dvojica vojnika su V.S, K.D, B.
i mene takođe izveli iz kamiona, pretresli, oduzeli lična dokumenta i
novac. Zatim su nam stavili plastične lisice na ruke i poveli na levu
stranu puta. Tu sam video petoricu ili {estoricu pripadnika OVK, kako {utiraju
Radovana, Gorana, Miodraga i Ljubi{u, koji su ležali pored puta. Njihove
lične karte su bile pobacane oko njih. Kada nam je onaj puniji Albanac
naredio da sednemo na zemlju, dvojica ili trojica vojnika su počela da {utiraju
V.S. Udarala su ga u glavu, leđa i stomak. Mene je potom jedan vojnik
počeo naizmenično da udara pendrekom i nogom u glavu. Tukli su nas
tridesetak minuta. Nisu ni{ta pitali, samo su nam govorili da smo i mi to
radili njihovoj braći i sestrama. Dok su nas tukli, primetio sam da
nekoliko vojnika OVK, gurajući ih i {utirajući, odvode Radovana,
Gorana, Miodraga i Ljubi{u, levo, u prvu sporednu ulicu u kojoj sam naknadno
video 5-6 kuća i na kraju ulice reku. U trenutku, kada su vojnici prestali
da nas tuku, na prvoj barikadi sam primetio {leper vranjske registracije i
putnički automobil marke jugo. [leper su pripadnici OVK zadržali na
barikadi, dok su jugo pustili da prođe nakon {to su sa krova automobila
uzeli jedan dečiji bicikl. Potom su nam naredili da ustanemo i krenemo
prema kamionu. Jedan vojnik nam je nožem presekao plastične lisice kojima
su nam bile vezane ruke i pustili su nas da uđemo u kamion. Iz kamiona sam
video kako vojnici malo pomeraju barikade, i daju nam znak da nastavimo put.”
Izvor: FHP, izjava svedoka
M.A. (51), Rom iz Gnjilana, ulica Abdula Pre{eva (Abdyl
Presheva) br. 266, otet je u junu 1999. godine i nakon vi{ečasovnog
zadržavanja u internatu pu{ten.
Svedok je FHP-u rekao da mu je u
jednoj gnjilanskoj poslastičarnici pri{ao Albanac Adem i, uz pretnju da
će ga ubiti, naredio mu da pođe sa njim u internat. Tu ga je
ispitivao njegov poznanik Albanac iz Gnjilana, izvesni Avdija, zvani Zlatar.
O ispitivanju je M.A. FHP-u
rekao: "Avdija me je pitao da mu nabrojim ko je iz Gnjilana bio u Vojsci
Jugoslavije i u paravojnim formacijama. Odgovorio sam mu da to treba da pita
jugoslovensku vladu. Očigledno nezadovoljan odgovorom, udario me pesnicom
u glavu. Pritrčali su i Ademovi sinovi, koji su se takođe nalazili u
{tabu, i počeli da me tuku pendrecima i gvozdenim {ipkama. Naredili su mi
da brojim udarce. Tukli su me oko dva sata. Zahtevali su da im dam odgovore
koje nisam znao. Onesvestio sam se. Kada sam se osvestio, bio sam u svom
dvori{tu. Moja supruga kaže da su me kao psa ubacili u dvori{te i iza{li.
Poručili su da se spakujemo i napustimo kuću."
M.A. je sa porodicom napustio
Kosovo i izbegao u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stankovi} \or|e (80), Srbin iz Gnjilana, ulica Ganeta
Jovanovića br.1, otet je krajem juna 1999. godine u Gnjilanu.
Prema informacijama kojima
raspolaže Crkveno-narodni odbor, nepoznati otmičari držali su ga
zatvorenog nekoliko dana i nakon toga pustili.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Cvetkovi} Dragan (27), Srbin iz sela Kmetovce (Kmetofc), op{tina
Gnjilane, bio je li{en slobode početkom jula 1999. godine.
Prema svedočenju njegovih
poznanika, Dragana su oteli pripadnici OVK iz susednog sela. Zbog toga su
njegove kom{ije Srbi oteli trojicu svojih kom{ija Albanaca, koji su poznavali
te otmičare. Porodicama otetih kom{ija rekli su da će vratiti
kidnapovane Albance kada oni pronađu ljude koji su oteli Dragana, i kada
ga oslobode. Sutradan su pripadnici OVK pustili Dragana, a njegove kom{ije
trojicu otetih Albanaca. Svedoci navode da su početkom jula u ovom selu
takođe oteti i Srbi Jordanovi}
\or|e, Filipovi} Zvonko i Stojanovi} Zvonko, da su ih zarobili
pripadnici OVK, ali da su ih istog ili sledećeg dana pustili.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Todorovi} Predrag, Srbin iz Gnjilana, otet 2. jula 1999. godine na
putu između Gnjilana i sela Dobrčane. Nakon {to je predao oružje koje
se nalazilo u njegovoj kući, odmah je pu{ten.
Prema informacijama kojima
raspola`e Crkveno-narodni odbor, njega su na putu iz Gnjilana ka selu
Dobrčane zaustavila nepoznata uniformisana lica koja su tražila da im
preda oružje. Kada im je rekao da mu se oružje nalazi kod kuće, oni su ga
tamo odvezli, uzeli oružje i potom oti{li.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
J.Ž. (34), Srbina iz Gnjilana, ulica Vojvode Stepe AS 22/3/6,
koji je bio zaposlen u firmi “Magistrala Pri{tina” RO Gnjilane, oteli su, 3.
jula 1999. godine, pripadnici OVK. J.Ž. je u podrumu nepoznate kuće u
Vitini proveo sedam dana, nakon čega je pu{ten.
J.Ž. svedoči da je on tog
dana oko 14,00 časova oti{ao u svoju firmu, gde su ga ispred kapije
zaustavila trojica albanskih mladića u maskirnim uniformama i
kačketima, sa oznakama OVK. Dvojica su imali oko 35 godina, dok je
treći bio ne{to mlađi, oko 27 godina. Sva trojica su bila visoka,
tamnokosa i tamnoputa. Govorili su albanski, a samo je najmlađi govorio
srpski i prevodio ostalima. Rekli su mu da vr{e rutinsku kontrolu i pitali ga
za{to je ostao u Gnjilanu. Potom su ga ubacili u njihov automobil marke opel
askona, bež boje, metalik, bez registarskih oznaka i vezali mu oči. U
automobilu su mu rekli da znaju da je bio mobilisan i da je bio u jedinici
Vojske Jugoslavije u Vitini, kao jedini vojnik sa Kosova. Nije mogao da vidi
kuda ga voze, ali je shvatio da su i{li ka Vitini. Kada su se zaustavili, uveli
su ga u podrum nepoznate zgrade. J.Ž. je FHP-u o daljem sledu događaja
rekao:
"Podrum je bio betonski i
potpuno prazan. Povez sa očiju mi je skinuo jedan krupan mladić, sa
bradom, tamnoput, crn, star oko 30 godina, koji je govorio srpski sa vitinskim
akcentom. Mada je već znao dosta o meni, pitao me je za lične
podatke, gde radim i gde sam bio na rati{tu. Kada sam mu pričao o mom
boravku u vojsci, ispričao sam mu o jednom događaju u mojoj jedinici.
Vranjanac iz moje jedinice je ukrao Albancu iz sela Drobe{ (Dobresh) automobil
marke ford-sijera i dovezao ga u na{u komandu kod kapetana Jovanovića.
Kapetan Jovanović je zbog bombardovanja naredio da se automobil ukloni.
Po{to sam poznavao vlasnika automobila, izvesnog Ćerima (Qerim), odvezao
sam ga njegovoj kući. Zbog tog gesta ]erim je bio odu{evljen i svima je
pričao da mu je jedan vojnik vratio automobil. Nakon ove izjave, pripadnik
OVK me je ispitivao jo{ sat vremena i onda je rekao da ide da proveri moju
priču. Od tada me niko vi{e nije ispitivao, samo je u sledećih nedelju
dana, tri puta dnevno, u prostoriju ulazio jedan mladi vojnik, koji mi je
donosio hleb, pa{tete i mesne nareske. Dotični vojnik bio je star oko 24
godine, nizak, tamnoput, nosio je maskirnu uniformu OVK.
Dana 9. jula, u
poslepodnevnim časovima, u prostoriju je u{ao pripadnik OVK koji me je pre
sedam dana ispitivao. Rekao mi je da je izvr{io proveru i da mogu da idem
kući. Potom mi je vezao oči, izveo me iz zgrade i uveo u neki
automobil. Po zvuku motora, mislim da je bio golf, dizel. Iz automobila me je
izbacio u selu Klokot (Kllokot), op{tina Vitina, pored kafane “Truba”. Kada se
on udaljio, odvezao sam oči i oti{ao kući."
Svedok je ostao u Gnjilanu do
10. septembra 1999. godine, kada je sa porodicom napustio grad i izbegao u
Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
R.R, Srbin iz Gnjilana, vlasnik prodavnice prehrambene robe,
otet je 7. jula 1999. godine. Nakon {to je dva sata zadržan u zatvoru OVK u
podrumu zgrade u čijem prizemlju se nalazi samoposluga, u Bajaninoj ulici
u Gnjilanu, pu{ten je.
Prema izjavi njegove supruge,
pripadnici OVK su u periodu od sredine juna do 7. jula 1999. godine gotovo
svakodnevno dolazili u njihovu kuću. Pripadnici OVK su im tražili oružje,
pretresali kuću i pretili da moraju da se isele. Tražili su da sakupe 5
000 ili 10 000 nemačkih maraka i da im ih daju.
Dana 7. jula 1999. godine
Albanac Morina Daut, poslovni partner R.R. i biv{i načelnik policije u
Gnjilanu, sa nekoliko pripadnika OVK, razbio je izlog njegove prodavnice i svu
robu utovario u beli kombi kojim su se dovezli. Daut je tom prilikom tražio od
R.R. 5 000 nemačkih maraka. Kada mu on nije dao novac, Daut i pripadnici
OVK su ga odveli u zatvor OVK sme{ten u podrumu zgrade samoposluge u Bojaninoj
ulici u Gnjilanu. Tamo su ga batinali, tražili da im kaže gde mu je sin,
pretili da će ga ispeći na ražnju ukoliko ne dovede sina. Pripadnici
OVK su R.R. vratili kući nakon dva sata zadržavanja.
Posle ovog incidenta R.R je sa
porodicom napustio Kosovo i izbegao u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stojanovi} David, Srbin, lekar iz Gnjilana, odveden je 8. jula
1999. godine iz svog stana u ulici Vojvode Stepe u Gnjilanu. Pripadnici OVK su
ga, nakon vi{e sati zadržavanja, istog dana pustili.
Prema svedočenju kom{ije,
navedenog dana, u 17,40 časova, u Davidov stan, u kome je boravio sa
suprugom, u{li su pripadnici OVK. Izveli su Davida iz stana i ubacili ga u neki
automobil. Odvezli su ga u zgradu firme "Binočka Morava" gde su
ga četvorica ili petorica pripadnika OVK batinala. Odatle su ga prebacili na
obližnji stadion gde su nastavili da ga batinaju. Nakon vi{e sati, vojnici OVK
su mu rekli da može da ide kući.
David se vratio u stan i nakon
nekoliko dana sa suprugom napustio Gnjilane i izbegao u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
T.M, Srbin iz Gnjilana, otet je 9. jula 1999. godine, odveden
u zgradu internata u Gnjilanu gde je ispitivan, {amaran i nakon kraćeg
vremena pu{ten.[19]
Izvor: FHP, izjava svedoka
Č.S. i S.Z,
Srpkinje iz Gnjilana, 12. jula 1999. godine oteli su pripadnici OVK u Bojaninoj
ulici u Gnjilanu i odveli do zgrade njihovog {taba. Pu{tene su nakon dvadesetak
minuta.[20]
Izvor: FHP, izjava svedoka
Naskovi} Sini{a, Srbin iz sela Kmetovce, op{tina Gnjilane otet je
tokom leta 1999. godine, i nakon izvesnog vremena pu{ten.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Peri} Živojin (59), Srbin iz Gnjilana, ulica Kralja Petra, prema
informacijama kojima raspolaže Crkveno-narodni odbor, otet je tokom leta 1999.
godine. Odveden je u podrum susedne kuće gde je batinan i ispitivan.
Kasnije istog dana je pu{ten.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Petrovi} Sr|an, Srbin iz Gnjilana, ulica Bojanina, prema
saznanjima Crkveno-narodnog odbora, tokom leta 1999. godine, odveden je iz
svoje kuće u internat, gde su ga otmičari ispitivali, batinali i
posle nekog vremena pustili.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Sto{i} Aleksandar, Srbin iz Gnjilana, prema informacijama kojima
raspolaže Crkveno-narodni odbor, tokom
leta 1999. godine je otet, fizički maltretiran i potom pu{ten.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Anti} Branimir, Srbin iz Gnjilana otet je tokom leta 1999.
godine, pretučen i nakon toga pu{ten.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Mladen (prezime
nepoznato), Srbin iz Gnjilana otet je tokom leta 1999. godine.
Otmičari su ga odveli u naselje Staro igrali{te, gde su ga fizički
maltretirali i zatim pustili.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Stojanovi},Gradimir,
Cvetanovi} Ivan, iz sela [ilovo, Staji}
Jovica i Stojkovi} Vojislav iz
sela Gornje Kusce, Popovi} Du{ko iz sela Donja Budriga (Budzike e
Poshtem), op{tina Gnjilane i Peri} Igor iz Beograda, Srbi, oteti su 31.
januara 2000. godine na putu Pre{evo-Gnjilane, op{tina Gnjilane, nekoliko
kilometara od prelaza Cerevajk na administrativnoj granici Kosova i Srbije.
Pu{teni su nakon intervencija KFOR i predstavnika SRJ. [estoricu otetih je 1.
januara 2001. godine, od naoru`anih Albanaca preuzeo Me|unarodni crveni krst.
Izvor: Oslobo|ena {estorica otetih Srba, DANAS, 3. januar 2001. godine
2.2.2. Oslobo|eni
J.S. (54), Srbina iz sela Bostane, op{tina Novo brdo (Novobërdë),
zaposlenog u građevinskom preduzeću Novi Beograd u Srbiji, i NN lice, Srbina iz Gračanice
(Graqanicë), pripadnici OVK li{ili su slobode 13. jula 1999. godine na putu kod
Gnjilana. Oslobođeni su istog dana zahvaljujući KFOR-u.
O ovom incidentu J.S.
svedoči: ”Tog dana vraćao sam se autobusom iz Srbije na Kosovo. Na
putu kod Gnjilana, dvojica pripadnika OVK policije u civilu zaustavila su
autobus i počela da legitimi{u putnike. Vozač Albanac poku{ao je da
mi pomogne da pobegnem iz autobusa, ali nije uspeo. Izveli su me iz autobusa,
zajedno sa jo{ jednim starijim čovekom iz Gračanice, i odveli nas u
obližnju zgradu, gde je bio sme{ten {tab OVK. U {tabu smo nas dvojica zajedno
sprovedeni u jednu prostoriju. Nakon pretresa stvari, jedan od vojnika OVK
počeo je da me ispituje. Prvo je zapisao podatke iz moje lične karte,
potom me je pitao gde sam bio i {ta sam radio za vreme rata. Kada je isti
vojnik počeo da ispituje starca, ovaj mu je ponudio 100 dinara. Na to mu
je pripadnik OVK odgovorio da on nije svinjska policija, nego albanska, i da ga
ne bi pustio ni da mu da 100 nemačkih maraka. Isti vojnik je dodao da
će ga odvesti u glavnu stanicu OVK policije u selu Ugljare i da će
tamo priznati koliko je ubio Albanaca i koliko je njihovih kuća zapalio.
Zatim se obratio meni, rekao mi da se ne bojim, da nećemo biti sami, jer
tamo ima jo{ zatvorenih Srba. Izveo nas je iz zgrade i naredio nam da
uđemo u jedno taksi vozilo. Pripadnik OVK naredio je vozaču da polako
vozi prema centru grada, pored pijace, da bismo izbegli kontrolu KFOR-a. Kada
smo do{li do skretanja za Ugljare, nai{li smo na kolonu od desetak
američkih vozila KFOR-a i morali smo da se zaustavimo. Starac i ja smo
iskoristili tu priliku, iskočili iz kola, i ja sam počeo da
vičem: “Police UČK!” Petorica ili {estorica američkih vojnika su
dotrčala i repetirala pu{ke na nas. Policajac OVK je počeo da
viče na mene: “Sram te bilo, vozi{ se dva sata i neće{ da plati{!”,
dok je prevodilac KFOR-a Albanac to prevodio američkim vojnicima. Ja sam
nastavio da ponavljam: “Police UČK”, uhvatio sam za ruku jednog od vojnika
i pokazao mu na džep policajca OVK. On je iz njegovog džepa izvadio moju
ličnu kartu i neki spisak. Američki vojnik je zaključio da su
nam ovi ljudi uzeli lična dokumenta, te su im pripadnici KFOR-a stavili
lisice na ruke i odveli ih, dok su nas prebacili do njihovog sedi{ta. U sedi{tu
KFOR-a ponudili su nas sokom, vratili nam oduzeta dokumenta, pitali nas {ta se
tačno dogodilo i da li želimo da teretimo ovog pripadnika OVK za
pretrpljeni strah. Ja sam odgovorio da ne želim vi{e da ga vidim.”
Pripadnici KFOR-a su zatim
odvezli J.S. i starca njihovim kućama. Tokom avgusta 1999. godine, u selo
Bostane, vi{e puta su dolazili pripadnici OVK i vr{ili pritisak na srpske
porodice da napuste selo. J.S.-ovoj porodici su jednom prilikom vojnici OVK
zapalili {talu i opljačkali neke stvari iz kuće. Oni su tada
napustili selo i izbegli u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
A.S. (20), Srpkinju, iz Gnjilana, otela su 18. jula 1999.
godine trojica nepoznatih Albanaca i odvela je u stan jednog Srbina u Pri{tini,
gde su je fizički zlostavljali i silovali. Nakon tri dana oslobodili su je
pripadnici KFOR-a.
U svojoj izjavi datoj FHP-u A.S.
incident opisuje sledećim rečima: “Dana 18. jula, između 15,00 i
16,00 časova krenula sam kod svoje prijateljice koja je živela na kraju
moje ulice. Na putu pored mene zaustavio se automobil marke jugo, crvene boje,
jedan mu{karac me je zgrabio, uvukao u automobil i zavezao mi oči. U
kolima je sve vreme vožnje bila ti{ina. Kada su se kola zaustavila, skinuli su
mi povez sa očiju. Tada sam videla da pored mene u kolima sede trojica
mu{karaca. Bilo je 17,00 časova, i nalazili smo se u Pri{tini, u naselju
Dardanija ispred neke stambene petnaestospratne zgrade. Uveli su me u dvosobni
stan, u toj zgradi, koji je bio name{ten, ali neuredan i prljav. Ubacili su me
u jednu prostoriju i počeli da me ispituju o nekim ljudima koje nisam
poznavala. Ispitivali su me za moju braću, koji su inače vojna lica,
i za kom{iju Zareta Cvetanovića. Pitali su gde su oni, {ta rade, gde su
pobegli i gde se kriju. Nisam znala da im ka`em, a i da jesam, ne bih rekla.
[amarali su me i udarali po celom telu. Imali su noževe i pi{tolje, kojima su
mi pretili da će me ubiti. Rekli su mi da ne vičem i ne plačem,
jer se ispred zgrade nalazi {tab OVK. Zapretili su mi da će me odvesti
tamo ako budem tražila pomoć. Terali su me da govorim albanski, stalno su
ponavljali ista pitanja. Tek kasno uveče, prestali su da me ispituju i
tuku. Zaključali su vrata stana i oti{li.
Kada su sutradan ujutro do{li,
počeli su ponovo da me ispituju. Dok me je jedan ispitivao, drugi me je
udarao, a treći je sedeo, pu{io, pio i vređao me. U jednom trenutku
sva trojica su se jako razljutila, jer nisam vi{e odgovarala na njihova pitanja.
Uhvatila su me i počela da cepaju moju garderobu. Zatim su me bacila na
trosed. Dok su mi dvojica držala ruke i noge, jedan me je silovao. Smenjivali
su se u razmacima od pet do deset minuta. Povremeno su me prisiljavala i na
oralni seks. Posle nekog vremena preneli su me u drugu sobu i nastavili na
krevetu da me siluju. Sva trojica su jo{ tokom silovanja primetila da krvarim,
ali nisu prestala niti umanjila grubost. [amarali su me kad god bih jače
počela da plačem ili vri{tim. Napolju je padao mrak kada su me ostavili
i oti{li u dnevnu sobu. Od bola nisam mogla da se pomerim iz kreveta. Te
noći su sva trojica ostala u stanu. Čula sam ih kako ne{to
pričaju na albanskom.
Trećeg dana ujutro, sva
trojica su iza{la iz stana, i opet me zaključala. Nakon nekog vremena
čula sam da zvoni telefon u susednom stanu. Tada sam ja potražila telefon
u stanu. Na{la sam presečene žice. Uspela sam da ih spojim i pozovem
policiju i zatražim pomoć. Prona{la sam telefonski račun biv{eg
vlasnika stana, nekog Srbina, na kome je bila adresa, tako da sam policiji
mogla da objasnim gde se tačno nalazim. Ubrzo su do{la trojica vojnika
KFOR-a sa Albankom, prevodiocem. Dva vojnika su ostala u stanu, a treći
vojnik i Albanka su me odveli u policiju. Tražila sam da me pregleda doktor koji
bi utvrdio da sam silovana i zlostavljana, ali mi nisu dozvolili. Dvojica
vojnika koji su ostali u stanu su uhvatili jednog mu{karca, ali kada su ga
doveli videla sam da to nije nijedan od otmičara.”
Mu{karac koga su vojnici KFOR-a
uhapsili u stanu negirao je povezanost sa otmicom i silovanjem A.S. Dalje je
naveo da su ga neki ljudi zamolili da njihovu poznanicu, koja se nalazi u
dotičnom stanu, negde preveze.
Nekoliko dana nakon incidenta,
policija je pozvala A.S. da identifikuje otmičare, ali među uhap{enim
licima počinioca nije bilo. Istog dana je sa roditeljima napustila
Gnjilane i izbegla u Crnu Goru. Veruje da je otmicu iz osvete organizovao njen
prvi kom{ija iz Gnjilana, Albanac, kome je njen, sada biv{i suprug, sa
prijateljima opljačkao i zapalio kuću.
Izvor: FHP, izjava svedoka
S.Dž, Roma iz Kraljeva, Srbija, i njegovog brata, ujaka i zeta, 28. jula 1999. godine, li{ili su
slobode četvorica albanskih civila, na putu kod sela Dobrčane,
op{tina Gnjilane. Nakon vi{ečasovnog batinanja oslobodili su ih lokalni
Albanci.
Svedok S.Dž. je o incidentu
izjavio FHP-u: “Tog dana krenuo sam sa ujakom, bratom i zetom u Gnjilane da
bismo prebacili jednu rođaku u Srbiju. Putovali smo sa dva automobila. U
prvom automobilu, marke zastava 101, vozio sam se sa zetom. U drugim kolima,
marke reno 4, vozili su se moj ujak i brat. Na ulazu u selo Dobrčane,
između 18,30 i 19,00 časova, zaustavila su nas četvorica
albanskih civila. Imala su na sebi crne pantalone i trenerke. Kada smo iza{li
iz kola, primetio sam da su sva četvorica pripita. Tada su im se
pridružila jo{ trojica Albanaca, koja su do{la automobilom marke golf, crvene
boje, bez registarskih oznaka. Počela su da tuku mog brata i ujaka.
Dvojica Albanaca ubacili su zeta i mene na zadnje sedi{te zastave 101. Jedan je
vozio, a drugi je držao pi{tolj uperen u nas. Druga dvojica Albanaca su ujaka i
brata vezali jednog za drugog i ubacili u reno 4. Zajedno sa crvenim golfom
krenuli smo u pravcu Gnjilana i posle pola sata skrenuli ulevo, u {umu. Tu su
nas ubacili u neku {talu i pitali nas: “Ovo nije Srbija, {ta tražite ovde? Ko
vas je poslao? Za koju vojsku ste se borili?” Potom su me vezali lancem oko
vrata, naredili da se svi skinemo goli i počeli da nas tuku palicama,
pajserima, nogama i rukama gde god su stigli. Gurali su nam kolje u usta, a mom
bratu su hteli da seku prst. Tukli su nas oko sat i po. Zatim su mene kroz mali
prozor izvukli iz {tale i poveli u {umu. Upla{io sam se, jer sam mislio da
će me ubiti. Ispitivali su me, ali nisu čekali da im odgovorim, već
su me odmah udarali debelim granama. To je trajalo oko dva sata. Tada su do{la
sedmorica Albanaca iz obližnjeg sela. Trojica su imala sekire, a dvojica
pi{tolje. Naredili su ovima {to su me tukli da me puste, inače će
opet doći Srbi da ih sve pokolju. Jedan od njih mi je namignuo. Dali su
nam minut vremena da se obučemo. Ubacili su nas na zadnje sedi{te zastave
101 i odvezli do glavnog puta. Bio sam o{amućen. Kada smo stigli, ostavili
su nas u kolima i rekli da se vratimo u Srbiju."
S.DŽ, njegovi ujak, brat i zet,
odmah su se vratili za Srbiju gde im je u bolnici ukazana pomoć. Vi{e nisu
dolazili na Kosovo.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Vitkovi} Zorana, Srbina, sudiju iz Gnjilana, otela je 30. jula
1999. godine u prepodnevnim časovima grupa naoružanih Albanaca na putu ka
Bujanovcu, kod sela Dobrčan, op{tina Gnjilane. Ispitivali su ga i
zlostavljali. Nekoliko sati kasnije su ga oslobodili ruski KFOR vojnici.
Izvor: Rafali na Srbe u Gnjilanu, BLIC (FoNet), 31. jul 1999.
Stankovi} Miodraga (39), Srbina iz sela Žegra, op{tina
Gnjilane, oteli su pripadnici OVK početkom oktobra 1999. godine. Odveli su
ga u susednu spaljenu kuću, gde su ga mučili. Miodrag je među
otmičarima prepoznao svoje kom{ije Gazimi Ćerima (Gazimi Qerim) i
Iseni Idriza. Tada su iznenada nai{li pripadnici američke jedinice u
sastavu KFOR-a, koji su oslobodili Miodraga, a otmičari su pobegli.
Pripadnici KFOR-a su potom odveli Miodraga u bolnicu. Imao je povrede nanesene
batinanjem; stomak i jezik bili su mu isečeni nožem.
Izvor: Serbs
left as targets, ŠSrbi ostaju kao meteą, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne
vestią, 22. oktobar 1999.
ISTOK
(ISTOG)
1. Nestanci
A{anin Milan (24), Srbin iz Istoka, poslednji put je viđen
16. aprila 1999. godine u Istoku.
Izvor: Veb sajt detektivske
agencije "Ozna"
Memarović \orđe, Srbin iz Bjelog Polja, op{tina
Istok nestao posle 14. juna 1999. godine u selu Bjelo Polje.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Stojković \urka, Srpkinja iz sela Za} (Zallq),
op{tina Istok, nestala je posle 14. juna 1999. godine.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Radmić Radovan (44), Džogović Stana i Pe{ić
Zlata, Srbi iz Istoka, nestali su 16. juna 1999. godine.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Krstić Danica (68), penzionerka i Milosavljević Ljubomirka (65), zaposlena u motelu “Ribnjak”,
Srpkinje iz Istoka, poslednji put su viđene 18. juna 1999. godine.
Prema izjavi Dani~inog zeta,
posle povlačenja srpskih snaga iz Istoka, neko je 17. juna, preneo vest
Srbima da je otac Sava poručio da napuste grad i izbegnu u Srbiju ili da
se sklone u crkvu ali bez oružja. Zet je tada oti{ao kod Danice da joj saop{ti
da moraju da napuste grad, ali je ona to odbila. Sutradan, 18. juna,
većina Srba je napustila Istok. Od tada se Danici gubi svaki trag.
Prijatelj Albanac, ispričao
je kasnije porodici da je 28. juna sreo Danicu i da mu je ona tom prilikom
rekla da živi u kući Milosavljević Ljubomirke, koja je takođe
ostala u Istoku. Od tog dana ovaj Albanac je vi{e nije video i tvrdi da je
čuo da su svi preostali Srbi iz Istoka ubijeni, a da su njihova tela
sahranjena u blizini nekada{nje stočne pijace u Istoku.
Izvor: FHP, izjava svedoka
\uričić Vučeta (70), Srbin iz sela Bjelo Polje,
op{tina Peć, nestao u periodu između 19. i 21. juna 1999. godine u
Istoku.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ćirković Milo{ (30), Srbin iz Bjelog Polja,
op{tina Peć, {umar, poslednji put je viđen 26. juna 1999. godine.
Prema navodima njegovih
prijatelja, Milo{eva porodica je napustila Bjelo Polje 17. juna. Rodbina je od
njegovih kom{ija saznala, da su ga oni poslednji put videli u njegovoj
kući, 26. juna, od kada mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Lju{ić Stanoje (64), penzioner, sa stanom u
ulici Milića Krstića br. 1, njegova sestra Vulić \urđa i njen suprug Mihajlo, Vulić Radoje
(72), penzioner, njegova supruga Stanica
(59), domaćica, i sin Miodrag
(40), računovođa u firmi “Dubrava”, i \urić Petar (60), penzioner, ulica Hvostanska br. 40, Srbi iz
Istoka, nestali su u noći 29/30. juna 1999. godine.
Rodbina nestalih,
razgovarajući sa pripadnicima KFOR-a u Istoku, saznala je da je 29. juna
grupa Srba iz Istoka tražila njihovu pratnju da napusti grad. Srbi su se sa
pripadnicima KFOR-a dogovorili da se sutradan, 30. juna ujutro, nađu na
određenom mestu u gradu. Sutradan se niko od Srba, koji je trebalo da
krenu iz Istoka, nije pojavio na ugovorenom mestu.
Istog dana pripadnici KFOR-a
utvrdili su da je kuća Lju{ić Stanoja spaljena i u njoj su prona{li
sedam izgorelih tela, pet mu{karaca i dve žene. Po{to u to vreme u Istoku nije
bilo srpskog stanovni{tva, nije mogao biti utvrđen tačan identitet
ovih tela. Pripadnici KFOR-a su, iz tog razloga, predali tela lokalnim
pravoslavnim sve{tenicima, da ih oni sahrane. Od tih tela, četiri su bila
sahranjena na jednom mestu i na nadgrobnim spomenicima stajala su imena
Vulić Radoje, Vulić Mi{ko i \urić Petar, dok je četvrti
spomenik bez imena. Početkom jula 1999. godine, nepoznata lica bacila su
bombe na grobove i uni{tila ih.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Dobrić \orđe (61), Srbin iz sela Krnjina
(Kerninë), op{tina Istok, zemljoradnik, nestao je krajem juna 1999. godine.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Nedeljković Ranko, Srbin, bio zaposlen u po{ti u
Istoku, i njegova supruga Vlasta,
Slovenka, nestali su krajem juna 1999. godine.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Vujisi}
Milo{ (57), Srbin iz sela Crkole` (Cërkolez), op{tina Istok,
poslednji put je vi|en 15. jula 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Pejovi}
Savka (77), Srpkinja iz Istoka, nestala je u julu 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
2. Otmice
Hetaj Valjdeta (Hetaj
Valdet), Roma iz sela Banja (Baje), op{tina Istok, oteli su pripadnici OVK
u maju 1999. godine. Dan posle otmice njegova supruga [ureta (Shyhrete) (18) je
ubijena, a posle nekog vremena decu S.V.
(2) i V.V. (1) oteli su
pripadnici OVK i nakon dva meseca pustili. Sudbina Hetaj Valjdeta je nepoznata.
Prema izjavi njihove ro|ake,
Valjdet je navedenog dana, sa suprugom [uretom i decom krenuo ka Istoku. Kada
su do{li do sela Vrelo, op{tina Istok, presreli su ih pripadnici OVK i odveli
Valjdeta. Supruga se sa decom, nakon incidenta, sakrila u zgradu {kole u selu
Vrelo.
Sutradan, [ureta je sa decom,
krenula pe{ke ka selu Savina Voda kod svoje majke Ferizaj Mire. Majka je
kasnije, na putu, prona{la [uretino telo i S.V. i V.V. koje je odvela ku}i.
Nekoliko dana kasnije u ku}u Ferizaj Mire su do{li pripadnici OVK i odveli S.V.
i V.V. Deca su odvedena u ku}u jednog Albanca u Ro`aju, Crna Gora. Nakon dva
meseca, on je stupio u kontakt sa majkom Hetaj Valjdete, Bosom koja je oti{la u
Ro`aje i odvela decu ku}i, a nakon toga izbegla u BiH.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Pumpalović Momčilo (61), Srbin, profesor ruskog
jezika i direktor gimnazije Braća Ribar u Istoku, odveden je u noći 27/28. juna 1999. godine iz stana svoje
ćerke, takođe u ulici Solunskih boraca C/5. Njegova supruga Sretenka (60), Srpkinja, domaćica,
odvedena je 30. juna 1999. godine iz njihove kuće. Dalja sudbina
Momčila i Sretenke je nepoznata.
Njihova ćerka
ispričala je FHP-u da je 17. juna napustila Istok i sa porodicom izbegla u
Srbiju. Od tada nije imala nikakav kontakt sa roditeljima koji su ostali u
Istoku.
Od drugih kom{ija Albanaca
ćerka je saznala da je Momčilo čuvao njen stan, a da je Sretenka
sa prijateljicom boravila u njihovoj kući. Nepoznata lica su u noći
27/28. juna, u{la u stan u kome je Mom~ilo boravio i odvela ga. Tri dana
kasnije, 1. jula, u večernjim časovima, nepoznata lica su iz
kuće odvela i njegovu suprugu Sretenku, zajedno sa prijateljicom koja je
boravila kod njih. Ovo su im kasnije potvrdile i druge kom{ije i prijatelji iz
njihove ulice.
]erku je početkom jula
1999. godine kom{ija obavestio da su njeni roditelji nestali. Kada je kom{ija
početkom jula napu{tao Istok, Albanac koji ga je prevozio pokazao mu je
telo koje je ležalo pored džamije i rekao da je Momčilovo. Kada je
kom{iija pitao {ta se desilo sa Sretenkom, ovaj je odgovorio da je i ona
"sređena". Kom{ija je rodbini nestalih takođe rekao da su
pripadnici OVK, 27. juna, odveli većinu Srba koji su ostali u Istoku na informativni
razgovor u njihov {tab i da je među njima bio i Momčilo. Ispitivao ih
je komandant OVK za tu oblast Naser [atri (Naser Shatri) i navodno im rekao da
moraju da napuste Istok, a da im on garantuje bezbednost dok budu napu{tali
grad. U noći, nakon tog razgovora, mnogi od Srba su ubijeni ili oteti.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.2. Na slobodi
2.2.1. Pu{teni
S.V. (2) i V.V. (1), Rome iz sela Banja, op{tina Istok, oteli su pripadnici OVK u maju
1999. godine, odveli u Ro`aje, Crna Gora i posle dva meseca pustili.[21]
Izvor: FHP, izjava svedoka
KAČANIK
(KAÇANIK)
1. Nestanci
Stojković Slobodan (48), Srbin iz sela Stari
Kačanik, op{tina Kačanik, prema svedočenju poznanika, poslednji
put je viđen 13. juna 1999. godine na putu iz sela Stari Kačanik ka naselju Komnik u Gnjilanu.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Mladenović Stanojko (37), Srbin iz Starog
Kačanika (Kaçaniku i Vjetër), op{tina Ka~anik, pripadnik rezervnog sastava
srpske policije, poslednji put je vi|en na Partizanskom putu na raskrsnici kod
Uro{evca 13. juna 1999. godine.
Izvor:
FHP, izjava svedoka
Janković Slobodan (55), Srbin iz Uro{evca,
penzioner, poslednji put je viđen 16. juna 1999. godine na putu
između Starog Kačanika i Kačanika.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2. Otmice
Stojković Slobodan (54) Srbin, pripadnik srpske
policije iz Kačanika, ulica Kralja Petra br. 11, otet je 11. juna 1999.
godine.
Prema svedočenju njegove
supruge, 11. juna Srbi i Romi su napu{tali Ka~anik i sklanjali se u selo Stari
Kačanik. U gradu je ostalo oko 15 Roma koji nisu imali prevoz do Uro{evca.
Zbog toga je Slobodan odlučio da pozajmi traktor od kom{ije Albanca i da
ih preveze. On je tog dana, oko 13,00 časova, uzeo traktor od kom{ije i
vratio mu ga u 14,00 časova. Od tada mu se gubi svaki trag.
Supruga je čekala Slobodana
u Starom Kačaniku 3-4 dana i potom se vratila u Kačanik gde je
razgovarala sa kom{inicom Albankom, pripadnicom OVK. Ona joj je ispričala
da je OVK njenog supruga li{ila slobode i da je odveden na ispitivanje.
Nakon toga, Slobodanova supruga
je izbegla u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Dejanović Milorada-Radeta (55), predsednika Crvenog krsta
u Starom Kačaniku, i njegovu suprugu
Jelenu (52), Srbe iz sela Stari Kačanik, u noći između
17/18. juna 1999. godine, pripadnici OVK odveli su iz njihove kuće u
naselju Mahala čardak (Vendbanimi Qardak). Od tada im se gubi svaki trag.
Njihov kom{ija izjavio je FHP-u
da je on 18. juna do{ao u posetu porodici Dejanović. Kada je pozvonio,
niko mu nije otvarao vrata. U hodniku kuće je bilo upaljeno svetlo. Prozor
sa druge strane kuće je bio razbijen. U{ao je u kuću kroz razbijen
prozor i video da su sve stvari u kući ispreturane. Pitao je njihovog
prvog kom{iju Albanca zna li {ta se desilo sa njima. On mu je odgovorio da su,
u noći izmeđi 17/18. juna, u njihovu kuću u{la trojica
uniformisanih i naoružanih pripadnika OVK. Kom{ija ih nije poznavao. Ubacili su
Radeta u svoj automobil i odvezli ga nekuda. Sat vremena kasnije, dvojica
pripadnika OVK su se vratila i odvela njegovu suprugu Jelenu.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stanković Radojko (63), Srbin iz sela Stari
Kačanik, op{tina Ka~anik, zaposlen kao monter u preduzeću
"Telekom" u Uro{evcu otet je 26. juna 1999. godine.
Svedok je o incidentu
FHP-u rekao sledeće: “Tog dana je Rade do{ao kod mene u posetu. U 15,30
časova u moje dvori{te u{la su sedmorica naoružanih pripadnika OVK.
Počela su da batinaju Radojka koji je sedeo u dvori{tu. Potom su ga
dovukli u predsoblje kuće, gde su počeli i mene da batinaju. Tražili
su da im predamo oružje. Posle otprilike pola sata, izveli su nas iz kuće
i poveli prema kolima. Rekli su da nas vode u {tab OVK. Radojka su stavili na
zadnje sedi{te, a po{to za mene nije bilo mesta, rekli su mi da ostanem kod
kuće i da će se kasnije vratiti po mene. Nisam hteo da ih čekam
pa sam se sklonio iz kuće. Toga dana nisu dolazili da me traže."
Radojku se od tada gubi svaki
trag. Radojkova supruga je oti{la u osnovnu {kolu u Starom Kačaniku, gde
je bio sme{ten {tab OVK, da sazna da li je njen suprug tamo. Pripadnici OVK iz
tog {taba rekli su joj da Radojko nije tu i da ne znaju gde se nalazi.
Radojkova porodica je 28. juna
1999. godine, uz pomoć Međunarodnog crvenog krsta, sa ostalim Srbima
iz te op{tine, napustila Kačanik.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.1.
Ubijeni
S.D. (52), njegovu suprugu Živku (50) i ćerku Gordanu
(22), Srbe iz sela Stari Kačanik, op{tina Kačanik, 27. juna 1999.
godine, oteli su pripadnici OVK i zatvorili u zgradu osnovne {kole u selu
\eneral Janković. Posle vi{esatnog zadržavanja, izveli su ih u obližnju
{umu na streljanje. Živka i Gordana su ubijene, dok je S.D. preživeo.
O ovom incidentu, S.D. je FHP-u
ispričao sledeće: “Tog dana, oko 16,00 časova, supruga Živka,
ćerka Gordana i ja krenuli smo pe{ice, kod kom{ije Srbina I.S. Na oko 200
metara od na{e kuće zaustavila su nas dvojica Albanaca koja su prolazila
putem u automobilu, koji je pripadao jednom Srbinu iz sela, izvesnom
Janković Jovanu. Bili su naoružani automatskim pu{kama, jedan je nosio
maskirnu uniformu OVK, dok je drugi bio u civilu. Pitali su nas, na albanskom
jeziku, da li smo Srbi. Kada smo potvrdili, uperili su pu{ke u nas i naredili
nam da uđemo u njihova kola. Odvezli su nas u zgradu osnovne {kole u selu
\eneral Janković, op{tina Kačanik. U {koli je bilo oko osam vojnika
OVK, naoružanih pi{toljima, u maskirnim uniformama sa amblemom OVK. Jedan od
vojnika je imao crvenu traku oko ruke. Sproveli su nas u učionicu na prvom
spratu, i vi{e nas niko nije ni{ta pitao. Tu smo ostali do 20,00 ili 21,00
čas, kada su po nas do{la trojica pripadnika OVK i povela nas u {umu zvanu
Gajre, iznad sela \eneral Janković. Dvojica su bila u maskirnim uniformama
OVK, dok je jedan bio u civilu.
Kada smo stigli u {umu, vojnici
su nam vezali oči i naredili nam da kleknemo i stavimo ruke na potiljak.
Stali su iza na{ih leđa i pucali, prvo u moju ćerku Gordanu, zatim u
suprugu Živku i na kraju u mene. Pao sam i ne znam koliko je vremena pro{lo
kada sam se osvestio. Bio sam potpuno krvav. Jedan metak me je pogodio u rame,
a drugi okrznuo pored vrata. Gordana i Živka su ležale pored mene, mrtve. Uzeo
sam ženinu ta{nu, i počeo da bežim kroz {umu.”
Svedok se ne seća kuda je
dalje i{ao, niti kako je stigao u selo Brezovica (Brezovicë), op{tina [trpce
(Shtërpce/Firajë), kod svoje sestre. Nakon incidenta je napustio Kosovo i
izbegao u Makedoniju.
Izvor: FHP izjava sveodoka
KOSOVSKA
KAMENICA
1. Nestanci
Tasić Aleksandar (35), Srbin, pripadnik srpske
policije iz sela Boljevce (Bolec), op{tina Kosovska Kamenica, nestao je 24.
juna 1999. godine, na putu između sela Boljevce i Novog Brda.
Prema svedočenju njegovog
prijatelja, Aleksandar je pomenutog dana krenuo u Novo Brdo da obiđe svoju
suprugu, koja je tu boravila kod svog oca. Od tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ristić Srboljub (40), Srbin, prosvetni radnik
iz sela Strezovce (Strezofc), op{tina Kosovska Kamenica, nestao je krajem juna
1999. godine na putu između sela Strezovce, op{tina Kosovska Kamenica, i
Pri{tine.
Prema izjavi njegovog
prijatelja, Srboljub je u Strezovcu živeo sa suprugom i sinom, dok je u
Pri{tini imao kuću u kojoj je živela njegova majka. Krajem juna, kom{ija
Hamdija Duvali (Hamdija Duvalli), Albanac, uselio se sa porodicom u njegovu
kuću u Pri{tini, dok je njegovu majku dovezao kolima u selo Strezovce i tu ostavio. Kada mu je majka to ispričala,
Srboljub je pe{ice krenuo ka Pri{tini. Od tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stankovi} Goran (19), Srbin iz sela Domorovce, op{tina Kosovska
Kamenica i Tomi} Zoran (27), Srbin
iz sela Lopardince, op{tina Bujanovac poslednji put su vi|eni 12. avgusta 1999.
godine na benzinskoj pumpi “Ismajilj Petrol” (“Ismajil Petrol”) izme|u sela
Domorovce i Ogo{ta (Ogoshte), op{tina Kosovska Kamenica, gde su do{li traktorom
da kupe naftu.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jovanovi}
Vida (42), Srpkinja iz sela Ranilug (Ranllug), op{tina,
Kosovska Kamenica, poslednji put je vi|ena 13. oktobra 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
2. Otmice
Petković Dobri (37), trgovac, zaposlen kao
poslovođa u prodavnici prehrambene robe u Kosovskoj Kamenici, i njegov
brat Dragan, Srbi iz sela
Korminjane, op{tina Kosovska Kamenica, odvedeni su 2. jula 1999. godine iz
autobusa na relaciji Gnjilane - selo Korminjane, op{tina Kosovska Kamenica.
Prema izjavi kom{ija, tog dana
su pripadnici OVK blokirali put, zaustavili autobus, izveli braću
Petković, i poveli ih sa sobom. Od tada im se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.1. Ubijeni
Simić Milivoja (51), i Arsić Nenada (33), Srbe iz Kosovske Kamenice, pripadnici OVK
li{ili su slobode kod benzinske pumpe u Kosovskoj Kamenici 19. juna 1999.
godine. Tom prilikom Milivoje je uspeo da pobegne, dok su Nenada odveli.
Kasnije tog dana, isti pripadnici OVK oteli su i Milivoja. Nakon toga su ubili
Nenada, da bi ne{to kasnije do{lo do oružanog okr{aja između lokalnih Srba
i pripadnika OVK. Tokom sukoba ubijena su trojica pripadnika OVK. Milivojevo
telo prona{li su pripadnici KFOR-a.
Svedok je ispričao FHP-u,
da su 18. juna 1999. godine pripadnici OVK zauzeli benzinsku pumpu i bolnicu u
Kosovskoj Kamenici. Dan kasnije, 19. juna, Milivoje, njegov sin Goran i njihov
rođak Nenad nameravali su da odu u pravoslavnu crkvu i tamo se sa ostalim
Srbima dogovore oko odbrane. Na glavnom putu, pored benzinske pumpe, oko 12,00
časova, zaustavila su ih četvorica naoružanih pripadnika OVK u
civilu, iz Kosovske Kamenice, koji su iza{li iz automobila marke mercedes,
zelene boje, parkiranog pored puta. Pripadnici OVK su Milivoja, Gorana i
Nenada, pod pretnjom oružja, izvukli iz automobila. Nenada su zatim prebacili
na zadnje sedi{te mercedesa i prislonili mu pi{tolj na slepoočnicu. Gorana
su pretresli, dok je Milivoje uspeo da pobegne. Tada je nai{ao kom{ija Albanac
i posle kraćeg razgovora sa pripadnicima OVK uhvatio Gorana za ruku i
rekao mu da je slobodan i da može da ide kući. Nenada su pripadnici OVK
odvezli prema selu Koretin, op{tina Kosovska Kamenica. Za to vreme, Milivoje i
jo{ nekoliko Srba sastali su se sa poznanicima Albancima ispred benzinske pumpe.
Od njih su tražili da interveni{u kod OVK i oslobode Nenada. Dok su
razgovarali, iz pravca sela Koretin, nai{ao je isti zeleni mercedes u kome je
sedeo Nenad, i zaustavio se na putu pored benzinske pumpe. Vozač mercedesa
pozvao je nekoliko puta Gorana da priđe kolima. Kada je on odbio, njegov
otac Milivoje u~inio je to. Razgovarao je sa vozačem oko pola minuta,
zatim je pre{ao sa druge strane i u{ao u automobil. Grupi Srba je doviknuo da
ide po Nenadova kola i da će se brzo vratiti. Uputili su se prema centru Kamenice.
Za njima je u tom trenutku krenulo jo{ nekoliko vozila, koja su bila parkirana
pored pumpe, u kojima su se takođe nalazili pripadnici OVK u civilu iz
Kosovske Kamenice. Kada su pre{li 200-300 metara, odjeknula su tri pucnja.
Nenada su ubili pucaju}i mu u glavu i u grudi. Milivoja su nakon toga prebacili
u drugi automobil. Na mostu su izbacili Nenadovo telo i krenuli na drugu stranu reke, gde se nalaze dva
naselja, levo srpsko, a desno albansko. Stanovnici srpskog naselja, koji su u
međuvremenu saznali {ta se dogodilo, otvorili su oružanu vatru na vozila
koja su prelazila most. Tom prilikom ubijena su trojica Albanaca, a njihova
vozila su teže o{tećena. Pripadnici OVK koji su zajedno sa Milivojem
stigli u albansko naselje premestili su se u druga dva automobila, jedan marke
opel-vektra, boje trule vi{nje, i drugi marke lada-niva, narandžaste boje.
Pro{li su kroz srpska sela Grizime, Bosce i Strelica (Strelicë), i oti{li u
pravcu albanskog sela Koprivnica.
Nakon anonimne prijave,
pripadnici KFOR-a, prona{li su Milivojevo telo kod trafo stanice, u albanskom
naselju sa druge strane reke. Na telu su bili vidljivi tragovi nasilja. Levo
uvo mu je bilo odsečeno, imao je vi{e povreda nanetih o{trim predmetom,
kao i prostrelne rane.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Tomić Dragan (35), Zdravković
\orđe (50) i njegov sin Zoran (25),
Srbi iz sela Glogovce, op{tina Kosovska Kamenica, nestali su 10. jula 1999.
godine. Njihova tela pronađena su 15. jula 1999. godine.
Prema svedočenju kom{ije,
oni su pomenutog dana, oko 6,00 časova, krenuli u {umu udaljenu oko 15
kilometara od Kosovske Kamenice da seku drva.
Njihova tela pronađena su u
masovnoj grobnici u selu Ugljare, op{tina Gnjilane, 24. jula 1999. godine.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Antić Negovan (33), Srbin iz Kosovske
Kamenice, vlasnik samostalne trgovinske radnje, i njegov rođak Ilić Novica (38), Srbin iz sela
Koretin, op{tina Kosovska Kamenica, biv{i pomoćnik komandira srpske
policije u Kosovskoj Kamenici, nestali su 31. jula 1999. godine. Njihova tela
nađena su 4. avgusta 1999. godine u selu Koretin.
Prema svedočenju kom{ije,
Novica je 31. jula sa rođakom Negovanom krenuo, automobilom marke jugo,
belim, u Vranje, Srbija, da odatle prenesu telo Negovanove ta{te u Kosovsku
Kamenicu. Poslednji put su viđeni istog dana kako prolaze putem kroz selo
Koretin, udaljeno 5 kilometara od Kosovske Kamenice.
Pripadnici KFOR-a su, 4.
avgusta, prona{li njihova tela u žbunju, na brdu iznad sela Koretin. Na telima
su bili vidljivi tragovi nasilja, ruke su im bile vezane, a na glavi su imali
prostrelne rane.
Posle ovog incidenta, nepoznata
lica su nekoliko puta bacala zapaljive naprave u dvori{te kuće roditelja
Negovanove supruge, gde je živeo i ubijeni Negovan, kao i na lokal u kome se
nalazila Negovanova trgovinska radnja.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.2. Na slobodi
2.2.1. Pu{teni
Miljkovi} Gorana (20), njegovog brata Milosava (22), Pe{i} Sa{u
(19) i Kosti} Milana (19), Srbe iz
sela Berivojce, op{tina Kosovska Kamenica, oteli su pripadnici OVK 24. decembra
2000. godine dok su se automobilom vra}ali iz Vranja u Berivojce, na delu puta
Pre{evo-Gnjilane. Nakon dva dana, 26. decembra, pripadnici OVK su ih
oslobodili.
Izvor: Nestala ~etvorica srpskih mladi}a, POLITIKA, 25. decembar 2000; ^etvorica Srba bila u rukama albanskih
ekstremista, Veb sajt FREE B92, Najnovije Vesti, 26. decembar 2000.
KLINA
(KLINE)
1. Nestanci
Milenković Stanko (22), Srbin iz sela Sevce
(Sefcë), op{tina [trpce, student Pravnog fakulteta u Pri{tini, pripadnik Vojske
Jugoslavije, nestao je u martu 1999. godine. Poslednji put se javio roditeljima
22. marta 1999. godine iz kasarne "Metohia" u \akovici gde je bio na
odsluženju vojnog roka.
Prema izjavi njegovog oca,
Stankov pretpostavljeni pukovnik Milo{ \o{an je na zahtev porodice izdao
potvrdu u kojoj se navodi da je Milenković Stanko, 13. aprila 1999. godine
dezertirao, u trenutku kada se njegova jedinica nalazila u selu Kijevo, op{tina
Klina.
Pukovnik \o{an je odbio da
Stankovom ocu da bilo kakve dodatne informacije vezane za sinovljev nestanak,
dok su dvojica vojnika iz njegove jedinice izjavila da Stanka nisu uop{te
poznavali. Kasnije je jedan vojnik iz te jedinice ipak ocu rekao da se družio
sa Stankom, ali je odbio da govori o Stankovom nestanku.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Da{ić Du{an i Jovanka, Srbi iz sela Rudice op{tina Klina, nestali
su posle 14. juna 1999. godine.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Martinović Zorka i Lju{ić Cenka, Srpkinje iz sela [tupej (Shtupel), op{tina
Klina, nestale su nakon 14. juna 1999. godine, u selu [tupelj.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Gvozdenović Živan (76), penzioner, i njegov sin Gojko (53), građevinski radnik,
Srbi iz sela Vidanja, op{tina Klina, nestali su 17. juna 1999. godine nakon {to
su njihove porodice i većina njihovih kom{ija napustili selo.
Gojko je poslednji put vi|en kako ide pe{ice prema selu \urakovac
(Gjurakovc), op{tina Istok.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Minić Bo{ko (53), Srbin iz sela Vidanje (Vitejë), op{tina
Klina, nestao je 17. juna 1999. godine, nakon {to je većina stanovnika
ovog sela napustila Kosovo.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Maru{ić Milica (66), brat njenog supruga Maru{ić Živko (67) i njegova
supruga Cveta (64), [utić Vučko (67) i Dostana (64), Lalić Vojislav (63), Jelena
(62), Ljubomir (66) i Milijana (60), Srbi iz sela [tupelj,
op{tina Klina, nestali su 17. juna 1999. godine.
Prema svedočenju sina
nestale Milice, tog dana u 22,30 časova neko je sa kapije pozvao njegovog
oca da izađe iz kuće. Ukućani su se upla{ili i nisu dozvolili
ocu da izađe. Prepoznali su glas kom{ije Ćazima (Qazim) koji je bio
pripadnik OVK. Pripadnici OVK su tada razvalili kapiju i ubili njihovog psa.
Ukućani su kroz sporedna vrata pobegli u polje, koje se nalazilo iza
kuće. Za njima su bežali i Srbi iz susednih kuća. Videli su kako
pripadnici OVK pljačkaju i zatim pale njihove kuće. Srbi iz sela [tupelj
su be`eći kroz {umu stigli do pravoslavne crkve u susednom selu Budisavci
(Budisallc), gde su se sakrili. Tada su primetili da Milica, Živko, Cveta,
Vučko, Dostana, Vojislav, Jelena, Ljubomir i Milijana, koji su krenuli sa
njima, nisu stigli u crkvu. Od tada im se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jovanović Božana (80) i njen sin Vojislav (55), Srbi iz sela Dranovac
(Drenoc), op{tina Klina nestali su 17. juna 1999. godine.
Prema informacijama kojima
raspolaže FHP, tri dana posle povlačenja srpskih snaga sa Kosova, sredinom
juna 1999. godine, Vojislavov brat Vlado, koji je boravio u Crnoj Gori, do{ao
je da obiđe majku i brata. Prona{ao je samo Vojislavov {e{ir u dvori{tu.
Kuća je bila ispreturana.
Nedelju dana kasnije, kada je
brat ponovo do{ao u selo, video je da je njihova kuća spaljena.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Bogićević Milić (49), Srbin, iz sela Drenovac,
op{tina Klina, poslednji put je viđen 18. juna 1999. godine.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Pe{i}
@ivko (76), Srbin iz Kline, poslednji put je vi|en 18. juna
1999. godine u selu Kru{evo, op{tina Klina.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Stevanovi}
Stanoje (69) i njegova supruga Dragica (63), Srbi iz sela Jo{anica (Jashsnicë), op{tina Klina,
nestali su 26. juna 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Dončić Ilija i njegova supruga Milena, Srbi iz sela Bi} (Biq), op{tina
Klina, prema navodima Crkveno-narodnog odbora, poslednji put su viđeni u
drugoj polovini juna 1999. godine u selu Bi}.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Pavlović Milovan (63) i njegov sin Rado{ (38), Srbi iz Ni{a, Srbija,
poslednji put su viđeni u noći 15/16. jula 1999. godine u 1,30
časova na putu pored mosta u Klini.
Prema informacijama kojima
raspolaže njihova rodbina, Milovan i Rado{ trebalo je da prevezu usisivače
iz Cetinja, Crna Gora, preko Rožaja, u Pri{tinu. Robu su prevozili kamionom
marke mercedes, nosivosti 10 tona, registarski broj NI 182-19, oznaka na
kamionu 1213, zelene boje, vlasni{tvo privatnog autoprevoznika iz Ni{a Jovana
Ranđelovića. Naručilac robe je bio Albanac sa kojim su
Pavlovići dugi niz godina poslovali.
Ovaj Albanac je supruzi nestalog
Rado{a ispri~ao da je on sa Milovanom putovao kombijem, dok su ispred njih,
kamionom i{li Rado{ i brat pomenutog Albanca. Nadomak Kline pokvarile su se
kočnice na kamionu. Rado{ je uz izvesne pote{koće uspeo da
zakoči kamion, ali je prilikom zaustavljanja njegov saputnik Albanac ispao
iz kabine, i lak{e povredio rame. Milovan i Rado{ su parkirali kamion pored
mosta u Klini, kada je Albanac odlu~io da svog povređenog brata prebaci
kombijem u pri{tinsku bolnicu. Milovan ga je zamolio da ih ne ostavlja same na
putu, na {ta mu je on odgovorio da ne treba da se brine jer je KFOR u blizini.
Njima se od tada gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Murić De{o (58) i Nurković
Halid (62), Muslimani iz Ro`aja u Crnoj Gori poslednji put su viđeni
krajem jula 1999. godine u selu Petri} (Poterq), op{tina Klina. De{o i Halid
do{li su u Petri} da se raspitaju o nestanku Srbina, izvesnog Kesića, čije ime nije
poznato. Od tada im se gubi svaki trag.
Izvor: Izve{taj o položaju
Muslimana-Bo{njaka na Kosovu nakon dolaska KFOR-a, Helsin{ki odbor za
ljudska prava u Sandžaku, oktobar 1999.
2. Otmice
Omeragić Lidija (47), Muslimanka,
vaspitačica u dečijem vrtiću “Pčelica Maja” u Klini, oteta
je 30. juna 1999. godine u Klini.
Prema izjavi Lidijine sestre ona
je posle dolaska KFOR-a napustila Klinu i pre{la kod nje i drugih sestara u
Peć. Lidija se 26. juna vratila u Klinu. Vozio ju je Ismet Kolenovi},
radnik na autobuskoj stanici u Pe}i. U stanu je zatekla albansku porodicu iz
Drenice. Sve stvari, osim jednog regala, bile su odnete iz stana. Slu~aj je
prijavila KFOR-u, koji je bespravno useljene izbacio iz stana. Lidija se istog
dana sa Ismetom vratila u Pe}, nameravaju}i da
ponovo ode u Klinu, prebaci regal i na|e nekoga ko }e da ~uva stan. Nije
uspela da na|e prevoznika te je 30. juna oti{la na stanicu. Tu je nai{ao
Kolenovi} Ismet sa Ljuljzimom Ljaj}i (Lulzim Lajqi), mladi}em iz Pe}i, i Lidija
im pla}a da je prebace do Kline. S njima je krenuo i [eremet Bojaj (Sheremet
Bojaj), doktor iz Kline, koji se ponudio da joj ~uva stan. Ismet je Lidiju i
doktora ostavio ispred njene zgrade oko 17,00 ~asova i produ`io sa Ljuljzimom.
Lidijina sestra je ~ula od
jednog Lidijinog poznanika iz Kline da je on 30. juna oko 17,00 časova,
video Lidiju kako ulazi u zgradu. Ne{to kasnije, istog dana, video je nepoznate
ljude kako izvode Lidiju iz zgrade vezanih ruku. Druge kom{ije Albanci rekli su
Lidijinoj sestri da je oni pomenutog dana uop{te nisu videli u Klini.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Purić Stefana, jeromonaha u manastiru Budisavić, i Vujović Vujadina, učitelja iz sela Stup, op{tina Klina, koji je
boravio u manastiru, 19. jula 1999. godine otela je grupa pripadnika OVK.
Jedan monah je saznao od me{tana
sela Stup (Stupë) da su oca Stefana i Vujadina, pomenutog dana, između
14,00 i 15,00 časova, na putu od železničke stanice prema manastiru
Budisavić, pripadnici OVK odveli u {tab na informativni razgovor.
Nedeljnik manastira
Gračanica, navodi da su za otmicu navodno odgovorni članovi porodice
Ljuljaj (Lulaj), Albanci rimokatoličke veroispovesti, pripadnici OVK.
Izvor: Informativni servis Srpske pravoslavne crkve,
PRAVOSLAVLJE PRESS, 21. jul 1999.; Ubojaju
i kidnapuju sve{tenike i monahe, GLASNIK KOSOVA I METOHIE, 15-22. septembar
2000.
KOSOVO POLJE (FUSHA E KOSOVËS)
1.
Nestanci
Ristić Davor
(28), Srbin iz Kosova Polja, ulica Serdara Janka Vukotića, magacioner,
nestao je 22. juna 1999. godine na putu između Kosova Polja i Pri{tine.
Prema svedočenju njegove
majke datom FHP, Davor je tog dana, oko 13,00 časova, krenuo automobilom
marke jugo 45, belim, registarskih oznaka PR 832-90, iz Kosova Polja prema
Pri{tini, u nameri da tamo kupi neki deo za automobil. Davora je poslednji
video kom{ija na putu Kosovo Polje – Pri{tina u dru{tvu nepoznatog mu{karca. Od
tada mu se gubi svaki trag.
Porodica nestalog je dobila
informaciju da je Davor zatvoren u osnovnoj {koli "Zejnelj Ajdini"
("Zejnel Ajdini") u pri{tinskom naselju Vranjevac (Kodra e Trimave).
Kada su pripadnici KFOR-a, po majčinoj prijavi, proverili ovu lokaciju,
{kola je bila prazna.
Krajem juna, na preporuku
prijatelja Radeta Mitrovića, Davorova majka je dala 7 000. nemačkih
maraka Albancu Ga{i Aljiju (Gashi Aliju) iz Pri{tine, koji je obećao da
će osloboditi njenog sina. Nakon toga, Ga{i se vi{e nije javio.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Prokić Dejan (20), Srbin iz Kosova Polja nestao je u junu 1999.
godine.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Sakoj Josa, nepoznate nacionalnosti, nestala u prvoj polovini
decembra 1999. godine u selu Vragolija (Vragoli), op{tina Kosovo Polje.
Izvor: Albanian Terror in Kosovo Polje
ŠAlbanski teror u Kosovu Poljuą, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne vestią, 14.
decembar 1999.
Mićunović Milija (60), Srbin iz Kosova Polja,
invalid, nestao je 28. decembra 1999. godine. Poslednji put je viđen istog
dana, oko 11,00 ~asova, prilikom izlaska iz bolnice u Kosovu Polju.
Izvor: Albanians batter Jelica Stefanovic
ŠAlbanci pretukli Jelicu Stefanovi}ą, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne
vestią, 30. decembar 1999.
2.
Otmice
2.1.
Ubijeni
Petrović Miroslav (56), Srbin iz Kosova Polja,
radnik, nestao je 7. avgusta 1999. godine. Miroslavovo telo, prema
svedočenju lokalnog sve{tenika, pronađeno je 14. avgusta u selu
Kojlovica (Kolovicë), op{tina Pri{tina.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ničić Dejan (27), Srbin iz Kosova Polja,
zaposlen kao konobar u hotelu "Grand", nestao je 8. avgusta 1999.
godine na putu između Kosova Polja i Pri{tine. Njegovo telo je
pronađeno 10. avgusta 1999. godine u blizini Pri{tine.
Prema izjavi njegove majke,
Dejan je navedenog dana, oko 15,00 časova, krenuo motorom iz Kosova Polja
u posetu svom drugu u Laplje selo (Fshati Llap), op{tina Pri{tina, gde nikad nije stigao. Majka je nestanak odmah
prijavila KFOR-u.
Nakon dva dana, 10. avgusta,
pripadnici KFOR-a prona{li su njegovo telo na ulazu u Pri{tinu, ispod
nadvožnjaka sa desne strane pruge. Majka je identifikovala telo na kome su bili
vidljivi tragovi nasilja.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Joksimović Momčilo (61), Srbin iz Kosova Polja,
Vidovdanska ulica, kondukter, nestao je 6. novembra 1999. godine na putu
između mesta Radevo (Radevë), op{tina Lipljan (Lipjan), i Kosova Polja.
Njegovo telo nađeno je 18. novembra 1999. godine u Srbici.
Prema izjavi njegovog sina, Momčilo se tog dana,
sa kom{ijom pekarom Albancem, dogovorio da oko 14,00 časova krenu zajedno
iz Radeva u Kosovo Polje. U dogovoreno vreme kom{ija se nije pojavio, pa je on
krenuo sam. Momčila su poslednji put videli ribolovci iz njegovog naselja,
kako prolazi putem sam, vozeći traktor.
Njegovo telo pronađeno je
18. novembra u Srbici. Na telu je bilo tragova mučenja.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.2. Na slobodi
2.2.1. Pu{teni
Stepić Živorad (31), Srbin, vozač autobusa
na ugljenokopu "Belaćevac" iz Kosova Polja, otet je 12. juna
1999. godine. Pu{ten je 27. juna 1999. godine.
Prema informacijama kojima
raspolaže FHP, tog dana u 14,30 časova, grupa naoružanih Albanaca otela je
Živorada zajedno sa trojicom ili četvoricom radnika, Srba, u krugu rudnika,
dok su se spremali da ih Živorad autobusom odveze kući. [estorica radnika,
koji su se tu zatekli u trenutku otmice, uspeli su da pobegnu u selo Kuzmin,
op{tina Kosovo Polje.
Živorad je pu{ten nakon 15 dana,
27. juna. Nema nezavisne potvrde o istinitosti navoda prema kojima je držan u
zatvoru OVK u selu Trstenik (Trëstenik), op{tina Glogovac, dok njegova porodica
nije platila otkup u iznosu od 10 000 nemačkih maraka.
Izvor: FHP, izjava svedoka
KOSOVSKA
MITROVICA (MITROVICE)
1. Nestanci
Stoji}
Ljubi{a (46), Srbin iz sela @abare (Zhabari), op{tina Kosovska
Mitrovica nestao je 17. aprila 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Azemi Safet (30), Rom iz Kosovske Mitrovice,
ulica Fabri~ka br. 348, poslednji put je vi|en 22. aprila 1999. godine.
Prema izjavi njegove majke, Safet je navedenog dana u
11,00 ~asova po{ao biciklom na pijacu da kupi cigarete i bra{no i vi{e se nije
vratio. Majka je oko 17,00 ~asova prijavila nestanak srpskoj policiji. Njegova
sudbina i dalje je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Deni}
Cvetko (37), Srbin iz Pe}i, poslednji put je vi|en 17. juna
1999. godine u Kosovskoj Mitrovici.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Živković Todor (50), Srbin, električar iz
sela Padine, op{tina Zubin Potok, nestao je 2. avgusta 1999. godine u južnom
delu Kosovske Mitrovice. Poslednji put je viđen na gradskom pravoslavnom
groblju.
Izvor: Veb sajt detektivske
agencije "Ozna"
Vasović Dejan (26), Srbin, vozač kamiona, zaposlen u
Privatnom preduzeću "Monteks" iz Kragujevca, nestao je 11.
avgusta 1999. godine na putu između Kosovske Mitrovice i Zvečana
(Zveçan).
Porodica je FHP-u ispričala
da se Dejan, 11. avgusta u 12,45 časova, javio svojoj firmi. On ih je tada
obavestio da je po planu isporučio crep privatnoj firmi, koja se nalazi u
Kosovskoj Mitrovici, kod fabrike “Trepča”. Vlasnik firme Albanac, sa kojim
je Dejanova firma sarađivala dugi niz godina, takođe je potvrdio
porodici da je Dejan napustio njegovo stovari{te oko 12,45 časova.
KFOR je evidentirao da je Dejan
u{ao na Kosovo, preko sela Rudare (Rudar), 11. avgusta u 07,30 časova.
Međutim, prema istoj evidenciji, on nije oti{ao s Kosova.
Dejan je u kamionu, u cevi ispod
cirade imao 10 000 DEM. Kamion koji je on vozio, marke MAN, registarskih oznaka
KG 112-03, kao i prikolica kamiona, marke kesborer, registracije KG 10-24,
nikada nisu pronađeni.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ćorović Muharem (55), Musliman iz Kosovske
Mitrovice, in`enjer, nestao je u prvoj polovini avgusta 1999. godine u
Kosovskoj Mitrovici.
Izvor: Izve{taj o položaju
Muslimana-Bo{njaka na Kosovu nakon dolaska KFOR-a, Helsin{ki odbor za
ljudska prava u Sandžaku, oktobar 1999.
Stojković Srđan (31), Srbin iz sela Mu{uti{te
(Mushtishtë), op{tina Suva Reka (Suharekë), pripadnik srpske policije, živeo sa
suprugom u Beogradu, nestao je 16. avgusta 1999. godine u severnom delu
Kosovske Mitrovice.
Prema izjavi Srđanove
sestre Danijele, nakon povlačenja srpskih snaga sa Kosova Srđan je
radio kao policajac u Beogradu. Pre nestanka je po zadatku bio tri puta u
Kosovskoj Mitrovici. Četvrti put je krenuo za Kosovsku Mitrovicu 16.
avgusta, otkad mu se gubi svaki trag.
Policija u Beogradu nije htela
da da porodici nikakve informacije o tome {ta se sa njim dogodilo. Njegova
supruga i dalje redovno prima njegovu platu. Sestra je uspela da pronađe
njegovog kolegu Slavi{u, za koga je znala da je 16. avgusta krenuo zajedno sa
Srđanom u Mitrovicu. On joj je rekao da je mislio da se i Srđan
već vratio kući i da ne zna {ta se s njim dogodilo.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Milosavljević Vasilije (46), Srbin, bio zaposlen u
Vi{oj tehničkoj {koli u Zvečanu, nestao 2. oktobra 1999. godine oko
10,30 časova, u Kosovskoj Mitrovici.
Prema rečima njegove
supruge, Vasilije je oti{ao u sedi{te međunarodne policije u severnom delu
grada da bi prijavio da mu je stan obijen. Od tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Daničić Mirko, Srbin iz Leposavića,
zaposlen u kombinatu Trep~a, nestao je 21. oktobra 1999. godine u južnom delu
Kosovske Mitrovice, koji je naseljen isključivo albanskim stanovni{tvom.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Milenković Rajko (45), Srbin iz severnog dela
Kosovske Mitrovice, ulica Drvarska br. 15, zaposlen kao vozač u
preduzeću d.d."Sloga", poslednji put je viđen 14. novembra
1999. godine u kafeu "Rubin", u blizini njegovog stana.
Prema izjavi njegovog brata,
Rajko je 14. novembra iza{ao iz stana da kupi cigarete. Usput je sreo
prijatelja sa kojim je oti{ao da popije piće u kafeu "Rubin". Iz
kafea je iza{ao između 19,30 i 20,00 časova. Krenuo je ka stanu svoje
ta{te gde su se nalazili njegova supruga i deca. Konobar iz kafea ga je video
kako prelazi ulicu i ide prema stanu. Od tada se Rajku gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Antović Vojislav (41), Srbin iz Zvečana,
nestao je 27. decembra 1999. godine u Kosovskoj Mitrovici.
Antović je rekao porodici
da putuje u Srbiju da obavi neki posao. Od tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: Nestao Antović,
BLIC, 6-7. januar 2000.
2. Otmice
Stojiljković Dejan (26), Srbin iz sela Veliko
Ropotovo (Ropotove e Madhe), op{tina Kosovska Kamenica, pripadnik srpske
policije u Gnjilanu, otet je 19. maja 1999. godine na putu između Kosovske
Mitrovice i Peći.
Prema izjavi njegovih
prijatelja, Dejan je pomenutog dana, putovao autobusom sa svojim stricem. Kod
mesta Čugre Polje (Çugrepole), naoružani pripadnici OVK zaustavili su
autobus, izveli Dejana i preteći mu oružjem odveli ga. Dejanu se od tada
gubi svaki trag.
Druge putnike,
uključujući i Dejanovog strica, pustili su da nastave put.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Avramović Milorad (39), Srbin iz Kosovske
Mitrovice, Ulica Stari Vujadin br. 31, zaposlen u kombinatu “Trepča”,
njegova kom{inica B.S, Srpkinja, i
jo{ tri NN lica iz Kosovske
Mitrovice, dvojica Srba i jedan Musliman, li{eni su slobode 19. juna 1999.
godine. B.S. i dvojica NN Srba su oslobođeni nakon nekoliko sati, NN
Musliman je oslobođen sledećeg dana, dok se Miloradu od tada gubi
svaki trag.
Prema izjavi Miloradove sestre
Radmile, on je navedenog dana, 19. juna, u 7,30 časova, oti{ao kod
kom{inice B.S, da joj sa jo{ trojicom kom{ija pomogne pri iseljenju. Dok su
iznosili name{taj, pri{la su im trojica pripadnika OVK, i pod pretnjom oružja,
odveli ih u njihov {tab, koji se nalazio u nekada{njoj zgradi socijalnog
osiguranja.
Nakon 3 ili 4 sata, pripadnici
OVK oslobodili su B.S. i dvojicu kom{ija Srba, dok su Milorada i trećeg
kom{iju, Muslimana, zadržali.
Sutradan su oslobodili i
trećeg kom{iju. On je Miloradovoj porodici ispričao da su njih
dvojica bili zatvoreni u različitim prostorijama. Iz susedne prostorije je
čuo jauke i batinanje, ali nije siguran da je to bio Miloradov glas. Kada
su ga sutradan vojnici OVK pustili da ide kući, pitao ih je za Milorada.
Oni su mu odgovorili da Milorada vi{e neće videti.
Porodica je prijavila
slučaj KFOR-u, koji je izvr{io pretres zgrade u kojoj se nalazio {tab OVK,
ali tamo nisu zatekli nijednog zarobljenika. Miloradova supruga i otac su 7.
jula 1999. godine razgovarali sa komandantom OVK, izvesnim Enverom,
poku{avajući da saznaju ne{to vi{e o otmici. Komandant Enver im je
potvrdio da su 19. juna, Milorad i jo{ neki ljudi bili privedeni u njihov {tab,
ali da su svi istog dana ili sutradan oslobođeni, i da ne zna {ta se dalje
dogodilo sa Miloradom.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Virijević Rado{ (25), Srbin iz Leposavića,
čuvar u kombinatu "Trepča", otet je 23. oktobra 1999.
godine u Kosovskoj Mitrovici.
Njegov brat izjavio je FHP-u da
je pomenutog dana Rado{ oti{ao na posao u kombinat “Trepča” i nije se
vratio. Porodica je slučaj prijavila KFOR-u. Pripadnici KFOR-a su porodici
potvrdili da su njihova dva vojnika videla kada su nepoznati civili uvukli
jednog čoveka u beli kombi, ali po{to su se nalazili na vrhu zgrade, nisu
bili u mogućnosti da spreče otmicu.
Početkom decembra 1999.
godine, policija UNMIK-a je uhapsila trojicu Albanaca osumnjičenih za
otmicu Virjević Rado{a. Pripadnici KFOR-a Laurend Kros i Monrad Ahmad su
videli otmicu i prepoznali jednog od otmičara. Okru`no javno tu`ila{tvo u
Kosovskoj Mitrovici je 14. decembra podiglo optu`nicu protiv Kljinaku Gezima
(Klinaku Gezim), Feriki Muse i Ramadani Isufa, Albanaca iz Kosovske Mitrovice.
U optu`nici se navodi da su ova lica 23. avgusta u 16,00 ~asova u Ulici 2.
juli, oteli Virijevi} Rado{a koji je i{ao prema kombinatu "Trep~a".
Pri{li su mu i, prete}i da }e ga ubiti, naredili da u|e u njihov kombi. Odvezli
su ga u naselje Travnik. Okrivljeni su pred sudom izjavili da su Rado{a predali
pripadnicima OVK radi ispitivanja i da im ni{ta vi{e nije poznato. Sudija
Okru`nog suda u Kosovskoj Mitrovici Halimi Mahmut (Hallimi Mahmut) izrekao je,
krajem oktobra 2000. godine, presudu kojom su Klinaku Gezim, Ferik Musa i
Ramadan Isuf progla{eni krivim za otmicu Virijevi} Rado{a i osu|eni na kaznu
zatvora od tri godine.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.1. Ubijeni
Sedlarević Dejan, Srbin, nestao 24. avgusta
1999. godine, u severnom delu Kosovske Mitrovice. Njegovo telo je
pronađeno 26. avgusta 1999. godine.
Izvor: "Kosovo and Metohia Events", KOSOVO DAILY NEWS, 27.
avgust 1999.
Ugljanin Hajro, Musliman iz Kosovske Mitrovice, zaposlen u robnoj
kući "Luks", nestao početkom septembra 1999. godine u
Kosovskoj Mitrovici. Dva dana posle nestanka njegovo telo je pronađeno
pored železničke pruge u Kosovskoj Mitrovici.
Izvor: Izve{taj o položaju
Muslimana-Bo{njaka na Kosovu nakon dolaska KFOR-a, Helsin{ki odbor za
ljudska prava u Sandžaku, oktobar 1999.
2.2. Na slobodi
2.2.1. Pu{teni
B.S. Srpkinja i jo{ tri
NN lica iz Kosovske Mitrovice, dvojica Srba i jedan Musliman, li{eni su
slobode 19. juna 1999. godine. B.S. i dvojica NN Srba su pu{teni nakon nekoliko
sati, a NN Musliman sledećeg dana[22].
Izvor: FHP, izjava svedoka
LIPLJAN
1. Nestanci
Čerimi Bedrija (Qerimi Bedri), Rom iz Lipljana, pripadnik srpske policije, nestao
je nakon 24. marta 1999. godine.
Izvor: Roma in the Kosovo conflict [Romi na Kosovu u vreme sukobaą, ERRC ŠEvropski
centar za prava Romaą, novembar 1999.
Andrejević Du{ko (40), Srbin iz Lipljana nestao
je 11. juna 1999. godine.
Izvor: Crkveno-narodni odbor
Mirković Zoran, Srbin iz sela Čanipa
(Çanip), kod Brusa, op{tina Lipljan, nestao je 13. juna 1999. godine.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 5. jul 1999.
Ćanović Momir, pripadnik Državne bezbednosti,
i njegova supruga Slavica, Srbi iz
Lipljana, nestali su u periodu između 14. i 19. juna 1999. godine, u
Lipljanu. Slavica je bila u drugom stanju.
Izvor: OVK otima, KFOR
oslobađa, BLIC, 20. jun 1999; Centar
za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 5. jul 1999.
Dukić Anka, Srpkinja iz sela Magura (Magurë), op{tina
Lipljan, nestala posle 14. juna 1999. godine.
Izvor: OVK otima, KFOR
oslobađa, BLIC, 20. jun 1999; Centar
za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 5. jul 1999.
Stojanović Radovan (61), Srbin, nestao 24. juna
1999. godine u Lipljanu.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Stolić Milica, Srpkinja, nestala 10. jula 1999. godine u
Lipljanu.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Živić Vojimir (74) i njegov sin Dragan (55), Srbi iz sela Staro Rujce (Rufc i Vjetër), op{tina
Lipljan, nestali su 10. jula 1999. godine, na putu između Lipljana i sela
Staro Rujce.
Prema izjavi Vojimirove supruge,
njih dvojica su tog dana, oko 10,00 časova, Draganovim automobilom marke
zastava 101, belim, po{li iz Lipljana u selo Staro Rujce da obiđu
kuću koju su napustili u junu 1999. godine. Od tada im se gubi svaki trag.
Supruga je prijavila slučaj KFOR-u.
Sutradan je supruga, u pratnji
KFOR-a, krenula u selo Staro Rujce. Na njihovoj njivi koja se nalazi 200 metara
od sela, pored reke Sitnice, prona{la je nekoliko džakova za travu, Vojimirovu
torbu, par {erpi sa hranom i jedan balon vode. Raspitivala se potom kod kom{ija
Albanaca iz sela da li su videli Vojimira i Dragana. Kom{ije su odbile da
razgovaraju sa njom, samo joj je jedan Albanac, H.A, rekao da uop{te nije
trebalo da dolaze i da je situacija u selu, i za same Albance, veoma opasna.
Nakon nestanka, u vi{e navrata,
videla je Draganov automobil koji je vozio neki nepoznati čovek. To je
prijavila KFOR-u, ali oni nisu ni{ta preduzeli.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Risti}
Nikola (67), Srbin iz Lipljana, poslednji put je vi|en 12. jula
1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
2.
Otmice
Slavković Dragoljuba (43), bravara, \ukić Miodraga (52), radnika u
poljoprivrednoj zadruzi u Lipljanu, i Vasić
Mladena (35), portira u Domu zdravlja u Lipljanu, Srbe iz sela Rabovac,
op{tina Lipljan, 22. juna 1999. godine oteli su pripadnici OVK, u dve odvojene
prilike, na raskrsnici, na izlazu iz Lipljana prema selu Rabovac. Dragoljub je
vozio automobil marke jugo 45, registarskih oznaka PR 607-55, crvene boje.
Mladen i Miodrag i{li su Miodragovim automobilom marke zastava 750, žute boje,
registarskih oznaka PR 609-03.
Mladen je 22. juna, oko
9,00 časova, sa kom{ijom Miodragom krenuo iz sela Rabovac u Lipljan, ali
tamo nisu stigli. Istog dana Dragoljub se dogovorio sa prijateljem S.M, da ga
sačeka u 16,00 časova, na raskrsnici na izlazu iz Lipljana i da se
zajedno vrate u Rabovac. S.M. je na raskrsnici primetio parkiran kombi marke
ford eskort, registarskih oznaka, UR 385-51, crvene boje, vlasni{tvo [elja
Nezira (Shela Nezir), i automobil marke golf, registarskih oznaka PR 123-999.
Kada je Dragoljub nai{ao, iz pomenutih vozila iza{li su naoružani pripadnici
OVK, zaustavili ga i odveli u privatnu kuću u prigradskom naselju Mostine
(Mostinë), treća kuća od česme, sa desne strane puta.
Dragoljubova poznanica, Albanka
iz prigradskog naselja Mostine, ispričala je njegovoj porodici da je 22.
juna, videla naoružane pripadnike OVK, kako u pomenutu kuću uvode
Dragoljuba i nakon petnaestak minuta, iz te kuće vezane izvode Dragoljuba,
Miodraga i Mladena. Svu trojicu, potom, ubacuju u kombi, marke ford eskort,
crvene boje, i odvoze u pravcu sela Topličane (Topliqan), op{tina Lipljan.
Porodice su, odmah nakon
incidenata, prijavile slučajeve KFOR-u. Oni su priveli pripadnike OVK, za
koje se verovalo da su ume{ani u otmicu, ali nisu uspeli da saznaju {ta se
dogodilo sa otetim Srbima. Pripadnici KFOR-a su takođe izvr{ili pretres
pomenute kuće, u prigradskom naselju Mostine. Kuća je bila prazna,
ali je u njoj pronađena velika količina oružja.
Dana 23. juna, kod Dragoljubovog
oca do{ao je prijatelj Albanac, kome su vojnici OVK oteli sina, jer se družio
sa srpskim policajcima. Obećao mu je da će kod jednog svog prijatelja
Albanca, za koga zna da sarađuje sa OVK intervenisati da se Dragoljub i
njegov sin oslobode. Sin dotičnog Albanca oslobođen je 5 dana posle
otmice. Porodicama otetih ispričao je samo da je bio zatvoren sa
Dragoljubom, Miodragom i Mladenom, negde u blizini sela Rabovce, ali se pla{io
da o tome vi{e govori.
Početkom avgusta 1999.
godine, pomenuti Albanac je ponovo do{ao kod Dragoljubovog oca i rekao mu da se
sa pripadnicima OVK dogovorio da oni oslobode Dragoljuba kada njegova porodica
plati otkup. Međutim, to se nije dogodilo zato {to je jedan od trojice
pripadnika OVK, koji su odlučivali o Dragoljubovoj sudbini, poznat pod
nadimkom Beg, iz sela Glogovac kod Lipljana, odbio da pristane na otkup.
Porodice otetih saznale su da su
u otmici učestvovali Sulja Badakov (Syla Badakov), komandant OVK
lipljanskog regiona, koji je kasnije ubijen u Kosovskoj Mitrovici; Ta{oli Agim
(Tasholli Agim), iz sela Gadimlje (Gadime), op{tina Lipljan, kao i čovek
poznat po nadimku Beg.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stani{ić Zoran (20), Srbin, učenik
Tehničke {kole iz sela Slovinje (Sllovi), op{tina Lipljan, poslednji put
je viđen 22. juna 1999. godine kada je prenosio stvari iz jedne
porodične kuće u selu u drugu ku}u. Zoranov kom{ija video je
nepoznata lica kako izvode Zorana iz dvori{ta i
nekuda ga odvoze.
Prema izjavi Zoranovog oca,
njihova porodica je 22. juna, oko 12,00 časova, traktorom prenosila stvari
u novu kuću u selu, koja je od stare udaljena oko 400 metara. Zoran je u
početku prevozio stvari sa svojom sestrom, da bi u 13,00 časova, po
poslednju turu stvari krenuo sam.
Kada je otac video da se Zoran
duže vremena zadržao, po{ao je pe{ke u staru kuću da vidi {ta je sa njim.
Kapija je bila otvorena, a u dvori{tu je stajao traktor kome je jo{ bio
uključen motor. Zoran nije bio tu.
Njihov kom{ija Mirko
ispričao je FHP-u da je video kad su navedenog dana, iz automobila
parkiranog pored Zoranove kapije, iza{li nepoznati mu{karci, uvukli Zorana u
auto i odvezli ga.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Nedeljković Svetislav (47), Srbin iz sela Kraji{te
(Krajishte), op{tina Lipljan, otet je 3. jula 1999. godine u Lipljanu.
Prema izjavi njegove supruge,
oni su planirali da se presele iz iznajmljenog stana u Lipljanu u kuću
jednog prijatelja, takođe u gradu. Dana 2. jula, preneli su deo stvari,
dok su 3. jula, preostale stvari nameravali da odnesu u kuću svoje
ćerke u selo Livađe (Livadh).
Supruga je o incidentu FHP-u
ispričala sledeće: “Navedenog dana, u 8,45 časova, ispred zgrade
smo se sastali sa prijateljem, autoprevoznikom R.B, koji je svojim zaprežnim
kolima trebalo da prenese na{e stvari. Po{to R.B. u dogovoreno vreme nije
zavr{io sa prethodnim preseljenjem, moj muž je krenuo sa njim da bi mu pomogao
da {to pre zavr{i posao. Ja sam za to vreme ostala u kolima, ispred na{e
zgrade, da ih sačekam. Oko 10,00 časova po{la sam u prodavnicu u
centru grada, koja se nalazi pored osnovne {kole, da kupim ne{to za jelo.
Ispred kioska, kod {kole, videla sam sedmoricu ili osmoricu Albanaca iz
Kraji{ta. Kada su me spazili, neko od njih je rekao, na albanskom jeziku:
"Vidi, ovo je Svetina žena." Kada su primetili da sam ih čula,
zaćutali su. Kupila sam hranu i vratila se u automobil. Po{to do 13,00
časova moj suprug nije do{ao, prijavila sam to policiji UNMIK-a. Zatim sam
oti{la u stan R.B-a, gde sam zatekla njegovog sina i njega. Oni su mi
ispričali da ih je, oko 11,00 časova, pored osnovne {kole zaustavio
Dedu{i Ibi{ (Debushi Ibish), Albanac iz Kraji{ta, koji je stajao sa jo{
nekolicinom Albanaca. Ibi{ je, preteći oružjem, naredio Svetislavu da siđe
sa kola, da porazgovaraju, dok je R.B. sa sinom ostao na zaprežnim kolima. R.B.
mi je rekao da nije čuo o čemu su razgovarali. Nakon 5 minuta,
Svetislavu i Ibi{u približio se automobil sa zatamnjenim staklima, bez
registarskih oznaka. Iz tog automobila su iza{la trojica mu{karaca u civilnim
odelima, grubo su uhvatili Svetislava i uvukli ga u automobil. Potom su ga
odvezli u pravcu crkve, a Ibi{ i ostali Albanci su se razi{li.”
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ristić Pera (68), Srbin, mlekadžija iz sela Novo Topličane
(Topliqani i Rinj), op{tina Lipljan, otet je 16. jula 1999. godine, u blizini
Lipljana.
Prema izjavi njegove supruge
koju je preneo beogradski list Blic, pomenutog dana u poslepodnevnim
časovima grupa pripadnika OVK otela je Peru dok je biciklom prenosio kante
mleka preko mosta na reci Sitnici, dva kilometra od Lipljana.
Supruga je čula da je
odveden u pravcu zaseoka Majdan, kao i da su za otmicu odgovorni Albanci Ademi
Muhamed, Lecaj Sulj (Llecaj Syle) i njegov brat.
Izvor: Parada OVK i teror nad
Srbima, BLIC, 19. jul 1999; Dan
žalosti na Kosovu i Metohii, BLIC, 26. jul 1999; Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
2.1.
Ubijeni
Dukić Zoran (50), Srbin iz sela Suvi Do (Suhodoll), op{tina
Lipljan, bio zaposlen kao vozač na farmi u Dobrevu, op{tina Kosovo Polje,
poslednji put je viđen 3. novembra 1999. godine, oko 14,00 časova, na
putu ka selu Suvi Do. Njegovo telo pronađeno je 2. aprila 2000. godine u
Glogovcu.
Prema izjavi prijatelja, Zoran
je minibusom najče{će prevozio putnike između sela Suvi Do i
Kosova Polja. Navedenog dana, 3. novembra, odvezao je neke putnike u
Gračanicu i oko 14,00 časova krenuo kući. Od tada mu se gubi
svaki trag.
Kada je KFOR prona{ao njegovo
telo, 2. aprila 2000. godine, ono je bilo u poodmakloj fazi raspadanja, tako da
je identifikovano na osnovu zuba. Porodica ga je sahranila u selu Suvi Do.
Izvor: FHP, izjava svedoka; Teroristi
pretukli Ratibora Ma{ulovića, POLITIKA, 4. novembar 1999; Kidnapovan
vozač klanice, BLIC, 4. novembar 1999; UNMIK saop{tio vest o ubistvu kidnapovanog Zorana Dukića,
POLITIKA, 3. april 2000.
2.2. Na slobodi
2.2.1. Pobegli
N.B. (35),
Roma iz sela Mala Dobranja (Dobrajë e Vogël), op{tina Lipljan, stra`ara u
rudniku Gole{ (Golesh), odveli su pripadnici OVK iz ku}e njegovog prijatelja
15. juna 1999. godine u obli`nju {umu gde su ga ispitivali i tukli. Ostavili su
ga misle}i da je mrtav.
O ovom incidentu, N.B. je FHP-u ispri~ao slede}e:
"Tog dana, ne{to posle 22,00 ~asa, u selo su do{la desetorica naoru`anih
pripadnika OVK sa maskama preko lica. Pripadnici OVK su prvo u{li u moju ku}u,
a zatim, saznav{i od mog prvog kom{ije, pod pretnjom da }e ga ubiti, gde se
nalazim, do{li su u ku}u mog prijatelja. Poveli su me u {umu Mlaka, kod
Lipovice. Po~eli su da me tuku i da me ispituju. Pitali su me da li sam ubijao
Albance i silovao Albanke. Tra`ili su da im ka`em gde mi je pi{tolj. U jednom
trenutku, jedan od njih se malo izdvojio, pozvao nekog telefonom i javio da su
me uhvatili. Kada je zavr{io razgovor, rekao je ostalima da moraju da me ubiju.
Po~eo sam molitvu. Pitali su me {ta to radim, i kada sam im odgovorio da `elim
~iste du{e da umrem, jedan je repetirao pu{ku, dok me je drugi drvenom motkom
udario po bradi i ruci. Ja sam kle~ao, a oni su nastavili da me udaraju motkama
po le|ima. Dok su me tukli, komentarisali su da sam jak i da ne}u da padnem, a
ja sam ih molio da me ubiju. Kada sam pao, jedan od njih je skinuo masku sa
lica. Bio je sed i mr{av. Nije mi bio poznat. Nisam mogao da se pomerim.
Govorili su da misle da sam mrtav, a jedan je nastavio da me {utira nogama i da
ska~e po meni. Nakon toga sam izgubio svest.
Kada sam se osvestio, bilo je oko 2,00 ~asa. Lice mi je
bilo ise~eno i krvario sam. Nisam mogao da pomerim desnu nogu. Dokumenta i sve
{to sam imao kod sebe odneli su. Po~eo sam da puzim i oko 4,00 sata stigao do
ulaza u selo. Tu sam ponovo izgubio svest. Prona{li su me ro|aci koji su me
odneli ku}i."
N.B. je sutradan, sa porodicom i kom{ijama Romima,
napustio Kosovo i izbegao u Crnu Goru.
Izvor: FHP, izjava svedoka
NOVO
BRDO
1.
Nestanci
Vasić Dragica (80), Srpkinja iz sela Klobukar (Kllobukar),
op{tina Novo Brdo, nestala je posle 14. juna 1999. godine.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Stanković Dragan (19), Srbin iz sela Klobukar,
op{tina Novo Brdo, nestao je 4. jula 1999. godine.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Stojanović Stanko (52), Srbin iz sela Klobukar,
op{tina Novo Brdo, nestao je 4. jula 1999. godine.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
2.
Otmice
Marinković Goran (27), Pavić Živojin (48), Srbi iz sela Slivovo (Slivovë), op{tina
Pri{tina, i vozač Miljković
Predrag (38), Srbin iz Smedereva, Srbija, oteti su 19. juna 1999. godine
dok su kamionom prolazili kroz selo Labljane (Llabjan), op{tina Novo Brdo.
Njihova dalja sudbina je nepoznata.
Prema izjavi Goranove supruge,
18. juna napustili su Slivovo i pre{li u Gračanicu. Odatle su planirali da
se isele u Srbiju. Sutradan, 19. juna, u 12,00 časova, Goran je sa
roditeljima, njenim bratom i jednim prijateljem, krenuo u Slivovo da bi preneo
neke stvari u Gračanicu. Putovali su jednim automobilom i jednim
traktorom. U Slivovu, Goran je sreo kom{iju Pavi} @ivojina koji je kamionom
prevozio stvari jednog Srbina iz Slivova u Srbiju. Po{to je u kamionu bilo
mesta, Goran ga je zamolio da usput preveze i njegove stvari. U 19,00 časova,
istog dana, Goranovi roditelji, njen brat i prijatelj vratili su se u
Gračanicu, dok je Goran sa Živojinom i vozačem kamiona Predragom iz
Smedereva krenuo za Srbiju. Kamion je bio marke MAN, plave boje, registarskih
oznaka PA 836-54, prikolica kamiona je bila pokrivena ciradom na kojoj je
pisalo "Jugoslavi" ("ja" je nedostajalo), registarskih
oznaka PA 19-24.
Kada su se 7. jula Goranovi
roditelji vratili u Slivovo, Albanac iz sela ispričao im je da je 19.
juna, oko 19,00 časova, Gorana, Živojina i Predraga, na raskrsnici za
skretanje u Novo Brdo, u selu Labljane, zaustavila grupa od 15 naoružanih
pripadnika OVK, koji su tu postavili svoj kontrolni punkt. Neki od njih su
nosili uniforme, a neki su bili u civilu. Među njima je bio Albanac Arif,
zvani Ćopa, njegovi sinovi i bratanci Abazi Enver i Mustafa, koji je bio
komandant ovog kontrolnog punkta. Goran, Živojin i Predrag su tu zadržani oko
30 minuta i zatim odvedeni u selo Mramor, op{tina Pri{tina. Njihov kamion se
neko vreme nalazio u dvori{tu osnovne {kole u Labljanu, a zatim je
prebačen u dvori{te Arifove kuće. Nakon dvodnevnog zadržavanja u selu
Mramor, Goran, Živojin i Predrag su prebačeni u {tab OVK u selu Zla{ (Zlash).
Ovaj Albanac je dalje
ispričao Goranovim roditeljima da je na dan kada su njih trojica oteti, u
{tabu OVK, u selu Zla{, održan sastanka gde se raspravljalo o sudbini trojice
otetih Srba. Jedan broj učesnika ovog sastanaka, koji je poznavao Gorana,
zalagao se da on bude oslobođen, dok su drugi predlagali da se on zadrži i
čuva za razmenu. Rekao je da o Živojinu i Predragu nema nikakve
informacije, ali da je siguran da je Goran živ i zatvoren.
Nakon otmice, pripadnici
međunarodne policije priveli su ovog Albanca i jo{ jednog Srbina M.P. iz
Slivova, zbog navodne ume{anosti u otmicu. Tokom ispitivanja, koje je održano u
odvojenim prostorijama, ovaj Albanac je čuo kada je M.P. ispričao
pripadnicima međunarodne policije da je vojnicima OVK, da bi pridobio
njihove simpatije i učvrstio poslovne veze, rekao da će Goran toga
dana proći kroz Labljane kamionom. On sam krenuo je iz Slivova 5 minuta
pre Gorana, i na punktu je Arifu opisao kamion u kome se Goran vozio.
Prema navodima Crkveno-narodnog
odbora, otmičari su poznati KFOR-u kao Mustafi Raif i njegova tri sina,
Azem, Tefik i Faik; Avdulji Enver (Avdyli Enver) i njegova dva brata Skender i
Gazmend; Mustafi Abazi i njegova braća Enver i Murtez i bratanac Mustafi
Raifa.
Izvor: FHP, izjava svedoka;
Crkveno-narodni odbor, Kosovo
2.1. Na slobodi
2.1.1. Pu{teni
J.M, Srbina iz sela Vlasce, op{tina Gnjilane, oteli su
pripadnici OVK 15. juna 1999. godine u Novom Brdu i nakon nekoliko sati
pustili.
Svedok u izjavi datoj FHP-u
navodi da su 15. juna, oko 12,00 časova, njegovog kom{iju J.M, Srbina iz
sela Vlasce, u Novom Brdu, oteli pripadnici OVK. Potom su ga odveli u
policijsku stanicu. Ispitivali su ga, batinali i pretili da će ga ubiti.
Kada je njegov brat J.S, takođe iz sela Vlasce, saznao da je on otet u
Novom Brdu, oti{ao je u kuću jedne od najuglednijih albanskih porodica u
selu i kidnapovao njihovog sina. Odveo ga je u svoju kuću i tamo zatvorio.
Rekao je ocu ovog mladića da će ga ubiti ukoliko on ne{to ne
učini da njegov brat bude oslobođen. Pripadnici OVK oslobodili su
J.M. u 16,00 časova istog dana.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.1.2. Pobegli
NN (28), Srbina iz sela Vlastica, op{tina Gnjilane, i dvojicu njegovih prijatelja, 14. juna
1999. godine oteli su pripadnici OVK u Novom Brdu, naselje Nova kolonija, dok
su se vozili iz Gračanice za Novo Brdo. Nakon vi{esatnog zadržavanja u
stanici policije uspeli su da pobegnu.
O incidentu NN je FHP-u
ispričao sledeće: "Putovao sam sa jo{ dvojicom prijatelja iz
Gračanice za Novo Brdo. U centru Novog Brda, u naselju Nova kolonija,
pored samoposluge, zaustavili su nas pripadnici OVK. Imali su maskirne uniforme
sa oznakama OVK, ispod kojih su nosili crne majice, a na glavama kačkete
OVK. Od oružja su imali pu{ke 762, M48 karabine i lovačke pu{ke. Među
njima sam prepoznao Nedžata Vlasija (Nexhat Vllasi), komandanta OVK u Novom
Brdu, Kloko}i Avdulja (Klokoqi Avdyl), biv{eg konduktera i učitelja iz
sela Marevce (Marefc). Obratili su nam se na albanskom, jer, kako su rekli,
nisu želeli da govore srpski. Pitali su nas ko smo, {ta tu radimo i gde smo se
uputili. Potom su pretresli nas trojicu i automobil. Oduzeli su nam pi{tolj,
koji su na{li u kolima. Pitali su nas da li njime hoćemo da ubijemo jo{
nekog Albanca, zar nam nije dosta ubistava i za{to uop{te nosimo pi{tolj. Potom
su nas sproveli u policijsku stanicu. Na ulazu je stajao stražar, u crnoj
uniformi, sa crvenom trakom oko ruke, koji nas je sproveo u zadnju kancelariju
sa desne strane. U toj prostoriji smo bili nas trojica i Nedžad sa jo{ trojicom
nepoznatih Albanaca, ne starijih od 30 godina, koji su takođe nosili
maskirne uniforme. Ispitivali su nas unakrsno sva četvorica, mada je
Nedžad bio najgrublji. Pitali su nas gde i kada smo bili u vojsci i da li je
neko od nas bio u policiji. Takođe su nas ispitivali za imena Albanaca iz
sela Vlasce, Bunjaci, Labljane i Klobukare, koji su sarađivali sa Srbima.
Stekao sam utisak da su oni vi{e govorili i sami donosili zaključke, nego
{to su nas ispitivali, jer smo nas trojica davali izuzetno kratke odgovore.
Tokom ispitivanja, vi{e puta su nam stavljali nož na vrat, u usta i ispod
brade, preteći da će nas ubiti. Isto to su radili i sa pi{toljem.
Povremeno su nas {amarali. U jednom trenutku, Nedžad je rekao jednom od vojnika
da nas vodi u {umu i da "zavr{i posao". Posle nekog vremena su nas
sproveli u kancelariju preko puta gde je sedeo jedan puniji vojnik OVK, sa
bradom, i stražar. Tu su nastavili da nas ispituju. Udarali su nas rukama po
glavi, {amarali i pretili nam da će nas zaklati. Potom su nas opet
sproveli u prostoriju preko puta. Vi{e puta su nas tako vodili iz jedne
prostorije u drugu. U 16,30 časova čuo sam da neko dolazi u stanicu.
Oni su brzo sakrili oružje iza vrata, i po{li prema ulazu. Čuo sam strani
jezik i video da se pozdravljaju sa vojnicima KFOR-a. Po{to nismo bili vezani,
iskoristili smo tu priliku i iza{li smo iz stanice. Video sam po njihovim
reakcijama da bi nas najradije nekako zadržali, ali nisu mogli, jer su
četvorica vojnika KFOR-a razgovarala sa Nedžadom i jo{ nekim vojnicima
OVK. Vojnici KFOR-a nisu obratili pažnju na nas. Pla{ili smo se da im bilo {ta
kažemo, jer smo videli da su se oni jako srdačno pozdravili sa vojnicima
OVK. Uz to, niko od nas nije znao engleski jezik da se sa njima sporazume.
Ispred stanice je stajao na{ automobil, koji je bio malo slupan. Ja sam kod
sebe imao rezervni ključ. Seli smo u automobil i po{li prema Gračanici."
Izvor: FHP, izjava svedoka
3.
Zadržavanje
S.B. (20), medicinski tehničar i četiri starije žene, Srpkinje, svi iz sela Slivovo, op{tina
Pri{tina, 19. juna 1999. godine zadržani su na ulazu u selo Labljane, op{tina
Novo Brdo. Nakon petnaestak minuta su ih pustili.
S.B. je o ovom incidentu FHP-u
ispričao: "Tog dana oko 11,00 časova, sa jo{ četiri starije
žene iz mog sela, krenuo sam traktorom u Gračanicu. Na raskrsnici pre
skretanja u selo Labljane, iz rovova pored puta iza{lo je desetak naoružanih
pripadnika OVK. Vojnik koji mi je rukom pokazao da se zaustavim imao je
tridesetak godina, bradu, nosio je crnu uniformu i kačket sa oznakom OVK.
Vojnici su bili naoružani automatskim pu{kama, jedan je imao karabin, a jedan
poluautomatsku pu{ku. Sve sam ih znao iz viđenja, bili su iz Labljana.
Tada sam primetio da i na prozorima okolnih kuća stoje vojnici sa pu{kama
uperenim u nas. Vojnik koji nas je zaustavio uperio mi je pu{ku u glavu, i
naredio na albanskom jeziku da siđem sa traktora. Opsovao mi je majku
srpsku i pitao me ko je zapalio albanske kuće u Slivovu. Tražio mi je
oružje, ali sam mu rekao da nemam ni{ta. Trojica vojnika su nas čuvala,
dok su se ostali odvojili, i dogovarali se {ta će da urade sa nama.
Raspravljali su da li da me odvedu u zatvor u selu Marevce, kod Pri{tine. Nakon
toga su pretresli moje stvari i kada su se uverili da zaista nemam oružje,
rekli su mi da mogu da idem. Takođe su pretresli i žene koje su bile sa
mnom. Pucali su jednom u vazduh i pustili nas da nastavimo put."
Svedok je bio zadržan na putu
ukupno petnaestak minuta. S.B. i četiri starije žene koje su i{le sa njim
bezbedno su stigli u Gračanicu.
Izvor: FHP, izjava svedoka
OBILIĆ
(OBILIQ)
1. Nestanci
Milosavljević Zmajko, novinar iz Kosovske Mitrovice, i
njegov brat (ime nepoznato), Srbi, nestali su krajem avgusta 1999. godine u
blizini Obilića.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Stolić Branislav i jo{ jedna osoba (identitet nepoznat),
Srbi, nestali su 4. novembra 1999. godine u Obiliću.
Izvor: Pronađena tri tela, BLIC, 11. novembar 1999.
2.
Otmice
2.1.
Ubijeni
Stanojević Miladija (80), Srpkinja iz Obilića,
nestala je u noći između 16/17. novembra 1999. godine. Njeno telo
pronađeno je 28. decembra 1999. godine.
Prema navodima Crkveno-narodnog
odbora, Miladijin zet, koji je ujutru 17. novembra do{ao u njen stan da joj
donese doručak, jer je Miladija bila stara i bolesna osoba koja nije mogla
sama da se kreće, utvrdio je da je stan prazan, a stvari ispreturane.
Njeno telo je pronađeno 28.
decembra 1999. godine, u kanalu nedaleko od termoelektrane u Obiliću.
Izvor: Crkveno-narodni
odbor, Kosovo; Kidnapovani Milija
Mićunović i Radivoje Lukić, POLITIKA, 30. decembar 1999.
ORAHOVAC
(RRAHOVEC)
1.
Nestanci
Todić Miroslav (50), Srbin iz sela Velika
Hoča (Hoce e Madhe), op{tina Orahovac, radnik u preduzeću “Orvin” u
Orahovcu, poslednji put je viđen 23. marta 1999. godine dok je radio na
svojoj njivi, između sela Velika Hoča i Brestovac (Brestoc). Od tada
mu se gubi svaki trag.
Prema izjavi njegove supruge,
Miroslav je navedenog dana u 8,00 časova oti{ao u firmu "Orvin"
da uzme cipele koje su se tamo delile i odatle je krenuo u vinograd gde je
radio do 14,00 časova. Nakon toga je traktorom oti{ao na njivu, koja se
nalazi između sela Velika Hoča i albanskog sela Brestovac. Kada je
tog dana krenuo od kuće, rekao je supruzi da ga je njegov dugogodi{nji
prijatelj Beri{a Ismet (Berisha Ismet) iz sela Brestovac, op{tina Orahovac, pozvao
da posle rada na njivi svrati kod njega na kafu. Ismetova kuća je udaljena
oko 500 metara od njihove njive.
Kada su na Kosovo do{le snage
KFOR-a, Miroslavova žena zamolila je nemačke vojnike, koji su bili
stacionirani u Velikoj Hoči da je odvedu do Brestovca da razgovara sa
Ismetom. Oni su je otpratili do pola puta između sela Velika Hoča i
Brestovac, gde ju je prema dogovoru sačekao Ismet. On joj je ispričao
da je na dan Miroslavove otmice bio u Albaniji, gde je oti{ao da skloni svoju
porodicu. Obećao je da će se raspitati i da će joj javiti
ukoliko ne{to sazna o Miroslavu. Njihov razgovor su prekinula dvojica
pripadnika OVK, obučeni u crne uniforme i naoružani heklerima. Pri{li su
vojnicima KFOR-a koji su obezbeđivali sastanak i počeli su sa njima
da razgovoraju na nemačkom jeziku. Kada ih je Ismet video, upla{io se i
vi{e nije hteo da nastavi razgovor. Potom su Miroslavljevoj ženi pripadnici
KFOR-a dali znak da se povuče u oklopno vozilo KFOR-a, dok je OVK uvela
Ismeta u svoj automobil.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Isaku Skeljzen (Isaku
Shkelzen), Rom iz Orahovca, nestao je nakon 24. marta 1999. godine.
Izvor: Roma in the Kosovo conflict [Romi na Kosovu u vreme sukobaą, ERRC ŠEvropski
centar za prava Romaą, novembar 1999.
Begović Jovan (75), Nikola
(45), Simo i Blažo, Srbi, izbeglice iz Hrvatske, nestali su 16. juna. 1999.
godine u Orahovcu.
Građani Orahovca veruju da
se njihova tela nalaze među neidentifikovanim telima koja je KFOR prona{ao
22. juna 1999. godine u mestu Brnjača (Bernjakë). Niko od njihovih bliskih
rođaka ili prijatelja nije bio u mogućnosti da izvr{i identifikaciju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Bulić Budimir (47), Crnogorac iz Berana, živeo u Orahovcu, Ulica
Peke Tepavčevića br. 2/4, bio zaposlen kao službenik Centra za
socijalni rad, nestao u noći 18/19. juna 1999. godine.
Prema svedočenju Budimirove
majke Milice, Budimir i ona preselili su se 18. juna u srpsko naselje, odakle
je trebalo da sledećeg dana sa jo{ nekim ljudima otputuju u Srbiju. Kada
su stigli u srpsko naselje, Budimir se setio da je u stanu zaboravio kesu u
kojoj su bila spakovana dokumenta. Oko 19,00 časova vratio se u stan po tu
kesu, dok ga je majka čekala kod njihove prijateljice. Malo kasnije, majka
ga je pozvala telefonom da proveri da li je stigao u stan i da ga obavesti gde
će ga dalje čekati. On joj je rekao da je uzeo kesu i da odmah
kreće. Od tada mu se gubi svaki trag.
Sutradan, 19. juna, u 7,00
časova Milica se vratila u njihov stan da potraži sina. U hodniku zgrade
je videla televizor i jo{ neke stvari iz stana. U stanu nije bilo nikoga, vrata
su bila otvorena, a stvari razbacane. Milica je tada pozvonila kod prvog
kom{ije Albanca Naita Sokoljija (Naita Sokoli), koji je bio na privremenom radu
u [vajcarskoj, ali je čula buku iz stana pa je pomislila da se kom{ija
vratio. Vrata su joj otvorila četvorica nepoznatih Albanaca, od kojih su
dvojica bili u uniformama OVK. Pitali su je, na srpskom jeziku, za{to dolazi
kod njih bez dozvole, na {ta im je ona odgovorila da traži sina. Kada je jedan
OVK vojnik krenuo prema njoj, rekla mu je da je do{la sa pratnjom KFOR-a, koja
je čeka ispred zgrade, i pobegla. Milica je nakon toga napustila Orahovac
i izbegla u Crnu Goru.
Prema informacijama kojima
raspolaže FHP, Srbi iz Orahovca veruju da je Budimirovo telo nađeno 22.
juna 1999. godine u mestu Brnjača, ali po{to je bilo obezglavljeno,
kom{ije nisu dozvolile majci da izvr{i identifikaciju, tako da ta~an identitet
nije utvr|en.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Simić Arsa (76), Srbin iz Orahovca, poslednji put je
viđen 19. juna 1999. godine.
Izbor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Halimi Ali Tasim (Hallimi
Alli Tasim) (25), Rom iz Orahovca, poslednji put je viđen 21. juna
1999. godine.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Hamza Haljit [keljzen (Hamza Halit Shkelzen) (34), Rom iz Orahovca, zaposlen u fabrici
plastike "18. novembar", poslednji put je viđen 21. juna 1999.
godine.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Kazić Sini{a (35), Srbin iz Orahovca, gluvonema osoba, nestao
je 30. juna 1999. godine.
Prema izjavi njegovog brata,
Sini{a je navedenog dana, oko 11,00 časova, krenuo u posetu sestri. Nakon
toga je oti{ao da poseti prijatelja Grković Neboj{u koji živi u srpskom
naselju iznad crkve. Odatle je, oko 14,00 časova krenuo kući. Od tada
mu se gubi svaki trag. Rodbina je istog dana prijavila nestanak KFOR-u.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Grković Ljubi{a (44), Srbin iz Orahovca,
zaposlen kao portir u fabrici plastičnih masa "18. novembar",
mentalno retardirana osoba, nestao je 4. jula 1999. godine. Poslednji put je
viđen oko 16,00 časova kako iz srpskog naselja ulazi u ulicu u
albanskom delu grada gde se nalazi izvor.
Kako saznaje FHP, rođak
koji je poslednji video Grkovića, pretpostavlja da je on krenuo da
obiđe stanove svoje braće, koje su oni napustili 16. juna.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Krstić Snežana (30), Srpkinja iz Orahovca,
gluvonema osoba, poslednji put je viđena 5. jula 1999. godine u gradu.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Veličković Trifun (74), Srbin iz Orahovca,
poslednji put je viđen 28. jula 1999. godine dok je čuvao koze u
vinogradu.
Prema izjavi njegovog sina,
Trifun je 28. jula u 17,30 časova izveo koze u vinograd, kod rezervoara u
blizini muslimanskog groblja. Obično je tu ostajao do 19,30 časova i
potom se vraćao kući. Usput bi obi{ao trojicu Srba koji su
čuvali koze u vinogradima iznad Orahovca. Kada se Trifun nije vratio do
19,30 časova, njegov sin je o nestanku obavestio KFOR i sa njihovom
patrolom u 23,30 časova, istog dana krenuo da ga traži. Sutradan, Trifunov
brat, koji je oko 4,00 časa takođe krenuo da ga traži, prona{ao je
njegovu papuču u blizini kuće Mulabazi Hasana (Mallabazi Hasan). Kada
je Trifunov sin oti{ao kod Hasana da ga pita da li ne{to zna o Trifunovom
nestanku, on je počeo da plače i da se zaklinje da ni{ta ne zna o
tome. Trifunov kom{ija Milorad saop{tio je sinu da je 28. jula oko 18,00
časova video njegove koze kako same prolaze pored rezervoara. Do danas
nema nikakvih informacija o sudbini Veličković Trifuna.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stojanović Stojan i njegova supruga Brankica, Srbi iz sela Nakarada, op{tina Kosovo Polje, nestali su 16.
avgusta 1999. godine na putu ka Orahovcu, gde su, prema izjavi kom{ija, krenuli
na sahranu rođaka.
Izvor: Ubijena dva deteta, {est osoba ranjeno,
BLIC, 18. avgust 1999.
Mavrić Mlađan (36), Srbin iz sela Velika
Hoča, op{tina Orahovac, nestao je 12. oktobra 1999. godine na putu ka selu
Velika Hoča.
Prema izjavi njegovog brata, Mlađan je navedenog dana u 9,30
časova krenuo iz Velike Hoče u srpsko naselje da bi kupio neke stvari
za svoj kafić. U Orahovcu je zavr{io sa kupovinom u 12,00 časova i
krenuo kući u Veliku Hoču. Poslednji ga je video prijatelj Zoran kada
je automobilom krenuo u pravcu Velike Hoče. Od tada mu se gubi svaki trag.
Porodica je istog dana prijavila nestanak KFOR-u.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Murselji Mazlum (Murseli
Mazllum) (49), Rom iz Orahovca, nestao je 16. oktobra 1999. godine na
području Orahovca.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Lukić Radivoje (30), Srbin iz Orahovca, nestao
je 27. decembra 1999. godine u srpskom naselju u Orahovcu.
Prema izjavi njegovog brata Radi{e, Radivoje je navedenog dana u 19,30
časova oti{ao u posetu prijatelju Mi{ku. Kod njega se zadržao do 21,00
čas kada je krenuo kući. Od tada mu se gubi svaki trag. Porodica je
odmah prijavila slučaj KFOR-u.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ra{ić Milorad (42) Srbin iz Orahovca, srpsko naselje, ulica
Dragoljuba Jankovića bb, zaposlen u preduzeću "Termovent",
nestao je 25. februara 2000. godine.
Prema izjavi njegovog brata
Blagoja, Milorad je 19. februara bio u poseti kod prijatelja Save, odakle je u
13,00 časova oti{ao u bilijar-klub, udaljen oko 100 metara od albanskog
dela grada. Tu se zadržao veoma kratko jer je kroz prozor video svog prijatelja
Albanca Zlonogu Bajrama, sa kojim je dugo godina radio u firmi “Termovent”. Iza{ao
je iz bilijar-kluba i pozdravio se sa Bajramom. Kada ga je ovaj pozvao na kafu,
zajedno su se uputili ka Bajramovoj kući. Miloradu se od tada gubi svaki
trag. Porodica je sutradan prijavila njegov nestanak KFOR-u.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2. Otmice
Grković Svetislava (66), zaposlenog u fabrici
plastičnih masa "18. novembar", i Vito{ević Marka (61), Srbe iz Orahovca, Svetosavska ulica, 16.
juna 1999. godine oteli su pripadnici OVK. Njihova dalja sudbina je nepoznata.[23]
Izvor: FHP, izjava svedoka
Hamza Jusuf (35), Rom, iz Orahovca, ulica Slobodana
Penezića, gluvonema osoba, odveden je 18. juna 1999. godine iz svoje
kuće.
Prema izjavi njegovog sina, 18. juna, oko 7,00 časova, u dvori{te
njihove kuće u{la su dvojica pripadnika OVK u maskirnim uniformama, dok je
jedan vojnik ostao kod kapije. Bili su naoružani i nosili su kape sa amblemom
OVK. Jedan od njih, ne{to krupniji od ostalih, sa činom na ramenima, mucao
je. Tražili su oružje. Pre nego {to je Jusuf uspeo da pronađe lekarsko
uverenje da je gluvonem, pripadnici OVK su ga izveli iz kuće i kroz
vinograde odveli u pravcu centra grada. Sin je odmah oti{ao da prijavi
slučaj KFOR-u.
Tri dana nakon otmice, 21. juna,
u njihovu kuću su do{la dvojica Egipćana iz Orahovca, izvesni Beni i
Dia. Rekli su sinu da dođe u centar grada po svog oca. On im nije verovao
i pla{io se da ide u centar, tako da nije ni oti{ao. Do danas nema nikakvih
informacija o sudbini Hamza Jusufa.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jelić Marko (31), Srbin iz Orahovca, ekonomista, zaposlen u
preduzeću "Termovent", Orahovac, otet je 20. juna 1999. godine.
Marka su iz njegove kuće pripadnici OVK odveli na informativni razgovor,
od kada mu se gubi svaki trag.
Prema izjavi Markovog brata, 20.
juna 1999. godine, u njegov stan u Orahovcu u{la su trojica naoružanih
mladića u civilu, starih oko 30 godina. Govorili su albanskim jezikom. U
stanu su se nalazili Markovi roditelji, supruga i petoro maloletne dece.
Mladići su se predstavili kao pripadnici OVK, rekli su da moraju povesti
Marka u njihov {tab da obave s njim informativni razgovor i da će ga odmah
vratiti kući. Oti{li su pe{ke do {taba. Marko se vi{e nije vratio
kući.
Markova porodica je ostala u Orahovcu do kraja avgusta 1999. godine,
kada su izbegli u Crnu Goru.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Majmarević Gradimir (54), zaposlen u sektoru
održavanja u JKP "Komunalno" u Orahovcu, i Vito{ević Sini{a (38), zaposlen kao električar u
"Elektrodistribuciji" u Orahovcu, Srbi, oteti su 22. juna 1999.
godine iz vikendice u mestu Kraji{te kod Orahovca.
Prema izjavi Gradimirove supruge, Sini{a i on su 22. juna oko 12,00
časova krenuli automobilom marke reno 4, prizrenske registracije, crvene
boje, da napoje stoku u vikendici u mestu Kraji{te. Rekli su da će se
vratiti za 15 minuta. Kada se njih dvojica nisu vratila, Gradimirov sin je
oti{ao u vikendicu da vidi gde su. U vikendici nije bilo nikoga, a vrata su
bila razbijena. Kom{ija Zoran je Gradimirovoj supruzi rekao da je taj dan
posmatrao dvogledom kako dvojica Albanaca izvode Gradimira i Sini{u iz
vikendice i odvode ih u zgradu policijske stanice u Orahovcu. Jednog od dvojice
Albanaca Zoran je prepoznao kao Jupu Vebija (Jupe Vehbiu). Njihov automobil je
tog dana stajao parkiran ispred zgrade policijske stanice, a sutradan ga je
neko premestio ispred vatrogasne stanice. Kom{ija Albanac D.G. takođe je
video otmicu radeći u svom vinogradu u blizini Gradimirove vikendice.
Odmah je otrčao do grupe srpskih pastira koji su čuvali stoku u
vinogradima, iznad srpskog naselja i obavestio ih o otmici. Supruga je sutradan
Gradimirov nestanak prijavila KFOR-u.
Nakon četiri dana, njihov
porodični prijatelj Albanac I.Č, je obavestio Gradimirovu suprugu da
se Gradimir i Sini{a nalaze na listi ratnih zločinaca koju je sastavila
OVK i da će im oni suditi. Nakon otmice, suprugu je narednih mesec dana,
svako veče oko 20,00 časova zvao nepoznati mu{karac koji nije dobro
govorio srpski jezik i raspitivao se za imena nekih srpskih policajaca. Dva
meseca nakon otmice, suprugu je ponovo pozvao neki nepoznati mu{karac i pretio
joj da će ubiti i nju i decu.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jeftić Milica (80), Srpkinja iz Orahovca,
poslednji put je viđena 5. jula 1999. godine kada je iz srpskog naselja
krenula ka centru grada da obiđe svoju kuću, koja se nalazi u blizini
hotelu "Orvin" u centru grada.
Njeni poznanici su čuli da
su Milicu na putu zaustavili pripadnici OVK i nekud odveli.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Skeljzen (Shkelzen)
(prezime nepoznato), Roma iz
Orahovca, li{ili su slobode pripadnici OVK pre 5. jula 1999. godine. Njegova
dalja sudbina je nepoznata.[24]
Izvor: FHP, izjava svedoka
Dedić Boban (37), Srbin iz Orahovca, zaposlen kao
knjigovođa u Poljoprivrednom kombinatu "Žitopromet" u Orahovcu,
otet je 17. jula 1999. godine oko 13,00 časova u Orahovcu. Kada je njegov
otac Predrag oti{ao u {tab OVK da
potraži sina, pripadnici OVK su ga li{ili slobode. Jedan pripadnik KFOR-a je
istog dana oslobodio Predraga, dok se Bobanu od tada gubi svaki trag.
Prema navodima njegove majke,
Boban i ona su 17. juna automobilom krenuli u stan da uzmu neke stvari. Na putu
do stana, kola su im se pokvarila. Jedan pripadnik OVK im je pri{ao i {apatom
ih upozorio da se sklone odatle. Boban je potom sa majkom u{ao u jednu
napu{tenu srpsku kuću. Prema rečima Bobanove majke, za njima je u
kuću u{la grupa pripadnika OVK, koji su sproveli Bobana u njihova kola i
odvezli nekud. Majci su rekli da će ga vratiti za 15 minuta. Bobanov otac,
Predrag u međuvremenu je saznao od albanskih prijatelja da mu je sin
odveden u zatvor OVK u zgradi biv{eg vatrogasnog doma i oti{ao je da poku{a da
ga oslobodi. Čim je u{ao u zgradu, pripadnici OVK su i njega zatvorili.
Videv{i da ih nema, Bobanova majka je prijavila slučaj KFOR-u, i izvesni
vojnik Stefan, pripadnik nemačke tenkovske jedinice KFOR-a, oti{ao je u
sedi{te OVK i zahtevao da oslobode Bobana i Predraga. Oni su mu odgovorili da
se ta lica ne nalaze kod njih. Nemački vojnik je počeo glasno da
doziva Predraga po imenu. Kada je Predrag to čuo, otrgao se od vojnika OVK
i istrčao u hodnik. Stefan ga je video, uzeo ga za ruku i poveo napolje.
Na izlazu iz zgrade, kod prijavnice, sustigla su ih dvojica vojnika OVK, silom
su odvojili Predraga od vojnika Stefana i poveli ga putem ka benzinskoj pumpi
"Jugopetrol". Nemački vojnik Stefan je seo u tenk, sustigao ih,
uvukao Predraga u tenk i odveo ga u srpsko naselje. Posle tog incidenta,
pripadnici OVK nisu vi{e dozvoljavali nemačkom vojniku Stefanu da uđe
u njihove prostorije. Dalja sudbina Dedić Bobana nije poznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Zenuni Iljber (Ylber)
(23), Rom iz Novog sela (Novosellë), op{tina Djakovica poslednji put je vi|en
18. jula 1999. godine, kada je krenuo u Orahovac po suprugu, koja je bila u
poseti kod roditelja. Porodica je saznala da je Iljber stigao u Orahovac i da
su ga kod hotela zaustavila 4 Albanca, koji su ga uveli u neko vozilo i odveli u nepoznatom pravcu.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Pelević Ratko (64), Srbin iz Orahovca, prema
navodima Crkveno-narodnog odbora iz Orahovca odveden je iz svoje kuće
tokom leta 1999. godine.
Izbor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Matić Slobodana,
Srbina iz Orahovca, otela je grupa nepoznatih Albanaca u Orahovcu pre 30.
oktobra 1999. godine.
Izvor: Kosovo
Serbs and Gypsies feel trapped in Orahovac ŠKosovski Srbi i Romi zatvoreni
u Orahovcuą, KOSOVO DAILT NEWS ŠKosovske dnevne vestią, 31. oktobar 1999.
2.1. Ubijeni
Pelević Peka (64), Srbina iz Orahovca, Svetosavska ulica, 16.
juna 1999. godine, oteli su i nakon toga usmrtili batinanjem pripadnici OVK. [25]
Izvor: FHP, izjava svedoka
Grković Pantu (66), Srbina iz Orahovca, Svetosavska ulica br.
34, penzionera, odveli su pripadnici OVK iz ku}e 17. juna 1999. godine. Njegovo
telo pronađeno je 22. juna 1999. godine u mestu Brnjača kod fabrike
"Termovent", u {umi prema selu Potočane (Potoçan), op{tina
Orahovac.
Prema svedočenju njegove
supruge Milice, 17. juna uveče Panta i ona su oti{li u kuću kom{inice
Filipović Miroslave da zajedno sa Milenković Milevom i Vito{ević
Anđom sačekaju pratnju KFOR-a da ih prebaci u srpsko naselje. U 21,30
časova u ku}u Filipovi} Miroslave do{la su {estorica pripadnika OVK,
među kojima su oni prepoznali svoje kom{ije iz Svetosavske ulice, Fahredin
Hundozija, zvanog Fadu{ (Fadush), starog 18 godina, i Bugari Ramadana, sina
Bugari Selije (Sellie Bugari), starog 24 godine i izvesnog
"Kovača", Albanca katolika. Ostali pripadnici OVK su takođe
bili veoma mladi i govorili su srpskim jezikom. Tražili su od prisutnih da im
predaju oružje i novac. Po{to su Pantini sinovi iz prvog braka bili pripadnici
srpske policije, vojnici OVK su verovali da on sigurno ima dosta oružja. Po
zavr{enom pretresu kuće i ba{te, pripadnici OVK poveli su Pantu sa sobom.
Uveli su ga u svoj automobil marke zastava i odvezli u pravcu
"Jugopetrol" benzinske pumpe.
Po{to KFOR nije do{ao po njih,
Milica se vratila kući i otkrila da je njihova kuća tokom noći
opljačkana. Milica je sutradan ujutru oti{la u KFOR i prijavila otmicu
supruga. Sledećih nekoliko dana u njenu kuću su svakodnevno dolazili
pripadnici OVK i ispitivali je da li zna gde se nalazi oružje i gde su sinovi
njenog supruga.
Neki me{tani Albanci prona{li su
22. juna 1999. godine, u mestu Brnjača kod fabrike “Termovent”, u {umi
prema selu Potočane, četiri tela i to prijavili KFOR-u. KFOR je
pozvao predsednika op{tine Orahovac, Anđelka Kola{inca, da vidi tela i
pozove porodice da identifikuju tela. Tada je Milica prepoznala telo svog
supruga Pante. Prema njenom svedočenju, na telima su bili vidljivi tragovi
nasilja. Jednom telu je nedostajala glava, tako da nije mogla da se izvr{i
identifikacija. Druga dva tela su me{tani prepoznali kao dvojicu izbeglica iz
Hrvatske, ali članovi njihovih porodica nisu bili u Orahovcu da sa
sigurno{ću ovo potvrde. Jedan od njih bio je vezan žicom između dva
drveta, tako da KFOR nije mogao da ga odveže, već su morali buldožerom da
isčupaju drvo, da bi odvojili telo. Za telo koje nije imalo glavu veruje
se da je Bulić Budimir, nestao u noći između 18/19. juna 1999.
godine u Orahovcu. Kom{ije nisu dozvolile njegovoj majci da pogleda telo, tako
da se nije mogla sa sigurno{ću izvr{iti identifikacija.
Milica je uz pomoć UNHCR-a
napustila Orahovac 8. septembra 1999. godine, kada je izbegla u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Velimirović Mihajlo (55), Srbin, izbeglica iz
Hrvatske, otet je 18. juna 1999. godine, nakon povratka iz srpskog naselja u
koje je odveo svoju majku. Prema dnevnom listu Večernje novosti, Mihajlo
je ubijen, a njegovo telo kasnije pronađeno u Orahovcu.
Izvor: FHP, izjava svedoka; U dvostrukom paklu, VEČERNJE
NOVOSTI, 23. mart 2000.
2.2.
Na slobodi
2.2.1. Pu{teni
C.M. (70), Srbina, penzionera iz Orahovca pripadnici OVK odveli
su 17. juna 1999. godine iz njegovog stana. Nakon nekoliko sati ispitivanja
oslobodili su ga i dali mu njihovu dozvolu da se slobodno kreće po gradu.
Prema svedočenju C.M, 17.
juna 1999. godine, oko 8,00 časova, u njegov stan u kome je boravio sa
suprugom u{la su četvorica uniformisanih i naoružanih pripadnika OVK. C.M.
je među njima prepoznao Verhana Cenu, zvanog Kovač, koji je bio
najstariji, dok su ostala trojica bila mladići od oko 20-25 godina
starosti. Pripadnici OVK pretresli su stan, oduzeli 2 000 dinara koje su prona{li
u stanu i tražili da im preda oružje. C.M. im je predao lovačku pu{ku, dva
pi{tolja i dvogled. Svedok sledećim rečima opisuje {ta mu se dogodilo
tog dana:
"Kovač me je dva puta
udario palicom po glavi i telu, pa sam zahtevao da me odvedu do njihovog
komandanta. Odveli su me prvo do vatrogasnog doma, gde sam bio zadržan pod
stražom oko sat vremena. Potom su me odveli u zgradu nekada{nje policije, gde
me je ispitivao Ismet Tara, komandant 124. brigade OVK, koji je tokom
dvočasovnog ispitivanja bio korektan. Razgovoru su prisustvovala jo{
trojica pripadnika OVK, jedan u uniformi i dvojica u civilu. Nakon toga neko je
telefonom javio Tari da hitno mora da ode u Prizren. On je oti{ao, a ja sam
nastavio da dajem izjavu jednom drugom komandantu OVK. Dok sam davao izjavu, u
kancelariju su uveli [orić Cvetka iz Orahovca. Tada sam uvideo da sva u
vatrogasnom domu zarobljena lica bivaju ili dalje sprovedena u policijsku
stanicu, gde ih pripadnici OVK ispituju i nakon toga pu{taju, ili ih odvode u
logor na Brestovačkim padinama. Zajedno sa Cvetkom [orićem napustio
sam zgradu milicije, a komandant Tara, koji me je ispitivao, izdao mi je
dozvolu da mogu slobodno da se krećem po Orahovcu."
C.M. je nekoliko dana nakon
otmice napustio Orahovac i sa suprugom izbegao u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Isaku Adrian (19), Rom iz Orahovca, otet je 27. juna 1999.
godine.
Prema izjavi njegove poznanice,
Adriana su pripadnici OVK oteli na putu između \akovice i Orahovca. Adrian
je navodno pu{ten tokom septembra 1999. godine, nakon čega je sa
roditeljima izbegao u Srbiju, ali nema nezavisne potvrde za ovu informaciju.
Izvor: Roma in the Kosovo conflict [Romi na Kosovu u vreme sukobaą, ERRC ŠEvropski
centar za prava Romaą, novembar 1999.
T.L. (22), Rom iz Prizrena, odveden je 5. jula 1999. godine iz
sela Velika Kru{a i zadržan vi{e sati u zatvoru OVK.
Prema svedočenju T.L. koje
se navodi u izve{taju Evropskog centra za prava Roma, 5. jula u 16,30
časova, ispred kapije dvori{ta njegovog oca u selu Velika Kru{a (Krushe e
Madhe), op{tina Orahovac, zaustavio se crveni traktor u kome su sedela dvojica
mu{karaca i jedna žena. Oni su se T.L. predstavili kao pripadnici OVK i rekli
mu da pođe sa njima u {tab da da izjavu koliko je Roma poginulo za vreme
rata. Kada je on odbio da pođe, jedan od njih izvadio je nož i prisilio ga
da uđe u traktor. Tada su se oko njih sakupili rođaci i prijatelji
T.L. Albanci su rekli da ne nameravaju da ga batinaju i da njegovi rođaci
mogu da pođu sa njima, pa su u traktor u{li njegov otac i jedna rođaka.
Traktorom su se odvezli do privatne kuće na kojoj je bila istaknuta
albanska zastava. U sobi u koju su sprovedeni, sedela su dvojica mu{karaca,
jedan u uniformi OVK, a drugi u civilu, koji je kucao na ma{ini. Uniformisani
pripadnik OVK ispitivao je T.L. gde je bio za vreme rata i da li je
učestvovao u borbama. Rekli su da imaju svedoka koji je potvrdio da je
T.L. bio pripadnik paravojne jedinice Željka Ražnjatovića Arkana. Potom ga
je isti vojnik uveo u susednu prostoriju, u kojoj je bio jedan Rom iz Orahovca, [keljzen (Shkelzen) (prezime nepoznato).
Imao je modrice po telu i krvario je. [keljzen je u prisustvu T.L. jo{ jednom
pripadnicima OVK rekao da je T.L. bio pripadnik paramilitarne jedinice, a
vojnici OVK su T.L. pokazali svesku u kojoj je [keljzen to i zapisao. Tražili
su od T.L. da im kaže gde se nalaze masovne grobnice. Pripadnici OVK su potom
počeli da batinaju i muče oba Roma. Posle nekog vremena T.L. su
naterali da obuče uniformu Jugoslovenske Vojske. Nakon četiri sata
batinanja, vojnici OVK su izveli T.L. iz kuće i sproveli ga do traktora, u
kome su sedeli njegov otac i rođaka. Odvezli su ih do obližnjeg brda gde
su ih ostavili i zapretili da će ih ubiti ukoliko nekome kažu {ta im se
dogodilo. T.L. nikada nije saznao {ta se dogodilo sa [keljzenom, koji je bio
zatvoren sa njim.
Izvor: Roma From Kosovo Testify ŠSvedo~enje kosovskih Romaą, ERRC
ŠEvropski centar za prava Romaą, 2. avgust 1999.
Rustemi Fadilj (Rustemi
Fadil), Roma iz Orahovca, prema navodima Crkveno-narodnog odbora, tokom
leta 1999. godine pripadnici OVK su u vi{e navrata odvodili u svoj {tab gde su
ga ispitivali, batinali i nakon izvesnog vremena pu{tali.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
2.2.2. Pobegli
P.S. (73) Srbin iz sela Mala Kru{a (Krushe e Vogël), op{tina
Orahovac, otet je 13. juna 1999. godine, S.P.
(77), Srbin iz Orahovca, penzioner, otet je 15. juna 1999. godine i K.N. (60), Srbin iz Orahovca, ulica
Milorada Popovića br. 13/5, po{tanski službenik, otet je 16. juna 1999.
godine. S.P. i K.N. su na dan otmice odvedeni u zatvor OVK u nekada{njoj
policijskoj stanici u Orahovcu, dok je P.S. u isti zatvor doveden 17. juna
1999. godine. Dana 22. juna 1999. godine, uz pomoć S.P-ovog poznanika
Albanca, pripadnika OVK, P.S, S.P. i K.N. uspeli su da pobegnu.
Prema izjavi P.S-ove unuke, on
je ujutru 13. juna iza{ao iz kuće da izvede krave na pa{u, kada je u
njegovo dvori{te u{la veća grupa uniformisanih i naoružanih pripadnika
OVK. Provalili su ulazna vrata i uvukli P.S. u ku}u. Pitali su ga, na albanskom
jeziku, gde su ostali Srbi iz sela i gde je sakriveno njihovo oružje. Kada im
je on odgovorio da ne zna, jedan pripadnik OVK ga je udario motkom u glavu od
čega je on izgubio svest. Stavili su ga potom na traktor i odvezli u selo
Celina (Celinë), op{tina Orahovac, gde je on u {upi jedne privatne kuće u
kojoj, su takođe bili sme{teni pripadnici OVK, proveo dva dana. Tu su ga
batinali, ispitivali i nisu mu davali hranu i vodu. Dana 15. juna, u tu
kuću je u{ao Albanac, novinar iz Prizrena, zgrabio P.S. za gu{u i
počeo da ga davi, ponavljajući pri tom: "Je l' znate vi Srbi {ta
ste nam uradili?!" Potom je rekao stražarima da ga odmah ubiju. Kasnije
istog dana, pripadnici OVK su odvezli P.S. u selo Nogavac (Nagafc), op{tina
Orahovac, i zatvorili u privatnu kuću, u kojoj je ostao do 17. juna. Među
pripadnicima OVK koji su se nalazili u toj kući, P.S. je prepoznao trojicu
svojih kom{ija iz Male Kru{e, ne starijih od 20. godina, od kojih se jedan zove
Murat, dok se drugoj dvojici nije mogao setiti imena. Ovi mladići ga nisu
mnogo zlostavljali i davali su mu hranu i vodu.
Ujutru, 17. juna, pripadnici OVK
su prebacili P.S. u zatvor OVK u nekada{njoj policijskoj stanici u Orahovcu. Tu
su ga pripadnici OVK sproveli u ćeliju, naredili mu da skine svu
odeću i počeli da ga tuku. U nekom trenutku, u njegovu ćeliju su
dovedena dvojica zarobljenih Srba, S.P. i K.N. P.S. je ispričao unuci da
su ga pripadnici OVK svakodnevno batinali kanapima, a kada bi izgubio svest,
polivali su ga vodom i nastavljali da ga batinaju. U ćeliji se nalazila
samo jedna drvena klupa. P.S. je spavao na toj klupi, dok su S.P. i K.N.
spavali na betonskom podu.
Prema svedočenju sina S.P.
datom FHP, desetak pripadnika OVK u maskirnim uniformama, naoružanih
automatskim pu{kama, u{li su u njihovu kuću 15. juna 1999. godine. Vojnici
su od S.P-a tražili da im preda oružje - lovačku pu{ku, pi{tolj i pu{ku
M-48. Svedok je među vojnicima OVK prepoznao Zumbera Miftaria (Zymber
Myftari), Albanca, poljoprivrednika iz Orahovca. Miftari je bio u uniformi
policije OVK, imao je crnu ko{ulju i crnu kapu sa oznakom OVK. Iako pri
pretresu nisu na{li nikakvo oružje, pripadnici OVK priveli su S.P-a u
policijsku stanicu. S.P-ov sin je sutradan istim vojnicima OVK, koji su dan
ranije priveli njegovog oca, predao traženo oružje. Na potvrdi koju je S.P-ov
sin dobio stajao je potpis Haljilj Čardakuja (Halil Ҫardakuja).
Prema izjavi }erke K.N, u njegov
stan je 16. juna u{la veća grupa uniformisanih i naoružanih ljudi.
Počeli su da ga tuku kundacima po glavi, leđima i nogama. Pretresli
su kuću, a K.N. u pidžami i gumenim opancima izveli iz stana i poveli sa
sobom.
Dana 22. juna, oko 21,00
čas, njih trojica videla su vojnika KFOR-a kako prolazi hodnikom, dok je
ne{to kasnije u prostoriju u kojoj su bili zatvoreni u{ao S.P-ov poznanik,
pripadnik OVK, i rekao im da sada mogu da pobegnu. Otključao im je vrata i
objasnio im u kojim ulicama u Orahovcu nema patrola OVK. Oni su iza{li iz
zgrade, nisu nai{li na pripadnike OVK, i počeli su da beže. P.S. nije
mogao da hoda, pa su ga K.N. i S.P. nosili kroz grad. Oko 23,00 časa u{li
su u jednu napu{tenu vikendicu u gornjem delu grada. Tu su prenoćili i
sutradan ujutru oko 5,00 časova su P.S-a, koji se veoma lo{e osećao i
često gubio svest, doveli u stan njegove ćerke i zeta u Orahovcu.
P.S. je 10. septembra 1999.
godine sa unukom napustio Orahovac i izbegao u Srbiju. K.N. i S.P. su
neposredno nakon bekstva takođe napustili Orahovac i izbegli u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
M.T. (70), Grković
Svetislav (66), zaposlen u fabrici plastičnih masa "18.
novembar", Vito{ević Marko
(61) i Pelević Peko (64), Srbi
iz Orahovca, Svetosavska ulica, oteti su 16. juna 1999. godine. Pripadnici OVK
su ih odveli u svoj {tab u zgradi vatrogasnog doma. U toj zgradi batinama su
usmrtili Peka. Nakon ispitivanja su preostalu trojicu i Pekovo telo povezli kombijem
u pravcu sela Brestovac, gde su se zaustavili da bi uklonili telo. M.T. je
iskoristio pogodan trenutak i uspeo da pobegne, dok se Marku i Svetislavu gubi
svaki trag.
Prema svedočenju M.T, 16.
juna 1999. godine u 12,30 časova u njegovu kuću u{la su petorica
mladića, starih između 20 i 25 godina, u civilnim odelima i kapama sa
oznakom OVK. Ne zna njihova imena, ali mu je poznato da su iz Orahovca i da se
bave golubarstvom. Pripadnici OVK su naredili M.T. da im preda oružje. Kada im
je predao pu{ku, pretresli su njegovu kuću da bi se uverili da nema jo{
nekog oružja. Zatim su svi zajedno oti{li kod njegovih kom{ija Marka i Svete,
koji su im takođe predali oružje. Pripadnici OVK su im zatim rekli da sva
trojica pođu sa njima u {tab da bi im tamo izdali potvrdu da su predali
oružje. Do {taba OVK, koji se nalazio u zgradi vatrogasnog doma u Orahovcu,
prevezao ih je, oko 13,00 časova, fotograf Balja (Bala), Rom, svojim
automobilom marke zastava 125, belim, koji se u tom trenutku nalazio ispred kuće
Grkovića. Pripadnici OVK su njih trojicu sproveli na treći sprat
zgrade. Svetu su odveli u kancelariju komandanta OVK Ismeta Tare, dok su Marko
i M.T. odvedeni u toalet. M.T. je o daljem toku događaja ispričao
slede}e:
"U
toaletu je bilo oko desetak mlađih pripadnika OVK koji su počeli da
nas tuku keramičkim pločicama po glavi i telu. Od zadobijenih udaraca
Marko je izgubio svest i pao u izmet neoči{ćenog WC-a
čučavca. Nakon izvesnog vremena prestali su da nas tuku. U prostoriju
je u{la jedna visoka žena koju sam poznavao, preziva se Siljka (Silka), u
Orahovcu poznata po nadimku "Ljilja" ("Lila"), udata za
Adžiju [arkovića. Njoj su tokom 1998. godine ubili nekog člana uže
porodice. U rukama je imala drvenu palicu kojom je počela da me tuče.
Rukama sam zaklonio glavu, pa mi je udarcima polomila zglob na levoj ruci. Kada
sam joj, na albanskom jeziku rekao da je radila zajedno sa mojom snajom Vesnom
u samoposluzi i da je moja supruga pomogla oko penzionisanja njene majke,
prestala je da me udara, bacila palicu i pobegla iz prostorije. Pripadnici OVK,
koji su ovo posmatrali, nastavili su potom da me tuku. Nisam mogao nikog od
njih da prepoznam, jer mi je glava bila spu{tena, dok sam rukama poku{avao da
za{titim glavu. Kada sam nakon nekoliko udaraca pao na pod, prestali su da me
udaraju, iza{li su i zaključali vrata za sobom. Uspeo sam nekako da
ustanem i pokupim sve te pločice kako me ne bi ponovo njima tukli.
Poređao sam ih i prekrio izmetom. Marko je jo{ uvek ležao bez svesti. Tada sam na ulazu u malo kupatilo sa
visećim tu{em primetio pretučenog nepoznatog čoveka. Kada sam mu
pri{ao, rekao mi je da se zove Peko Pelević i zamolio me da mu donesem
vode. Doneo sam mu ča{u vode sa lavaboa koju je jedva ispio. U tom
trenutku na vratima se pojavio Zijadin Bugari, koji je radio kao portir u
ambulanti. Po{to je on bio moj dobar prijatelj, zamolio sam ga da mi pomogne,
ali je on samo zalupio vrata.
Kasnije
je u prostoriju u{ao mladić u civilnom odelu sa crvenom beretkom na kojoj
je bila oznaka OVK. Uperio je automatsku pu{ku u mene i rekao da će me
ubiti ukoliko mu ne dam novac. Dao sam mu novčanik iz koga je uzeo 1 500
dinara. Naredio mi je da podignem sa poda Marka kome se polako vraćala
svest. Stavio sam ga da sedne pored mene. Pripadnik OVK je pitao Marka gde mu
je sin zvani Beli, koji je bio zaposlen kao po{tar. Po{to Marko nije čuo
njegovo pitanje, objasnio sam mu da Marko ima o{tećen sluh, na {ta mi je
ovaj opsovao majku srpsku i zapretio da će me ubiti. Kada je ponovio
pitanje, Marko mu je odgovorio da se njegov sin, od 1998. godine, nalazi u
Australiji. Tražio je novac i od Marka, ali on nije imao ni{ta kod sebe. Nakon
toga je ovaj pripadnik OVK oti{ao.
Posle
nekog vremena u prostoriju je u{ao moj poznanik R. iz Orahovca, koji se
iznenadio kada me je video. Rekao sam mu da nisam ni{ta lo{e uradio i da su me
tu doveli bez ikakvog razloga. R. mi je rekao da udaram nogama o pod i da
vičem kao da me neko tuče. Nakon pet minuta u prostoriju je u{ao jo{
jedan čovek u civilu, kome je R. rekao da ne treba da dolazi jer on može sam
da nastavi da me batina. Ispričao mi je da su mu nedavno ubijena dva brata
i da traži njihove ubice. Objasnio mi je da ne može da me oslobodi, jer u {tabu
ima mnogo vojnika, pa bi rizikovao svoj život ako bi to poku{ao. Nakon toga je
oti{ao.
Pri{ao
sam Peku da vidim kako se oseća, ali on vi{e nije davao znake života. Oko
23,00 časa do{la su dvojica pripadnika OVK i donela ćebe u koje su
umotali Pekovo telo. Istovremeno, pripadnici OVK izveli su Marka i mene iz
prostorije, a Svetu iz kancelarije Ismeta Tare i svu trojicu sproveli u kombi
koji je bio parkiran ispred zgrade. Pored nas su stavili i Pekovo telo. Sveta
nam je u kombiju ispričao da je i njega tukla Siljka, a da mu je Ismet
Tara rekao da će streljati Marka zbog njegovog sina koji je navodno ubio
neke Albance, a da će njemu i meni po{tedeti život.
U kombi
je sa nama u{ao F.H, pripadnik OVK koga sam poznavao, i počeo da nam
vezuje ruke. Zamolio sam ga da mi ih ne vezuje jer mi je polomljen zglob i
ponudio mu 200 nemačkih maraka. Uzeo je novac i rekao da stavim ruke na
leđa kao da su vezane. Krenuli smo kombijem prema selu Brestovac, putem
koji vodi ka Velikoj Kru{i. U kombiju su, pored F.H.-a, bili jo{ Hisen Cena
(Hysen Cena) i trojica mladića naoružanih automatskim pu{kama. Kada smo sa
glavnog puta skrenuli ka Brestovcu, Hisen Cena nas je pitao da li želimo da nas
ubiju ovde, na mestu gde su Vojska Jugoslavije i policija ubijali Albance, ili
na drugom mestu. Odgovorio sam da mi nismo zaslužili da budemo ubijeni i da
osuđujemo to {to se dogodilo, na {ta nam je Cena samo opsovao srpsku
majku. Kombi se zaustavio kod vinograda ispod Brestovačkih padina. Bio je
mrak i padala je ki{a. Dok su F.H. i Cena izvlačili Pekovo telo,
iskoristio sam trenutak njihove nepažnje, iskočio iz kombija i počeo
da bežim. Kada su počeli da pucaju za mnom, legao sam na zemlju i nastavio
da puzim. Sakrio sam se u {umi i nakon petnaestak minuta čuo sam
četiri pojedinačna hica koja nisu bila usmerena u mom pravcu. Posle
toga sam čuo Cenu kako me poziva da se predam. Nije pro{lo mnogo vremena
kada je kombi po~eo da se udaljava. Narednih sat vremena ostao sam u {umi, jer
sam se pla{io da će me tražiti. Zatim sam krenuo putem kroz {umu u pravcu
Prizrena prema Maloj Hoči."
Supruga Grković Svetislava
svedoči da su 16. juna u 12,30 časova u njihovu kuću do{la
petorica pripadnika OVK, od kojih je ona prepoznala dvojicu Albanaca iz
Orahovca, Uk{inia (Ukshin) i Afrima, fotografovog sina. Tražili su njenog
supruga Svetislava od koga su zahtevali da im preda oružje. Svetislav im je
predao oružje i tražio da mu izdaju potvrdu o predaji, da ima da pokaže ukoliko
dođe neka druga grupa pripadnika OVK sa istim zahtevom. Uk{in mu je
odgovorio da će potvrdu dobiti ako pođe sa njima. Pripadnici OVK su
tada oti{li sa Svetislavom. Ona je videla da su sa njim odvedene i njihove
kom{ije iz Svetosavske ulice, M.T, Pelević Peko i Vito{ević Marko. Od
te večeri njima se gubi svaki trag. Uk{ini je sutradan do{ao kod nje i
rekao da joj je suprug poručio da preda pi{tolj i ključeve od
automobila. Grkovi}eva supruga je 31. avgusta podnela krivičnu prijavu
Okružnom javnom tužila{tvu u Prizrenu protiv Uk{ini Mahmuta, Balja Afrima i
trojice neidentifikovanih pripadnika OVK, za krivično delo nezakonitog
li{avanja slobode, navodeći da postoji osnovana sumnja da su izvr{ili i
krivično delo ubistva.
Prema izjavi sina Vito{ević
Marka, koji se 15. juna sa majkom preselio u srpsko naselje, sa ocem koji je
ostao u njihovom stanu poslednji put je razgovarao 16. juna oko 12,00
časova. Tog dana pripadnici KFOR-a su u srpsko naselje prebacili dve
Srpkinje iz njihove ulice. One su im ispričale da su četvorica
Albanaca, među kojima je bio Uk{ini Mahmut iz Orahovca, tog dana, oko
12,00 časova, počeli da pretresaju srpske stanove u njihovoj ulici.
M.T,
nakon {to je pobegao, sklonio se u Bogosloviju, odakle je 29. oktobra 1999.
godine izbegao u Srbiju. Grkovi}eva supruga je napustila Orahovac početkom
novembra 1999. godine i takođe izbegla u Srbiju. Telo Peka Pelevića
nikada nije pronađeno, a o daljoj sudbini Grković Svetislava i
Vito{ević Marka do danas nema nikakvih podataka.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.2.3. Oslobo|eni
[trbac Marica (70), Srpkinja, izbeglica iz Hrvatske, zatvorena
je 15. juna 1999. godine u kolektivnom izbegličkom centru u Orahovcu koji
su zauzeli pripadnici OVK. U kolektivnom centru ostale su zatvorene jo{ dve žene i jedan mu{karac, Srbi izbegli iz Hrvatske. Pripadnici KFOR-a su ih
oslobodili 20. juna 1999. godine.
Prema izjavi njene prijateljice,
Marica je sa suprugom živela u kolektivnom centru u blizini fabrike
"Orvin". Njen suprug je nekoliko dana pre incidenta napustio
kolektivni centar i preselio se u srpsko naselje, dok je Marica odbila da
pođe sa njim. Pripadnici OVK su 15. juna u{li u kolektivni centar i
zatvorili Maricu, dve žene i jednog mu{karca. Nakon pet dana, 20. juna,
pripadnici KFOR-a su ih oslobodili i prebacili Maricu i druge dve žene u srpsko
naselje, odakle je ona sa suprugom preko Crvenog krsta napustila Kosovo i
izbegla u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Dedi} Predraga, Srbina iz Orahovca, 17. juna 1999. godine li{ili
su slobode pripadnici OVK kada je oti{ao u {tab OVK da potraži sina koji je
prethodno otet. Predraga je istog dana oslobodio pripadnik KFOR-a.[26]
Izvor: FHP, izjava svedoka
PEĆ
1. Nestanci
Korać Mirka (65), Srpkinja iz sela Zahać (Zahaq), op{tina
Istok, prema navodima Crkveno-narodnog odbora, poslednji put je viđena 12.
juna 1999. godine u Peći.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Ilić Luka i Desanka
(54), Srbi, nestali su 12. juna 1999. godine u Peći.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Vuković Milan (17), Crnogorac iz sela Dubovik, op{tina
Dečani, nestao je 13. juna 1999. godine, na putu između Peći i
sela Dubovik.
Prema svedočenju poznanika,
Milanova porodica se za vreme NATO intervencije 24. marta preselila iz Dubovika
u Peć, jer su smatrali da je tamo sigurnije. Kada je NATO intervencija
okončana, Milan je pe{ice krenuo do Dubovika da obiđe kuću, da
vidi da li je sve u redu i da li sada mogu da se vrate. Od tada se Milanu gubi
svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Vulević Branislav (62), Srbin iz sela
Glavičica (Kokaj), op{tina Peć nestao je 13. juna 1999. godine.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Vukčević Spaso (72), Crnogorac iz sela
Korenica (Korenicë), op{tina \akovica, `iveo u Peći, ulica B.
Vukmirovića br. 210, nestao je posle 14. juna 1999. godine, u Peći.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
]irkovi}
Vasiljka (79), Srpkinja, iz sela Belo Polje (Bellopojë), op{tina
Pe}, poslednji put je vi|ena 15. juna 1999. godine u selu Glavi~ica, op{tina
Pe}.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Zogović Radenko (46), Crnogorac iz sela Crni
Vrh (Cerovërhë), op{tina Peć, zaposlen u Kombinatu kože i obuće,
pripadnik rezervnog sastava Vojske Jugoslavije nestao je između 15. i 16.
juna 1999. godine.
Radenkova sestra Slavica rekla
je FHP-u da je njegova porodica napustila Peć 12. juna, a da je on ostao u
vojsci, gde je demobilisan 13. juna. Vojska Jugoslavije obavestila je porodicu
da je on, 13. juna, napustio zgradu, odnosno privatnu kuću u kojoj je bio
sme{ten njihov {tab i da je odatle oti{ao kući.
Kom{ije Albanci su
ispričale sestri da su ga vi{e puta videli 15. ili 16. juna, od kada mu se
gubi svaki trag. Krajem juna njihova kuća je spaljena.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Novović Cvetko (75) i Stanka (65), Srbi iz sela Nabr|e (Nabrxhanë), op{tina Peć
nestali su 16. juna 1999. godine, na području op{tine Peć.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Jačić Du{an (24), Srbin iz Peći, vojno
lice, poslednji put je viđen 17. juna 1999. godine.
Prema svedočenju njegove
prijateljice, Du{an, iako je bio pripadnik jugoslovenske vojske, nije napustio
Peć sa ostalim pripadnicima srpskih snaga. Nije vi{e nosio uniformu, ali
je ispričao svedoku da je sa nekoliko kolega iz vojske organizovao tajnu
policiju za za{titu nealbanskog stanovni{tva u Peći.
Dan pre njegovog nestanka, 16.
juna, Du{an je bio u poseti kod pomenute prijateljice. Po{to se duže zadržao,
odlučio je da prespava kod nje.
Sutradan ujutru, 17. juna, Du{an
je sa njenim roditeljima po{ao pe{ke ka svom stanu. Rastali su se u centru
grada. Nekoliko sati kasnije, Du{anovoj prijateljici javili su se Du{anovi
roditelji i rekli da se on nije vratio kući. Du{anu se od tada gubi svaki
trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Novovi}
Goran (34), Srbin, posledni put je vi|en 17. juna u selu Mala
Jablanica (Jabllanicë e Vogël), op{tina Pe}.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Kuč Petar (45), Crnogorac iz sela Brestovik, op{tina
Peć, poslednji put je viđen na putu između Peći i Rožaja,
Crna Gora, 18. juna 1999. godine.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Grujić Bogomir (63) i njegov rođak Radosav (42), Srbi iz sela Donji
Petrić (Petriq i Ulët), op{tina Klina, poslednji put su viđeni 18.
juna 1999. godine dok su Bogomirovim automobilom pećke registracije
prolazili pored zgrade stare bolnice u Peći.
Izvor: Veb sajt detektivske
agencije "Ozna"
Mikulić Rade (68), Crnogorac iz Peći, naselje Brežanik
(Brezhanik), ulica \urđa Jovićevića br. 12, električar, bio
zaposlen u firmi "Elektro-Kosovo", nestao je između 18. i 19.
juna 1999. godine.
Njegova porodica je 15. juna napustila Peć i izbegla u Crnu Goru.
Rade je ostao sam u kući. Radetova snaja ispričala je FHP-u da je od
kom{ija Albanaca iz Peći saznala da su ga oni, prvih nekoliko dana nakon
{to je njegova porodica napustila grad, viđali kada je odlazio u kupovinu.
Porodica je Radeta pozvala telefonom, ali su se javili nepoznati ljudi
koji su govorili albanskim jezikom i nisu hteli da im odgovore kada i kako su
se uselili u njegovu kuću, niti da li ne{to znaju o tome {ta se sa njim
dogodilo.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Folić Veljko (50), Crnogorac iz \akovice, zaposlen kao
vozač u firmi "Lasta" i Jevrić
Milo{ (59), Crnogorac iz Peći, ulica 1. maja br. 26, vlasnik automehaničarske
radnje "Opel" u istoj ulici, nestali su 19. juna 1999. godine u
Peći.
Veljko je 18. juna uveče
do{ao u Pećku patrijar{iju, odakle je nameravao da ide za \akovicu po
suprugu. U Patrijar{iji je sreo zeta Milorada i njegovog kuma Jevrić Milo{a.
Sa njima se konsultovao kako najbolje da stigne do \akovice i izvede suprugu iz
grada. Svi Srbi sklonjeni u Patrijar{iji savetovali su mu da ne ide u \akovicu.
Dana 19. juna između 10,00
i 11,00 časova, Veljko je ipak krenuo sa Milo{em, Milo{evim automobilom
marke opel kadet, beogradske registracije.
Milo{ev prijatelj izjavio je
FHP-u da je pomenutog dana, oko podne sedeo sa Milo{em na terasi jednog
kafića pored reke Bistrice. Svedok ne pominje Veljka, ali kaže da je Milo{
sedeo u dru{tvu sa nekoliko mu{karaca, koji svedoku nisu bili poznati. Njihovom
stolu je pri{lo troje nepoznatih ljudi, jedna žena i dvojica mu{karaca.
Mu{karci su se predstavili kao strani novinari, a žena kao prevodilac.
Ispričali su im da žele da kupe automobil kojim bi mogli da obilaze teren.
Milo{ im je rekao da je on automehaničar i da može da im nabavi automobil
kakav traže. Počeli su da pregovaraju sa njim i da se dogovaraju o ceni.
Svedok je potom napustio kafić, dok je Milo{ sa ostalim mu{karcima ostao
da razgovara sa stranim novinarima. Od tada se Veljku i Milo{u gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
\okić Ivan (40), Srbin iz Peći, Brđansko naselje
(Bërzhenik), zaposlen u [ećerani, poslednji put je viđen 19. juna
1999. godine.
Izvor: FHP, izjava svedoka
To{ković \orđe (75), Srbin iz Peći,
ginekolog u penziji, živeo u naselju Karagač (Karagaq), ulica Ive Lole
Ribara br. 46, nestao je 20. juna 1999. godine.
Tokom NATO intervencije,
\orđe se preselio u centar grada, Trg heroja br. 9, gde je živeo u stanu
rođaka koji su napustili Peć. Prema izjavi njegove ćerke datoj
FHP-u, 20. juna, u prepodnevnim časovima, on je krenuo da obiđe svoju
kuću u naselju Karagač. Poslednji put je viđen na delu puta
između kuće i hotela "Metohia".
]erka je saznala od nekih ljudi
iz Peći da su u \orđev stan, pre njegovog nestanka, dolazili
nepoznati Albanci. Raspitivali su se gde je i govorili da hoće "živog
da ga oderu".
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ja{ović Aleksandar (63), Srbin iz Peći, ulica
Hora [ehamanovića, ekonomista, bio zaposlen kao zamenik direktora
"Beobanke", poslednji put je viđen 20. juna 1999. godine.
Prema svedočenju
rođaka, njegova porodica je 13. juna napustila Peć i izbegla u
Srbiju. Aleksandar nije želeo da napusti kuću i odlučio je da ostane.
U kući pored njegove, ostala je supruga njegovog brata sa dva sina. Oni su
poslednji videli Aleksandra.
Rodbini su ispričali da su
18. juna, pripadnici OVK odveli Aleksandra u neku kuću, gde su ga
ispitivali i zatim oslobodili. Pretli su mu da mora odmah da napusti Peć,
jer će ga ubiti ukoliko ga ponovo uhvate. Nakon ovog događaja
Aleksandar je rekao snaji da uprkos ovoj pretnji neće da napusti grad.
Dva dana kasnije, 20 juna,
krenuo je da obiđe kuće rođaka koji su ranije napustili
Peć. Tada su ga snaja i njeni sinovi poslednji put videli.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Gojković Rade (63), Srbin, ugostitelj iz Peći,
Landovačka (Landovicës) ulica br. 37, nestao je u periodu između 19.
i 21. juna 1999. godine. Prema izjavi poznanika, Rade je bio sme{ten u
Patrijar{iji. Iza{ao je da obiđe stan i vi{e se nije vratio. Od tada mu se
gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Samardžić Luka, Srbin iz Pe}i, nestao je u
periodu od 19. i 21. juna 1999. godine u Peći.
Prema izjavi njegovih poznanika,
Luka je bio sme{ten u Patrijar{iji. Po{ao je da obiđe svoj stan koji se
nalazi u blizini stare bolnice u Peći i vi{e se nije vratio. Od tada mu se
gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Dončić Luka, Slobodan i Snežana, Dujačić Mi{a, Milosavljević Vladimir i Novi~ević Milorad (59), Srbi,
nestali su 21. juna 1999. godine, u Peći.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Ba{ić Sadat, Musliman iz sela Nabrđe, op{tina Peć,
zaposlen kao monter u po{ti, nestao je 21. juna 1999. godine.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Dragovi}
Predrag (49), Srbin, poslednji put je vi|en 22. juna 1999. godine
u Pe}i.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Golubović Zoran (37), Srbin, auto-limar,
poslednji put viđen je 25. juna 1999. godine, u blizini rimokatoličke
crkve u Peći.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Lazović Petar (58), Srbin, penzioner iz
Peći, Gimnazijska ulica br. 29, nestao je posle 27. juna 1999. godine.
Prema izjavi njegovog sina
Jugoslava, Petrova supruga i ćerka su napustile Peć 14. juna, dok su
Jugoslav i njegov brat napustili grad 27. juna. Petar je odlučio da ne
napu{ta kuću. Sinovi su se poslednji put čuli sa njim 27. juna, kada
su ga pozvali iz Patrijar{ije pre nego {to }e krenuti u Srbiju. On im je tada
rekao da ne brinu za njega, da je razgovarao sa kom{ijom Ferdijem, pripadnikom
OVK, koji mu je rekao da je siguran i da nije bilo potrebno ni da njegova
porodica napu{ta grad. Od tada se Petru gubi svaki trag.
Sin je dolazio sa pravoslavnim
sve{tenicima u Peć, razgovarao sa kom{ijama Albancima, ali oni nisu znali
da mu kažu {ta se dogodilo sa njegovim ocem. Kada su primetili da vi{e nije u
kući, mislili su da je i on oti{ao u Patrijar{iju. Dva meseca kasnije, njihova
kuća u Peći je spaljena.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Petrovi}
@arko (54), Seni}
Vasilije (63) i Jerini} Milivoje
(71), Srbi iz Pe}i, poslednji put su vi|eni 28. juna 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Stevi} Smiljana (70), Srpkinja iz Pe}i,
poslednji put je vi|ena 20. jula 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Medenica Branko (57), Crnogorac iz Kola{ina, Drijena, Crna Gora,
penzioner, du{evno bolesna osoba, poslednji put je viđen u Pećkoj
patrijar{iji krajem avgusta 1999. godine.
Prema izjavi Brankove sestre
Branke, on je nakon smrti njihove starije sestre 7. jula 1999. godine bio pod
velikim emotivnim stresom. Krajem avgusta krenuo je u Peć da poseti
braću i strinu koji su tamo živeli. Njegovi rođaci su u
međuvremenu napustili Peć i izbegli u Crnu Goru, tako da ih on tamo
nije zatekao.
Radio amateri iz Patrijar{ije su
u septembru 1999. godine javili Branki da su ga videli u Patrijar{iji krajem
avgusta 1999. godine, da je razgovarao sa novinarem Slavkom i vladikom
Amfilohijem Radovićem.
Pripadnici KFOR-a su planirali
da prebace Branka u Crnu Goru, ili u neku du{evnu bolnicu zbog njegovog lo{eg
zdravstvenog stanja. Branka ne zna da li su ga pripadnici KFOR-a prebacili u
neku bolnicu, ili je on sam nekuda oti{ao. Od kraja avgusta, niko od ljudi koji
su se nalazili u Patrijar{iji nije video Branka.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Dragović Du{an i Milosavka, Srbi iz Peći nestali su tokom leta 1999. godine.
Izvor: Crkveno-narodni odbor
2. Otmice
Pejčinović Slobodan (19), Srbin iz Peći,
Limska ulica br.3, li{en je slobode 26. marta 1999. godine, na putu između
Peći i Rožaja, Crna Gora. Od tada mu se gubi svaki trag.
Prema navodima Slobodanove
majke, on je pomenutog dana u 11,30 časova, krenuo sa svojim drugovima
Albancima A.B (18), B.A. (25) i B.K. (17), pe{ice, preko sela Crni Vrh ka
Rožajama. Vi{e se nije vratio kući.
Njegovi drugovi su, u prisustvu
pripadnika KFOR-a kojima je slučaj prijavljen, ispričali Slobodanovoj
porodici da su oni do{li do sela Rugova, u kome su ih pripadnici OVK li{ili
slobode i odveli u svoj {tab. Jednu noć su proveli zajedno u zatvoru, a
zatim su pripadnici OVK odvojili Slobodana od njih. Istog dana, trojica
Albanaca su oslobođena, dok je Slobodanova dalja sudbina nepoznata.
Izvor: FHP, Izjava svedoka
Petković B. Dragan (39), ugostiteljski
tehničar, zaposlen u hotelu "Metohia", i njegov brat Zoran (43), poljoprivredni
tehničar, zaposlen u pećkoj pivari, Srbi iz Pe}i, oteti su 13. juna
1999. godine.
Draganov i Zoranov rođak
rekao je FHP-u, da je pomenutog dana, oko 12,50 časova, njih dvojicu video
poslednji put. Rođaku je jedan poznanik ispričao da je on oko 13,00
časova video kako ih nepoznati albanski civili silom uvode u automobil
marke jugo 55, svetloplave boje i negde odvoze. Od tada se braći
Petković gubi svaki trag.
Kuća porodice Petković
istog dana je opljačkana. Rođak je ponovo do{ao u Peć 27. jula,
da se raspita za Draganovu i Zoranovu sudbinu, ali nije dobio nikakve
informacije.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Petru{ić Luka
(57), Crnogorac, živeo u Podgorici, Crna Gora, rođen u selu Ljubovo,
op{tina Peć, njegovi rođaci Vujačić
Slobodan (54), nastavnik u osnovnoj {koli u Pećkoj Banji, i Petru{ić Radmila (54), prosvetni
radnik iz Pećke Banje, Crnogorci, oteti su 17. juna 1999. godine u
Pećkoj Banji.
Lukin sin i Slobodanova supruga
ispričali su FHP-u da je Luka sa rođakom, 15. juna, do{ao na Kosovo
iz Podgorice, u nameri da prebaci svoje rođake iz Pećke Banje u Crnu
Goru. Kada su do{li u Pećku Banju, Slobodan i njegova supruga su ih
zamolili da sačekaju jedan dan da bi spakovali sve stvari.
Uveče, 17. juna, sve je
bilo spakovano. Dogovorili su se da sa~ekaju jutro i krenu traktorom i Lukinim
automobilom marke lada niva. U 21,15 časova, Luka je po{ao da prespava kod
rođake Rade, čija je kuća bila udaljena oko 500 metara od
Slobodanove, a Slobodan je krenuo da ga
isprati. Slobodanova supruga je ostala da sedi na tremu kuće. Ubrzo je čula
da neko pali kola i traktor i kreće. Nakon 15 minuta čula je jedan
pucanj i za njim dugačak rafal. Kada je svanulo, utvrdila je da nema
traktora i kola. Oti{la je kod rođake Rade i videla da je kuća prazna
i da su prozori na kući razbijeni. Od tada se Slobodanu, Luki i Radi gubi
svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Bogićević Du{an (68), Srbin, penzioner iz sela
Dobri Do (Dobërdol), op{tina Peć, otet je 17. juna 1999. godine ispred
zgrade Kombinata kože i obuće u Peći. Du{ana su presreli pripadnici
OVK kada se sa P.D, Srbinom iz
Peći, vraćao kući iz stana njihovih prijatelja, porodice S. iz
Peći. P.D. je uspeo da pobegne otmičarima, dok se Du{anu od tada gubi
svaki trag. Nakon {to su pomenuta dvojica oti{la, u stan porodice S. upali su
pripadnici OVK i izveli na ulicu S.Z,
njenog supruga, njihovo dvoje dece i prijatelje T.R. i R.R, Srbe iz Peći. Pretili su da će ih streljati,
pretukli T.R. i zatim ih pustili.
Prema izjavi Du{anove sestre, Du{an je napustio selo 12. juna i oti{ao
kod rođaka u selo Goraždevac (Gorazhdec), op{tina Peć. Dana 17. juna
oti{ao je u posetu prijateljima, porodici S. Bio je kod njih do 23,00
časa, kada je sa prijateljem P.D, koji je takođe bio u poseti kod
njih, krenuo u prazan stan svog sina u
Peći, gde je nameravao da prespava jer je sin na privremenom radu u
[vajcarskoj. Kada je odlazio, rekao im je da će sutradan ujutru doći
na kafu. Du{an je i{ao pe{ke, dok je pored njega P.D. i{ao na biciklu. Na putu
prema stanu, njih dvojicu su napali nepoznati Albanaci. Du{ana su oteli, dok je
P.D. uspeo da pobegne.
P.D. je nakon ovog incidenta bio u {oku, tako da nije bio u stanju da
Du{anovoj rodbini kaže vi{e o otmici. Odmah nakon toga napustio je Kosovo.
Oko ponoći, u stan porodice
S. u{li su pripadnici OVK i izveli ispred zgrade sve članove porodice i
njihove prijatelje T.R. i R.R. rekav{i im da će ih tu streljati.
Pripadnici OVK pretukli su T.R. ispred zgrade. S.Z. je molila da ih oslobode i
da ih ne streljaju. Govorila im je da ona nije Srpkinja nego Hrvatica i da
njena deca nisu Srbi. Posle kraćeg vremena, pripadnici OVK su ih ipak oslobodili.
Svi su se odmah sklonili u Patrijar{iju i vi{e se nisu vraćali u grad.
Jedan prijatelj Albanac potvrdio
je Du{anovoj sestri da su Du{ana te noći kidnapovali pripadnici OVK dok je
prolazio pored Kombinata kože i obuće, a da je P.D. uspeo da pobegne.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jočić Du{ana (24), Crnogorca iz Peći,
zaposlenog u Industirji građevinskog materijala i studenta vi{e ekonomske
{kole u Peći, Da{ić Dragana
(35), Crnogorca iz Peći, kurira u Odeljenju za vojne poslove u op{tini, Bademović Muju (34), Muslimana iz
Peći, vodoinstalatera, oteli su 18. juna 1999. godine pripadnici OVK
ispred sed{ta KFOR-a u nekada{njoj zgradi Doma vojske JNA u Peći.
Prema saznanjima njihovih porodica, Du{an, Dragan i Mujo su, 18. juna,
automobilom Draganovog brata, marke mercedes 190, metaliksive boje, pećke
registracije, krenuli u sedi{te KFOR-a u biv{oj zgradi Doma JNA u Peći, da
se prijave na oglas za zapo{ljavanje radnika-zanatlija.
Mladići su stajali pored
automobila parkiranog ispred zgrade JNA i čekali da ih pripadnici KFOR-a
pozovu na razgovor. Razgovarali su na srpskom jeziku. U tom trenutku, putem su
nai{le dve grupe od po pet do {est mu{karaca, u uniformama OVK, naoružani
pi{toljima. Uperili su oružje u Du{ana i Dragana i naredili im da uđu u njihov
automobil. Mujo je počeo da se raspravlja sa njima i pitao za{to ih vode
na informativni razgovor u {tab OVK, ina~e sme{ten u prostorijama {tamparije
"Dukađini" ("Dukagjini") u Peći. U automobil su
ubacili i Muju i sve ih odvezli.
Kada su njihove porodice
prijavile slučaj KFOR-u, re~eno im je da nemaju razloga da se brinu, da
će pripadnici OVK samo uzeti njihove izjave i da će svu trojicu
osloboditi za nekoliko sati. Sudbina otetih je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Lalić Spasoje (40), Crnogorac iz Peći, zaposlen u fabrici
duvana, odveden je 18. juna
1999. godine, iz svoje kuće u Peći.
Prema izjavi njegove supruge,
18. juna u 7,55 časova, nepoznati Albanci su do{li do kapije njihove
kuće i zakucali. Spasoje je iza{ao u pidžami da vidi ko je. Supruga nije
videla ko stoji ispred kapije, čula je samo da Spasoje sa tim ljudima
razgovara na albanskom. Shvatila je da ne{to nije u redu, pa je i ona iza{la iz
kuće. Ispred kapije vi{e nije bilo ni tih ljudi, ni njenog supruga.
Ona se potom vratila u kuću,
uzela ključeve automobila i oti{la do hotela "Metohia", gde je
bio sme{ten KFOR. Prijavila im je {ta se dogodilo i odmah se vratila kući.
Kad se približila ulici u kojoj su stanovali, čula je tri pucnja i videla
nekoliko ljudi u crnim uniformama kako beže. Upla{ila se i vratila ponovo u
sedi{te KFOR-a. Sa njima je ponovo krenula ka svojoj kući. U kući
nije bilo nikoga i pripadnici KFOR-a su joj predložili da ne ostaje tu,
već da se skloni kod prijatelja. Oti{la je u jednu zgradu u centru Peći,
gde su boravili drugi Srbi koji su ostali u gradu.
U svoju kuću se vratila 20.
juna, da uzme neke stvari. Tada je videla da je kuća opljačkana, dok
su stvari koje su ostale bile ispreturane i polomljene. Iza jednog radijatora
je prona{la zgužvanu pidžamu koju je Spasoje imao na sebi onog dana kada je
otet. Pidžama nije bila krvava niti iscepana.
U zgradu u centru Peći, gde
je boravila Spasojeva supruga, 22. juna u{li su pripadnici OVK i odveli je sa
drugim Srbima koji su tu boravili u podrum zgrade. Rekli su im da će ih
streljati. Tada je nai{la patrola KFOR-a. Kada su u{li u zgradu, pripadnici OVK
su pobegli kroz sporedni ulaz. Nakon toga KFOR je Srbe prebacio u Patrijar{iju,
odakle su kasnije izbegli u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Grujić Branka (65), penzionera, i njegovog rođaka Milorada (42), vozača zaposlenog u
firmi "Kosovo trans", Crnogorce iz Peći, oteli su pripadnici OVK
18. juna 1999. godine, u Peći.
Prema svedočenju Brankove supruge, Milorada su navedenog dana,
između 16,00 i 17,00 časova, dvojica pripadnika OVK odvela sa
stepeni{ta ispred njegovog stana, koji se nalazi u blizini firme "Kosovo
trans" i {kole "Ramiz Sadiku". Silom su ga uvela u automobil
marke mercedes i odvezla.
Branko je potom oti{ao na punkt OVK, koji se nalazio kod benzinske
pumpe "Beopetrol", da se raspita o Miloradu. Odatle su ga pripadnici
OVK, u prisustvu supruge i pravoslavog sve{tenika, njegovim automobilom marke
fijat 132, registracije PE 36-00, tamnoplave boje, odvezli u policiju OVK, da
da izjavu o Miloradovom hap{enju. Od tada se Branku gubi svaki trag.
Nakon ovog incidenta, Brankova supruga je izbegla sa Kosova.
Izvor: FHP, izjava svedoka
[o{kić Miodraga (44), Crnogorca iz Peći,
ulica Vojske Jugoslavije br. 71, zaposlenog u Kombinatu kože i obuće, i Krstić Maksima (45), Srbina,
državljanina Rusije, koji je do{ao da izvede sestru iz grada, otela su
nepoznata lica 19. juna 1999. godine u Peći. R.D, njihov prijatelj koji je sa njima otet, pu{ten je istog dana,
dok se Miodragu i Maksimu od tada gubi svaki trag.[27]
Izvor: FHP, izjava svedoka
\uričić Milivoje (62), advokat, Petrović Radonja (64), penzioner
iz Peći, i Savić Jovica
(40), električar u preduzeću "Baterija", Crnogorci iz
Peći, oteti su 19. juna 1999. godine. Poslednji ih je video sve{tenik K.M.
u kući jednog pećkog Roma, gde su ih držali pripadnici OVK.
Milivojeva supruga je sa
ćerkom za vreme NATO intervencije napustila Peć i sklonila se u Crnu
Goru. Milivoje je ostao u Peći sa sinom. U junu je Milivoje sastavljao
neke ugovore između KFOR-a i zaposlenih u hotelu "Metohia".
Posao je već bio pri kraju. Milivojeva supruga ispričala je FHP-u da
je ujutru, 19. juna oko 8,00 časova, Milivoje sa sinom krenuo u selo
Vitomiricu (Vitomiricë), gde su imali vikendicu. Tamo je ostavio sina i vratio
se nazad za Peć, u hotel "Metohia". Kada je stigao u hotel,
javio se telefonom supruzi. Razgovarali su kratko i rekao je da će se
javiti ponovo oko 16,00 časova.
Ljudi zaposleni u hotelu su
kasnije ispričali porodici da je oko 13,00 časova, neko pozvao
telefonom Milivoja da mu javi da mu je stan obijen. Između 13,00 i 14,00
časova Milivoje je iza{ao iz hotela i po{ao ka svom stanu, koji se nalazi
u naselju Kaković (Kakoviq), Ulica Vidaka Markovića br. 90/2, da vidi
{ta se dogodilo. Na izlazu iz hotela sreo je svog prijatelja Radonju,
ispričao mu da je čuo da mu je stan obijen i da ide to da proveri.
Radonja je odlučio da pođe sa njim. Krenuli su automobilom jednog
prijatelja, marke jugo, belim. U kolima sa Milivojem i Radonjom bio je i njihov
poznanik Jovica.
Supruga je preko "Svetigore"
(radioamateri) istog dana primila informaciju da je Milivoje otet. Odmah je
krenula za Peć. Dana 24. juna oti{la je po sina u vikendicu u selu
Vitomirica. Dva dana kasnije saznala je da se u njihov stan u Peći,
uselila porodica Husaji. Dvojica braće Husaji bila su dugogodi{nji
Milivojevi klijenti. Bili su optuženi za krivično delo udruživanja radi
neprijateljske delatnosti. Poznavali su dobro celu porodicu. Poku{ala je da
razgovara sa njima i da ih pita da li znaju ne{to o Milivoju, ali su oni odbili
da razgovaraju sa njom.
Sve{tenik Pećke
patrijar{ije posvedočio je FHP-u da je istog dana kada su Milivoje,
Radonja i Jovica, oteti i on li{en slobode i da je odveden u kuću nekog
bogatog Roma pored benzinske pumpe. Na terasi ove kuće video je Milovana i
Radonju. Na njima su bili vidljivi tragovi batinanja. Sve{tenik je istog dana
oslobođen, prema naredbi predsenika op{tina Pe} i komandanta OVK, Etema
^ekua (Ethem Çeku).
Izvor: FHP, izjava svedoka
Karać Milutin (51), Srbin iz Peći, Ulica Vojske Jugoslavije
br. 32, zaposlen u Hidrometeorolo{kom zavodu, otet je 21. juna 1999. godine, u
Peći.
Prema svedočenju njegove ćerke, njihova porodica je napustila
Peć nakon povlačenja srpskih snaga sa Kosova. U Peći su ostali
njen otac Milutin, koji je boravio u njihovom stanu, i baka Milica, njegova
majka, u svojoj kući u ulici 29. novembra br.10.
Milutin je svakodnevno obilazio majku. Pomenutog dana iza{ao je iz
svoje kuće i krenuo da je, kao i prethodnih dana, obiđe. Od tada mu
se gubi svaki trag.
Majka je, kasnije istog dana, saznala od kom{ija Goranaca da su
Milutina oko 12,00 ~asova, neposredno ispred njene kuće, zaustavili
uniformisani pripadnici OVK. Tražili su da im pokaže lična dokumenta. On
je imao samo vozačku dozvolu, koju im je pokazao. Nakon toga su ga poveli
sa sobom. Majka je potom oti{la do sinovljevog stana. Stan je bio obijen i
opljačkan. Ona je nakon ovog incidenta napustila Peć i izbegla u
Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stanković Miodraga (45), grafičkog
radnika-firmopisca, i njegovog kom{iju Martinović
Voju (74), penzionera, Srbe iz Pe}i, oteli su pripadnici OVK, 23. juna
1999. godine, u Peći. Njihova dalja sudbina je nepoznata.
Miodragova supruga
ispričala je FHP-u da je ona 23. juna, oko 15,00 časova, čula
nekakvu buku koja je dopirala iz dvori{ta njihove kuće. Iza{la je u
dvori{te sa Miodragom i kom{inicom, Savić Roksandom. Dvojica uniformisanih
pripadnika OVK su obijali njihovu garažu. Miodrag im je pri{ao i zamolio ih da
ne obijaju garažu. Oni su mu na albanskom jeziku rekli da im je hitno potreban
akumulator i pod pretnjom oružja, naredili mu da pođe sa njima. Iza{li su
na glavnu ulicu gde su ih sačekala jo{ trojica uniformisanih pripadnika
OVK. Potom su zajedno u{li u dvori{te jedne kuće gde je bio parkiran neki
crveni automobil. Kom{ija Voja, koji je posmatrao incident, oti{ao je za njima
u to dvori{te da bi pomogao Miodragu.
Miodragova supruga i njena
kom{inica Roksanda nisu videle {ta se de{avalo u tom dvori{tu, ali im je jedna
žena, koja je iz susedne kuće gledala kroz prozor, ispričala da su
pripadnici OVK pretresli Miodraga i oduzeli mu pi{tolj koji je nosio sa sobom.
Batinali su ga i zatim ubacili u crveni automobil, koji je bio u dvori{tu te
kuće i nekud odvezli. Voja je za to vreme sa dvojicom pripadnika OVK
čekao u dvori{tu. Posle desetak minuta, jedan pripadnik OVK se vratio
istim crvenim automobilom, i odvezao i njih trojicu nekuda.
Miodragova supruga je sutradan
ujutru prijavila slučaj KFOR-u i zatim oti{la u Patrijar{iju, odakle je
izbegla u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Čupić Branka (47), Srbina iz Peći,
ulica M. Pavličića, zaposlenog kao sekretara u komisiji za polaganje
vozačkog ispita, odvela je grupa pripadnika OVK, 23. juna 1999. godine, iz
stana njegovog kom{ije. Otmičari su se dva sata kasnije vratili da traže
otkup od njegove supruge. Iako im je njegova supruga dala {to su tražili,
Branka nisu oslobodili. Njegova dalja sudbina je nepoznata.
Brankova sestra rekla je FHP-u da je Branko, 23. juna, boravio sa
suprugom Oliverom, majkom Milijanom i jednim kom{ijom Albancem u stanu svog
kom{ije Bjelića, koji se nalazi u zgradi gde je i njegov stan. Kom{ija je
ostavio Branku ključeve svog stana kako bi ga Branko čuvao.
Pomenutog dana, u 21,30 časova, u Bjelićev stan upala su
dvojica uniformisanih i naoružanih pripadnika OVK. Pretresla su stan, odnela
sve vrednije predmete iz stana, uključujući 1 300 dinara i Brankov
pi{tolj. Naredili su Branku da do sutra u 10,00 časova sa porodicom
napusti grad. Potom su oti{la. Oko 23,00 časa, iste večeri, u stan su
u{la druga sedmorica pripadnika OVK u crnim uniformama. Izveli su kom{iju
Albanca iz stana, pretukli ga u hodniku, a Branka poveli sa sobom, rekav{i da
ga vode na informativni razgovor.
Nakon sat vremena, ona dvojica
pripadnika OVK, koji su u 23,00 časa odveli Branka, vratili su se ponovo u
stan. Predali su Brankovoj supruzi cedulju na kojoj je pisalo Brankovim
rukopisom: “Olivera, daj sve zlato koje ima{.” I ispod toga dopisano drugim
rukopisom: “I marke.” Supruga je skinula sav nakit koji je imala na sebi i dala
im. Oni su tražili da im da i nemačke marke, ali je ona od novca imala
samo 91 dinar, {to nisu hteli da uzmu. Nakon toga su oti{li iz stana.
Supruga je sutradan prijavila
slučaj KFOR-u i zatim oti{la kod Brankovog prijatelja Albanca Mahmuta,
koji joj je rekao da je saznao da je Branko zatvoren u velikoj sali bioskopa u
Peći. Obećao je da će učiniti sve da ga oslobodi.
Olivera je nakon toga oti{la u
Patrijar{iju gde je provela naredna dva dana. U Peć se vratila 26. juna, i
oti{la kod Mahmuta da se raspita za supruga. On joj je rekao da je Branko
oslobođen i da se nalazi u stanu. Kada je do{la u stan, tu je zatekla samo
kom{iju Albanca, koji je bio sa njima one večeri kada je Branko
kidnapovan, i kome je ona ostavila ključeve stana. On joj je rekao da se
Branko nije vraćao kući.
Olivera se nakon toga vratila u
Patrijar{iju i vi{e nije dolazila u Peć.
Izvor: FHP, izjava svedoka
\ikanović Jovu, Crnogorca iz Peći, pripadnici OVK odveli su 25. juna 1999.
godine, iz njegovog stana u Peći.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Radević Bogdan (64), Crnogorac iz Peći,
biv{i predsednik op{tine Peć, naselje Božnik (Bozhnik), otet je 26. juna
1999. godine.
Prema saznanjima njegove
rodbine, navedenog dana oko 9,00 časova u Bogdanovu kuću upala je
grupa pripadnika OVK. Vezali su ga, tražili oružje i počeli da batinaju i
njega i suprugu Milenu. Kada je Bogdan rekao da ne poseduje nikakvo oružje,
naredili su mu da pođe sa njima u {tab. Dvojica pripadnika OVK, koji su
ostali sa njegovom suprugom najpre su pretresli kuću, a zatim poku{ali da
siluju Milenu. Ona je uspela da pobegne u dvori{te svojih kom{ija,
iskočiv{i kroz prozor. Milena je odmah pozvala pripadnike KFOR-a. Kada su
stigli, u ku}i nije bilo nikoga.
Pripadnici KFOR-a su istog dana
prebacili Milenu u Patrijar{iju, odakle je izbegla u Crnu Goru.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Bećiri Rama (Beqiri
Ramë) (25), Roma iz sela Le{ane (Leshanë), op{tina Peć, prema
izve{taju Evropskog centra za prava Roma, krajem juna 1999. godine, otela su
nepoznata lica na lokalnom putu u Peći, dok je sa porodicom i{ao vozilom
sa konjskom zapregom.
Izvor: Roma in the Kosovo conflict [Romi na Kosovu u vreme sukobaą, ERRC ŠEvropski
centar za prava Romaą, novembar 1999.
Vulević Vlado (65), Srbin iz sela Zahać, op{tina Peć,
i NN, Albanac iz sela Zahać,
oteti su 2. jula 1999. godine.
Prema izjavi svedoka, 2. jula je
grupa pripadnika OVK do{la u selo Zahać i Vladu odvela u zatvor OVK. Tome
se suprotstavio njegov prijatelj Albanac, kojeg su potom pripadnici OVK
takođe poveli sa sobom. Vladin prijatelj oslobođen je sledećeg
dana, dok se Vladi od tada gubi svaki trag.
Oslobođeni Albanac i njegov
otac su nakon toga Vladinu suprugu Koviljku odveli u Patrijar{iju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Radević Milo{ (50), Crnogorac iz sela Vitomirica, op{tina
Peć, zaposlen kao ekonomista u Kombinatu kože, otet je tokom jula 1999.
godine, iz svog stana u Peći.
Prema izjavi njegove ćerke, grupa pripadnika OVK u{la je u Milo{ev
stan i odvezla ga njegovim kolima marke lada-samara, registracije PE 502-75.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.1. Ubijeni
Haljilji Muslji (Halili
Musli), Roma iz sela Brestovik, op{tina Peć, 16. juna 1999. godine
oteli su i zatim ubili pripadnici OVK.
Prema izjavi njegovog tasta, 16. juna, petorica pripadnika OVK u{la su
u Musljievu kuću i tražila da im preda pu{ku. Nakon {to im je rekao da ne
poseduje nikakvo oružje, poveli su ga sa sobom.
Musljieva supruga je sutradan, 17. juna, prona{la njegovo telo. Imao je
vezan lanac oko vrata kojim je bio zakačen za branik automobila. Na putu
su se videli tragovi krvi.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Janković Neboj{a (37), Crnogorac iz Peći,
ulica @rtava fa{izma br. 48, otet je 18. juna 1999. godine, u Peći.
Njegovo telo prona{li su pripadnici KFOR-a 23. juna 1999. godine u napu{tenoj
zgradi zatvora u Peći.
Neboj{ina majka ispričala
je FHP-u da se ona, nakon povlačenja vojske i policije, sa sinovima
Neboj{om i Žarkom preselila u kuću njihovih prijatelja, koja se nalazila u
blizini nekada{nje zgrade policije. Neboj{a je pomenutog dana, 18. juna oko
9,00 časova, iza{ao iz kuće da sazna kada će biti održan miting
na kome je srpski patrijarh Pavle trebalo da održi govor. Nije iza{ao na glavnu
ulicu, već je krenuo sporednom ulicom u pravcu nekada{nje zgrade srpske
policije, pored koje se nalazila i napu{tena zgrada zatvora.
Po{to se Neboj{a nije vratio,
majka je mislila da je miting u međuvremenu počeo i da je on ostao u
gradu. Oko 12,00 časova je počela da se raspituje kod kom{ija i
prijatelja kada je miting počeo i kada se zavr{ava. Tada je saznala da
miting uop{te nije održan. Majka je zatim pozvala Žarka, drugog sina i krenuli
su da traže Neboj{u. Kom{inica, Albanka im je ispričala da je videla
Neboj{u tog jutra kako razgovara sa jednim italijanskim vojnikom, pripadnikom
KFOR-a. Druga kom{inica je rekla da je videla Neboj{u kako razgovara sa nekim
pripadnicima OVK ispred napu{tene zgrade zatvora. Majka i brat su odmah
prijavili nestanak KFOR-u.
Pripadnici KFOR-a su, 23. juna
1999. godine, prona{li Neboj{ino telo u napu{tenoj zgradi zatvora. Imao je
prostrelnu ranu na glavi. Istraga je utvrdila da je ubijen istog dana kada je
nestao. Neboj{ina porodica je napustila Peć, 24. juna, a njegovo telo je
sahranio kom{ija, 26. juna.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Rastoder Sejdo (63), Musliman iz sela Vitomirica, op{tina
Peć, taksista po zanimanju, otet je 4. jula 1999. godine, u Peći, i
zatim ubijen.
Prema izve{taju Helsin{kog
odbora za ljudska prava u Sandžaku, Sejdu su 4. jula otela nepoznata lica u
Peći i zatim ga ubila.
Njegovo telo je nađeno
početkom avgusta 1999. godine, u Novom Selu, op{tina Peć.
Izvor: Izve{taj o položaju
Muslimana-Bo{njaka na Kosovu nakon dolaska KFOR-a, Helsin{ki odbor za
ljudska prava u Sandžaku, oktobar 1999.
Begović Hamdiju (68), i njegovu suprugu Ifetu (54), Muslimane iz Peći, u
noći između 8/9. jula 1999. godine odveli su pripadnici OVK iz
njihove kuće. Pripadnici KFOR-a prona{li su njihova tela, ujutru, 9. jula,
pored reke u Peći.
Njihova }erka ispričala je
FHP-u da su joj kom{ije Albanci iz zgrade u kojoj su živeli njeni roditelji
kazali da su u ponoć, 8. juna, pripadnici OVK u{li u njihov stan. Ove
kom{ije su poku{ale da spreče pripadnike OVK da ih odvedu, ali nisu
uspele. Upla{ili su se da nastave da se raspravljaju sa vojnicima OVK, da ne bi
i njih odveli. Odmah su prijavili slučaj KFOR-u.
Sutradan ujutru, 9. jula, pripadnici KFOR-a prona{li su njihova tela
ispod mosta, kod stare op{tine, u centru Peći. Tela su dopola ležala u
vodi, ruke su im napred bile vezane kanapom. Pucano im je u leđa. Pored
njih je ležala pu{ka kojom su ubijeni.
Pripadnici KFOR-a pozvali su Ifetinu majku, koja je živela u selu
Vitomirica, op{tina Peć, da identifikuje i preuzme njihova tela.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Kočan Haćima (55), Muslimana iz sela Zlopek
(Qellopek), op{tina Peć, prema izve{taju Helsin{kog odbora za ljudska
prava u Sandžaku, sredinom jula 1999. godine odvela su nepoznata lica iz
Peći.
Delovi njegovog tela, komadi
odeće, kao i neka lična dokumenta, pronađeni su krajem jula
1999. godine, u jednoj napu{tenoj poru{enoj kući u selu.
Izvor: Izve{taj o položaju
Muslimana-Bo{njaka na Kosovu nakon dolaska KFOR-a, Helsin{ki odbor za
ljudska prava u Sandžaku, oktobar 1999.
Dragolovčanin [evćet (42), Musliman iz Sjenice,
hodža, nestao je 8. avgusta 1999. godine, na putu prema Peći.
On je pomenutog dana, oko 13,00
časova, krenuo iz Rožaja, u Crnoj Gori, automobilom marke mercedes 250 D,
registracije NP 505-95, od kada mu se gubi svaki trag.
Njegovo telo pronađeno je
21. avgusta 1999. godine, u selu Mala Jablanica,
op{tina Peć.
Izvor: Izve{taj o položaju
Muslimana-Bo{njaka na Kosovu nakon dolaska KFOR-a, Helsin{ki odbor za
ljudska prava u Sandžaku, oktobar 1999.
Hakanjin Ismeta (33) i Srdanović
Dževada (42), Muslimane iz Plava, u Crnoj Gori, li{ili su slobode 20. novembra 1999. godine pripadnici policije
OVK na autobuskoj stanici u Peći.
Njih dvojica odvedena su potom u
zgradu RAJ banke u Peći, gde je bilo sedi{te policije OVK.
Pet dana kasnije, 25. novembra,
na putu prema Dečanima nađeno je Hakanjinovo telo, sa prostrelnim
ranama. Početkom decembra 1999. godine nađeno je i Dževadovo
telo, takođe sa prostrelnim ranama.
Prema izjavi [efka
Alomerovića, predsednika Helsin{kog komiteta za ljudska prava u Sandžaku,
koju prenosi beogradska {tampa, zajednički rođak Hakanjin Ismeta i Etema
Čekua, predsednika op{tine Peć i komandanta OVK, Azem Puru{ić
razgovarao je sa Etemom Čekuom istog dana kada su Ismet i Dževad nestali.
Čeku mu je tom prilikom rekao da je policija OVK ispitala njih dvojicu i
da će biti oslobođeni.
Alomerović dalje navodi da
su, prema njegovim saznanjima, dvadesetak minuta nakon ovog razgovora,
pripadnici policije OVK Zeka Besnik i Fetahu Dževat (Xhevat Fetahy), streljali
Ismeta i Dževada.
Izvor: Sahranjen Ismet Hakanjin, DANAS, 1.
decembar 1999; Dva Muslimana ubijena,
jedan kidnapovan, GLAS JAVNOSTI, 6. decembar 1999; Postoje logori za nealbance, GLAS JAVNOSTI, 11. april 2000.
Radunović Slavoljub, Crnogorac iz Peći, otet
je 17. decembra 1999. godine, na putu između Patrijar{ije, gde je
privremeno boravio, i centra Peći.
Krenuo je u grad da ne{to kupi i
vi{e se nije vratio. Pripadnici Međunarodne policije su 1. januara 2000.
godine prona{li njegovo telo u blizini Patrijar{ije.
Izvor: Pronađeno telo nestalog Srbina,
DANAS (BETA), 4. januar 2000.
Brakočević Radojko (40), Crnogorac iz Berana, i Mustajba{ić
Jasmin (36), Musliman, iz Berana, Crna Gora, nestali su 3. februara 2000.
godine, na putu od Berana ka Kosovu. Jasminovo telo pronađeno je 18.
februara, a Radojkovo 13. marta 2000. godine.
Prema navodima lista Blic, oni
su pomenutog dana u 8,00 časova, krenuli iz Berana kamionom koji je bio
natovaren drvenom građom. I{li su ka planinskom prevoju Kula, gde je u
mestu Savine Vode, op{tina Peć, trebalo da se razdvoje, da
Mustajba{ić nastavi da vozi robu do odredi{ta na Kosovu, a
Brakočević se vrati u Crnu Goru.
Jasminovo telo pronađeno je
18. februara 2000. godine, u selu Junik, kod Peći. Na njegovom telu bili
su vidljivi tragovi nasilja. Radojkovo telo pronađeno je 13. marta 2000.
godine, dva kilometra od Savinih Voda. Na telu nije bilo vidljevih tragova
nasilja, ubijen je vatrenim oružjem.
Izvor: Oteta dvojica žitelja
Berana, BLIC, 15. februar 2000; Tijelo
je 40 dana prekrivao snijeg, VIJESTI, 15. mart 2000.
2.2.
Na slobodi
2.2.1.
Pu{teni
K.M, pravoslavni sve{tenik
iz Peći, li{en je slobode 19. juna 1999. godine, na punktu OVK, preko puta
benzinske pumpe ”Beopetrol”, kod stare bolnice. Pu{ten je istog dana, prema
naredbi lokalnog komandanta OVK.
Trojica pripadnika OVK, u
{arenim uniformama, zaustavili su ga, pretresli mu kola, i pod izgovorom da su
na{li optužujući materijal – masku (deo od presvlake za sedi{te), nož i
motorolu – poveli ga na ispitivanje u dvori{te bele kuće (pored benzinske
pumpe), koja pripada nekom bogatom Romu.
U dvori{tu je bilo oko 20 vojnika
OVK. Na terasi je video Radonju Petrovića i advokata Milivoja
\uričića. Radonjin sako je bio pocepan. Na obojici je primetio
tragove nasilja.
Iz ove kuće sve{tenik je
odveden u podrum susedne, neuseljene kuće, koja pripada nekom limaru. U
prizemlju se nalazi samoposluga ”Renesansa”. Sve{tenik je čuo kada je neko
od vojnika naredio: “Zavr{ite posao”. U podrumu je video pu{ku sa
prigu{ivačem. Na jednom zidu i na podu bili su vidljivi tragovi krvi i
udubine od metaka. Jedan od trojice vojnika koji su ga doveli u podrum, ne
stariji od 20 godina, naredio mu je da stane uza zid, prislonio mu je pu{ku na
glavu, govoreći: “Sada će{ da plati{ za sve koje si pobio”. U tom
trenutku u podrum je u{ao vojnik koga je sve{tenik prethodnog dana video na punktu.
Ovaj vojnik, u kompletnoj vojnoj uniformi, rekao je vojniku da skloni pu{ku i
pusti sve{tenika, jer je predsednik op{tina Pe} i komandant OVK, Etem Čeku
naredio da ”niko ne sme da ubije sve{tenika”. Odvezao je sve{teniku ruke, izveo
ga iz podruma, vratio mu oduzete stvari i ključeve od kola.
Izvor: FHP, izjava svedoka
R.D. (40), Crnogorca iz Peći, ulica Vojske Jugoslavije
b.b, elektroinženjera, [o{kić
Miodraga (44), Crnogorca iz Peći, ulica Vojske Jugoslavije, br. 71,
bio zaposlen u Kombinatu kože i obuće, i Krstić Maksima (45), Srbina, državljanina Rusije, koji je
do{ao da izvede svoju sestru iz grada, otela su nepoznata lica 19. juna 1999.
godine u Peći. R.D. je istog dana pu{ten, dok se ostalima gubi svaki trag.
Miodragov brat Vuksan, koji je
13. juna, napustio Peć i izbegao u Crnu Goru, rekao je FHP-u, da je
Miodrag živeo sam u kući u Peći, dok je u susednoj kući živela
njihova majka. Miodrag je 19. juna oko 9,00 časova oti{ao u grad sa
Maksimom i Maksimovim rođakom R.D.
Oko 11,00 časova njih
trojica krenula su od hotela "Metohia" u centru Peći,
automobilom marke jugo 55, pećke registracije, belim, ka Miodragovoj
kući. Kada su pre{li gvozdeni most, zaustavila ih je patrola OVK. Tražili
su im lične karte i kada su ih pogledali, pustili su ih da nastave put.
Nakon kraćeg vremena nai{li su na jo{ jednu patrolu OVK, koja ih je
zaustavila. Miodrag nije hteo da zaustavi automobil, ali je R.D. zgrabio volan
i skrenuo automobil sa puta da bi se zaustavili. Petorica ili {estorica
uniformisanih i naoružanih pripadnika OVK su ih izveli iz automobila. R.D. su
uveli u jedan automobil, a Miodraga i Maksima u drugi i odvezli ih nekuda.
R.D. sledećim rečima
opisuje ono {to se dalje dogodilo: “Odveli su nas u magacin firme Albanca iz
Peći Mućaja (Muqaj), koji se nalazi pored Kombinata kože i
obuće. Tu su bila dvojica stražara u zelenim uniformama, od kojih nas je
jedan ispitivao. Posle kratkog ispitivanja ubacili su nas u hladnjaču u
magacinu i počeli da tuku. U hladnjači smo ostali do večeri. Zatim
su nas izveli i ubacili u beli automobil marke audi, bez tablica. Prvo su
poku{ali da me uguraju u gepek, ali kako sam krupan, nisu uspeli da me tu
smeste, pa su me ubacili na zadnje sedi{te. Kada sam već bio u kolima,
čuo sam da dolaze druga kola i da u njih ubacuju Miodraga i Maksima. Tada
sam ih poslednji put video. Mene su potom odvezli u selo Českovo
(Qeskove), udaljeno 30 kilometara od Peći. Tu su me sproveli u obližnju
{umu, kod vojnika, koga su svi oslovljavali sa “komandante”. Sa njim su stajala
jo{ dvojica pripadnika OVK – jedan od njih, mlađi čovek iz obližnjeg
sela Nepolje (Nepolë), ne znam mu ime, ali ga znam iz viđenja. Komandant
me je dugo ispitivao, da li imam oružje, da li sam bio mobilisan, da li sam
nekoga ubio... Dugo smo se ubeđivali i na kraju mi je rekao: “Ajde da ti
oprostimo”. Vratili su me u kola i odvezli u Peć. U kolima su sa mnom sada
bila druga dvojica pripadnika OVK, jedan u crnoj, a drugi u zelenoj uniformi.
Ovog u zelenoj uniformi takođe znam iz viđenja, zove se Uljar (Ular)
i živi negde u dečanskom kraju. Svi su govorili srpski. Ostavili su me u
gradu i rekli da sam slobodan.”
Miodragov brat je izjavio FHP-u
da su, u noći 19/20. juna u 1,00 čas, trojica pripadnika OVK dovezla
Miodraga do njegove kuće. Dvojica su u{la sa njim u kuću, dok je
jedan stao na ulaz ispred kuće Miodragove majke, tako da ona nije mogla da
izađe i dođe do sina. Nisu palili svetla u kući, pa ih majka
nije videla. Samo je čula da su od Miodraga tražili oružje. Nekon sat
vremena oti{li su i ponovo poveli Miodraga sa sobom.
Sutradan ujutru, 20. juna,
pripadnici KFOR-a prebacili su preostale Srbe i Crnogorce iz Peći u
Patrijar{iju. Sa njima su Peć napustili Miodragova majka i R.D.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jovanovi} Rajka i njegovu suprugu Miru, Srbe, pripadnici OVK li{ili su slobode između 19. i 21.
juna 1999. godine, u Peći. [est dana kasnije su pu{teni. Nakon toga su
izbegli u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Tafa Naser (32), Roma iz sela Čungure (Qungarë), op{tina
Peć, sada raseljeno lice u Crnoj Gori, u junu 1999. godine, oteli su
pripadnici OVK i držali zatvorenog u prostorijama njihovog {taba nekoliko sati.
Naser je ispričao FHP-u da
su u njegovu kuću u selu Čungure upala petorica Albanaca. Batinali su
ga i tražili da im kaže gde se kriju Srbi iz sela, i gde je u selu sakriveno
oružje. Svedok je dalje o ovom incidentu rekao: “Vezali su me i odveli u {tab
OVK gde su me tukli nekoliko sati, sve dok nisam izgubio svest. Kada sam se
osvestio, rekli su mi da idem kući i da napustim selo i Kosovo, jer
inače, ako se vrate i zateknu me u selu, ubiće i mene i sve
članove moje porodice.”
T.N. je posle toga napustio
Kosovo. Saznao je da je tog dana i njegov kom{ija, Krasni}i Osman (Krasniqi
Osman) Rom, takođe bio zatvoren, batinan i kasnije oslobođen. I
Osmanu su pripadnici OVK zapretili da će ga ubiti ukoliko ne napusti
Kosovo.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Dedaj Red`ep (Dedaj
Rexhep) i njegov brat Ramu{ (Ramush), Romi iz Peći, krajem juna
1999. godine, bili su zatvoreni nekoliko sati u {tabu OVK.
Prema Red`epovim navodima, krajem
juna 1999. godine pripadnici OVK su primorali njega i njegovog brata da tovare
u kamion stvari ukradene iz napu{tenih srpskih kuća. Kada su posle toga
krenuli kući, na ulici su ih zaustavili drugi pripadnici OVK i odveli u
njihov {tab. Ispitivali su ih da li su ubijali i pljačkali Albance.
Batinali su ih i govorili im da imaju dokaze da su ubijali i krali. Posle
nekoliko sati su ih oslobodili.
Red`ep i njegov brat su sa
porodicama napustili Kosovo i izbegli za Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
V.[, Roma iz sela Le{ane, op{tina Peć, oteli su
pripadnici OVK, 3. jula 1999. godine, i držali u njihovom {tabu oko 24
časa.
Prema svedočenju njegove
supruge, u njihovu kuću su, 3. jula, upali pripadnici OVK i odveli njenog
supruga u svoj {tab. Sutradan, 4. jula, u poslepodnevnim časovima su ga
oslobodili.
Supruzi je ispričao da su
ga pripadnici OVK batinali i da je zbog toga izgubio svest. Seća se samo
da su ga kasnije vratili kući. Istog dana u njihovu kuću su ponovo
do{li pripadnici OVK, Brahim Uka i Hajrudin Mustafa i nasilno ih izbacili iz
kuće. Nakon toga izbegli su u Crnu Goru.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.2.2. Pobegli
D.Č. (63), Srbina, penzionera iz Peći, oteli su
pripadnici OVK, 19. juna 1999. godine. Istog dana on je uspeo da pobegne.
Prema njegovom svedočenju,
pripadnici OVK su 16. juna do{li u njegovu kuću i tražili da im preda
oružje. Dao im je pu{ku i pi{tolj, nakon čega su oni oti{li. Sutradan, 17.
juna, do{li su drugi pripadnici OVK i ponovo tražili da im preda oružje. On im
je tada rekao da je oružje već predao i da, ako hoće da provere, mogu
zajedno da odu do njihovog {taba, i potraže one momke koji su mu juče
uzeli oružje. Rekli su da mu veruju i napustili njegovu kuću.
Dva dana kasnije, 19. juna oko
17,00 časova, u D.Č-ovu kuću su ponovo do{la trojica pripadnika
OVK, koje je on poznavao. Prepoznao ih je kao kom{ije iz ulice Neka Kujtima i
jo{ dvojicu mladića, koji su prethodne dve godine bili na privremenom radu
u inostranstvu.
O incidentu D.Č. kaže:
“Bili su naoružani, imali su toki-vokije i stalno su izve{tavali gde se nalaze.
Rekli su da će sada nekoga dovesti i da će imati posla. Kujtim mi je
pokazao legitimaciju, sa nacrtanim zlatastim grbom “UČK”. Kada su poku{ali
da govore na albanskom, rekao sam da ih ne razumem, a oni su nastavili na
srpskom psujući me i pitajući za{to ne znam albanski jezik i znam li
gde živim. Počeli su sa pretresom, tražeći oružje. Ja jesam imao jo{
oružja, ali sam to sve zakopao u ba{ti. Potom su počeli da me tuku.
Kundakom su mi izbili zub. Kujtim je tra`io da zinem, pa mi je stavio cev od
pi{tolja u usta. Hteo je da puca, ali se predomislio. Rekao je da bi to bila
laka smrt, pa je onda izvadio jedan nož iz opasača, i rekao da me sada
vode i da će polako da me ubija. Dodao je da su malopre zaklali jednog
čoveka, tu na kraju ulice. Onda su mi tražili ključeve od mojih kola,
marke zastava 128, crvene boje, pećke registracije. Dao sam im
ključeve, ali sam ih upozorio da nemam benzina. Jedan je seo u kola i
upalio ih. Počeli su da viču na mene, i da me psuju za{to lažem da
nema benzina, kada su kola upalila. Iza{li smo u dvori{te i naredili su mi da
otvorim kapiju. Ja sam krenuo da otvaram kapiju, ali sam od batina izgubio
svest, zateturao se i pao. Oni su otvorili kapiju, udariv{i me kapijom u nogu.
Podigli su me sa zemlje i ubacili u kola. Jedan je tada primetio sat koji sam
imao na ruci i skinuo mi ga. Kada sam shvatio da me ubacuju u kola i vode,
počeo sam da se branim. Jednog sam udario. Nisam hteo da me vode, hteo sam
da ih isprovociram da me odmah ubiju, da me posle ne bi mučili. Oni su
samo nastavili da me jače tuku. Nismo daleko odmakli kada su kola stala.
Jedan od njih je rekao, na albanskom, da je nema benzina. Bilo mi je drago {to
su shvatili da ih nisam lagao. Dogovarali su se {ta da rade. Onda su u dvori{tu
Ilije Fatića videli parkiran njegov zeleni folksvagen. Jedan je ostao da
me čuva, dok su dvojica iza{la da izvuku benzin iz ovih kola. Nasuli su
oko 3 litra i nastavili smo dalje. U jednom dvori{tu su videli slupana kola.
Rekli su da u njima sigurno ima jo{ benzina. Opet su dvojica iza{la da izvuku
benzin, dok je jedan ostao da me čuva. Dok su ova dvojica podizala ona
slupana kola da bi izvukla benzin, kola su pala na njih i udarila ih. Pozvali
su ovog trećeg da im pomogne. On je otrčao do njih. Iskoristio sam
ovaj trenutak njihove nepažnje, i ispuzao na drugu stranu i krenuo da bežim
kroz dvori{ta okolnih spaljenih albanskih kuća. Nai{ao sam na neku
zapu{tenu živu ogradu, zavukao se u nju i tu ostao do duboko u noć. Tek
pred jutro, negde oko 3 sata, iza{ao sam. Ne znam {ta mi je tada bilo u glavi i
za{to sam to uradio, ali sam se prvo vratio do dvori{ta svoje kuće. Nasuo
sam hranu i vodu svinjama i zatim oti{ao. Krenuo sam ka Bijelom Polju. To je
bilo srpsko selo, udaljeno svega dva kilometra od Peći. Tamo sam stigao
ujutru 20. juna.”
D.Č. je u Belom Polju
proveo nekoliko dana, nakon čega je sa ostalim stanovnicima sela, u
pratnji KFOR-a, napustio Kosovo i izbegao u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
[.M. (67), Srbin, stolar iz Peći, ulica 1. maja br. 27,
otet je 19. juna 1999. godine. Uspeo je da pobegne uz pomoć jednog
pripadnika OVK.
Porodica [.M.-a je napustila
Peć 14. juna. On je odlučio da ostane u gradu. Navedenog dana, 19.
juna u 12,00 časova, krenuo je u prodavnicu da kupi hleb. Desetak minuta
po{to se vratio kući, do{la su dvojica pripadnika OVK. Razbili su ulazna
vrata i u{li u kuću. Bili su naoružani. Pitali su ga gde mu je sin, koji
je bio mobilisan tokom bombardovanja. Tražili su da im preda oružje. Jedan od
pripadnika OVK je bio [.M.-ov biv{i učenik. Kada ga je prepoznao,
prislonio mu je pi{tolj ispod brade i počeo da ga vređa. Kada je
drugi vojnik OVK krenuo da pretresa kuću i da traži oružje, mladić je
sklonio pi{tolj i rekao mu da beži. [.M. je istrčao iz kuće i oti{ao
do kuće jednog kom{ije koji je izbegao u Srbiju, i sakrio se u njegovu
{upu, gde je proveo sledeća dva dana. Nakon toga je uspeo da dođe do
kom{ijinog telefona i da pozove prijatelja Srbina koji se sa jo{ nekoliko Srba,
nalazio u kući u blizini Patrijar{ije. Sa njim se dogovorio kako da
dođe do njih, uspeo da dođe do ovih ljudi i da sa njima,
sledećeg dana, ode u Patrijar{iju, odakle su svi izbegli u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
3.
Zadržavanje
S.Z, njenog supruga, njihovo dvoje dece i prijatelje T.R.
i R.R, Srbe iz Peći, 17. juna
1999. godine, oko ponoći, li{ili su slobode pripadnici OVK koji su upali u
stan porodice S. Izveli su ih ispred zgrade, pretili da će ih streljati,
batinali T.R. i zatim ih, nakon kraćeg vremena, pustili.[28]
Izvor: FHP, izjava svedoka
PODUJEVO
(PODUJEVË)
1. Nestanci
Milačić Miroslav, Srbin iz sela Belovac
(Belovëc), op{tina Podujevo, nestao je nakon 14. juna 1999. godine na
području op{tine Podujevo.
Izvor: Državljani Albanije stižu u Pri{tinu, BLIC, 24. jun 1999; Centar za mir i toleranciju u Pri{tini,
BLIC, 5. jul 1999.
Hiti Marijan, nealbanske nacionalnosti, nestao u selu Rudare,
op{tina Podujevo nakon 14. juna 1999. godine.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 6. jul 1999.
Milačić Ljubi{a, Srbin iz Podujeva nestao je
posle 14. juna na putu Podujevo-Pri{tina.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 6. jul 1999.
Vojvodić
Neboj{a (41), Srbin iz Pri{tine,
ulica Ace Marovića br.1, nestao je 25. avgusta 1999. godine.
Prema izve{taju Centra za mir i toleranciju,
Neboj{a je 25. avgusta krenuo u Srbiju svojim automobilom marke zastava 101,
plave boje, pri{tinske registracije. Poslednji put je viđen kod mesta
Lužane (Lluzhane), op{tina Podujevo.
Izvor: Veb sajt Centra za mir i toleranciju u
Pri{tini
2. Otmice
Milovanović Smiljko (42), pripadnik rezervnog
sastava Vojske Jugoslavije, Srbin iz Blaca, op{tina Kru{evac, otet je 21. maja
1999. godine u selu Dobri Do, op{tina Podujevo.
Smiljkova supruga ispričala
je FHP-u da je Smiljko tog dana, oko 17,00 časova, sa jo{ dvojicom
rezervista, krenuo automobilom do prodavnice u selu Dobri Do da kupe piće.
Na kraju sela presrela ih je grupa pripadnika OVK. Smiljka su odveli, dok su
dvojica vojnika uspela da pobegnu. O događaju su potom obavestili komandanta,
koji je poslao grupu vojnika na mesto gde se dogodio incident. Nisu prona{li
tragove nasilja. Smiljkova dalja sudbina nije poznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.1. Ubijeni
Sarić Mirko (53), Srbin iz Podujeva, zaposlen u Javnom
preduzeću "Srbija{ume", nestao je 19. jula 1999. godine, na putu
između sela Tačevci (Taqevcë) i susednog sela Metohia (Metohi),
op{tina Podujevo, gde je krenuo da kupi naftu i cigarete. Nekoliko dana kasnije
njegovo telo je pronađeno u selu Krpimej (Kerpimeh) u op{tini Podujevo.
Izvor: Sahranjen Mirko Sarić, POLITIKA, 28. jul 1999.
Mladenović Zoran (30), Srbin iz Lipljana, nestao
je 25. novembra 1999. godine na putu od Lipljana ka Srbiji. Policija UNMIK-a je
prona{la njegovo telo maja 2000. godine.
Zoran je sa prijateljem
Č.D. (27), pomenutog dana, u 20,30 časova, svojim automobilom marke
reno 18, tamnoplave boje, krenuo u Bor, Srbija.
Č.D. je o incidentu FHP-u
rekao sledeće: “Oko 1,5 kilometar nakon skretanja za Podujevo, kod drugog
mosta, na putu nam se preprečio beli kombi. U trenutku kada je Zoran
poku{ao da ga zaobiđe, on nas je udario. Zadobio sam jači udarac u
glavu i noga mi je bila polomljena. Zoran je iza{ao iz kola, i počeo da
trči. U kombiju koji nas je udario sedela su dvojica mu{karaca u civilu.
Jedan mlađi nije izlazio iz kombija, dok je drugi, star oko 45 godina,
niži, iza{ao i izvukao me iz automobila. Uneo me je u automobil marke zastava
128 i odvezao u ambulantu u Podujevo. U automobilu me je samo pitao za{to je
vozač pobegao, na {ta sam mu odgovorio da ne znam. Ni{ta vi{e nismo
razgovarali, jer sam povremeno gubio svest. U ambulanti u Podujevu me je
pregledao lekar i rekao da moram da snimim nogu, ali da oni nemaju
rendgen-aparat. Potom je ovaj Albanac dovezao veliki beli džip i sa jo{ jednim
Albancem me odvezao u pri{tinsku bolnicu. Tu su mi lekari snimili nogu, stavili
gips, i pozvali policiju UNMIK-a, koja me je prevezla do Kosova Polja.”
Kad je saznala da Zoran nije
stigao u Bor, njegova majka je prijavila
slučaj KFOR-u. Sutradan je uz pratnju KFOR-a krenula putem kojim je on
i{ao da ga traži. Na putu između Pri{tine i Podujeva prona{la je njegov
automobil koji je bio zapaljen i malo ulubljen sa desne strane.
Dana 30. maja 2000. godine,
policija UNMIK-a je obavestila Zoranove roditelje da je njegovo telo pronađeno
u naselju Vranjevac i da se nalazi u pri{tinskoj bolnici, pod brojem 1784. Kada
su roditelji do{li u bolnicu da identifikuju telo, zaposleni nisu mogli da ga
pronađu. U policiji, roditelji su obave{teni da je nastala zabuna, da je
telo sahranjeno kao NN lice, i da će im za 2 – 3 dana omogućiti da
preuzmu telo. Nakon toga, 8. juna, policija UNMIK-a je obavestila roditelje da
je telo pronađeno i sahranjeno na muslimanskom groblju u Pri{tini.
Izvor: FHP, izjava svedoka
PRI[TINA
(PRISHTINË)
1. Nestanci
An|elkovi}
Zoran (27), Srbin iz sela Lebane (Lebanë), op{tina Pri{tina,
nestao je 28. marta 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Lazić Miodrag (40), iz Ni{a, rezervista Vojske
Jugoslavije, brigadni psiholog, mobilisan 8. aprila 1999. godine, i Milićević Milo{ (52),
rezervista Vojske Jugoslavije, nestali su 3. maja 1999. godine na putu od
Pri{tine prema Medveđi u Srbiji, u blizini sela Kačikol (Kaqekolë),
op{tina Pri{tina.
Prema podacima koje su porodice
prikupile, Milo{ je vozio plavi FAP kamion sa registarskim oznakama Prokuplja.
Miodrag je bio sa njim. Prema svedočenju vojnika iz te kolone koji su
stigli u Srbiju, Milo{ i Miodrag su poslednji put viđeni kada su kolonu
napali naoružani Albanci, u maskirnim uniformama srpske policije. U okr{aju je
poginuo Igić Tomislav.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ivezić Neboj{a (25) iz Prokuplja, Srbija,
rezervista Vojske Jugoslavije, i Lazić
Batica (26) iz sela Pejkovac, op{tina Prokuplje, takođe pripadnik
Vojske Jugoslavije, nestali su 18. maja 1999. godine na putu, 4 kilometra od
Pri{tine.
Neboj{a i Batica su tog dana, sa
jo{ 9 vojnika rezervista, krenuli da kupe hleb. Presreli su ih pripadnici OVK
između 17,00 i 18,00 časova. Vozač je usmrćen snajperom,
četiri vojnika su poginula u borbi, ~etiri su uspela da pobegnu, dok je
dalja sudbina Neboj{e i Batice nepoznata. Prema rečima strica nestalog
Ivezića, jo{ 40 vojnika rezervista iz Prokuplja vode se kao nestali.
Izvor: FHP, izjava svedoka
\orđević Slavko, Srbin iz Pri{tine, poslednji
put je viđen u naselju Sunčani breg (Bregu i Diellit) SU 2, lamela
40, posle 14. juna 1999. godine.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 5. jul 1999.
Lukić Slobodan, Srbin, iz Pri{tine, naselje Kupusi{te (Lakrishte), blok br.4, stan
br.16, nestao je posle 14. juna 1999. godine, u Pri{tini.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 6. jul 1999.
Maksić Radomir, Srbin iz Pri{tine, naselje Praskina vodenica, objekat B, lamela br. 3,
nestao je nakon 14. juna 1999. godine, u Pri{tini.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 6. jul 1999.
\ukić Branko (38), Crnogorac iz Pri{tine, naselje Sunčani
breg, poljoprivredni tehničar, bio zaposlen kao portir u Studentskom domu
Pri{tina, poslednji put je viđen 15. juna 1999. godine.
Prema izjavi njegove sestre
Milene, kom{ija Zoran je 15. juna 1999. godine zamolio Branka da, radi
preseljenja, svojim automobilom preveze neke stvari iz njegovog stana do
kamiona koji je bio parkiran u njihovom naselju, udaljen oko 600 metara od
zgrade u kojoj su živeli. Oko 17,00 časova prevezli su stvari i utovarili
ih u kamion, nakon čega su se, oko 18,00 časova, rastali.
Jedan od kom{ija video je, 15.
juna, oko 18,00 časova, Branka kako svojim automobilom marke
varburg-karavan, registarskih oznaka PR 168-57, prolazi
kroz raskrsnicu velikom brzinom.
Kretao se u pravcu sela Matičane (Matiqanë). Kako je kom{ija ispričao
Brankovoj rodbini, u automobilu su se pored Branka nalazila i dvojica mu{karaca
koja mu nisu bila poznata.
Brat Slavko je čekao Branka
do 20,00 časova, nakon čega je prijavio slučaj KFOR-u. Sutradan
je Slavko sa pripadnicima KFOR-a oti{ao u selo Matičane, ali nisu uspeli
da pronađu Branka.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Petrović Vera, Srpkinja iz Pri{tine, nestala je na putu od svog
stana u naselju Ulpijana ka pri{tinskoj bolnici, 15. juna 1999. godine oko
16,00 časova.
Izvor: Teroristi protiv mira, POLITIKA, 17. jun 1999.
Topić Zoran, Srbin iz Pri{tine, poslednji put je viđen 15.
juna 1999. godine, oko 16,00 časova, u pri{tinskom naselju Vranjevac.
Izvor: Apel rođaka otetih bez rezultata, POLITIKA, 1. jul 1999; Teroristi protiv mira, POLITIKA, 17. jun
1999.
Marulović Branko, Srbin iz Pri{tine, naselje Vranjevac, nestao je posle 15. juna 1999.
godine, u Pri{tini.
Izvor: Spisak ubijenih i otetih Srba - izve{taj episkopa Artemija za zasedanje
Svetog episkopalnog sinoda, DANAS,
10 -11. jul 1999.
Milić Milica i Milo{,
Srbi iz Pri{tine, naselje Vranjevac,
ulica Sitnička (Sitnice) 55, nestali su posle 15. juna 1999. godine.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini BLIC, 6. jul 1999.
Grković Jovo, Srbin iz sela Slivovo, op{tina Pri{tina, nestao
je nakon 15. juna 1999. godine na području Pri{tine.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Živić Nenad (15), Srbin iz Pri{tine, poslednji put je
viđen 16. juna 1999. godine, u Pri{tini.
Izvor: U Obiliću pronađena tela {estoro izbeglica, BLIC, 23. jun 1999.
\okić Vladimir (55) i Spasić Veljko (40), Srbi iz Pri{tine, naselje Sunčani
breg, zaposleni u Elektroprivredi Srbije, toplana "Obilić",
nestali su 18. juna 1999. godine.
Prema izjavi Veljkove
supruge Slobodanke, Veljko i Vladimir su poslednji put viđeni 18. juna
1999. godine, u poslepodnevnim časovima, kada su Veljkovim automobilom
marke zastava 101, registarskih oznaka PR 113-22, plave boje, krenuli sa posla
kući. Veljkova je istog dana slučaj prijavila KFOR-u.
Rodbina je naknadno
saznala da su Vladimir i Veljko, posle posla, svratili kod porodice \okić,
u naselju Kupusi{te, u ulici Bratstva i jedinstva broj 19. Nakon kraćeg
zadržavanja, oko 17,00 časova, Veljkovim automobilom krenuli su za Pri{tinu
i od tada im se gubi trag.
Neposredno posle
Veljkovog nestanka, 21. juna, u njihov stan je u{la grupa od pet ili {est
naoružanih albanskih civila i izbacila iz stana njegovu suprugu i decu. Pretili
su im da će ih ubiti ukoliko se ne isele s Kosova. U prvom trenutku sklonili
su se kod kom{ija i 22. juna izbegli u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Srdić Stefan (33), Srbin, izbeglica iz Hrvatske, sme{ten u
hotelu "Božur" u Pri{tini, nestao je 18. juna 1999. godine.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 6. jul 1999.
Radić Milo{, Srbin iz Pri{tine nestao je 18. juna 1999. godine
u Pri{tini.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Dimić Dragan, Srbin iz Pri{tine poslednji put je
viđen u centru grada pre 20. juna 1999. godine.
Izvor: Veb sajt Centra za mir i toleranciju u
Pri{tini
Biočanin Ljubisav (49), Srbin iz Pri{tine,
Sitnička ulica br. 43, bio zaposlen u stanici srpske policije u Pri{tini
kao civilno lice, laborant u kriminalističkoj laboratoriji, nestao je 22.
juna 1999. godine.
Prema izjavi njegove supruge
Zlate, Ljubisav i ona su od 15. juna 1999. godine privremeno boravili u hotelu
"Grand" u Pri{tini. Ljubisav je 22. juna krenuo sa posla ka hotelu u
15,15 časova, {to je potvrdio načelnik SUP-a Petrović. Od tada
mu se gubi svaki trag.
Njegova supruga je napustila
Kosovo 28. juna 1999. godine i izbegla u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stamenković Žarko
(39), Srbin iz sela Devet Jugovića (Nente Jugoviq), op{tina Pri{tina,
zaposlen kao vozač u pri{tinskoj po{ti, nestao je 22. juna 1999. godine.
Prema informacijama kojima
raspolaže FHP, Žarko je poslednji put viđen navedenog dana, u blizini sela
Miljevac (Milevcë), na putu od centra Pri{tine ka selu Devet Jugovića.
Vozio je automobil marke folksvagen-polo, tamnocrvene boje, registarskih oznaka
PR 40-27.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Sto{ić Neboj{a, profesor pri{tinskog
Univerziteta, Srbin, nestao je 22. juna 1999. godine u Pri{tini.
Izvor: Aktivnosti centra za mir, BLIC, 23. jun 1999.
Ta{ević \orđe, Srbin, lekar iz Pri{tine,
ulica Lole Ribara, nestao je 23. juna 1999. godine.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 6. jul 1999; Jo{
trideset Srba u Uro{evcu, BLIC,
25. jun 1999.
Mikić (ime
nepoznato), osamnaestogodi{nja devojka, Srpkinja, nestala je 24. juna 1999.
godine u Pri{tini.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 6. jul 1999.
Milančić Miro, Srbin iz Pri{tine, naselje Ulpijana, nestao je 25. juna 1999. godine.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 6. jul 1999.
Buljević Mile (55), izbeglica iz Hrvatske,
živeo u kolektivnom sme{taju u hotelu "Božur" u Pri{tini, nestao je
25. juna 1999. godine.
Izvor: Saop{tenje Centra za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 6. jul
1999.
Sekulić Gorica, njen suprug Milo{ i njihovo četvoro
maloletne dece, Srbi, nestali su u noći 25/ 26. juna 1999. godine, u
naselju Dardanija u Pri{tini.
Izvor: Orahovčani traže hitnu evakuaciju, BLIC, 26. jun 1999.
Arsić Milo{ (84), Srbin iz sela Matičane, op{tina
Pri{tina, poslednji put je viđen 26. juna 1999. godine na njivi u blizini
kuće.
Prema izjavi njegovog sina,
Milo{ je 26. juna prepodne, izveo kravu na livadu, udaljenu oko 100 metara od
njihove kuće. Te večeri, oko 18,00 časova, krava se sama vratila
kući. Prema navodima porodice, zamolili su pripadnike KFOR-a da im pomognu
da pretraže selo, ali su oni to odbili. Milo{eva dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Radić Milan (39), izbeglica iz Hrvatske, poslednji put je
viđen 26. juna 1999. godine u hotelu "Božur" u Pri{tini.
Izvor: Centar
za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 6. jul 1999; Spisak ubijenih i otetih Srba - izve{taj episkopa Artemija za zasedanje
Svetog episkopalnog sinoda, DANAS, 10.-11. jul 1999.
Mirić Mladen (50), Srbin, slikar, radio kao dizajner u Fabrici
nakita Trepča, živeo u stanu u dvori{tu crkve Bogorodice Ljevi{ke u
Prizrenu, nestao je 29. juna 1999. godine na putu između Pri{tine i
Gračanice.
Prema izjavi njegove supruge
Slavice, ona je sa njihovim sinom napustila Prizren 14. juna, a Mladen
sledećeg dana, 15. juna. Izbegli su u Srbiju. Sa suprugom se na{la 18.
juna u Beogradu. Mladen je hteo da se vrati u Prizren i uzme svoje slike,
grafike i druge umetničke radove, kao {to su nakit, narodne no{nje,
oslikana uskr{nja jaja, svoju jo{ neobjavljenu knjigu o crkvi Bogorodice
Ljevi{ke, zbirku antikviteta i slajdova umetničkih vrednosti na Kosovu.
Oti{ao je u Udruženje umetnika
Srbije u Beogradu da vidi da li mogu da mu pomognu da svoje radove prebaci u
Beograd. Odgovorili su mu da nemaju načina da to urade. Odlučio je da
se sam vrati na Kosovo.
U Pri{tinu je stigao 19. juna i
javio se supruzi. Boravio je u stanu u Pri{tini sa stricem i sestrom od strica.
Svakodnevno im je kupovao hranu, jer su se oni pla{ili da izlaze na ulicu.
Svake večeri telefonom se javljao supruzi.
Dana, 28. juna, oti{ao je u
Gračanicu gde se održavala crkvena proslava povodom pravoslavnog praznika
Vidovdana. Taj dan je proveo u Gračanici, a sutradan je oko 9,00
časova trebalo da, sa predstavnicima pravoslavne crkve u pratnji KFOR-a,
otputuje u Prizren i donese svoje stvari iz stana. U Gračanici je bilo
mnogo gostiju, kao i raseljenih lica iz drugih krajeva Kosova, te nije bilo
dovoljno mesta za prenoći{te. Mladen se, predveče, vratio u Pri{tinu.
Javio se supruzi i ispričao joj {ta planira. Njegovi stric i sestra kažu da
je 29. juna ujutru ponovo krenuo za Gračanicu. Tamo nije stigao. Od tada
mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Je{ić Marko, pripadnik Vojske Jugoslavije, poslednji put je
viđen u junu 1999. godine, u naselju Vranjevac u Pri{tini.
Izvor: OVK otima, KFOR oslobađa, BLIC, 20. jun 1999.
Kostić Momir (42), Srbin iz sela Matičane, op{tina
Pri{tina, bio zaposlen kao vozač u firmi "Žitopromet" u Kosovu
Polju, nestao je u junu 1999. godine.
Prema izjavi njegovog
kom{ije, Momir je 15. juna napustio Matičane sa većinom Srba iz ovog
sela i oti{ao u selo Dobrotin (Dobratin), op{tina Lipljan. Nekoliko dana
kasnije vratio se u selo Matičane da uzme neke stvari iz svoje kuće,
od kada mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stefanović Jelena, Srpkinja iz Pri{tine, naselje
Akta{ (Aktash) nestala je tokom juna 1999. godine u Pri{tini.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Rajković Mirjana, Slavoljub i Violeta,
Srbi iz Pri{tine, nestali su u drugoj polovini juna 1999. godine u Pri{tini.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 5. jul 1999.
Raičević Zoran, Srbin iz Pri{tine, poslednji
put je viđen krajem juna 1999. godine u naselju Vranjevac u Pri{tini.
Izvor: U selu Gotiva oteta porodica Jokić, BLIC, 19. jun 1999.
Stamenković Nenad, Srbin iz sela Devet
Jugovića kod Pri{tine, nestao je krajem juna 1999. godine, na
području Pri{tine.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Maksus \ulderan (46), Musliman poslednji put je viđen u
Pri{tini, neutvr|enog dana u drugoj polovini juna 1999. godine, pored zgrade
parlamenta Kosova.
Izvor: Izve{taj o položaju
Muslimana-Bo{njaka na Kosovu nakon dolaska KFOR-a, Helsin{ki odbor za
ljudska prava u Sandžaku, oktobar 1999.
Buha Mirko (51), Srbin iz Pri{tine, nestao je krajem juna 1999. godine.
Izvor: “News from Kosovo”, KOSOVO DAILY NEWS, 13. decembar 1999.
Čanović Jelena (71), Srpkinja, poslednji put
je viđena početkom jula 1999. godine, u Pri{tini, u Samačkom
hotelu, stan br. 55, u naselju Ulpijana u Pri{tini, gde je živela.
Neposredno pre nestanka, Jeleni
su nepoznata lica pretila da će je ubiti ukoliko ne napusti grad.
Izvor: Saop{tenje Centra za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 6 jul
1999.
Ilić Milorad, Srbin iz Pri{tine, naselje Dardanija, nestao je
početkom jula 1999. godine, u Pri{tini.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 6. jul 1999.
Tomić Časlav (57), Srbin iz Pri{tine,
vlasnik privatnog preduzeća "Tom-Kom", poslednji put je
viđen 10. jula 1999. godine, između 10,00 i 12,00 časova kada je
kamionom, sa stvarima, napu{tao Pri{tinu.
Izvor: PRAVOSLAVLJE PRESS, 11.
jul 1999.
Marković A. Zoran (38), Srbin iz Pri{tine, sa
stanom u Vidovdanskoj ulici, poslednji put je viđen 11. jula 1999. godine
oko 17,00 časova, u Pri{tini.
Izvor: Veb sajt Centra za mir i toleranciju u
Pri{tini
Rakočević Petar (30), Srbin, {ef
elektroradionice termoelektrane Kosovo-A, iz sela Devet Jugovića, kod
Pri{tine, nestao je 12. jula 1999. godine.
Prema informacijama kojima
raspolaže FHP, Petar je tog dana bio na poslu, da bi u jednom trenutku krenuo u
KFOR, u krugu elektrane, da podigne identifikacionu kartu. Od tada mu se gubi
svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Timotijević Vojislav, Srbin iz Novog Brda, nestao je
u prvoj polovini jula 1999. godine u Pri{tini.
Prema informacijama
Crkveno-narodnog odbora, Vojislav se u julu 1999. godine nalazio na
lečenju na grudnom odeljenju pri{tinske bolnice. Kada je njegova supruga
14. jula 1999. godine do{la u bolnicu da ga poseti, dobila je obave{tenje da je
Vojislav pobegao iz bolnice. Njegova dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Dimić Svetislav (54), Srbin iz Pri{tine,
Vidovdanska ulica, bio zaposlen u termoelektrani Obilić, nestao je 19.
jula 1999. godine.
Prema navodima njegove
prijateljice Vesne, Svetislav je živeo sam u stanu u zgradi prekoputa hotela
"Božur". Povremeno je izlazio da kupi hranu, a telefonom su
svakodnevno razgovarali. Govorio joj je da te{ko nabavlja hranu i da gladuje.
Početkom jula joj je rekao da se u stan pored njegovog uselio jedan
pripadnik OVK, da se upoznao sa njim i da mu je ovaj obećao da ga
neće dirati.
Posle toga, 16. jula,
Svetislav joj je ispričao da će uveče njegov kom{ija, pomenuti
pripadnik OVK, da dođe sa svojim {urakom kod njega u posetu. Sutradan, 17.
jula je poslednji put razgovarala sa njim. Rekao joj je da kom{ija nije mogao
da dođe, jer je oti{ao na neku proslavu OVK u Drenici.
Sutradan, 18. jula,
Svetislav se nije javljao. Kada ga je prijateljica zvala, njegov telefon je bio
zauzet. Jedan Svetislavov prijatelj je oti{ao do njegovog stana da vidi za{to
se ne javlja. U stanu nije bilo nikoga, na vratima su se videli tragovi
ispaljenih hitaca. Od tada se Svetislavu gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Mikić Svetomir (36), Srbin iz sela Su{ica
(Sushicë) kod Pri{tine, laborant na Odeljenju za patologiju u
Kliničko-bolničkom centru Pri{tina, predsednik opozicione
političke partije SPO u Gračanici, nestao je 21. jula 1999. godine.
Prema izjavi njegove sestre
Dragane, sa bratom je poslednji put razgovarala 21. jula u 7,45 časova.
Svetomir joj je tada ispričao da je njegov kom{ija Milo{, zaposlen kao
portir na Medicinskom fakultetu, koji se nalazi u sklopu KBC Pri{tina, sa kojim
je svaki dan i{ao zajedno na posao, tog dana oti{ao ranije i da će sada on
sam krenuti na posao.
Sledećeg dana, 22. jula,
oko 13,00 časova, Draganu je telefonom pozvao neki čovek koji se
predstavio kao Svetomirov kom{ija Dragan, i pitao da li je Svetomir kod nje.
Kada je odgovorila da nije, ovaj čovek je prekinuo vezu. Ne{to kasnije,
Draganu je pozvala Svetomirova verenica Valentina. Ispričala joj je da je
zvala Svetomira na posao, da joj se javila njegova koleginica doktorka Danica,
koja joj je uspaničeno rekla da ne zna ni da li je Svetomir živ i spustila
joj slu{alicu.
Nakon toga, Dragana je
pozvala Svetomirovog kom{iju Milo{a. On joj je potvrdio da je tog dana ranije
oti{ao na posao i da Svetomira tokom čitavog dana nije video. Milo{ je
čuo od drugih kom{ija iz zgrade da je Svetomir tog jutra oko 8,00
časova krenuo na posao noseći srpske novine u ruci.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jovanović Milorad (67), Srbin, poslednji put je
viđen 23. jula 1999. godine u Pri{tini, oko 11,00 časova.
Izvor: Spisak ubijenih i otetih Srba - izve{taj episkopa Artemija za zasedanje
Svetog episkopalnog sinoda, DANAS, 10.-11. jul 1999.
Adžić Tomislav -To{a (54), Srbin, zamenik direktora
"Jugobanke" u Pri{tini i Albanac Jeton
Ljilja (Jeton Lila) (46),
referent u "Jugobanci", nestali su 24. jula 1999. godine, u Pri{tini.
Prema svedočenju
Adžićevog rođaka Petra, i Jetonove supruge Violete, Tomislav je sa
porodicom napustio Pri{tinu oko 10. jula 1999. godine. Izbegli su u Crnu Goru.
Svom prijatelju Albancu Jeton Ljilji ostavio je ključeve od stana u naselju
Dardanija, u zgradi "Kičma", ulaz br.1. Jeton je sam čuvao
stan dvadesetak dana, a onda je doveo svog rođaka iz Kosovske Mitrovice,
Jeton Carabega, koji se sa suprugom, sinom i majkom uselio i nastavio da brine
o Adžićevom stanu. U međuvremenu, u zgradu gde se nalazio
Adžićev stan, uselili su se pripadnici OVK.
Dana 15. jula, OVK je iz
Adžićevog stana izbacila Jeton Carabega sa porodicom i uselila Nuhi
Ja{anica (Nuhi Jashanica), Albanca koji je
imao potvrdu da mu je 1990. godine Radnički savet radne organizacije
Belaćevac, dodelio taj stan. Jetonovom rođaku su rekli da mora da
napusti stan.
Jeton je To{i ispričao {ta
se dogodilo i ovaj se 22. jula vratio u Pri{tinu. Prijavio je slučaj
KFOR-u i podneo sudsku dokumentaciju o vlasni{tvu nad stanom. U KFOR-u su mu
rekli da sačeka da se formira sud, pa da pitanje stana re{i sudskim putem.
Uz saglasnost novog stanara, Tomislav je nameravao 24. jula da neke stvari iz
stana prebaci kod rođaka. Jeton mu je pomagao da prenese tepihe, slike,
garderobu i jo{ neke stvari. Rođak im je savetovao da se ne vraćaju
po preostale stvari da im se ne{to ne bi dogodilo. Posle 14,00 časova,
To{a i Jeton su ponovo krenuli po stvari. Vi{e se nisu vratili.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stević Slavi{a (37), Srbin iz sela Novi Badovac
(Badovëc i Rinj), op{tina Pri{tina, zaposlen u pri{tinskoj biblioteci,
član ULUS-a, poslednji put je viđen 1. avgusta 1999. godine.
Prema izjavi njegove majke,
Slavi{a je tog dana između 7,00 i 8,00 časova, po{ao prema
Gračanici. Sa sobom je imao novčanik, ličnu kartu i zdravstvenu
knjižicu. Vi{e se nije vratio.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Pilipović Rade, Srbin iz Pri{tine, nestao je 4. avgusta 1999. godine. Poslednji put je
viđen u centru Pri{tine kod spomenika "Bratstva i jedinstva" dok
je čekao kamion za prevoz name{taja u Srbiju.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, POLITIKA, 6. avgust 1999.
Perović Miroslav, Srbin, poslednji put je
viđen 10. avgusta 1999. godine u Lapljem Selu, op{tina Pri{tina.
Izvor: Kosovo and Metohia Events ŠDoga|aji na Kosovu i Metohiią, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne
vestią, 17. avgust 1999.
Stanković Trajko (55), Srbin iz sela Kolovica
(Kolovic) kod Pri{tine, nestao je 11. avgusta 1999. godine na području
Pri{tine.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Stevanović Dragan (41), hemijski tehničar iz
Kosova Polja, i Majstorović Ivan (18),
učenik III razreda gimnazije iz Pri{tine, Srbi, nestali su 19. avgusta
1999. godine na putu Pri{tina-Podujevo.
Prema saznanju njihovih
porodica, Dragan i Ivan, su pomenutog dana oko 10,00 časova krenuli
automobilom marke jugo, žute boje, registracije PR 852-16, iz Kosova Polja u
Leskovac. Poslednji ih je video njihov poznanik Ilija Banđur kod
nadvožnjaka pokraj kasarne "Kosovski junaci" u Pri{tini. Rekli su mu
da čekaju Vučinić Voju, predstavnika srpske vlasti na Kosovu,
koji je obavljao neki posao u Pri{tini, pa da zajedno nastave put.
Majka nestalog Ivana
ispričala je FHP-u da su živeli u naselju Dardanija, zgrada Kičma,
lamela br. 9, stan br. 1104, u Pri{tini, odakle su ih 3. jula proterali
naoružani Albanci. Posle toga, porodica Majstorović se preselila u Kosovo
Polje. Ivanova majka i brat izbegli su u Srbiju 15. jula. Ivan je krenuo 19.
avgusta u Leskovac, zajedno sa Draganom. Trebalo je da putuju sa predstavnicima
srpske vlasti iz Kosova Polja, Vučinić Vojom i Milovanovićem, u
pratnji KFOR-a.
Supruga nestalog Dragana je
dobila obave{tenje od KFOR-a i srpske policije, da na kontrolnom punktu
Merdare-Rudare, automobil registarskih oznaka PR 852-16 nije pro{ao.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Popović Predrag (41), Srbin iz sela Donja
Brnjica (Bernica e Poshtem), op{tina Pri{tina, zaposlen u zemljoradničkoj
zadruzi "Devet Jugovića", nestao je 21. avgusta 1999. godine.
Prema izjavi njegovog ujaka,
Predraga je poslednji video njegov kom{ija Momčilo oko 7,00 ~asova na putu
kojim je Predrag svakodnevno i{ao na posao. Momčilo se vraćao u selo.
Na putu se pozdravio s Predragom. Dok je i{ao prema selu, pored njega je, u
Predragovom pravcu, pro{ao autombil marke opel kadet. U nekom trenutku
Momčilo se okrenuo za sobom. Nije video Predraga. Pomislio je da su u
automobilu bili neki Predragovi poznanici i da su ga povezli do posla. Predrag
tog dana nije do{ao na posao i od tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stojković Dragan (50), Srbin iz Pri{tine,
Mostarska ulica br. 22, arhitekta, poslednji put je viđen u Pri{tini 28.
avgusta 1999. godine.
Njegova kom{inica izjavila je
FHP-u da je Dragan radio za KFOR na izradi plana grada i da je uvek sa sobom
nosio vidno istaknutu legitimaciju koju mu je KFOR izdao.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Petković Gradimir, Srbin iz Pri{tine, sportski
novinar lista na srpskom jeziku "Jedinstvo" nestao je 29. avgusta
1999. godine u Pri{tini.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Popović Milorad (43), Srbin iz Pri{tine,
naselje Sunčani breg, auto-prevoznik, poslednji put je viđen 31.
avgusta 1999. godine, kada je kamionom marke zastava 640, crvene boje sa
narandžastom ciradom i zavarenom poveznicom, krenuo iz Pri{tine, vozeći
drva, ka Novom brdu.
Prema izjavi njegovog poslodavca
Milorad je 31. avgusta, oko 6,00 časova, do{ao kod njega da uzme kamion i
odatle krenuo u selo Zebince (Zebnice), op{tina Novo brdo, da uzme drva koja
će odvesti i prodati u Lapljem selu, u blizini Pri{tine.
Vratio su u Pri{tinu oko 10,00
časova i ispričao poslodavcu da su ga na putu, na ulazu u
Gračanicu, zaustavila trojica Albanaca u civilu. Jednog od tih Albanaca
Milorad je poznavao jer je od njega ranije kupovao drva. Taj Albanac mu je
savetovao da plati "objavu za drva", neku vrstu poreza koju je uvela
OVK, koja iznosi 5 nemačkih maraka za kubni metar drva. Taj porez je
trebalo da plati u mahali Sutjeska u selu Mramor, op{tina Pri{tina.
Plaćanje ovog poreza bi mu, prema rečima tog Albanca, omogućilo
da ubuduće slobodno prevozi i prodaje drva. Njegov poslodavac savetovao mu
je da vi{e ne ide u Novo brdo po drva, niti da plaća taj porez. Milorad je
rekao da će ipak otići u Novo brdo po novu količinu drva, jer je
nekim ljudima u Lapljem selu obećao da će se odmah vratiti. On je
tada krenuo ka Novom brdu i od tada mu se gubi svaki trag. Porodica je dan
kasnije, 1. septembra, prijavila nestanak KFOR-u.
Izvor: FHP, izjava svedoka
\or|evi}
Dragan (49), Srbin iz sela Devet Jugovi}a, op{tina Pri{tina,
poslednji put je vi|en 1. septembra 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Nacić Gorica, Srpkinja, nestala je 2. septembra 1999. godine u
Pri{tini.
Izvor: Kosovo and Metohia Events ŠDoga|aji na Kosovu i Metohiią, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne
vestią, 7. septembar 1999.
Risti}
Vi{eslav (56), Srbin iz Pri{tine, poslednji put je vi|en 5. septembra 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Desani [aban (Destani Shaban) (60), Krueziu Adem (Kryeziu Adem) (47), Ka~i
Dervi{ (Kaçi Dervish) (44) i Zenuni Idriz (33), Romi, nestali su posle 7. septembra 1999. godine u
Pri{tini.
Izvor: Fire on convoy of Serbs ŠRafal na kolonu Srbaą, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne vestią, 14. septembar 1999.
Serdić Stevo, Srbin iz Pri{tine nestao je tokom leta 1999.
godine u Pri{tini.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Petrović Marija (52), Srpkinja iz Pri{tine,
naselje Akta{, nestala je tokom leta
1999. godine, u Pri{tini.
Izvor: Crkveno-narodni odbor, Kosovo
\orđević Vesna (42), Srpkinja iz Pri{tine,
zaposlena u obdani{tu “\urđevak” u Pri{tini, poslednji put se javila roditeljima 16.
decembra 1999. godine preko radio-amatera A.B. Njena dalja sudbina je
neizvesna.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
2. Otmice
Jovanović Krunoslav, Srbin iz Pri{tine, prema navodima Crkveno-narodnog odbora, poslednji put
je viđen 11. juna 1999. godine.
List Blic prenosi informaciju da
su ga tog dana neki ljudi odveli iz zgrade JKP "Batlava" u Pri{tini.
Njegova dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: Aktivnosti
Centra za mir, BLIC, 23. jun 1999.
Marković Branko (38), zaposlen kao vozač u
Radio Pri{tini, Dimitrijević
Milutin (66), njegov sin Dragan, Srbi iz Pri{tine i zet Rajičić Zoran (31), biv{i
pripadnik srpske policije iz Aleksandrovca, Srbija, poslednji put su
viđeni na raskrsnici u pri{tinskom naselju Vranjevac 12. juna 1999.
godine.
Prema izjavi njihove poznanice
Miroslave, datoj FHP-u, njih su navedenog dana, na raskrsnici zaustavili
pripadnici OVK i odveli u zgradu osnovne {kole “Zejhan Hajdit”, od kada im se
gubi svaki trag. Miroslava je to saznala od prijateljice koja je otmicu videla
sa prozora svog stana.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ma{ulović Miodrag (38), Srbin iz Pri{tine, naselje
Ulpijana D1, ulaz br. 8, stan br.5,
zaposlen kao {ef obezbeđenja u preduzeću Kosmet-Tehna,
pripadnik rezervnog sastava srpske policije od 1989. godine, otet je u naselju
Vranjevac u Pri{tini 12. juna 1999. godine.
Prema izjavi njegove
majke, Miodrag je 12. juna 1999. godine, u 17,00 časova, iz njihovog stana
krenuo automobilom marke folksvagen, crvene boje, registarskih oznaka PR
123-19, ka pri{tinskom naselju Vranjevac. Miodrag je planirao da sutradan
napusti Pri{tinu i izbegne u Srbiju, pa je i{ao kod svoje devojke, koja je stanovala
u Vranjevcu, da se sa njom dogovori oko puta. Nije se vratio kući.
Njegovoj majci to nije bilo čudno, jer je verovala da je ostao da
prenoći kod devojke. Sutradan ujutru do{ao je Miodragov brat, koji je bio
mobilisan u Vojsci Jugoslavije, i ispričao majci da je razgovarao sa
Miodragovom devojkom i da mu je ona rekla da Miodrag uop{te nije dolazio kod
nje, ali da su pripadnici OVK upadali u kuće u Vranjevcu i izbacivali Srbe
koji su tu živeli.
Sledećeg dana Miodragovoj
majci su se javili poznanici Srbi koji su navodno videli {ta se dogodilo sa
njim. Poznanica koja stanuje u blizini {kole “Zenel Hajdini” tvrdi da je videla
kada su pripadnici OVK zaustavili Miodragov automobil ispred njene kuće,
na raskrsnici. Pored Miodraga je sedeo neki njoj nepoznat mu{karac. Prema
njenim rečima pripadnici OVK su odmah ubili ovog nepoznatog čoveka,
Miodraga su izveli iz automobila i uveli u {kolu, a automobil su nekuda
odvezli.
Drugi poznanik Miodragove majke
tvrdio je da je lično video Miodragovo telo ispred pomenute {kole i tela
jo{ dvojice nepoznatih mu{karaca. Tela je u pri{tinsku bolnicu prebacio KFOR.
Miodragovu majku su pozvali da izvr{i identifikaciju. Među telima nije
bilo tela njenog sina. Miodragova majka i njegov brat napustili su Kosovo u
julu mesecu.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Izderić Slavi{a (25), Musliman iz Novog Pazara,
muzičar, član vojnog orkestra, stariji vodnik u Vojsci Jugoslavije,
živeo u Pri{tini u vojnom samačkom hotelu. Slavi{a je poslednji put
viđen 13. juna 1999. godine na putu između Pri{tine i naselja
Vranjevac, gde su njega i njegovog prijatelja K.R. napali pripadnici OVK. K.R.
je uspeo da pobegne, dok se Slavi{i od tada gubi svaki trag.
Prema izjavi Slavi{inog
oca Miroslava, 13. juna u 9,30 časova, K.R. je zamolio Slavi{u da mu
pomogne da preveze neke stvari iz naselja Vranjevac u centar Pri{tine. Slavi{a
je pozajmio od prijatelja Dejana Stankovića automobil marke opel-askona,
registarskih oznaka PR 203-21, i sa K.R-om krenuo prema Vranjevcu. K.R. je
kasnije ispričao Slavi{inoj porodici da su, na putu do Vranjevca, oko
10,00 časova, na njih počeli da pucaju iz automatskog oružja
pripadnici OVK, pri tom ih raniv{i. K.R. je uspeo da se izvuče iz
automobila i sakrije u obližnju privatnu kuću. Vlasnica ove kuće I. pomogla
je K.R. da se oporavi, {to je kasnije potvrdila i Slavi{inom ocu. Otac navodi
da je Slavi{a u trenutku napada nosio uniformu Vojske Jugoslavije i imao
službeni pi{tolj.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Milenković Momira (42), Srbina iz Pri{tine, ulica
Miladina Popovića br. 96, zaposlenog kao vozač u firmi
"Izolacija", oteli su pripadnici OVK 14. juna 1999. godine, uz
pomoć njegove kom{inice.
Prema izjavi koju je njegov brat
dao FHP-u, u njihovu porodičnu kuću su navedenog dana, 14. juna, oko
16,00 časova, u{li kom{inica Albanka Vranići Bela (Vraniçi Bella) i
dvojica naoružanih pripadnika OVK u crnim uniformama. Ovi pripadnici OVK nisu
bili poznati porodici Milenković. Bela im je rekla da su do{li da vide da
li u njihovoj kući ima ukradenih stvari iz albanskih kuća. Momir joj
je rekao da može slobodno da pretrese celu kuću i da ga ubije ukoliko
nađe bilo koju ukradenu stvar, ali da ukoliko ne pronađu ni{ta, ona
zaslužuje batine. Pripadnici OVK i kom{inica su pretresli kuću. Kada su
zaključili da nema ukradenih stvari koje su tražili, Bela je rekla Momiru
da je bio u pravu, nakon čega su iza{li iz kuće.
Desetak minuta kasnije, u 16,30
časova, Bela se vratila do ulaza kuće Milenkovića i rekla snaji
Divni, koja se u tom trenutku nalazila u dvori{tu, da pozove Momira. Ispred
kapije je bio parkiran luksuzni crni automobil bez registarskih oznaka. Oko
automobila su stajala četvorica pripadnika OVK, dvojica koja su bila u
kući Milenkovića i vr{ila pretres, i jo{ dvojica, svi u crnim
uniformama. Kada je Momir iza{ao iz kuće, ovi pripadnici OVK su ga
zgrabili, uvukli u njihov automobil i velikom brzinom odvezli u pravcu
pri{tinskog izleti{ta Grmlje. Bela je ostala i vratila se u svoju kuću.
Momiru se od tada gubi svaki trag.
Njegova porodica je sutradan
ujutru, 15. juna, prijavila slučaj KFOR-u, nakon čega su napustili
Pri{tinu i izbegli u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Visoka [abana (Visoka
Shaban) (50), i njegovog sina Samija
(18), Rome iz Pri{tine, prema navodima Centra za mir i toleranciju,
nepoznata lica su odvela 19. juna 1999. godine, iz kuće njihovog
prijatelja u Jablaničkoj ulici u Pri{tini. U kuću su u{li oko 23,00
časa, pretukli [abana i Samija Visoka i odveli ih sa sobom. Od tada im se
gubi svaki trag.
Izvor: Veb sajt Centra za mir i toleranciju u
Pri{tini
Kemalji Ismailj (Kemali
Ismail) (32), iz Pri{tine, Rom, ulica Ace Mrdakovića 55/a, otet je 20.
juna 1999. godine.
Prema navodima Centra za mir i
toleranciju, Ismailjija su nepoznata lica nasilno odvela iz njegove kuće
20. juna oko 15,00 časova.
Izvor: Veb sajt Centra za mir i toleranciju u
Pri{tini
Babić (ime
nepoznato), inženjer, Srbin, otet je 22. juna 1999. godine.
Centar za mir i toleranciju
navodi u svom saop{tenju, koje je preneo beogradski dnevni list Blic, da su
Babića nepoznata lica odvela iz njegovog stana u pri{tinskom naselju
Sunčani breg.
Izvor: Saop{tenje Centra za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 5. jul
1999.
Ivanović Mileta i njegova ćerka Jelena, Srbi, oteti su 22. juna 1999. godine u Pri{tini.
Prema navodima dnevnog lista
Blic, njih su nepoznata lica odvela iz stana u Pri{tini 22. juna u jutarnjim
časovima.
Izvor: Aktivnosti centra za mir, BLIC, 23. jun 1999.
Kovačević Neboj{a (17) Srbin iz Pri{tine, otet je
22. juna 1999. godine.
Beogradski dnevni list Blic,
prenosi izjavu Neboj{ine majke, datu Centru za mir i toleranciju u Pri{tini, da
je tog dana grupa Albanaca nasilno u{la u njihov stan, pretila im da se isele i
odvela maloletnog Neboj{u. Njegova dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: Aktivnosti centra za mir, BLIC, 23. jun 1999.
Jovanović Nikola Srbin iz sela Čarapić,
op{tina Ljubovija, Srbija, i Capakić
Cepo nepoznate nacionalnosti, takođe iz Ljubovije, oteti su 23. juna
1999. godine, iz hotela “Božur” u Pri{tini, koji je bio pretvoren u sme{taj za
izbeglice. Prema listu Blic, nepoznata lica su ih navedenog dana, uveče,
odvela iz hotela. Njihova dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: Petorica ubijenih u Pri{tini, BLIC, 25. jun 1999.
Mikić Leposava (55), njen suprug Milo{ (61), Crnogorci, penzioneri iz
Pri{tine, naselje Vranjevac, Sitnička ulica br. 55 i njihov rođak Tasev Tome (45), Makedonac, sa stanom
u naselju Ulpijana u Pri{tini, zaposlen kao ma{inovođa u Kosovu Polju, oteti su 23. juna 1999. godine.
Prema svedočenju sina
otetih Mikića, Milomira, i Tometove supruge Brankice, Tome je 23. juna u
13,00 časova krenuo ka kući porodice Mikić da im pomogne pri
preseljenju u Kosovo Polje. Tome je stigao u njihovu kuću oko 14,00
časova. Tu je sreo njihovu ćerku Ljiljanu i zeta Du{ana koji su
poneli neke stvari iz kuće i oti{li svojim automobilom, dok su Leposava i
Milo{ nameravali da se iz Pri{tine prebace Tometovim automobilom marke zastava
128 sivomaslinaste boje, registarskih oznaka PR 827-33.
Ispred ulazne kapije Tome je
sreo i kom{iju Albanca Hakifa Bregaja, sa kojim se pozdravio. Bregaja je kasnije
ispričao rodbini da su ubrzo nakon {to je sreo Tometa u njegovu kuću
u{li nepoznati Albanci i naredlili mu da ne izlazi iz kuće do 20,00
časova. Zatim su u{li u kuću porodice Mikić. Bregaja ne zna {ta
se nakon toga dogodilo. Dalja sudbina Tasev Tome, Mikić Leposave i Milo{a
je nepoznata.
Milomir Mikić i Tasev
Brankica su oti{li sutradan, 24. juna, do kuće Mikića. Kuća je
bila opljačkana i stvari ispreturane. Nestanak su prijavili KFOR-u i
Međunarodnoj policiji.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Marković Tomislav (64), zaposlen kao blagajnik u
Zemljoradničkoj zadruzi i R.J. (60),
Srbi iz sela Devet Jugovića, op{tina Pri{tina, oteti su 24. juna 2000.
godine na putu između Čaglavic (Cagllavicë) i sela Devet
Jugovića. R.J. je kasnije vezana ostavljena pored puta, dok se Tomislavu
gubi svaki trag.
Prema izjavi Tomislavove
ćerke Snežane, datoj FHP, on je bio u poseti rodbini u Prokuplju u Srbiji.
Navedenog dana, 24. juna 2000. godine, vraćao se svojim automobilom marke
zastava 101, plave boje, u selo. Sa Tomislavom je putovala i njegova kom{inica
R.J. Na administrativnoj granici sa Kosovom trebalo je da sačekaju KFOR
koji bi im obezbedio pratnju do sela. Tomislav i R.J. nisu stigli na granicu u
dogovoreno vreme, pa su pripadnici KFOR-a oti{li. Kada su stigli na Kosovo,
priključili su se koloni vozila ispred koje je i{ao d`ip KFOR-a. Kada je
kolona do{la do Podujeva, nepoznati albanski civili zaustavili su Tomislavov
automobil, izvukli njega i R.J. i odveli ih sa sobom. Otmičari su bili u
kombiju i putničkom vozilu, bez registarskih tablica. Jedan od
otmičara je odvezao Tomislavov automobil.
Kasnije, istog dana,
otmičari su ostavili R.J. vezanu pored puta, gde su je prona{li neki ljudi
koji su je odvezli u selo. Tomislavova porodica nije uspela da razgovara sa
R.J. koja se sada nalazi u selu Devet Jugovića.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Tomanović Andrija (63), Crnogorac, lekar, upravnik
hiru{ke klinike Kliničko-bolničkog centra Pri{tina, profesor
Medicinskog fakulteta Pri{tinskog univerziteta, otet je 24. juna 1999. godine
prilikom odlaska sa radnog mesta. Porodici se poslednji put javio oko 13,00
časova, rekav{i da polazi kući i da će ga prijatelj povesti
kolima.
Svedok, medicinska sestra, na
hirurgiji izjavila je FHP da je dr Tomanović krenuo pe{ke prema glavnoj kapiji
bolnice, gde su pripadnici KFOR-a vr{ili kontrolu ulaska u bolnički krug.
Drugi svedok, takođe
medicinska sestra na hirurgiji, srela je dr Tomanovića u krugu bolnice i
i{la je sa njim dok nije nai{ao njen suprug s kojim je oti{la kući. Prema
njenoj izjavi, datoj porodici, on je ostao da sačeka prijatelja koji je
trebalo da ga odveze do kuće.
Treci svedok izjavio je FHP da
je, 24. juna 1999. godine između 15,00 i 16,00 časova, kroz prozor
bolnice, videla dvojicu nepoznatih mu{karaca kako vode doktora Tomanovića.
Videla je da doktor vuče noge i da ga ovi ljudi drže sa strane. Svedok
kaže da je, videv{i doktora kako vuče noge, pomislila da mu nije dobro, te
je istrčala iz bolnice i sa ulaznih vrata mu se obratila: "Doktore Tomanoviću,
da li vam je dobro?" Doktor joj je odgovorio pitanjem: "Za{to misli{
da mi je dobro?" Nakon tih reči, NN mu{karci su naredili doktoru, na
srpskom jeziku, da sagne glavu. Na poziv koleginice iz bolnice vratila se u
zgradu i s prozora je videla da NN mu{karci uvode doktora u automobil bež boje,
marke reno. Koleginica koja je takođe gledala s prozora rekla joj je da
poznaje jednog od otmičara hirurga Ibi{a (Ibish), koji je ranije bio
zaposlen u ovoj bolnici.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Todorovski Aleksandar (29), Srbin iz Pri{tine, student
stomatolo{kog fakulteta, zaposlen kao zubni tehničar u zubnoj ambulanti
pri{tinske Hitne pomoći, sin načelnika Hitne pomoći u Pri{tini
primarijusa dr Milivoja Todorovskog, otet je 25. juna 1999. godine.
Prema izjavi njegove majke,
Aleksandar je bio dežuran u zubnoj ambulanti u noći 24/25. juna. Ujutru
25. juna između 8,00 i 9,00 časova Aleksandar je vozilom Hitne
pomoći, marke pežo, sa vozačem \ata Suljejmanom (Xhata Sulejman),
krenuo nekuda. Od tada mu se gubi svaki trag.
Aleksandrov otac se obratio i
vozaču i dr Beci Suljejmanu (Baci Sulejman), koji je 1991. godine izbegao
u Albaniju, a vratio se na Kosovo nakon dolaska KFOR-a. Vozač Hitne
pomoći \ata Suljejman odbio je da bilo {ta kaže Aleksandrovom ocu. Dr Beca
je rekao da ne zna ni{ta o otmici. Međutim, Aleksandrov otac veruje da dr
Beca zna ko je oteo njegovog sina, jer ga je pitao “{ta je Aleksandar, sa
beogradskom ličnom kartom, tražio na Kosovu”.
Izvor: FHP, izjava svedoka
[aranović Stanko (46), Srbin, radnik
"Beopetrola", otet je 27. juna 1999. godine u Pri{tini.
Prema izjavi njegovog prijatelja
Dragana, Stanko i on su 27. juna odlučili da prebace stvari iz njihovih
stanova u Pri{tini u obližnje selo Donja Konju{a (Konjushë e Ulët). Nakon {to
su spakovali stvari, oko 13,00 časova Dragan je odvezao stvari u Donju
Konju{u, dok je Stanko ostao u Draganovom stanu u ulici Karađorđa
Petrovića sa njegovim kom{ijom Albancem R.R. Kada se Dragan vratio, oko
19,00 časova, u stanu nije zatekao nikoga. Vrata nisu bila obijena, ali su
sve stvari bile ispreturane. Dragan je potom pozvao Stankovog brata, koji mu je
ispričao da mu je R.R. javio da su između 16,00 i 17,00 časova u
Draganov stan u{la četvorica nepoznatih Albanaca u civilu. Rekla su Stanku
da u roku od 15 minuta mora da napusti stan. Kada im je Stanko objasnio da stan
nije njegov i da čeka prijatelja, u{li su unutra i počeli da
preturaju. Kada su videli R.R, pretukli su ga i gurnuli niz stepenice u podrum
zgrade i tu ga ostavili. Stanka su poveli sa sobom i odvezli ga nekuda njihovim
automobilom. Dragan je pozvao telefonom R.R, ali mu je on rekao da se pla{i da
priča o tome {ta se dogodilo. Dragan je napustio stan oko 22,00 časa
istog dana. Ispred zgrade je video parkiran automobil marke opel kadet, sive
boje, bez tablice, u kome su sedela četiri mu{karca. Dragan je iza{ao iz
zgrade ne paleći svetlo u hodniku da ga ti ljudi ne bi primetili. Odmah je
prijavio slučaj KFOR-u.
Izvor: FHP, izjava svedoka
\osić Zoran (56),
Srbin, zaposlen u Slu`bi za platni promet, otet je 28. juna 1999. godine u
Pri{tini.[29]
Izvor: FHP, izjava svedoka
Barač \uro (35) i Prusac
Nenad (30), Srbi, oteti su 28. juna 1999. godine u Pri{tini.
Barač i Prusac su
izbegli iz Hrvatske 1995. godine. Živeli su u kolektivnom sme{taju u
Tehničkoj {koli u Pri{tini. Otac Barač \ure, u izjavi datoj FHP-u,
navodi da je grupa kosovskih Albanaca 28. juna upala u Tehničku {kolu i
isterala izbeglice. KFOR i UNHCR su ih, nakon toga, smestili u hotel
"Božur", takođe u Pri{tini, gde su ih Albanci ponovo maltretirali.
Barač i Prusač su se dogovorili s prevoznikom iz Kur{umlije da 28.
juna dođe u Pri{tinu i preveze ih u Srbiju. Oko 8,00 časova su iza{li
iz hotela da pronađu telefonsku govornicu i saznaju da li je prevoznik
krenuo za Pri{tinu. U međuvremenu, otac \ure Barača, koji je čekao
sina u hotelu, čuo je od nekih Albanaca da su njegovog sina i Nenada, u
8,30 časova, kod semafora na raskrsnici između muzeja i džamije,
zaustavili neki Albanci, ugurali u automobil i odvezli. Dalja sudbina ovih
izbeglica je nepoznata. Istog dana, 28. juna uveče, neki Albanci su u{li u
hotel kroz prozor i preostalim izbeglicama ukrali lične stvari i
humanitarnu pomoć.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Spasić Dragan i Bakić
Azra, Romi iz Pri{tine, naselje Lapska džamija (Xhamija e Llapit), Ibarska
ulica br. 10, oteti su tokom juna 1999. godine.
Prema svedočenju Draganove
ćerke, njenog oca i maćehu Azru odvela je grupa od oko 20 Albanaca
koji su nasilno u{li u njihovu kluću u Pri{tini u junu 1999. godine. Neki
od ovih Albanaca su nosili uniforme OVK. Među napadačima prepoznala
je Fajika, Albanca iz naselja Draga{ (Dragash) u Pri{tini. Devojka tvrdi da su
ih tukli, tražeći da im kažu ko je ubijao i pljačkao Albance u
Pri{tini. Ona je od batina izgubila svest. Probudila se u kući svog kom{ije.
On ju je tamo preneo kada su napadači napustili kuću Spasića,
odvodeći Dragana i Azru. Od tada se Spasić Draganu i Bakić Azri
gubi svaki trag. Nakon ovog događaja ćerka Spasić Dragana je
izbegla u Crnu Goru.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Čubanović \orđe (59), Srbin iz Pri{tine,
naselje Dardanija, Svetosavska ulica br. 34, zaposlen u preduzeću
"Elektrokosovo", poslednji put je viđen 1. jula 1999. godine.
Prema svedočenju
njegovog brata \orđe je imao radnu obavezu da iz zgrade Pokrajinskog
izvr{nog veća iznese dokumentaciju i preda predstavnicima biv{e srpske
vlasti. Nameravao je da napusti Pri{tinu kada zavr{i posao. Dana 1. jula,
\orđe se spremao da ode u Srbiju. Prijatelj Vasić Ljubi{a mu je
pomagao oko pakovanja stvari i uno{enja u automobil, koji je bio parkiran
ispred zgrade. U tom trenutku su ih napala trojica albanskih civila.
\orđev prijatelj je uspeo da pobegne i odmah se uputio u zgradu biv{eg
Pokrajinskog izvr{nog veća. Vratio se sa obezbeđenjem u trenutku kada
su otmičari ulazili u obližnju prodavnicu, spu{tajući na vrata
metalne roletne. \orđa nisu videli. Oti{li su u KFOR i prijavili {ta se
dogodilo. KFOR je blokirao ceo kvart, ali otmičare nisu na{li. Od tada se
\orđu gubi svaki trag. \orđeva porodica je posredno čula da su
njegove kom{ije Albanci videli otmičare kako vode \orđa i da su ih
molili da ga puste, ali da njihove molbe nisu vredele.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Fazljija Gafo (Fazlija
Gafo) (23) i Čelović Ismet
(52), Romi iz sela Preoce (Preoc), op{tina Pri{tina, poslednji put su
viđeni 3. jula 1999. godine, kada su se u dru{tvu Gafovog brata F.G. i
prijatelja Č.A. vraćali iz Pri{tine u Preoce. U blizini autobuske
stanice u naselju Ulpijana presrela ih je grupa albanskih mladića sa dva
automobila. Upla{ili su se i počeli da beže, a mladići iz automobila su
iza{li i počeli da trče za njima. F.G. i ^.A. su uspeli da pobegnu,
dok se Gafou i Ismetu od tada gubi svaki trag.
Braću Fazljija Gafa i F.G,
Čelović Ismeta i Č.A. angažovao je, 3. jula 1999. godine,
privatni preduzetnik Slavko Zdravković, da istovare stvari iz stana jedne
starije srpkinje iz Pri{tine, naselje Kičma (Kurriz), zelena zgrada, ulaz
br. 11, VII sprat. Prema svedočenju F.G. i Č.A., Zdravković je
3. jula u 9,40 časova do{ao svojim automobilom po njih četvoricu u
Preoce i odvezao ih u zgradu u Pri{tini iz koje je trebalo da iznesu stvari.
Kada su u{li u zgradu, lift se pokvario, tako da su bili prinuđeni da
stvari iznose pe{ke sa VII sprata. Na stepeni{tu ispred zgrade su se okupili
neki Albanci koji su počeli da ih vređaju i da im prete. Zdravković,
koji je bio u stanu i pakovao stvari, pozvao je KFOR. Desetak minuta kasnije
do{li su pripadnici KFOR-a i rasterali okupljene Albance. Nakon toga, nastavili
su da iznose stvari iz stana i utovaruju ih u kamion koji je bio parkiran
ispred zgrade. Pola sata kasnije, ponovo su se ispred zgrade okupili isti
Albanci i nastavili da ih vređaju i da im govore da su stvari koje iznose
iz stana njihove a da ih je ta Srpkinja ukrala od njih. Žena čije su
stvari istovarali pozvala je KFOR koji je jo{ jednom rasterao okupljene
Albance.
U 15,30 časova sve stvari
su bile utovarene u kamion. Zdravković im je tada rekao da neće
moći da ih preveze nazad u selo kao {to im je obećao kada su krenuli.
Uputili su se prema autobuskoj stanici koja se nalazi pored male pijace u
naselju Ulpijana. Na putu ka stanici primetili su da ih četvorica
mladića prate. Trojica su bili mlađa, oko 23-24 godine, dok je
četvrti bio ne{to stariji, oko 30 godina. Stariji mladić je bio
krupan, visok, proćelav. Trojica mladića su bili ne{to niži i
mr{aviji od starijeg mladića, dvojica su imala {atiranu, a treći
kovrdžavu kosu. Svedoci su ove mladiće ranije videli u grupi Albanaca koji
su se okupljali ispred zgrade dok su oni iznosili stvari. Kada su do{li do
Po{te 1, videli su da su se ovi mladići razdvojili i prestali da idu za
njima. Dvojica su skrenula kod male pijace levo, dok su druga dvojica oti{la na
suprotnu stranu.
Kada su se približili autobuskoj
stanici, ispred njih se zaustavio beli automobil marke zastava 101. U
automobilu su se nalazila četvorica mu{karaca. Jedan od njih je bio
mladić kovrdžave kose koji ih je prethodno pratio. Za njim je do{ao drugi
automobil marke lada, plave boje, u kome su bila ostala trojica mladića
koji su ih pratili. Tada su počeli da beže, F.G. i Č.A. su potrčali
prema maloj pijaci, dok su Fazljija Gafo i Čelović Ismet
potrčali niz Vidovdansku ulicu prema kružnom toku. Dvojica mladića su
iza{la iz bele zastave i počela da trče za F.G. i ^.A. Kada su do{la do restorana
"Kontra", okrenuli su se i zaključili da ih vi{e niko ne prati.
Krenuli su da potraže Gafoa i Ismeta, ali ni njih ni automobila koji su se
zaustavili pored njih vi{e nije bilo. Sreli su patrolu KFOR-a i poku{ali da im
prijave incident. Sa patrolom KFOR-a je bila jedna albanska devojka, prevodilac.
Objasnili su joj {ta se dogodilo. Ona je prvo odbila da prevede, a zatim ne{to
ipak ispričala pripadnicima KFOR-a. Svedoci veruju da ona nije prevela ono
{to su ispričali, jer su im pripadnici KFOR-a samo pružili papir sa brojem
telefona na koji mogu da im se obrate ukoliko im je potrebna pratnja. Ova
devojka im je jo{ rekla da mogu slobodno da idu i da ih niko neće dirati.
F.G. i ^.A. su tada oti{li u
Mikronaselje (Mikronasel) gde su seli na jednu klupu. Tu su im pri{le dve
devojke koje su čule kad su razgovarali o onome {to im se desilo. Rekle su
im da su Srpkinje i da mogu da ih odvedu kod jednog njihovog prijatelja koji
govori engleski jezik i koji će im pomoći da incident prijave KFOR-u.
Oni su to prihvatili i nakon {to su oti{li po tog mladića koji je govorio
engleski jezik, oti{li su zajedno kod KFOR-a da prijave incident. Pripadnici
KFOR-a su ih saslu{ali, ali su im rekli da ne smeju da napu{taju svoje pozorno
mesto i ostavili im adresu sedi{ta KFOR-a u Pri{tini i broj telefona na koji
mogu da prijave incident. Pla{ili su se da idu do zgrade Doma armije kod hotela
"Grand" gde je bilo sedi{te KFOR-a, pa su iz stana ovog mladića
poku{ali da ih pozovu telefonom, ali je taj broj bio stalno zauzet.
Kom{ija mladića u
čijem su stanu bili, Srbin, ponudio im je da ih odveze u selo. Za to su mu
platili 10 nemačkih maraka. U selo Preoce vratili su se u 20,30
časova. Nisu uspeli da saznaju {ta se dogodilo sa Fazljija Gafom i
Čelović Ismetom.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Marković D. Novica (40), Srbin iz Pri{tine, Gole{ka (Goleshit) ulica br. 7/6, zaposlen kao
ma{inski tehničar u Elektrodistribuciji Pri{tina, otet je 4. jula 1999.
godine iz putničkog autobusa na putu između Pri{tine i sela Devet
Jugovića.
Prema svedočenju Novi~inog
rođaka Zvonka, Novi~ina supruga je sa decom napustila Pri{tinu krajem juna
i izbegla u Srbiju, dok je Novica ostao da živi u Pri{tini. Povremeno je
posećivao oca koji je živeo u porodičnoj kući u selu Devet
Jugovića. Novi~ina rodbina je saznala od Albanaca iz Pri{tine da je on 4.
jula oko 12,00 časova, na autobuskoj stanici "Lapska džamija",
na izlazu iz Pri{tine, u{ao u putnički autobus privatnog auto-prevoznika i
krenuo ka selu Devet Jugovića.
Kada je autobus stigao
na stanicu u selu Devet Jugovića gde je Novica trebalo da izađe, neki
nepoznati Albanci su pri{li vozaču i naredili mu da ne zaustavlja
autobus.Vozač je nastavio da vozi, ne zaustavljajući se, do sela
Lužane, kada su mu ovi Albanci naredili da zaustavi autobus. Izveli su Novicu i
poveli ga nekud. Marković Novici se od tada gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jak{ić Svetislav (71), Srbin iz Pri{tine, ulica
Lenjinova br. 30/a, penzioner, otet je 5. jula 1999. godine na raskrsnici, na
putu od svog stana ka naselju Ulpijana. Njegova dalja sudbina je nepoznata.
Njegova ćerka Suzana živela
je sa porodicom u pri{tinskom naselju Ulpijana i napustila grad i izbegla u
Srbiju 5. jula 1999. godine. Prema izjavi koju je Suzana dala FHP-u, 4. jula,
dan pre njenog odlaska, u večernjim časovima, trojica nepoznatih
Albanaca poku{ali su da uđu u Svetislavov stan. U tom trenutku je pored
njegove zgrade prolazila patrola KFOR-a. Primetili su napadače i priveli
ih. Svetislav je nakon ovog incidenta oti{ao u Ulpijanu i prenoćio u
ćerkinom stanu.
Sutradan, 5. jula, nakon {to je
ispratio ćerku, Svetislav se vratio u svoj stan. Istog dana oko 17,00
časova krenuo je ponovo ka ćerkinom stanu gde je nameravao da
prenoći. Na izlazu iz zgrade fizički je nasrnuo na njega i počeo
da ga batina nekada{nji čuvar u firmi "Granit", Albanac, ali ga
je odbranio kom{ija iz zgrade, takođe Albanac. Nakon toga, Svetislav je
u{ao u svoj automobil marke zastava 101, registarskih oznaka PR 193-84, i
krenuo glavnim putem ka naselju Ulpijana. Kada se zaustavio na semaforu,
dvojica naoružanih Albanaca su mu pri{la, pucala u njegov automobil i naredila
mu da izađe. Tada im se pridružila veća grupa ljudi koji su im
pomogli da Svetislava izvuku iz kola i obore ga na zemlju. Uvukli su ga na
zadnje sedi{te automobila i odvezli.
U trenutku otmice, raskrsnicom
su prolazila dvojica Svetislavovih rođaka, Budo i Dragan, koji su videli
{ta se dogodilo, ali su se pla{ili da izađu iz svog automobila i da mu
pomognu. O tome su obavestili rodbinu i slučaj prijavili KFOR-u.
Poznanici iz Pri{tine
ispričali su rodbini da su Svetislavov automobil videli nedelju dana nakon
otmice u Vidovdanskoj ulici u Pri{tini ispred kafane "Tri {e{ira",
bez registarskih tablica i da je bio ulubljen sa desne strane kod branika.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Pavlović Nata{a, Srpkinja iz Pri{tine, ulica
Meto Bajraktari br. 19, oteta je 5. jula 1999. godine.
Prema navodima Centra za mir i
toleranciju, Nata{u su 5. jula oko 14,00 časova, iz njenog dvori{ta,
odveli jedna devojka i dvojica mladića koji su nosili uniforme ali bez
oznaka. Majka nestale Nata{e sumnja da je u otmici njene ćerke
učestvovala njihova kom{inica Albanka.
Izvor: Veb sajt Centra za mir i toleranciju u
Pri{tini
Gordić Milo{ (36), izbeglica
iz Mostara, BH, i Ostojić Veljko (24), medicinski
tehničar, izbeglica iz Dvora na Uni, BiH, Srbi, odvedeni su 12. jula 1999.
godine iz hotela “Božur”, soba br. 301, gde su bili sme{teni sa drugim
izbeglicama iz Bosne i Hrvatske.
Prema izve{taju beogradskog
lista Blic, pomenute izbeglice su otela petorica ili {estorica Albanaca koji su
nasilno u{li u njihovu sobu. Njihova dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: Oslobođen direktor Gradinga, BLIC (BETA), 15. jul 1999.
Ristić Bratislav (47), Srbin, bankarski službenik
u "Jugobanci" u Pri{tini, odveden je iz stana u Beogradskoj ulici br.
36 u naselju Dardanija, 12. jula 1999. godine.
Majka otetog Bratislava je
ispričala FHP da je od sinovljeve supruge saznala da su tog dana u 21,30
časova trojica naoružanih Albanaca do{la u njihov stan i Bratislava odveli
na ispitivanje u {tab OVK. U stanu su ostale supruga i ćerka. Rekli su im
da će pustiti Bratislava za15 minuta. Odvezli su ga njihovim kolima. Majci
je 15. jula nepoznata osoba do{la u stan i uručila papir na kome je pisalo
“Va{ sin je u zatvoru, u Kosovskoj Mitrovici, dobro je i neće mu se ni{ta desiti
ako platite. U nastavku je rukopisom Ristić Bratislava pisalo: "Traže
mi 10.000 DEM da me puste. Ako možete naći pare, sutra-prekosutra će
me pustiti ili ubiti”. Ispod teksta
se nalazio njegov potpis. Čovek koji je doneo poruku nije dobro govorio srpski
jezik. Pozajmili su novac od prijatelja da bi platili otkup. Taj čovek ih
je pozvao telefonom poslepodne istog dana, i dogovorili su se da mu predaju
polovinu novca odmah, a drugu polovinu kada oslobode Bratislava. Novac je
trebalo da mu predaju na dogovorenom mestu u 19,30 časova, ali se u
dogovoreno vreme niko nije pojavio. Ovaj čovek se vi{e nije javljao.
Supruga i ćerka su posle njegove otmice napustile Kosovo i iselile se u
Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ivanović Momčilo (33), Srbin iz Pri{tine,
zaposlen kao železnički tehničar u Železničkom preduzeću u
Kosovu Polju, nestao je 17. jula 1999. godine u Pri{tini.
Majka nestalog izjavila je FHP
da je njen sin iza{ao iz stana oko 10,00 časova i da se vi{e nije vratio.
Ne zna kuda je nameravao da ide. Istog dana, oko 12,00 časova, posetila su
je tri nepoznata albanska civila, koji su joj rekli da ih je poslao
Momčilo. Pretresli su njegovu sobu i ceo stan, nisu uzeli ni{ta, a na
pitanje gde joj se nalazi sin, odgovorili su: "nećete vi{e da ga
vidite". Prema majčinim
rečima, ovi Albanci razgovarali su sa njom na albanskom i srpskom jeziku.
Prilikom odlaska rekli su joj da zatvori vrata i nikoga ne pu{ta unutra. Nakon
ovog događaja, nekoliko dana za redom, na vrata su dolazili nepoznati
Albanci koji su joj govorili da joj je sin ubijen i da će i ona biti
ubijena ukoliko ne napusti stan. Detaljno su opisivali izgled njenog sina,
navike i način na koji je ubijen. Iza zaključanih vrata svojih
stanova, kom{ije Srbi su čuli pretnje Momčilovoj majci, ali se nisu
usudili da izađu.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Vasić Dragoljub, penzioner iz Pri{tine, Srbin,
odveden je u noći 17/18. jula 1999. godine iz svog stana u ulici Roberta
Gajdija 27. Rođak Miomir \ukić, koji je sledećeg jutra do{ao da
poseti Vasića, zatekao je prazan stan. Prema izgledu stana, Miomir veruje
da je Vasić spavao kada su otmičari u{li u stan.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ristić Milorada, Srbina, sina službenika biv{eg
Privremenog izvr{nog veća Kosova, Bore Ristića, prema navodima
dnevnog lista Politika oteli su pripadnici OVK 18. jula 1999. godine u
Vidovdanskoj ulici u Pri{tini.
Izvor: Novo
stradanje srpskog stanovni{tva, POLITIKA, 19. jul 1999.
Nikolić Dejan, Srbin iz Pri{tine, odveden je iz svog stana 26. jula 1999. godine oko 19,30
časova. U stan, u naselju Sunčani breg u Pri{tini, u{la je grupa
naoružanih Albanaca. Prema izve{taju lista Blic, istom prilikom silovali su
njegovu verenicu, a Nikolića su vezali i odveli sa sobom.
Izvor: Oteli supruga, ženu silovali, BLIC, 28. jul 1999.
Petković Neboj{a (40), Srbin, doktor
stomatologije, specijalista oralne hirurgije,
zaposlen u Hitnoj pomoći u Pri{tini, sa stanom u naselju Ulpijana, ulica
[arla Tranijea br. 15, stan br. 5, nestao je 30. jula 1999. godine.
Prema izjavi njegove
supruge Gospave, ona je napustila grad sredinom juna, odmah po povlačenju
srpskih snaga, dok je Neboj{a odlučio da ostane u Pri{tini i da dalje
obavlja svoj posao. Supruga je poslednji put razgovarala sa njim telefonom 25.
jula. Tom prilikom joj je rekao da su mu tog dana na poslu nepoznati Albanci u
uniformama pretili da će stradati ukoliko ne napusti Pri{tinu. Neboj{in
otac, koji je takođe ostao u Pri{tini, javio joj je 5. avgusta da je
Neboj{a nestao. Iza{ao je sa posla oko 17,00 časova.
Prema saznanjima
Neboj{inog oca, pripadnici OVK su presreli Neboj{u ispred zgrade "Devet
Jugovića" u takozvanom Mikronaselju, i odveli ga u nepoznatom pravcu.
Neboj{in otac je takođe saznao da su pripadnici OVK, pre toga u zgradi
Hitne pomoći, dva puta poku{ali da odvedu njegovog sina, ali su ih u tome
sprečili albanski lekari.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Milenković Svetomir (37), profesor iz Obilića,
Srbin, odveden je 3. avgusta 1999. godine oko 22,00 časa iz porodi~ne ku}e
u Dalmatinskoj ulici br.183 u Pri{tini. Tom prilikom njegov otac Momčilo
Milenković je ubijen.
Prema svedočenju
Svetomirove sestre Jorgovanke, 3. avgusta u 21,30 časova u njihovu
kuću su u{li pripadnici OVK. U kući su se tada nalazili Momčilo,
Svetomir, ona i njena ćerka Valentina stara 9 godina. U kuću su u{la
četvorica pripadnika OVK. Jedan, o~igledno nadre|en ostalima, bio je
smeđ, nizak, gojazan, na desnoj {aci je imao gips, na desnoj nadlaktici
tetovažu {iroku oko 10 cm, plave boje, slika brodića i albanske zastave,
star oko 30 godina, visok oko1,65 m. Drugi pripadnik OVK imao je tamnu kratku
kosu, podignutu želatinom ("kao jež"), visok oko 1,75-1,80, ne{to
mlađi, oko 25 godina, sa aknama po licu, imao je crne patike, crne
farmerke i sivu majcu sa nekom okruglastom slikom. Treći napadač je
bio visok, izrazito mr{av i mi{ićav, imao je duga~ku kosu pozadi
provučenu kroz crni kačket, crne farmerke, kai{ kafene boje, crnu
ko{ulju, bele "Nike" patike. Četvrti pripadnik OVK je bio
srednje visine, smeđ, imao je kraću kosu zače{ljanu na stranu,
crne farmerke, crnu majcu i bele "Nike" patike. Samo on je govorio i
albanski i srpski, dok su ostali napada~i govorili samo albanski jezik.
Jorogovanka sledećim rečima opisuje {ta su njoj i njenoj porodici
učinili ljudi koji su tada u{li u kuću:
“Tata je otključao
vrata. Do{li su do terase gde smo svi sedeli i počeli da nas guraju prema
kući. Tatu su zadržali u dnevnoj sobi, mene i Valentinu su uveli u moju
sobu. Nisam videla gde su odveli Svetu. Rekli su da traže oružje, ali i zlato i
novac. Sve su preturali, vi{e su tražili novac i zlato. U sobi sa mnom i
Valentinom bio je onaj sa duga~kom kosom. Počeo je da me tuče. Stavio
je metalni obruč preko pesnice i time me udarao po glavi. Zatim je izvadio
iz džepa neke tanke žice, obmotao mi oko vrata i počeo da me davi. Žice su
me sve vi{e sekle, krv mi se slivala niz vrat, a on mi je udarao glavu o
vitrinu i o zid, naizmenično. Nakratko sam izgubila svest. Posle sam
videla da ulaze u sobu i izlaze iz nje iznose}i sve vrednije stvari. Nastavili
su da me tuku, pitali su gde je novac i zlato. Rekla sam da ću im
reći kada prestanu da me biju. Oni su prestali i ja sam im dala kutiju sa
zlatnim nakitom i ne{to novca. Tada su iza{li iz sobe i Valentinu i mene
zaključali. Čula sam kako tuku tatu u dnevnoj sobi, on je jako vikao
od bola. Zagrlila sam Valentinu i počela da plačem. Nakon 15-20
minuta, udarci i jauci su prestali. Zatim sam čula njihove glasove u
dvori{tu i ~ula kako pale kola i odlaze. Sačekala sam jo{ 5 minuta da se
uverim da su oti{li. Onda sam izbacila čar{af kroz prozor i spustila se u
dvori{te. Kada sam videla da nema nikoga, pomogla sam Valentini da siđe,
pa smo zajedno iz dvori{ta u{le u dnevnu sobu. U dnevnoj sobi, na trosedu je
sedeo tata. Oko vrata mu je bio stegnut tanki heklani stolnjak. Kada nas je
video, ustao je i krenuo prema nama da nas zagrli. Pokazivao mi je rukom na
vrat, da mu skinem stonjak. Zagrlio me je i naslonio se na mene. Poku{avala sam
da odvežem stolnjak, ali je bio jako stegnut. Ispod stolnjaka je bila stegnuta
i žica, bio je sav isečen. Pored njega je bio neki deo od pu{ke, krvav.
Sveta je bio na vojnoj vežbi, ostala mu je pu{ka, mi smo je bacili, ali je taj
deo ostao. Tatu su tukli tim delom pu{ke, glava mu je bila razbijena. Kada sam
uspela da odvežem stonjak, na usta i nos je počela da mu teče krv.
Pao je na mene i umro. Bila sam potpuno mokra od krvi. Počela sam da
dozivam Svetu. Iza{la sam u dvori{te i videla da je u staroj kući upaljeno
svetlo. U{la sam unutra, sve je bilo ispreturano, ali Svete nigde nije bilo.
Oti{la sam kod kom{ija Srba Nikolajević
Žarka i Lole. Tražila sam pomoć od njih. Pozvali smo KFOR. Do{li su za 5
minuta. Sve sam im ispričala. Prevodilac je bila neka žena. Dali su mi lek
za smirenje. Odvela sam ih u na{u kuću. Izvr{ili su uviđaj. Pozvali
su lekara da pogleda tatu. On je brzo do{ao, pogledao ga i kada je iza{ao,
izjavio mi je sauče{će. Stavili su njegovo telo u neku kesu i odvezli
ga. Zamolila sam ih da, po{to ja ne mogu, njegovo telo sahrane u grobnici pored
moje majke koja je umrla pre tri godine. Objasnila sam im gde se nalazi i oni
su ga posle tamo sahranili. Valentina i ja smo ostale kod kom{ija. KFOR nas je
posećivao i donosio nam hranu. Nakon 10 dana su nas pozvali i odveli u
Peć da identifikujemo ~oveka koga su uhapsili veruju}i da je on bio jedan
od onih {to su nas napali. Bio je to onaj debeli, Valentina ga je odmah
prepoznala. Ne znam {ta je posle bilo sa njim, niko nam ni{ta nije rekao. Bratu
se od tada gubi svaki trag. Ni{ta ne znam o njemu.”
Jorgovanka je sa ćerkom,
krajem avgusta 1999. godine, napustila Kosovo i izbegla u Srbiju. Od posledica
batinanja Jorgovanka je izgubila vid.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Vasić Nada (95), Srpkinja, odvedena je iz svog stana, u
Lenjinovoj ulici u Pri{tini, 8. avgusta 1999. godine.
Unuka Sun~ica ju je
poslednji put videla 7. avgusta, između 10,00 i 12,00 časova, kada je
do{la da je obiđe. Nadina prijateljica, koja joj je svakog jutra donosila
hleb, 8. avgusta ujutru zatekla je u stanu nepoznate Albance kako menjaju bravu
na ulaznim vratima. Kada su je videli, poku{ali su da je uvuku u stan. Uspela
je da pobegne, oti{la je kod Sunčice, pa su zajedno slučaj prijavile
KFOR-u. Mladići koji su bili u stanu odmah su uhap{eni – tvrdili su da je
stan bio prazan kada su oni do{li. Sun~ica je ispričala da su sredinom
jula dva pripadnika OVK nasilno u{la u stan njene bake. Pretresli su stan,
tražili su novac i oružje. Pitali su je gde joj se nalazi sin, na {ta im je ona
odgovorila da nema sina već samo ćerku. Kada su odlazili, zapretili
su joj da će je zaklati ako ne napusti stan.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Živković Ilija (56), Srbin iz Pri{tine,
Vidovdanska ulica br.135, ulaz I, stan 15, naselje Ulpijana, zaposlen u
preduzeću "Jugoinspekt", otet je 14. avgusta 1999. godine na
putu između sela Rudare i Pri{tine.
Prema svedočenju njegove
ćerke, koja je napustila Pri{tinu i živi u Beogradu, Ilija je u Pri{tinu
krenuo iz Beograda, sa jednim Albancem takođe iz Beograda, radi zamene
stana. Putovali su automobilom Ilijinog prijatelja, registracije PR 107-906. Na
administrativnoj granici sa Kosovom, na kotrolnom punktu u selu Rudare, srpska
policija je registrovala da je njihov automobil pro{ao oko 5,00 časova i
oti{ao prema Podujevu.
Jedan Ilijin prijatelj je
izjavio FHP-u da je razgovarao sa Albancem koji je putovao sa Ilijom i da mu je
ovaj ispričao da su njih dvojica pre{la administrativnu granicu sa Kosovom
oko 6,00 časova. U selu Livadica, kod Podujeva, presreli su ih
uniformisani, naoružani pripadnici OVK sa maskama na licima. Izveli su Iliju iz
automobila, a Albancu naredili da nastavi put. Dalja sudbina Živković
Ilije nije poznata.
Automobil kojim su putovali
pronađen je u Podujevu. ]erka nestalog Ilije je deset dana kasnije saznala
da se Albanac, s kojim je putovao njen otac, nalazi u pri{tinskoj bolnici i da
su ga prilikom napada otmičari onesvestili, tako da se ne seća
događaja.
Ilijina ćerka veruje da se
incident dogodio na deonici puta između kafane "Bosanka" i
obližnje {ume. Neki albanski poznanici su joj rekli da su njenog oca oteli
pripadnici OVK iz sela Gornja i Donja Repa.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Nedeljković Zoran (46), Srbin, sa stanom u
Pri{tini, ulica Tomislava Sekulića br. 8, otet je 18. avgusta 1999.
godine, između 11,00 i 14,00 časova, na pijaci u blizini centra
"Boro i Ramiz".
Govorio je odlično albanski
jezik. Pomagao je kom{ijama Srbima koji su se pla{ili da izlaze iz stanova i
snabdevao ih hranom. Svedok, Zoranov kom{ija, ispričao je FHP-u da je 16.
avgusta Zorana zamolio da mu pomogne da iz stana iznese oružje i preda ga
Centru za mir i toleranciju. Dok su kroz zgradu nosili oružje u papirnim
kesama, nai{ao je kom{ija Albanac koji je video cevi pu{aka. Svedok veruje da
je to mogao biti razlog Zoranove otmice. Dva dana kasnije, 18. avgusta, Zoran
je oti{ao na pijacu da kupi kom{ijama paradajz i vi{e se nije vratio.
U vreme kada je Zoran
otet, njegova supruga je bila na poslu. Kada se vratila i shvatila da Zorana
nema, obavestila je KFOR. Od kom{ija Albanaca je saznala da su Zorana na ulici
napala četvorica uniformisanih pripadnika OVK, uvukla ga u automobil i
odvezla.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Simović Aleksandar (31), Srbin iz Pri{tine,
naselje Dardanija, ulica Patrijarha Danila br. 5, ulaz 13, stan br. 7,
prevodilac u "Media Action International", otet je 21. avgusta 1999.
godine u kafiću "Pikaso" u Pri{tini.
Aleksandar je živeo u
Pri{tini sa roditeljima i braćom. Jedan brat je napustio Pri{tinu 10. jula
1999. godine, drugi je izbegao u Srbiju jo{ tokom NATO intervencije, dok je
majka napustila grad krajem jula 1999. godine. U stanu su ostali samo Aleksandar
i njegov otac Stevan. Prema izjavi koju je Aleksandrov brat Slavi{a dao FHP-u,
Aleksandar je 21. avgusta iza{ao iz stana oko 9,00 časova i vi{e se nije
vratio. Porodica je kasnije saznala od Aleksandrovih prijatelja da je on tog
dana obi{ao dva kafića u Pri{tini. Prvo je oti{ao u kafić
"Kukri", a odatle u kafić "Pikaso". Bio je u dru{tvu
prijatelja Albanca, ali ime tog mladića nije poznato porodici. Vlasnik
kafića "Pikaso", Aleksandrov prijatelj Albanac Du{i Agron (Dushi
Agron), ispričao je porodici da je Aleksandar sedeo tog dana u kafiću
sa pomenutim Albancem i da su oko 12,00 časova u kafić u{la dvojica
uniformisanih i naoružanih pripadnika OVK, koji su odveli sa sobom Aleksandra i
njegovog prijatelja. Agron je ispričao porodici da ne poznaje Aleksandrovog
druga, ali da ga je nakon otmice video u gradu i da je od nekih prijatelja
saznao da su ga pripadnici OVK držali zatvorenog 24 časa, a zatim
oslobodili, dok su Aleksandra zadržali. Dalja sudbina Simović Aleksandra
je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jović Tihomir (47), Srbin, otet je
početkom septembra 1999. godine u Pri{tini. Tihomira su nepoznata lica
odvela iz pri{tinske bolnice nakon {to se zaposlenima u bolnici obratio za
pomoć na srpskom jeziku.
Izvor: Fire on convoy of Serbs ŠRafal na kolonu Srbaą, KOSOVO DAILY NEWS
ŠKosovske dnevne vestią, 14. septembar 1999.
[kripac Vera (70) Srpkinja iz Pri{tine, sa stanom u naselju
Dardanija SU 6/6, ulica Vladimira Stefanovića br. 43/1, oteta je 11.
septembra 1999. godine.
Prema izjavi njenog sina
Slobodana, koji je napustio Pri{tinu 12. juna 1999. godine i izbegao u Srbiju,
Vera je živela sama u Pri{tini. Slobodanova supruga je bila kod nje u poseti u
julu 1999. godine. Provela je nekoliko dana u Pri{tini i nakon toga se vratila
u Srbiju. U to vreme niko nije uznemiravao Veru.
Krajem avgusta 1999.
godine, nepoznati Albanci, civili, su u vi{e navrata dolazili u njen stan i
pretili joj da će je ubiti ukoliko ne napusti grad. Sin je tada zamolio
svog prijatelja, albanskog advokata Krasnići Bedria (Krasniqi Bedri) da
proda stan njegove majke, a nju prebaci u Srbiju. Od tada je Krasnići
skoro svakodnevno boravio u Verinom stanu. Dana, 11. septembra 1999. godine,
oko 22,00 časa, u stan su ponovo do{li ljudi koji su i ranije pretili
Veri. U stanu se nalazio i advokat Krasnići. Od kom{ije iz zgrade sin je
saznao da su ovi ljudi izveli iz stana Veru i Krasnićia. Kom{ija je
čuo kako se advokat raspravlja u hodniku sa otmičarima i zatim video
kako ih ubacuju odvojeno, u dva automobila, koji su bili parkirani ispred
zgrade i odvoze nekud.
Tri dana nakon otmice, Slobodan
je telefonom razgovarao sa Krasnićiem. Krasnići mu je ispričao
da su ga otmičari pretukli i odmah oslobodili, ali da ne zna gde su odveli
Veru.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.1. Ubijeni
Čelić Ivan (37), Srbin iz Pri{tine,
naselje Sunčani breg 2. zgrada br.22/22, inženjer, zaposlen u firmi
"Elektroprivreda Srbije", radio na ugljenokopu
"Belaćevac", nestao je 14. juna 1999. godine, u Pri{tini.
Prema navodima njegove
supruge Vesne, direktor "Elektroprivrede Srbije" Krnetić, pozvao
je Ivana, 14. juna oko 13,00 časova, da se sastanu i razgovaraju o daljoj
sudbini njihove firme. Sastanak je bio dogovoren za 14,00 časova, u hotelu
“Grand”. Supruga je poslednji put videla Ivana kada je krenuo da se sastane sa
Krnetićem. Ivan je oti{ao svojim automobilom marke golf, crnim,
registarskih oznaka PR 998-08. Rekao joj je da će u povratku kupiti hleb.
Po{to se Ivan nije
vratio kući, njegova supruga je
uveče pozvala direktora Krnetića i saznala da se on nije video sa
njenim mužem, jer su mu iskrsle neke obaveze. Od poznanika je čula da je
Ivan bio u hotelu "Grand", čekao direktora i da je, nakon {to on
nije do{ao u dogovoreno vreme, po{ao kući. Od tada mu se gubi svaki trag.
Ivanov brat je izjavio FHP-u da su
njegovi roditelji, nakon {to su saznali za sinovljev nestanak, oti{li do
Dubrovačke ulice gde je živeo portparol OVK Demaći Adem (Demaqi
Adem), verujući da je on povezan sa otmicom, jer je Ivan na putu do hotela
uvek prolazio kroz tu ulicu. Od njega nisu uspeli da dobiju nikakve informacije
o sinu.
Prijavili su nestanak KFOR-u,
Međunarodnom crvenom krstu, razgovarali su sa generalom Majklom Džeksonom
(Michael Jackson), brat je razdelio po celom gradu letak sa Ivanovom
fotografijom na engleskom jeziku.
Čelićeva supruga je
ostala u Pri{tini do 24. juna 1999. godine. Nije izlazila iz stana, kom{ije
Albanci su joj donosili hranu. Od njih je čula da su se pripadnici OVK
raspitivali ko joj donosi hranu. Iz straha, 24. juna, iselila se sa decom u
Srbiju.
Krajem septembra 2000. godine,
ICRC i OSCE, u saradnji sa policijom UNMIK-a, organizovali su u Gra~anici i
Zve~anu preliminarnu identifikaciju oko 250 tela na|enih na teritoriji Kosova u
poslednjih godinu dana. Identifikaciju su ~lanovi porodica vr{ili na osnovu
fotografija ode}e i li~nih predmeta. Ivanova supruga prepoznala je njegov
kai{.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Bojanić Milo, Crnogorac, nestao je u drugoj polovini juna 1999.
godine u Pri{tini. Njegovo telo je pronađeno početkom avgusta 1999.
godine u Pri{tini.
Izvor: Kosovo
and Metohia Events ŠDoga|aji na Kosovu i Metohiią, KOSOVO DAILY NEWS
ŠKosovske dnevne vestią, 17. avgust 1999.
Piljević Petrija (57), Srpkinja iz Pri{tine,
naselje Dardanija, ulaz br.2, stan br.37, i njen sused \osić Zoran (56),
Srbin, zaposlen u Slu`bi za platni promet, oteti su 28. juna 1999. godine, oko
16,00 časova.
Sin Petrije
Piljević Dragan tvrdi da su za otmicu odgovorne njene kom{inice Adeljina
(Adelina) i Ismailji Mona (Ismaili Mona) iz stana br.8 i \onbaljaj Ljuljeta
(Gjonobalaj Luleta) iz stana br.35 u istoj zgradi. KFOR-u su otmicu prijavile
supruga Zorana \osića i kom{inica Srpkinja S.J. Kom{inica S.J. je videla
tri pripadnika OVK i Adeljinu Ismailji ispred vrata Petrijinog stana. Zoranova
supruga je videla ukupno {est osoba kako ulaze u stan. Zoran \osić je
poku{ao da pruži pomoć Piljević Petriji, ali je i on tada odveden.
Sin otete Petrije misli da su njegova majka i Zoran prvo odvedeni u stan br.
25, odakle su se čuli jauci i pozivi u pomoć. Posle toga su
prebačeni u stan br. 8. odakle su oko 22,00 časa odvedeni u
nepoznatom pravcu. U razgovoru sa novinarima Gardijana (Guardian), Adeljina
Ismailji je izjavila da je po povratku iz Makedonije zatekla opljačkan
stan i u njemu fotografiju Petrijinog sina sa bebom. Pomenutom novinaru
kom{inica Hosnija Ja{ić svedočila je da je Piljević Petrija
pomagala u pljačkanju albanskih stanova i da je gitara njenog sina
pronađena u Petrijinom stanu. Drugi kom{ija Turčin ispričao je
novinaru da su albanske stanove pljačkali ljudi koje je doveo Petrijin
sin. Nasuprot ovim izjavama kom{ija datim Gardijanu, sin Petrije Piljević
tvrdi da njegova majka i on nisu pljačkali imovinu svojih kom{ija. [to se
njegove fotografije sa bebom tiče, on tvrdi da je tu fotografiju Adeline
uzela iz njegovog mantila kada je u{la u njihov stan. Dragan takođe tvrdi
da nisu tačne kom{ijske tvrdnje da su on i njegov brat bili pripadnici
srpske policije. Za brata kaže da je bio zaposlen u obezbeđenju zgrade
po{te i zgrade "Panorama".
Krajem septembra 2000. godine, ICRC i OSCE u saradnji sa
policijom UNMIK-a, organizovali su u Gra~anici i Zve~anu preliminarnu
identifikaciju oko 250 tela na|enih na teritoriji Kosova u poslednjih godinu
dana. Identifikaciju su ~lanovi porodica vr{ili na osnovu fotografija ode}e i
li~nih predmeta. Petrijin sin prepoznao je njenu ode}u. Do danas, o Zoranu
\osi}u nema nikakvih informacija.
Izvor: FHP, izjava svedoka
[abić Dimitrije (62) Srbin iz Pri{tine, naselje
Sunčani breg 2, zgrada Solidarnosti br. 41, ulaz br.1, stan br. 2,
zaposlen u Kliničko-bolničkom centru Pri{tina kao rendgenski
tehničar, nestao je 15. jula 1999. godine u Pri{tini.
Prema svedočenju supruge i
ćerke nestalog, one su Dimitrija poslednji put videle 15. jula u 6,30
časova kada je iza{ao iz stana i krenuo u grad.
Supruga se seća da su
Dimitrija njegove kolege Albanci upozoravali da je opasno da dolazi na posao,
jer su bolnicu zauzeli pripadnici OVK. Jednom prilikom je pripadnik OVK
fizički nasrnuo na Dimitrija, ali ga je kolega Albanac za{titio. Pripadnik
OVK je ostavio Dimitrija i pretukao njegovog kolegu.
Havoli Rudžija (Havolli
Ruxhaj), drugi kolega Albanac iz bolnice je prema svedočenju Dimitrijeve
supruge rekao Dimitriju 14. jula da ga je prijavio policiji OVK zbog krađe
automobila. Rudžija je za vreme NATO intervencije poverio svoj automobil
Dimitriju da ga sačuva, ali su taj automobil oduzeli pripadnici srpskih
snaga, za {ta je Rudžija smatrao Dimitrija odgovornim. Rekao mu je da mora u
roku od dva dana da vrati automobil, inače će ga uhapsiti policija
OVK. Nakon Dimitrijevog nestanaka, supruga i ćerka su uspele da
pronađu Rudžijev automobil 18. jula 1999. godine. Kada su vratile automobil,
tražile su od Rudžija da im pomogne da oslobode Dimitrija iz logora. On ih je
odveo do {taba OVK, koji se nalazio preko puta osnovne {kole "Hasan
Pri{tina", ("Hasan Prishtina") i rekao im da same odu u {tab i
da pitaju za Dimitrija, a da im on ni{ta vi{e ne može pomoći. Supruga i
ćerka nisu smele da uđu u {tab OVK, pa su slučaj prijavile
KFOR-u i Međunarodnom crvenom krstu.
Krajem septembra 2000. godine, ICRC i OSCE, u saradnji sa
policijom UNMIK-a, organizovali su u Gra~anici i Zve~anu preliminarnu identifikaciju
oko 250 tela na|enih na teritoriji Kosova u poslednjih godinu dana.
Identifikaciju su ~lanovi porodica vr{ili na osnovu fotografija ode}e i li~nih
predmeta. Supruga je prepoznala njegovu ode}u.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Popović Milovan (22), Srbin, otet je 28. jula 1999. godine u selu
Donja Brnjica kod Pri{tine. Njegovo telo pronađeno je 13. avgusta 1999.
godine na području Pri{tine.
Izvor: PRAVOSLAVLJE PRESS, 13.
avgust 1999; KFOR-u podvaljuju i
prevodioci Albanci, POLITIKA, 15. avgust 1999.
Budimir Rade (59), Srbin iz Pri{tine, I stambeni blok br. 10/11,
ekonomista, {ef predstavni{tva agencije "Putnik" u Pri{tini, nestao
je 2. avgusta 1999. godine, u Pri{tini.
Prema izjavi njegove supruge
Olivere, oni su nakon povlačenja srpskih snaga iz Pri{tine, sredinom juna
1999. godine, napustili svoj stan i preselili se u stan Radetove majke, koji se
takođe nalazi u Pri{tini u Kragujevačkoj ulici br.11. Olivera je
napustila Pri{tinu 29. juna i oti{la kod rodbine u Blace (Bllace), op{tina Suva
Reka, a Rade je ostao da živi u stanu svoje majke sa Oliverinim bratom.
Radetov brat Du{an, u
izjavi datoj FHP-u, navodi da je brata poslednji put video 1. avgusta, oko
10,00 časova, kada su zajedno oti{li da isprate strica i strinu koji su se
selili u Srbiju. Kada su stric i strina otputovali, Du{an i Rade su se rastali,
svako je oti{ao svojoj kući. Brat se seća da mu je Rade rekao da
sutradan (2. avgusta) treba da se sastane sa nekim mladićem koji radi za
OEBS, da bi pogledali stan u naselju Sunčani breg, koji je ovaj
mladić hteo da iznajmi. Radetov brat je razgovarao s ovim mladićem, i
on mu je potvrdio da je trebalo da se vidi sa Radetom 2. avgusta, ali da mu se
ovaj nije javio.
Oliverin brat je 30. juna oti{ao
u Blace da poseti sestru i jo{ neke rođake, gde je proveo vikend. U
nedelju 1. avgusta, u 23,30 časova, Rade je telefonom pozvao suprugu i
tada su poslednji put razgovarali. Oliverin brat se vratio u Pri{tinu u
ponedeljak 2. avgusta. U stan je stigao u 18,30 časova. Vrata stana su
bila zaključana. Rade nije bio u stanu, a vrata na svim ormarima u stanu
su bila otvorena. Kom{inica iz zgrade je rekla Oliverinom bratu da je nedavno
razgovarala sa Radetom, i da misli da je on oti{ao u Srbiju, na Kopaonik, sa
suprugom, {to su oni zaista i planirali.
Oliverin brat je sutradan, 3.
avgusta, pozvao sestru da proveri da li je Rade oti{ao ranije na Kopaonik. Ona
je pozvala "Putnik", ali njima nije bilo poznato da je Rade negde
otputovao. Oliverin brat je proveo jo{ jednu noć u stanu u Pri{tini i 4.
avgusta otputovao nekim poslom u Kosovo Polje.
Olivera je zamolila brata da se
5. avgusta vrati u Pri{tinu i uzme novac koji je ostao u stanu. U stanu je
zatekao četvoricu mladih Albanaca koji su mu objasnili da su vrata stana
bila otvorena, da su oni studenti i da su se tu uselili jer nisu imali gde da
žive. Rekli su da će napustiti stan ukoliko im on dokaže da je to zaista
njegov stan. Oliverin brat je tražio da mu pokažu stari cilindar brave koju su
promenili. U cilindru koji su ovi mladići doneli, stajao je Radetov
ključ. Oliverin brat im je rekao da će doneti dokumentaciju koja
dokazuju da je stan njegov, nakon čega su ovi mladići oti{li.
Dogovorili su se da će u 19,00 časova doći da vide
dokumentaciju. U stanu ni{ta vidljivo nije nedostajalo, ali nije bilo novca
koji je njegova sestra tražila. Oliverin brat je potom pozvao Radetovog brata
Du{ana, koji je prijavio slučaj KFOR-u. Oliverin brat, Radetov brat i
pripadnici KFOR-a, zajedno su čekali Albance. Oni su do{li u dogovoreno
vreme i pripadnici KFOR-a su ih priveli. Ispitivali su ih do ponoći kada
su ih oslobodili. Pripadnici KFOR-a su zatim, tragajući za Radetom, oti{li
u njegov stan u Pri{tini koji su on i Olivera napustili. U stanu su zatekli
njihovog kom{iju Albanca, kome su Rade i Olivera ostavili ključeve stana
kada su ga napustili. Kom{ija je čuvao stan do 15. jula kada je vratio
ključeve Radetu rekav{i da pripadnici OVK stalno dolaze u zgradu i da vi{e
ne sme da im čuva stan. Nakon nekoliko dana, stan je opljačkan, a
kom{ija se, nakon Radetovog nestanka, uselio u njihov stan.
Krajem septembra 2000. godine, ICRC i OSCE, u saradnji sa
policijom UNMIK-a, organizovali su u Gra~anici i Zve~anu preliminarnu
identifikaciju oko 250 tela na|enih na teritoriji Kosova u poslednjih godinu
dana. Identifikaciju su ~lanovi porodica vr{ili na osnovu fotografija ode}e i
li~nih predmeta. Olivera je prepoznala Radetovu ode}u.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stevi} Miodrag, Srbin, iz Lapljeg Sela, o{tina Pri{tina, otet je
24. avgusta 1999. godine. Sutradan su ga pretu~enog prona{li pripadnici KFOR-a
i prebacili u pri{tinsku bolnicu. Umro je od zadobijenih povreda nakon mesec
dana koje je proveo u komi.[30]
Izvor: FHP, izjava svedoka
Micić Branislav (24), Srbin iz Pri{tine. Prema
izve{taju Centra za mir i toleranciju, Branislav je nestao u noći 3/4.
septembra u Pri{tini. Njegovo telo je pronađeno 6. septembra 1999. godine
u naselju Ulpijana A6 u Pri{tini.
Izvor: Veb sajt Centra za mir i
toleranciju u Pri{tini
Cvijanović \orđe (57), Srbin, automehaničar
zaposlen u preduzeću "Ibar-Lepenac", nestao je 6. oktobra 1999.
godine oko 8,00 časova u Pri{tini. Major KFOR- a, izvesni [tajner, pozvao
je 25. oktobra 1999. godine Cvijanovi}evu suprugu i ćerku da dođu u
Pri{tinu. Sastali su se 2. novembra 1999. godine u Merdaru, na granici Srbije
sa Kosovom. Tom prilikom major [tajner je obavestio suprugu da su telo njenog
muža na{li 6. oktobra oko 17,00 časova, na putu od Pri{tine prema
Glogovcu. Ubijen je sa 5 hitaca iz vatrenog oružja. KFOR ga je sahranio na
pravoslavnom groblju u naselju Dragodan u Pri{tini, pod brojem 1161.
Prema izjavi Anke
Cvijanović, datoj FHP-u, početkom avgusta pripadnici specijalne
policije OVK su do{li u njihov stan i zatražili od \orđa da napusti stan u
roku od jednog dana. U to vreme, ona je već bila izbegla u Srbiju, dok je
\orđe ostao da obavi poslove oko zamene stana. Njega lično niko vi{e
nije uznemiravao, ali se Albanac s kojim je bio u pregovorima oko zamene stana
žalio da mu OVK preti zbog toga {to na legalan način uzima srpski stan.
Četvrtog oktobra 1999.
godine \orđe Cvijanović je s pomenutim Albancem potpisao ugovor o
zameni stana za Beograd. Preseljenje stvari je bilo zakazano za 6. oktobar u
8,00 časova, uz obezbeđenje KFOR-a. U 7,30 časova \orđe je
telefonom pozvao suprugu, rekao joj da KFOR jo{ nije stigao, ali da on ide da
sačeka autoprevoznika kod kružnog toka, u blizini biv{eg
Kliničko-bolničkog centra, s tim da će prethodno svratiti kod
njenih roditelja, koji stanuju u blizini mesta gde je trebalo da sačeka
autoprevoznika. Vozač kamiona se javio Anki oko 8,30 časova, rekav{i
joj da ga \orđe nije sačekao. Porodica je odmah prijavila nestanak
KFOR-u.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Perić Miodrag (59) Srbin iz Gračanice, Pri{tina, zaposlen kao nastavnik u srednjoj
ma{inskoj {koli, nestao je 20. oktobra 1999. godine. Poslednji put je
viđen kada je oko 20,00 časova, automobilom marke zastava 128
registracije PR 152-01, bež boje, iz gračaničke kafane "Kod
Jugeta" krenuo ka svojoj kući. Njegovo telo prona{la je policija
UNMIK-a 30. oktobra 1999. godine.
Prema izjavi njegove supruge
Angeline, Miodrag je 20. oktobra u 7,30 časova ujutru iza{ao iz kuće.
Oti{ao je na posao gde je primio platu i odlučio da pozove nekoliko svojih
prijatelja u gra~aničku kafanu "Kod Jugeta" da se počaste.
Ovi prijatelji su ispričali Angelini da su se u kafani zadržali do 20,00
časova uveče i da su svi bili pijani. Miodrag je u{ao u svoj
automobil i krenuo prema raskrsnici i od tada mu se gubi svaki trag.
Policija UNMIK-a je 30. oktobra
1999. godine obavestila suprugu da je Miodragovo telo pronađeno u ataru
obližnjeg albanskog sela Ajvalija, između trafo-stanice i brda Veternik,
na livadi udaljenoj oko 2 kilometra od puta. Imao je prostrelnu ranu na desnoj
strani glave. Telo je prebačeno u pri{tinsku bolnicu. Njegov prijatelj
Zoran je istog dana u pratnji KFOR-a krenuo da identifikuje telo. U bolnici
nisu mogli da ga pronađu, ali je na putu, u selu Ajvalija, pored kafane
"Oda" video Zoranov automobil. Policija UNMIK-a je pregledala
automobil. U njemu nisu bili vidljivi tragovi nasilja, samo su bile ukradene
presvlake sa sedi{ta i radio. Na sedi{tu automobila su pronađene vlasi
duga~ke crne kose koje nisu odgovarale Miodragovoj kosi. Zoran je ponovo oti{ao
u pri{tinsku bolnicu 5. novembra 1999. godine, kada je identifikovao Miodragovo
telo.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.2. Na slobodi
2.2.1.
Pu{teni
B.S. (21), Rom iz Velike Slatine, op{tina Kosovo Polje, li{en
je slobode 20. juna 1999. godine i proveo je deset dana u zatvoru OVK na
nepoznatoj lokaciji. Nakon toga je pu{ten.
Prema njegovom svedočenju,
on je pomenutog dana bio u Pri{tini gde je sa jo{ jednim Romom pomagao nekoj
Srpkinji da utovari stvari u kamion, zbog selidbe u Lipljan. Dok su utovarali
stvari, B.S. je primetio da ih sa prozora stana u istoj zgradi posmatra mladic
u uniformi OVK. Taj vojnik je si{ao i obratio se B.S. rečima: “Ti, mora{
da pođe{ sa mnom, vidim da si dobar radnik, samo da uzmem od tebe neke
informacije”. B.S. je odbio. Vojnik se udaljio i nakon izvesnog vremena vratio
se sa automatom. U istom trenutku pored njih su stala blindirana kola, 16
pripadnika OVK je opkolilio B.S. i primorali su ga da krene sa njima. Prema
svedokovim rečima, nakon jednočasovne vožnje zaustavili su se ispred
zgrade koja je bila označena brojem 25. Uveli su ga u stan broj 3. U tom
stanu je zadržan oko pet minuta. Pripadnik OVK, četrdesetih godina, pitao
ga je da li je nosio uniformu srpske vojske. B.S. je rekao da je kao civil
kopao rovove za srpsku vojsku. Nakon toga su ga izveli iz tog stana, stavili mu
vreću na glavu, uveli u automobil i ponovo poveli nekuda. Prema svedokovom
sećanju u kolima je bilo 7 pripadnika OVK. Vozili su se dugo.
"Kada su me izveli iz kola,
video sam da se nalazimo ispred neke zgrade, kao neka napu{tena kasarna Vojske
Jugoslavije. Sačekale su nas dve žene, stare oko 30 godina u uniformama
OVK. Uveli su me u neku sobu i počeli da me tuku. Bilo ih je desetoro.
Jedan me je udario pesnicom u leđa, drugi su me {utirali, udarali rukama.
Dan i noć su me tukli. Oni su se stalno smenjivali, a ja sam bio sam u
sobi. Uvek ih je bilo otprilike desetoro. Iz te sobe nisam izlazio. Ne
sećam se ni da li sam spavao, ni da li sam ne{to jeo. Devet dana je tako
pro{lo u svakodnevnim batinama. Desetog dana su u sobu uveli jednog Srbina,
starog oko 30 godina. Bio je krvav od batina, ruke i noge su mu bile vezane, a
preko usta je imao debelu traku selotejpa. Odveli su nas obojicu u podrum
zgrade. Tu se nalazila pekarska peć. Ovog čoveka vezanog ubacuju u
peć i dok on vri{ti uključuju je. Osam Albanaca i ja smo čekali
dok on izgori, tu pred nama. Dugo se čulo njegovo vri{tanje. Dva sata je
goreo. Mene su ponovo odveli gore, na sprat gde me je sačekala jedna žena
u uniformi OVK. Prepoznao sam je, zvala se Aferdita (Afërdita), iz Drenice. Sa
njom su bile jo{ dve žene. Svukle su me i stavile golog na neki pokretni
krevet, zalepile su mi na telo nekakve žice i prekrile me nekim staklenim
poklopcem. Onda su uključile struju. Od udara struje sam nekoliko puta
odskočio od kreveta, i posle toga sam izgubio svest. Kada sam se probudio,
Aferdita me je obukla i rekla mi: “Idemo kod KFOR-a.” Kolima su me odvezli do
njih."
Prema svedokovim rečima,
pre nego {to ga je ostavila ispred zgrade KFOR-a, Aferdita mu je zapretila da
će ga ubiti ako ga ponovo vidi i da mora da napusti Kosovo. KFOR-u je
ispričao {ta mu se dogodilo. Nakon davanja izjave vojnici su ga odvezli u
srpsko naselje u blizini Pri{tine, Čaglavicu. Svedok ne zna gde je predat
KFOR-u. Seća se samo, da je bilo oko 6,00 časova kada je doveden u
Čaglavicu.
B.K, Srbin iz Gračanice,
koji je angažovao B.S. i T.S. (21), Roma iz Gračanice, FHP-u je o otmici
rekao sledeće:
“Dana, 20. juna 1999.
godine u 7,00 časova imali smo zakazano iseljenje jedne Srpkinje za
Bujanovac. Dok smo utovarali stvari, jedan Albanac, koji je iza{ao iz susedne
vi{espratne zgrade, žute boje, koja se nalazi pored “Zeta-transa” i knjižare,
pri{ao je S.B. Povukao ga je u stranu da ne bismo čuli {ta pričaju.
Razgovarali su tiho, na albanskom jeziku, ali sam čuo kada ga je Albanac
pitao za ime oca i gde je tačno živeo. Ovaj Albanac ga je poznavao jo{ iz
Velike Slatine. Posle nekog vremena on je ponovo u{ao u istu zgradu. Kada smo
zavr{ili sa utovarom, u 9,30 časova, nameravali smo da svi zajedno
pođemo za Bujanovac. Tada je isti Albanac ponovo iza{ao iz zgrade, sa jo{
6 ili 7 Albanaca. Svi su nosili crna odela. Albanac koji je ranije pričao
sa S.B. naredio mu je da pođe sa njima da bi im odgovorio na neka pitanja.
Potom se obratio meni i rekao da su Romi u Velikoj Slatini izvr{ili mnoge
zločine nad Albancima i da mora da proveri da li je i S.B. bio u to
ume{an. Rekao sam mu da je S.B. moj radnik i da mi svi zajedno treba da
krenemo, jer sam ja odgovoran za njega. On je odgovorio da ćemo onda svi
zajedno krenuti sa njima. Ostali Albanci nisu ni{ta govorili. Potom je S.B.
iza{ao iz kamiona, a mi smo krenuli. Njih dvojica su ostala da stoje na ulici i
razgovaraju, tako da nisam mogao da vidim u kom pravcu je S.B. odveden. Kada
sam stigao u Gračanicu, odmah sam obavestio njegove roditelje o incidentu.
Sutradan sam oti{ao da prijavim incident KFOR-u. Posle nekoliko dana u moju
prodavnicu u Gračanici je do{ao otac S.B. i rekao da je on pu{ten i da je
dobro.”
Izvor: FHP, izjava svedoka
Z.P. (19), Rom iz Kosova Polja, li{en je slobode 21. juna
1999. godine u Pri{tini i pu{ten u večernjim časovima istog dana.
Do{ao je u Pri{tinu da
obiđe kuću svog rođaka koja je bila o{tećena. Ispred
kuće ga je zarobila grupa Albanaca. Automobilom marke opel astra odvezli
su ga na romsko groblje. Tu su ga batinali i pretili da će ga ubiti. Posle
toga su ga odveli u {tab OVK sme{ten u nekoj privatnoj kući. Tu su ga
držali oko sedam sati. Batinali su ga i zahtevali da identifikuje Srbe koji su
vr{ili zločine nad Albancima. Krajem dana su ga pustili i zapretili da
će ga ubiti ako ih prijavi KFOR -u.
Izvor: Roma from Kosovo Testify ŠSvedo~enja kosovskih Romaą, ERRC
ŠEvropski centar za prava Romaą, 2. avgust 1999.
[.K, Roma iz Pri{tine, Kolubarska ulica br.15, oteli su
pripadnici OVK u noći 20/21. juna 1999. godine. Pu{ten je istog dana nakon
{to je njegova porodica platila traženi otkup.
Prema svedočenju njegovog
ujaka, u njihovu kuću su u{la četvorica pripadnika OVK. Batinala su
[.K. i zatim ga odvela u {tab OVK. Zahtevali su od njegove porodice da plati
500 nemačkih maraka da bi ga oslobodili. Dali su im traženi novac, a
pripadnici OVK su istog dana pustili [.K. Me|utim, nakon toga su im zapalili
kuću i rekli da za 5 minuta napuste Pri{tinu. Napustil su grad i izbegli u
Crnu Goru.
Izvor: FHP, izjava svedoka
F.F. (23), Rom, li{en je slobode 21. juna 1999. godine u
Pri{tini i nakon nekoliko sati pu{ten.
Pripadnici OVK su ga zaustavili
na ulici, u blizini njegove kuće i silom odveli u svoju bazu u naselju
Dragodan. Tu je bio zlostavljan. Ispitivali su ga i zahtevali da identifikuje
počinioce zločina nad Albancima. Kasnije istog dana su ga oslobodili.
Izvor: Abuses against Serbs and Roma in the New Kosovo ŠZlostavljanje
Srba i Roma na novom Kosovuą, HRW, avgust 1999.
P.D, radnik iz Pri{tine, Srbin, star oko 60 godina, bio je od
22. do 26. juna 1999. godine u zatvoru OVK u selu Zlatare (Zllatare) kod
Pri{tine.
Prema svedočenju
njegovog rođaka, P.D. su nepoznati pripadnici OVK presreli ispred ulaza u
zgradu u kojoj je stanovao. Stavili su mu nekakvu krpu na glavu i ugurali ga u
svoj automobil. Odveli su ga u obližnje selo Zlatare gde su ga uveli u neku
zgradu. Zatvorili su ga u sobu sa jo{ četvoricom Srba, ali svedoku nije
poznat njihov identitet. Ležali su na starim vojničkim vrećama.
Pripadnici OVK su ih svakih 20 minuta odvodili na saslu{anja prilikom kojih su
ih batinali. Poslednjeg dana njegovog boravka u ovom zatvoru, među
pripadnicima OVK koji su ih ispitivali pojavio se i njegov prijatelj Albanac
koji mu je rekao da može da ga oslobodi, ali da ubuduće neće
moći da ga {titi i da mora odmah sa porodicom da napusti grad. P.D je
zatim pu{ten iz zatvora. Sutradan je sa porodicom napustio Pri{tinu i izbegao u
Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
R.J. (60), Srpkinja
iz sela Devet Jugovi}a, op{tina Pri{tina, oteta je 24. juna 1999. godine na
putu izme|u ^aglavice i sela Devet Jugovi}a. Kasnije istog dana ostavljena je
vezana pored puta.[31]
Izvor: FHP, izjava svedoka
Lj.D. (65), penzioner iz Pri{tine, Srbin, bio je u zatvoru OVK
u periodu od 28. juna do 16. jula 1999. godine.
Prema njegovoj izjavi, 28. juna
oko 12,00 časova i{ao je ulicom kada su ga zaustavila četvorica
Albanaca u civilnim odelima. Pitala su ga na srpskom jeziku da im pokaže put do
neke ulice. Kada je krenuo da im obja{njava, zgrabili su ga, uvukli u automobil
koji je bio parkiran u blizini, vezali mu oči i odveli u zgradu osnovne
{kole "Meto Barjaktari":
"Uveli su me u
neku sobu i počeli da tuku tvrdim predmetima po glavi. Tuklo me je vi{e
lica. Tražili su da priznam gde je oružje, navodno su na{li neko oružje u
zgradi gde ja živim. Posle batinanja su me odveli u samicu. Dole je bio beton.
Sutradan su me ponovo tukli. Zahtevali su da im kažem ko je pljačkao i
palio albanske kuće, ko je ubijao i gde se nalaze moji sinovi. Pretili su
da će mi ubiti suprugu. U početku su me jednom do dva puta dnevno
tukli, kasnije su zaboravili na mene. Ostao sam 18 dana u samici. Dobijao sam
neku praznu čorbu za jelo. Čuo sam kako dovode stalno nova lica, ~uo
batinanje, zapomaganje."
Svedok tvrdi da su ga
otmičari 16. jula izveli iz zgrade i predali KFOR-u, koji ga je prebacio u
Kosovo Polje. Nekoliko dana kasnije, sa jo{ 20 Srba, napustio je Kosovo. Do
granice sa Srbijom pratio ih je KFOR.
Izvor: FHP, izjava svedoka
B.A. (33) i M.R, Romi iz Pri{ine, oteti su u junu 1999.
godine i nakon nekoliko sati su pu{teni.
Prema svedočenju B.A,
dvojica nepoznatih Albanaca pri{la su im na ulici i silom ih odvela u privatnu
kuću u naselju Dragodan. U toj kući je bio jo{ jedan Albanac koji ih
je ispitivao: "Pitao nas je da li smo Cigani ili Albanci. Odgovorili smo
da smo Albanci, da nas ne bi ubili. Terali su nas da priznamo da smo Cigani.
Tukli su nas bejzbol palicama i {utirali. Nismo ni{ta priznali. Uzeli su nam
lične karte i rekli da po{to smo Albanci, sutra moramo da idemo sa njima
da ubijamo Srbe i Cigane. Pretili su nam da će nam poubijati porodice i
spaliti kuće ako bilo {ta kažemo KFOR-u. Posle toga su nas odvezli
kući." Sutradan su u 13,00 časova ovi Albanci do{li kod B.A. On
ih je video i pre njihovog ulaska u stan pobegao je kroz prozor. Nakon ovog
događaja sa porodicom je napustio Kosovo i izbegao u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Faik (prezime nepoznato),
Rom iz Pri{tine. Prema navodima nekih Srba koji su ga poznavali, Faika je u
junu 1999. godine nekoliko Albanki primoralo da krene sa njima u selo
Matičane, u okolini Pri{tine. Tu su ga navodno tukle i ispitivale.
Nekoliko dana kasnije su ga pustile.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stojanovi} Milo{ (51), Srbina iz Pri{tine, su, prema izve{taju
dnevnog lista Politika, nepoznata lica odvela 10. jula 1999. godine, oko 21,00
čas, iz njegove kuće u ulici Miladina Popovića broj 63. Milo{ je
pu{ten 13. jula 1999. godine.
Izvor: Albanski
ekstremisti oslobodili Milo{a Stojanovi}a, POLITIKA, 14. jul 1999.
Dabi`ljevi} Radun (65), vojni penzioner iz Pri{tine, i dvojica vozača (identitet nepoznat) kamiona
kru{evačke registracije oteti su 13. jula 1999. godine ispred Radunovog
stana u ulici Cara Du{ana dok su utovarivali stvari u kamion. Radun je pu{ten
16. jula, kamion sa stvarima je ostao zaplenjen, dok je sudbina dvojice vozača
nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Č.P. (63), profesor Građevinskog fakulteta u
Pri{tini i direktor građevinskog preduzeća "Grading", i
njegov rođak [.J. (57),
penzionisani vozač, Srbi, oteti su 14. jula 1999. godine i nakon 11 sati
ispitivanja pu{teni. Njih su pripadnici OVK li{ili slobode i držali zatvorene u
prostorijama {taba policije OVK u naselju Dragodan u Pri{tini.
Jedan od njih, u izjavi datoj
FHP-u, rekao je da je 14. jula 1999. godine oko 12,30 časova oti{ao u
prodavnicu, preko puta svoje kuće, da kupi cigarete:
“Dok sam uzimao cigarete, u{la su tri meni
nepoznata čoveka iz OVK garde. Jedan od njih je zatvorio vrata prodavnice
i naredio mi da uđem u magacin. Bili su u civilu. Jedan je bio obučen
u crno. Nisu vadili pi{tolje. Tu su me pretresli i poveli do moje kuće.”
Kada su u{li u svedokov stan,
nai{ao je njegov rođak. Pripadnici OVK su obojicu izveli iz stana,
prinudili da uđu u njihov automobil i odvezli ih u naselje Dragodan, u
privatnu kuću gde je bio sme{ten {tab policije OVK. Tu su ih ispitivali da
li znaju ko je odgovoran za paljenje kuća i druge vidove uni{tavanja
imovine kosovskih Albanaca. Svedok kaže:
“Odveli su nas u potkrovlje i naredili da sednemo
leđima okrenuti prema zidu, nasuprot prozora. Dvojica su nas non-stop čuvala.
Kada smo tražili da idemo u toalet, morali smo da držimo otvorena vrata. Nisu
nas vezali.”
Svedok tvrdi da su pripadnici
OVK bili korektni, da ih nisu zlostavljali i da su ih 11 sati kasnije pustili.
Vratili su im dokumenta koja su im oduzeli, ali im oduzeti novac nisu vratili.
Rekli su im da mogu sutra da dođu po novac. Odvezli su ih do kuće.
Posle otmice, obojica su izbegla u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Tanaskovi} Ljubi{a (53), Srbin, istoričar
umetnosti i slikar, zaposlen kao direktor Galerije moderne umetnosti u
Pri{tini, li{en je slobode 6. avgusta 1999. godine i nakon {to su ga pripadnici
OVK ispitali, kasnije istog dana je pu{ten na slobodu.
Prema njegovim navodima, pre
toga, 2. avgusta, u prodavnici, dok je kupovao sa suprugom, jedan albanski
civil je poku{ao silom da ga odvede u podrum prodavnice, ali je on uspeo da mu
se otme i pobegne na ulicu. U međuvremenu, njegova supruga je
istrčala na ulicu, pozvala patrolu KFOR-a, ali je napadač uspeo da
pobegne.
[estog avgusta, Ljubi{u
su li{ili slobode pripadnici OVK, u civilu. Trojica su ga zaustavila u Gole{koj
ulici, nakon {to se rastao sa predstavnicima Ministarstva kulture Republike
Srbije, direktorom Galerije moderne umetnosti u Beogradu i jednom ženom iz
Etnografskog muzeja u Beogradu. Pripadnici OVK su ga odveli u podrum kafane
“Beograd”, koja se nalazi na sredini Gole{ke ulice. U izjavi FHP-u, svedok
navodi kako je proteklo ispitivanje i {ta se dalje događalo:
“Naredili su mi da sednem. Jedan
je počeo da me ispituje, dok je drugi stajao sa “motorolom” u ruci i, kako
sam shvatio, razgovarao sa nekim o meni. Treći je stajao kod vrata. Ovaj
{to je razgovarao sa mnom je bio uljudan, dok mi je onaj sa “motorolom” stalno
pretio, govoreći da me treba likvidirati. Raspitivali su se da li znam
neke hirurge Srbe u Pri{tini. Pomenuo sam Tomanovića i Sekulića.
Raspitivali su se za druge. Pitao sam {ta se desilo sa Tomanovićem, ali mi
nisu odgovorili. Na moje pitanje {ta će im hirurg, jedan od njih mi je
odgovorio da nemaju kadrove i da je pre nekoliko dana jedan mladić koji je
bio ranjen u nogu, ostao bez noge po{to hirurg nije znao da izvede operaciju
kako treba. Naredili su mi da izvadim sve iz džepova i iz kese koju sam držao u
ruci. Zadržali su sve, moj adresar, očev ugovor o stanu i neke papire iz
moje kancelarije. Među tim papirima je bilo i pismo Helsin{kog odbora
Kosova, koje sam dobio kao potvrdu da sam za vreme rata jednom od članova
ovog odbora za{titio imovinu. Reč je o tome da sam na Računski
centar, u vlasni{tvu sina jednog od članova Helsin{kog odbora, stavio
tablu galerije, kako bi se sprečilo da na{a vojska i policija
opljačkaju kompjutere. Pitali su me o nekim Albancima, mojim prijateljima,
čija sam imena imao u imeniku. Mislim da im je to bilo čudno, jer su
se neki od njih visoko kotirali u hijerarhiji OVK. Stalno su mi govorili da
treba da napustim Pri{tinu. Posle dva sata ispitivanja dvojica su iza{la iz
podruma i rekla da će se brzo vratiti, dok je treći ostao sa mnom.
Kada su iza{li, on je uzeo 10 dolara koje sam ostavio na sto, kada su mi
naredili da ispraznim džepove. Rekao je da će mi dati priznanicu za to.
Kada su se druga dvojica vratila rekli su mu da vrati novac. Kada mi je novac
vraćen, rekli su mi da mogu da idem, ali da moram da se selim iz Pri{tine.
Ponudili su mi da zamenim stan sa nekim Albancima iz Merdara ili Bujanovca.
Pitao sam ih da mi vrate dokumenta i adresar. Obećali su da će mi
sutra vratiti. Dogovorili smo se da se nađemo sutra u podne, ispred iste
kafane".
Ljubi{a je sledećeg dana,
7. avgusta, do{ao u dogovoreno vreme. Ispred kafane ga je sačekao jedan od
pripadnika OVK. U vezi sa ličnim stvarima rekao mu je da jo{ proveravaju
dokumenta i adresar i da njihova služba to radi sporo. Dogovorili su se da se
sastanu sledećeg dana u 14,00 časova. Sutradan su do{la sva trojica
otmičara. Rekli su mu da su prona{li neke Albance iz Lebana i Merdara koji
hoće da menjaju stan za njegov stan u Pri{tini. Ljubi{a je odbio ovu
ponudu. Rekli su mu da će mu oduzete stvari doneti kasnije popodne. Ljubi{a
im je rekao da je popodne opasno kretati se po gradu i da je bolje da oni
dođu kod njega u stan. Oni su to prihvatili, ali nisu do{li. Ljubi{a je
18. avgusta, sa porodicom, napustio Pri{tinu i izbegao u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.2.2.
Pobegli
K.B. (27) iz sela Kojlovica, op{tina Pri{tina, zaposlen u
telegrafskoj službi kompanije "Telekom", njegov brat K.S. (31), radnik na ugljenokopu u
selu Dobri Do, i D.(ili P) S. (42), električar u SUP Pri{tina, Srbi, oteti su 14. juna
1999. godine, a nakon tri dana su pobegli.
Prema svedočenju K.B, 14.
juna su Srbi iz Kojlovice napu{tali selo, jer su im kom{ije Albanci, koji su se
vraćali iz izbegli{tva, pretili da će ih ubiti ukoliko ne odu.
Njegova porodica je krenula sa dva traktora. U prvom traktoru su bili K.B, njegova
majka i stric. Drugi traktor je vozio negov brat K.S. Na putu između
Kojlovice i Pri{tine zaustavila ih je grupa pripadnika OVK. Nisu imali
uniforme, samo su oko rukava nosili crvene trake sa natpisom
"UČK". Svedok je neke
od njih prepoznao, bili su stanovnici sela Nove Kojlovice, ali mu njihova imena
nisu poznata. Naredili su braći da pođu sa njima.
Svedok FHP-a K.B. kaže: “Kada su
nas sklonili sa puta, odmah su navalili da nas tuku. Udarali su nas lopatama,
pesnicama i {utirali nogama. Posle toga su nas odveli jo{ 500 metara prema
naselju Taslidže (Taslixhe). Po nas su do{la jedna kola. Bio je to stari tip
mercedesa 200, metalikplave boje. Iz kola su iza{li neki ljudi. Vezali su nam
ruke kanapom, a oči maramom. Mene su ugurali na zadnje sedi{te, sedeo sam
između dvojice. Brata su, iako je krupniji, naterali da uđe u gepek
kola. Zaustavili su se ispred neke kuće, izveli nas iz kola i uveli u
dvori{te jedne kuće u naselju Taslidže. Kuća se nalazila iznad
učiteljske {kole, sa leve strane, bila to je poslednja kuća na brdu.
Skinuli su nam povez sa očiju. Jedna devojka od možda 23 godine pokazala
je rukom da nas odvedu u podrum. Meni je rukom pre{la preko grla kao da je
htela da pokaže da ću biti zaklan. Brat je bio krvav od batina.”
U podrumu su zatekli jednog
zatvorenika, Srbina D.(ili P).S, koji je takođe bio vezan. Iz tog podruma
su ih pojedinačno, vezanih očiju, odvodili u neku drugu kuću gde
su ih ispitivali i batinali. Najče{će su tražili da im otkriju imena
ljudi iz njihovog mesta koji su učestvovali u zlo~inima protiv albanskog
stanovni{tva. Svedok dalje navodi:
“Kada su nas sve ispitali, premestili su nas u
drugu kuću. Naredili su nam da se skinemo do gaćica. Tako, gotovo
gole, vezali su nas svakog posebno, a zatim sve zajedno, u krug nekim debelim
kanapom. Sedeli smo leđima okrenuti jedan drugom. Bili smo prinuđeni
da satima sedimo pravo, da ne spu{tamo glavu i da se ne naslanjamo jedan na
drugog. Tu su nas najvi{e tukli. Udarali su nas pesnicama i {utirali nogama.
Kada bi se umorili, uzimali su plastično crevo ili metalnu cev od
usisivača i sa tim nas tukli. Nisu birali gde nas udaraju, po glavi, telu,
gde god su stigli. Psovali su nas, vređali i pljuvali. Jednog momenta sam
podivljao od batina i počeo da urlam. Vikao sam da dođe njihov
pretpostavljeni. Uleteli su unutra i stavili mi cev pi{tolja u usta. Mislio sam
da će me ubiti. Skinuli su mi povez sa očiju, pa sam video da je
jedan od njih Pajaziti ]amilj (Pajaziti Qamil) iz Nove Kojlovice (Kolovicë e
Re). Dobro ga poznajem iz sela, {ezdeseto je godi{te. On me je najvi{e tukao.
Sa njim je bio jedan momak od najvi{e 19 godina koji nas je branio. Možda bi me
i ubio da nije bilo ovog mladića. Čamil me je pitao ko je zapalio
njegovu kuću. Kažem mu da ne znam. Pitao sam ga gde je on bio za to vreme.
Kaže da je bio u izbegli{tvu. Pitao sam ga da li ga je neko zaustavljao i
maltretirao kad je odlazio – odgovorio je da nije. Pitao sam ga za{to onda nama
ovo radi, na {ta je on odgovorio, nastavljajući da me udara, da je do{lo
njegovo vreme. Oko 03,00 časa su nas polili hladnom vodom i tako ostavili.
Jedan od njih je kasnije u{ao i prebacio ćebe preko nas. Mislim da je to
bio onaj mladić.”
Trojica zatvorenika su sutradan, 15. juna, prona{la na zemlji komad
stakla razbijenih naočara kojim su
presekli kanape kojima su bili vezani. Iskoristili su trenutak kada je pored
kuće prolazio kamion KFOR-a da pobegnu.
“Vrata nisu bila zaključana, valjda su bili
sigurni da su nas tako čvrsto vezali da ne možemo da se oslobodimo. Na
ulici, na 500 metara od kuće, patrolirao je vojnik KFOR-a. Rekao sam bratu
da istrči iz kuće i uputi se ka vojniku. Za njim je istrčao
električar, pa na kraju ja.”
Dok su razgovarali sa vojnicima KFOR-a, oko njih su
se okupili me{tani Albanci koji su ih vređali i pretili im. Vojnici KFOR-a
su ih odvezli u svoju komandu gde su dali izjavu o otmici. Prevodilac je bio
Albanac koji je odbio da prevodi sve {to su oni govorili i rekao im: “Ovo je
rat, to se desilo i nama. Neću to da prevedem.”
Braća K.B. i K.S. su 17.
juna izbegli u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
S.M. (47), Srbin iz Pri{tine, zaposlen kao finansijski direktor
Javnog preduzeća "Komunalac". Prema njegovom svedočenju,
19. juna 1999. godine pripadnici OVK su ga odveli dok je izlazio iz zgrade svog
preduzeća. Nakon nekog vremena uspeo je da pobegne:
“Video sam kada su sedmorica nepoznatih ljudi u{la
u zgradu. Četvorica su se popela na međusprat. Pozvao me je neko od
zaposlenih radnika Albanaca da izađem da me ne{to pita. Kada sam krenuo ka
izlazu, ova četvorica su ostala iza mene. Dok sam silazio stepenicama,
krenuli su za mnom i zgrabili me. Izveli su me napolje. Trojica su bila u
civilu, a samo jedan u uniformi OVK. Stigla su dvoja kola. Preuzeli su me neki
drugi ljudi i ubacili na zadnje sedi{te. Sa obe strane je sedeo po jedan od
njih. Jedan mi je pokazao pi{tolj sa prigu{ivačem. Krenuli smo u pravcu
centra Pri{tine. Stavili su mi kapuljaču na glavu.”
Odvezli su ga do neke
kuće u selu Zlatare. Držali su ga u podrumu, batinali i ispitivali.
Tražili su da im kaže imena Srba koji su učestvovali u zločinima
protiv albanskog stanovni{tva. O samom ispitivanju, svedok kaže: "Udarali
su me pesnicama u glavu i stomak. Tukli su me i obra}ali mi se re~ima: “Mafijo
srpska, koliko si Albanaca ubio, koliko si žena silovao?” Skinuo mi je kapuljaču,
pa me udarao nogom u grudi tako jako da sam padao sa stolice. Posle siđe
glavni koji mi kaže: ”Izvini {to smo te izmaltretirali, sreća tvoja da si
kod mene, nas samo istina zanima, priznaj s kim si od vojske i policije
sarađivao?”"
Povremeno su ga po dva vojnika
odvodila u obližnju {umu, gde su mu pretila da će ga ubiti, vezivala ga za
drvo i batinala:
“Hodali smo jedno dvadeset minuta. Vezali su me za
drvo i pitali da li hoću da me vode nazad kod glavnog da pričam, ili
da me ubiju. Kada sam ponovio da ni{ta ne znam, jedan od njih mi je prislonio
cev automata na potiljak, pritisnuo okidač, ali je automat bio bez
municije. Posle iste priče pri{ao mi je drugi i prislonio pi{tolj na
slepoočnicu i {kljocnuo. I pi{tolj je bio prazan. Jedan sat su me tako
mučili, a posle toga vratili nazad i opet udarali gde su stigli.”
U podrumu su ga držali vezanog
za stolicu. Predveče su mu doneli vodu i parče pite. Odbio je da jede
i pije jer mu nisu dozvoljavali da ide u WC. Pitu su mu stavili u kesu i
ostavili na prozoru. Dalje, svedok kaže:
“Nisam mogao ni oka da sklopim.
Dobio sam grčeve u nogama. Pacovi su cijukali i otimali se oko onog
parčeta pite. Prelazili su preko kese koja je {u{tala. Pla{io sam se da ne
skoče na mene. Ujutru oko 10,00 časova su opet u{li u podrum, skinuli
mi traku sa usta i pitali me da li sam se
predomislio. Tukli su me i na silu mi ugurali ono parče pite u usta. Opet
su me poveli u {umu.”
Vezali su ga za drvo, stavili mu
kapuljaču na glavu i započeli međusobni razgovor o tome da li da
ga ostave ili povedu na neko drugo mesto. Ostavili su ga. Kada su se vojnici
udaljili, S.M. je uspeo da se oslobodi kanapa i da pobegne. Stigao je do
kuće u kojoj su živeli roditelji njegove supruge. Zvao je telefonom
porodicu i rekao im da odmah napuste stan i odu u Kosovo Polje kod njegove
majke. Prijavio je KFOR-u {ta mu se dogodilo, nakon čega su ga rođaci
odvezli u Kosovo Polje. Odatle je posle dva dana sa porodicom izbegao u Srbiju.
Posle je saznao da su istog dana kada je pobegao, pripadnici OVK do{li u zgradu
u kojoj se nalazio njihov stan u naselju Sunčani breg u Pri{tini i da su
se raspitivali kod stanara gde su on i njegova porodica.
Izvor: FHP, izjava svedoka
C.S. (55), Srbina iz Pri{tine, penzionisanog pripadnika srpske
policije, koji je nakon penzionisanja radio kao vozač u Narodnoj banci,
filijala Pri{tina, oteli su pripadnici OVK 20. juna 1999. godine. Odveli su ga
u Srbicu gde su ga držali zatvorenog u stražarnici mlina naredna četiri
dana. Uspeo je da pobegne 23. juna 1999. godine.
Prema svedočenju C.S, on je
20. juna u 15,00 časova krenuo sa posla kući:
"Kada sam u{ao u
svoju zgradu, bilo je 15,30 časova. Živim na četvrtom spratu, ali
po{to je lift bio pokvaren i zaglavljivao se na četvrtom spratu, uvek sam
i{ao do petog sprata. Kada sam stigao na peti sprat, u lift su u{la trojica
pripadnika OVK, koja mi nisu dozvolila da izađem, samo su me ugurala nazad
i spustila lift u prizemlje. Imali su na sebi crne prsluke, govorili su
albanski. Jedan mi je stavio nož pod grlo, dvojica su uperila pi{tolje u mene.
Uzeli su mi novčanik, sat, skinuli cipele i uzeli ključeve mog
automobila BMW 318, metaliksive boje, PR 193-14 i službenog automobila
opel-vektra 1 600, metaliksive boje, beogradske registracije. Stavili su mi
lisice na ruke i izveli iz zgrade. Uveli su me u njihov automobil opel-askona,
sive boje. Pitali su me gde su parkirana kola. Rekao sam im da su na parkingu
trezora Narodne banke. Oti{li smo tamo, obilazili smo, neko vreme, oko zgrade,
ali nismo mogli da uđemo na parking. Tu je jo{ stajala na{a straža, neki
penzioneri. Onda su me odvezli u Srbicu. Kada smo stigli, uveli su me u jednu
privatnu kuću. Tamo me je sačekao njihov komandir, zalizan, mr{av.
Pitao me je na albanskom: 'Kako ste putovali?' Rekao sam da nije lo{e. Tukli su
me kako koji prođe. Pitali su me za{to nisam pobegao i {ta jo{ tražim tu.
Posle toga su me uveli u neku ladu-žiguli i uveli u stražarnicu mlina u Srbici.
Tu su me preko dana čuvala trojica, a uveče bi oni odlazili i dolazio
samo jedan. Taj momak {to me je uveče čuvao je bio iz Srbice. Bio je
mnogo bolji od ovih ostalih. Tu negde u blizini imao je kuću, jednom mi je
doneo lep vruć hleb, samo {to ga je njegova žena ispekla, i komad sira.
Nisam mogao da jedem. Davao mi je i cigarete. Vodu su mi davali redovno. Preko
dana su mi tražili da napi{em na papiru koga sam sve od Albanaca ubio, koga
silovao, opljačkao,...Jedan je jednom doneo neku papirnu kesu i pitao me
{ta mislim koliko može da stane u tu kesu. Ja sam rekao jedno 20-25 kilograma.
On mi je odgovorio da ću ja stati u tu kesu kada me ubiju. Jedan me je
naterao da tri puta poljubim amblem-zastavu na njegovoj uniformi. Onda mi je
rekao da odgovorim na jedno pitanje, a ako ne odgovorim kako treba, ubiće
me. Pitao me je koga bih izabrao za predsednika Kosova, Ibrahima Rugovu ili
Ha{ima Tačija (Hashim Thaqi)? Ja sam rekao da Rugova voli da vrda, a da
Tači uradi ono {to kaže, pa bih ja na njihovom mestu birao Tačija. On
je rekao da je to tačan odgovor.
Posle tri dana, 23, juna, oko
20,30 časova rekao sam stražaru, onom momku iz Srbice, da moram u toalet.
Bile su mi odvezane ruke, skinuli su mi lisice jer su mi {ake veoma oticale.
Tada sam se iskrao i pobegao kroz {umu. Bežao sam do poljane gde su bile Gurke
iz KFOR-a koje su čistile minsko polje. Do{ao sam do njih, ispričao
im {ta mi se dogodilo; oni su mi ponudili hranu i piće. Prenoćio sam
kod njih, zapisali su izjavu koju sam im dao, na osam strana, i onda su me
odvezli u Pri{tinu."
Kada je do{ao kući, saznao
je da je njegova supruga već napustila Pri{tinu i oti{la u selo
Čaglavicu kod sestre. C.S. se sklonio kod jednog prijatelja u Pri{tini gde
je prenoćio i sutradan oti{ao kod supruge. Nakon nedelju dana su zajedno
napustili Kosovo i izbegli u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
M.M. (34), pripadnik srpske policije iz Pri{tine, li{en je
slobode u noći 25/26. juna 1999. godine. Pripadnici OVK držali su ga 4
dana u zatvoru u naselju Sunčani breg, u Pri{tini.
M.M. je ostao u Pri{tini u stanu
sa majkom, dok su njegova supruga i deca izbegli u Srbiju neposredno nakon povlačenja
srpskih snaga. Jednom prilikom, pre 25. juna, kom{ija Albanac mu je rekao da su
se u obližnjem selu Mu{uti{te pripadnici OVK raspitivali za njega.
U noći 25/26. juna, oko
5,00 časova, u njegovu zgradu su u{la trojica naoružanih pripadnika OVK.
On ih je video kroz prozor jer su majka i on naizmenično stražarili:
"Probudio sam majku, spakovao oružje u
transportnu vreću i popeo se sa njom na krov zgrade. Sa krova smo se
spustili na drugu stranu i u{li u suprotni ulaz. Tu sam video otvorena vrata nekog
opljačkanog stana, ne znam ko ga je opljačkao, svi su pljačkali.
Tu sam sakrio majku i ostavio vreću sa oružjem. Dao sam joj i moj pi{tolj,
repetirao ga i rekao da ako joj neko priđe, odmah puca. Iza{ao sam iz
zgrade i počeo da trčim u pravcu tržnog centra u izgradnji, tu u
blizini, prema zgradi Filozofskog fakulteta. Pripadnici OVK su me videli i
počeli da trče za mnom. Posle nekih 300 metara su me sustigli,
udarili kundakom u glavu i vezali. Majka je to videla i istrčala na ulicu.
Trčala je za nama i vikala: "Ostavite ga, on nije ni{ta kriv!".
Oni su je udarili kundakom u glavu, ona je pala, udarili su je jo{ nekoliko
puta i ostavili na ulici. Mene su odvezli u naselje Sunčani breg. Tamo su
me uveli u neku privatnu kuću i ubacili u podrum. Iz podruma su izveli
dvojicu vezanih ljudi i odveli ih nekud. Ne znam ko su ti ljudi, čuo sam
samo kada su ovi pripadnici OVK rekli jedan drugom na albanskom "Vodi ove
'{kije' i ubaci ovog novog." Odvezali su me i počeli da batinaju.
Batinali su me svakodnevno. Pitali su me u kojoj sam jedinici bio i {ta sam
radio, koga sam ubijao i gde držim oružje. Udarali su me bejzbol palicom,
najvi{e po tabanima i dlanovima. Rekao sam im da sam ostao jer sam čist, jer nikoga nisam ubio niti
opljačkao. Oni su samo nastavili da me biju. Jednog su zvali Ljuljzim
(Lulzim), tamnoput čovek, smeđe kose, visok oko 190 cm, star oko 30
godina, drugog su zvali Gazmend, izrazito crnomanjast čovek sa brkovima,
star oko 40 godina. Treći je ređe dolazio. Davali su mi vodu u malim
plastičnim koka-kola bocama. Tek drugog dana su mi dali četvrtinu
hleba da pojedem. Bilo mi je zlo od batina i nisam mogao da jedem.
Četvrtog dana, 29. juna pre podne, izveli su me iz zgrade da me nekud
odvedu. Nisam bio vezan, sva trojica su bila sa mnom. Kada smo iza{li, rekli su
mi na albanskom: 'Aljde, beži!' Mislio sam da će me ubiti, ali sam ipak
počeo da trčim. Pucali su za mnom. Ne znam kako me nisu pogodili,
verovatno su mi pucali iznad glave, izgleda nisu hteli da me ubiju. Ne znam
za{to su to uradili."
M.M i njegova majka su istog
dana napustili Kosovo i izbegli u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
J.V. (26), student iz Pri{tine, Srbin, otet je 28. juna 1999.
godine. Pripadnici OVK su ga zatvorili u neku privatnu kuću, odakle je, u
trenutku njihove nepažnje, uspeo da pobegne istog dana.
Navedenog dana, 28.
juna, bio je sam u stanu. Majka sa kojom je živeo bila je odsutna. Grupa
naoružanih Albanaca je u{la u zgradu, gde je bilo jo{ Srba. Najpre su
opljačkali kom{iju Božidara. Zatim su jednog kom{iju, Srbina, pod pretnjom
da će ga ubiti, naterali da zvoni kod J.V. Mladić je otvorio vrata i
video povređenog kom{iju i naoružane Albance. J.V.-u su naredili da
pođe sa njima. Automobilom su ga odvezli u pravcu Lebana. Zatvorili su ga
u privatnu kuću, u blizini stočne pijace kod medrese. Ispitivali su
ga o nekom ubistvu i fizički maltretirali. U trenutku njihove nepa`nje
pobegao je kroz prozor. Nakon ovog događaja J.V. i njegova majka izbegli
su u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
S.B. (62), Srbin iz sela Gornja Brnjica (Bernica e Epërme) kod
Pri{tine, li{en je slobode krajem juna 1999. godine.
Prema izjavi njegovog
rođaka, S.B.-a su li{ili slobode pripadnici OVK i odveli negde van sela
gde su ga zatvorili. On je uspeo da im pobegne i vrati se u selo.
Izvor: FHP, izjava svedoka
A.D. (54), Srbin iz Pri{tine, visokokvalifikovani monter,
zaposlen u Elektroprivredi Srbije, kop Dobri do, Obilić, li{en je slobode
8. jula 1999. godine i proveo je četiri dana u zatvoru OVK.
A.D. je ispričao FHP-u da
je dan pre nego {to je li{en slobode, 7. jula, krenuo na posao sa dvojicom
svojih kolega. Oti{ao je na autobusku stanicu, koja je udaljena 200 metara od
njegove zgrade. Čekali su autobus svoje firme koji je prevozio zaposlene.
Dok su stajali na stanici, nai{ao je jedan beli automobil marke jugo, bez
registarskih tablica, u kome su se nalazila trojica mladića, starih
između 20 i 25 godina u uniformama OVK. Kada su pro{li pored njih, jedan
mladić je otvorio prozor automobila i iz automatskog pi{tolja ispalio
rafal ispred njihovih nogu. Automobil se nije zaustavljao, već je velikom
brzinom nastavio dalje.
Sutradan, 8. jula, dvojica
njegovih kolega iz straha nisu želela da pođu na posao. A.D. je
odlučio da krene sam. Iza{ao je iz stana u 5,45 časova. Ispred
njegove zgrade, kod obdani{ta, presrela su ga trojica mladića u uniformama
OVK, starih oko 20, 25 godina. Svedok veruje da su to isti mladići koji su
pucali na njega i njegove kolege prethodnog dana. Govorili su albanski jezik.
Jedan je uperio pi{tolj u A.D. i reko na albanskom: "ulazi unutra".
Uvukli su ga u beli automobil marke jugo, bez registarskih tablica. Odvezli su
ga u naselje Ulpijana u Pri{tini, u blok D7. Uveli su ga u privatnu kuću
koja se nalazi pored katoličke crkve. Svedok je kasnije saznao da je ta
vila vlasni{tvo nekog doktora, ali mu njegov identitet nije poznat. Na
kući je bila istaknuta albanska zastava. Ispred su stajali uniformisani i
naoružani stražari. Tu je bio sme{ten {tab OVK. Predali su A.D. dvojici svojih
kolega koji su imali kapuljače preko lica:
"Jedan mi je stavio ruke na
leđa i vezao lisicama. Jako mi je stegnuo zglobove, to me je stra{no
bolelo. Onda su me njih dvojica, ovi sa kapuljačama, ubacila u neki
podrum. Nije to bio pravi podrum, ve} neki bunker. Sasvim mali prostor, vrata
visoka jedva 80 cm, a plafon prostorije
visok jedva metar. Nisam mogao da se ispravim. Tu su me ubacili
između 6,00 i 7,00 časova. Sedeo sam u tom podrumu do 22,00
časa. Jaukao sam od bola. Ruke su me bolele, bio sam zgrčen, nisam
mogao da se ispravim. Vikao sam na albanskom da me odvedu kod njihovog
komandanta da razgovaram sa njim. U 22,00 ~asa su do{li po mene. Izveli su me
iz podruma i odveli na sprat. Tu se nalazila kancelarija njihovog komandanta.
Bio je to veoma kulturan čovek, moram priznati. Imao je oko 35 godina,
zgodan, visok, crn, verovatno neki intelektualac. Prvo su me tukli. Komandant
me nije mnogo tukao, ali ovi njegovi jesu. Bilo je i žena i mu{karaca, svi u
uniformama, svi mlađi ljudi. Žene su me najvi{e tukle. Imali su pendreke,
i uglavnom su me njima udarali. Sve zube su mi polomili. Kada su zavr{ili,
negde pred jutro, komandant je počeo da me ispituje. Dok su ovi njegovi
vojnici bili u kancelariji, razgovarao je sa mnom na albanskom, ali kada oni
izađu i nas dvojica ostanemo sami, govorio je na perfektnom srpskom. Pitao
me je da li sam bio mobilisan, imam li oružje. Sve sam porekao. Pitali su me
gde mi je sin, na{li su kod mene njegovu fotografiju, kažu da je moje dete
ratni zločinac i da je ubijao Albance. Pitali su me koja je on bio
jedinica. To nije bilo tačno, sina sam jo{ u maju poslao u Srbiju, ima 19
godina i ni dana nije bio u vojsci, nije zavr{io ni predvojničku obuku. To
sam im i rekao, ali mi nisu verovali.
Tako je izgledao otprilike svaki
moj dan tamo. Preko dana sam bio zatvoren u tom podrumu, a uveče su me
izvodili da me tuku, pa onda u kancelariju kod komandanta na ispitivanje. Sa
njim sam nekad lepo pričao. Ja sam sportski ribolovac, a i on izgleda voli
ribolov. Pričali smo o ribarenju, ovde na jezeru, o udicama i tako... Nisu
mi davali hranu. Dali su mi samo treće večeri sendvič hleb i
kačkavalj – i to je sve. Vodu su mi davali redovno, a komandant me je,
kada sam bio kod njega, nudio cigaretama.
Četvrto veče, u{ao sam
kao i obično kod komandanta u kancelariju na ispitivanje. Prozor njegove
kancelarije je bio razbijen, mislim da ga je promaja udarila pa je staklo
puklo. Taman su mi odvezali ruke i on mi dao cigaretu, kad poče neka buka
dole u prizemlju. Nemam pojma {ta se to desilo, ali su se svi veoma uznemirili
i otrčali u prizemlje, a mene ostavili samog u kancelariji. Nisam dugo
razmi{ljao, jer sam znao da nemam mnogo vremena. Oti{ao sam do razbijenog
prozora. Ispod je bilo neko drvo, mislim neka jabuka ili kru{ka. Skočio
sam na to drvo, sa drveta u dvori{te i počeo da trčim. Kada sam krenuo
da preskočim ogradu i izađem na ulicu, primetili su me stražari i
počeli da pucaju za mnom. Iza{ao sam na ulicu, stražari su istrčali
za mnom, video sam jedan kontejner koji dugo nije bio pražnjen, bilo je puno
đubreta oko njega. Sakrio sam se u to đubre i sačekao da se
stražari vrate u dvori{te. Kada su se udaljili, nastavio sam da bežim. Oti{ao
sam pe{ice u Kosovo Polje. U{ao sam u kafanu, odatle sam pozvao ženu i rekao
joj {ta se dogodilo, da sam pobegao i da mora i ona da beži. Ona je u
međuvremenu prijavila moj nestanak KFOR-u, Crvenom krstu, Centru za mir i
toleranciju. I{la je i sa prijateljicom u {tab OVK da ih pita za mene, ali nisu
hteli da razgovaraju sa njom jer je govorila srpski. Moja žena ne zna
albanski."
A.D. je iz Kosova Polja oti{ao u
Zvečan, odakle je izbegao u Srbiju. Njegova supruga je
napustila grad tek nekoliko dana
kasnije i takođe izbegla u Srbiju. U međuvremenu, niko od pripadnika
OVK nije dolazio u njihov stan niti se raspitivao gde se nalazi A.D.
Izvor: FHP, izjava svedoka
J.Ž. (40), iz sela Ugljare, \.S. iz sela Gornja Brnjica i Stevi}
Miodraga, iz Lapljeg Sela, op{tina Pri{tina, Srbe, otela je 24. avgusta
1999. godine, grupa albanskih civila u naselju Vranjevac u Pri{tini, dok su
čekali da patrola KFOR-a i \.S-ov brat \.N. donesu gorivo koje im je
nestalo za kamion kojim su putovali. J.Ž. i \.S. su uspeli da pobegnu.
Pripadnici KFOR-a su sutradan, 25. avgusta 1999. godine, prona{li Stevi}
Miodraga te{ko povređenog i prebacili ga u pri{tinsku bolnicu gde je nakon
mesec dana podlegao povredama.
Prema svedočenju J.Ž,
zemljoradnička zadruga Ratar iz Lapljeg sela angažovala je Miodraga,
braću \.S. i \.N. i njega za jesenju žetvu u selima Gornja i Donja
Brnjica. Dana, 24. avgusta 1999. godine, oko 15,00 časova, krenuli su kamionom
iz Lapljeg Sela ka selima Gornja i Donja Brnjica. Dok su prolazili kroz
pri{tinsko naselje Vranjevac, nestalo im je goriva. Zaustavili su se kod zgrade
op{tinskog suda. Oti{li su do zgrade RTV Pri{tina da potraže pomoć od
KFOR-a. Patrola KFOR-a kojoj su se obratili krenula je sa \.N. da potraži
gorivo za kamion, dok su \.S, J.Ž. i Miodrag ostali pored kamiona da ih
sačekaju. Između 16,00 i 17,00 časova pri{lo im je jedno dete i
na albanskom jeziku im zatražilo cigaretu. Kada su mu, takođe na albanskom
jeziku, odgovorili da nemaju cigarete, dete je oti{lo. Nekoliko minuta kasnije
oko njih se okupila velika grupa albanskih civila. Svedok opisuje ono {to im se
tada dogodilo sledećim rečima:
"Nas trojicu su razdvojili
i počeli da nas tuku. Psovali su nam majku srpsku i govorili ostale ružne
reči. Tukli su me oko 30 minuta, nogama, rukama, metalnim i drvenim
{ipkama, raznim drugim alatima. Nakon toga, dvojica Albanaca su me uvukla u
beli automobil marke audi. \.S. i Miodraga nisam mogao da vidim jer su svuda
oko mene bili Albanci koji su i dalje vikali i psovali. Dvojica Albanaca koja
su me odvela bila su približno iste visine. Jedan je bio malo krupniji, a
drugi, koji je vozio, bio je izrazito plav. Pitali su me da li hoću da me
voze u selo Obilić, Kru{evac ili Orlović. Naredlil su mi da legnem na
zadnje sedi{te, ali sam ipak mogao da vidim da smo pored autobuske stanice
skrenuli desno prema Automoto savezu. Kada smo stigli do Matičke reke,
suvozač me je izvukao iz automobila i krenuo sa mnom pe{ke prema selu
Matičane. Albanac koji je vozio ostao je u automobilu. Prolazili smo kroz
voćnjak duž Matičke reke. Nakon 100 metara, nai{li smo na jednu
kuću, u naselju Em{irovo (Rruga e Emshirit) u podnožju brda Veternik, iz
koje su iza{la dvojica mu{karaca. Kuću sam video sa zadnje strane,
udaljena oko 500-700 metara od magistralnog puta. Imala je dva sprata i bila
neomalterisana. Na drugom spratu je bio jedan prozor, ograda je bila od crvenih
blokova i imala betonski serklaž. Jedan od te dvojice mu{karaca je bio izrazito
visok, na sebi je ima crvenu majicu i u rukama nosio drvenu palicu. Drugi je
bio niži. Sva trojica su počela da me tuku. Naterala su me da
preskočim reku. Nisam uspeo, pao sam i izgubio svest. Kada sam se
probudio, bilo je oko 19,00 časova. Oko mene je bilo dosta krvi. Tekla mi
je krv iz nosa, usta i u{iju. Kada sam utvrdio da oko mene nema nikoga, nekako
sam si{ao do reke da se umijem. Tada sam video onu trojicu Albanaca kako idu
prema mestu gde sam ležao. Sakrio sam se u žbunje pored reke tako da me nisu
primetili. Kada su videli da me nema, malo su gledali okolo i zatim oti{li.
Krenuo sam nizvodno prema selu Ugljare. Nakon četiri sata hoda, stigao sam
u Ugljare gde sam u{ao u jednu prodavnicu i ispričao ljudima koji su se tu
zatekli {ta mi se dogodilo. Dok sam pričao, u prodavnici sam ponovo
izgubio svest."
\.S. je takođe uspeo da
pobegne od napadača, dok su Miodraga sutradan, 25. avgusta 1999. godine,
prona{li pripadnici KFOR-a te{ko pretučenog. Prebacili su ga u pri{tinsku
bolnicu gde je ležao u stanju kome sledećih mesec dana nakon čega je
preminuo.
Izvor: FHP, izjava svedoka
G.D. (22) i njen sin G.N.
(2), Srbi iz Pri{tine, oteti su 18. juna 1999. godine. Odvedeni su u Makedoniju
u javnu kuću sme{tenu u kafani “As”, gde je sin odvojen od G.D, a ona
prinuđena na prostituciju. Uspeli su da pobegnu 9. septembra 1999. godine.
Prema svedočenju G.D, nakon
povlačenja srpskih snaga sa Kosova, u njen stan često je dolazio
zamenik komandanta OVK Marmulaku Imer (Marmullaku Ymer) sa svojom braćom i
pretio G.D. da će ubiti nju i njenog sina ukoliko ne napusti stan. G.D. je
ove pretnje vi{e puta prijavljivala KFOR-u, ali su joj oni rekli da se
zaključa u stanu. O onome {to se dogodilo, nakon toga, 18. juna 1999.
godine, G.D. govori:
“Dana, 18. juna
između 18,00 i 19,00 časova, neko je zvonio na vratima. Neki mu{karac
je rekao da će staviti bombu ispred vrata ukoliko ne otvorim. Kada sam
otvorila vrata, u stan su u{la četvorica Albanaca - Marmulaku Imer, Ismet
iz ulice Tasli} (Tasligje), prodavac cigareta, Fadilj (Fadil), komandant OVK iz
Podujeva, i četvrti koga nisam poznavala. Nosili su OVK uniforme ispod
ko{ulje. Kada su u{li u stan, pokazali su mi platneni OVK znak. Svi su imali
noževe oko pasa i pi{tolje. Imer mi je rekao da ću sada sigurno otići
i stavio nož ispod sinovljevog grla. Za to vreme, ostali su pretresali stan.
Uzeli su ne{to novca i zlatni nakit. Imer mi je rekao da me negde vode i da
ponesem trenerku za sina. Vrata stana su bila otvorena i verovatno se čula
buka, tako da su dvojica mojih kom{ija i jo{ jedan čovek do{li u moj stan
i izbacili napadače. Njih trojica su kod mene sedela celu tu noć i
sutradan, 19. juna oko 18,00 časova, po{la su da mi obezbede prevoz za
Su{icu, gde sam nameravala da se sklonim. Kada su oni oti{li, u 19,00
časova u stan su u{la četvorica Albanaca - Fehmije, star oko 45
godina, njegov brat Fadilj, komandant OVK u Podujevu, i Isat iz Drenice. Isat
me je pitao imam li oružje. Rekao je da će dovesti svoju porodicu u moj
stan. Fadilj je Isatu rekao da će mene sada odvesti, a da on ima ceo
slobodan dan da dovede svoju porodicu. Rekli su mi da ćemo odmah da
krenemo i da bi trebalo da uzmem trenerku za sina. Počela sam da
plačem i predložila Isatu da on dođe sa svojom porodicom, i da možemo
svi zajedno da živimo. Ja ću biti u jednoj sobi, a oni neka uzmu ceo stan.
Nisu me slu{ali. Pitala sam kud me vode, ali ni to nisu hteli da mi kažu.
Odveli su me do belog automobila marke mazda, tetovske registracije. U
automobilu je sedeo vozač Ismet, iz sela Gostivar u Makedoniji. Zatim smo
u automobil seli sin i ja, pa Femije i njegov brat. Fadilj i Isat su se vratili
u stan.
Ne poznajem put kojim smo i{li.
Prolazili smo kroz neku {umu. Tu smo se zaustavili kod izvora, gde je Femije
napunio fla{u vode za sina i mene. U 22,00 časa smo stigli na makedonsku
granicu. Femija je na graničnom prelazu iza{ao iz automobila, a njegov
brat je uperio pi{tolj u sina. Rekao mi je da će ga ubiti ukoliko bilo {ta
poku{am da uradim. Femija je poznavao čoveka u `utoj majci i `utom prsluku
koji je radio na granici. Taj čovek je na grudima imao zakačenu neku
karticu, ali nisam mogla da vidim {ta je pisalo na njoj. Videla sam kako je
Fadilj ovome graničaru dao neku izbegličku legitimaciju u kojoj je
bilo nekoliko novčanica. Ovaj je uzeo novac i stavio ga u džep. Femija me
je izveo iz automobila, graničar me je fotografisao polaroid aparatom tako
da je fotografija bila odmah gotova. Tu fotografiju je isekao i zalepio u
izbegličku legitimaciju. Femijin brat je, za to vreme, na albanskom
jeziku, razgovarao sa nekoliko policajaca koji su radili na granici, dok je
Ismet čuvao mog sina. Ja sam poku{ala da ih pitam kuda i za{to me vode,
ali nisam dobila nikakav odgovor.
Kada smo pre{li granicu, Femijin brat je iza{ao iz automobila, a mi smo
nastavili da putujemo jo{ oko sat vremena. Stigli smo u Gostivar oko 23,00
časa. U Gostivaru smo u{li u neku kafanu koja je imala crno obojena vrata.
Seli smo u ba{tu sa dva - tri stola. Svi ljudi koji su se nalazili u toj kafani
poznavali su Ismeta i pozdravili se sa njim. Kada sam ih ponovo pitala kud
idemo, odgovorili su mi da ćemo ubrzo stići. Ismet je u kafani
razgovarao sa nekim čovekom koga je oslovljavao sa gazda. Gazda ga je
pitao da li to on dovodi ne{to novo, {to mu je Ismet potvrdio. Nakon toga smo
ponovo u{li u automobil i nastavili put. Vratili smo se do raskrsnice i
skrenuli levo, pa u prvu ulicu desno. Put je bio asfaltiran. Pored njega se
gradilo dosta kuća. Pro{li smo pored jedne ambulante, preko puta koje se
nalazila kafana Gurman. U{li smo u kafanu. Sa jedne strane stajala su dva
separea, dok je sa druge bio jedan {ank za kojim su radile dve žene iz
Rumunije. Ismet im je pri{ao i pitao ih je na albanskom jeziku gde je gazda.
One su se srdačno pozdravile sa njim i sa Femijom. Pitale su ga da li mene
vode sa Kosova. Nakon toga su me poveli uz stepenice na pravi sprat gde je bio
striptiz bar. Bio je prazan. Tu je sedeo gazda sa jednom devojkom. Tada su
Ismet i Femija sa tim gazdom počeli da me ubeđuju da radim tu, da
služim goste i da, ako hoću, mogu sa nekim od njih da spavam. Rekli su mi
da ću za to dobijati novac. Rekla sam im da nisam nikada radila kao
konobarica i počela da plačem. Molila sam ih da me vrate na Kosovo.
Potom smo ponovo si{li u kafanu, gde su me uveli u jednu prostoriju iza {anka.
Bila je to soba sa tri kreveta u kojoj su sedele dve devojke iz Bugarske. Bile
su ljubazne, rekle su mi da uspavam dete i da onda do|em. Kada sam se vratila u
sobu, {anker je doneo hranu i sok. Kada smo jele, dve devojke su iza{le, a mene
su zaključali u sobi. Oko 5,00 časova probudio nas je Ismet i jo{
jedan čovek, Fadilj iz sela Žerovnica (Zharevice), op{tina Zve~an. Rekli
su da moram da po|em sa njima. Odvezli su sina i mene u selo Sakovica
(Shakovice), u kafanu koja se zove As. U kafani je name{taj bio jeftin. Stolovi
su bili napravljeni od dasaka i prekriveni kariranim stolnjacima. Unutra je
bilo puno devojaka. Odveli su me iza {anka kroz neki mali hodnik u prostoriju
koja se nalazila sa desne strane tog hodnika. U prostoriji, koja je veoma
zaudarala, bilo je {est kreveta i mnogo devojaka. U kafani je bilo oko 70
devojaka sa Kosova, iz Rumunije i Bugarske. Kada su me Ismet i Fadilj odveli u
sobu, do{ao je i gazda kafane. On mi je uzeo sina i poveo ga u njegovu
kuću koja se nalazi pored kafane. Od tada sam sina mogla da viđam
samo kri{om kroz jedan otvor kroz koji se vidi dvor{te gazdine kuće.
Njegova porodica je mog sina nazvala drugim imenom i govorili su sa njim samo
na albanskom jeziku. Kada bi on pitao za mamu, ili govorio ne{to na srpskom
jeziku, čula sam kako neka žena govori da mame nema i da neće
govoriti srpski jezik. Ostala sam u toj kafani od 20. juna do 9. septembra
1999. godine. Silovana sam svakodnevno tri do pet puta. Mu{karci skoro nikada
nisu koristili kondom. Dosta njih je tražilo mene, jer su čuli da sam
Srpkinja. Tada bi govorili da su sada prvi put spavali sa Srpkinjom. Često
bi me istukli nakon silovanja. Jednom me je neki čovek zapalio. U kafani
je bilo dvadesetak devojaka sa Kosova. Sve su bile mlade i isto su tretirane
kao ja. Bila je jedna devojka, Srpkinja sa Kosova, koja je kao i ja dovedena sa
sinom. Pred njom su, njenom sinu odsekli jezik, i naterali je da ga pojede.”
G.D. je 7. septembra 1999. godine uspela da ukrade mobilni telefon i da
pozove majku. Nakon dva dana, 9. septembra 1999. godine, uspela je da pobegne
sa sinom.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.2.3. Oslobo|eni
N.M. i njenu ćerku,
Srpkinje, otela je grupa kosovskih Albanaca sredinom oktobra 1999. godine u
Pri{tini.
Otmičari su ih
držali u privatnoj kući u blizini Uro{evca, gde su ih zlostavljali i
seksualno zloupotrebljavali. Sredinom novembra one su uspele da se oslobode uz
pomoć međunarodne policije.
Izvor: Mother
and dauther raped every day ŠMajka i }erka svakodnevno silovaneą, KOSOVO
DAILY NEWS ŠKosovske dnevne vestią, 14. novembar 1999.
3.
Zadržavanje
Panić Radivoja, sve{tenika srpske pravoslavne
crkve u Pri{tini, 9. jula 1999. godine,
pripadnici OVK zadr`ali su neko vreme na ulazu ispred njegove zgrade, a
zatim ga pustili.
Otac Panić, o ovom
incidentu FHP-u je rekao sledeće:“Tog dana, u 12,00 časova, iza{ao
sam iz crkvene zgrade u kojoj živim, otvorio vrata garaže i u{ao u kola. U tom
trenutku, opkolila su me trojica pripadnika OVK. Jedan je stajao sa desne
strane automobila i držao ruku na osiguraču od bombe, drugi je stajao sa
leve strane sa pi{toljem uperenim u mene, niži od ostalih, izrazito crn, star
oko 30 godina, dok je treći stajao ispred mene i držao nož. Naredili su mi
da izađem iz kola i upozorili me da ne poku{avam da bežim. Jedan me je
pitao za{to sam im uzeo kola. Rekao sam im da to nije istina, jer je automobil
vlasni{tvo Mitropolije crnogorsko-primorske. U zgradi je bio jo{ jedan
sve{tenik, ali sam se pla{io da ga pozovem. Pripadnik OVK koji je držao
pi{tolj, u{ao je u automobil, ali nije mogao da ga upali. Preostala dvojica su
mi naredili da uđem u kola, {to sam odbio. Video sam da su bili u dilemi
da li da me tuku ili ubace u kola. Znali su da sam sve{tenik, jer sam bio u
mantiji. U tom trenutku, pripadnik OVK koji je bio u automobilu, uspeo je da ga
upali, pa su mu ova dvojica otvorila kapiju. Izvezao je automobil na ulicu.
Tada sam video da ulicom prolazi dosta ljudi. Pripadnici OVK su iza{li za njim
i oti{li, ne rekav{i ni{ta.
Otac Panić je
saznao da su sve{tenici iz Gračanice viđali neke ljude kako voze
ukradeni automobil kroz selo.
Izvor: FHP, izjava
svedoka
PRIZREN
1. Nestanci
Tanasković Dragoljub (53),
kapetan I klase u rezervnom sastavu vojne policije, i rezervisti Vojske
Jugoslavije Vučetić Dragan
(32), Pantić Žarko, Todorović Života (32), Filipović Žarko (37) iz Prizrena i
Cvetković Bojan (27) iz Ni{a, poslednji put su viđeni 11. aprila 1999. godine na putu između
Pri{tine i Prizrena, kod Suve Reke.
Prema saznanjima njihovih
porodica, oni su putovali kombijem marke Iveko, registarskih oznaka PZ 106-341,
crvene boje, vlasni{tvo Duvanske industrije Prizren. Sa glavnog puta su
skrenuli prema selu Le{ane (Leshane), op{tina Suva Reka, od kada im se gubi
svaki trag. Porodice nestalih su ispričale FHP-u da su od pukovnika
Tomislava Mitića saznali da su tog dana pripadnici Vojne policije kapetan
Tanasković i Vučetić sprovodili uhap{ene rezerviste
Filipovića i Cvetkovića u Pri{tinu. Pukovniku Mitiću se javio
izvesni Baljaji (Balaji), koji se predstavio kao komandant OVK iz Prizrena, i
rekao da je Vučetić Dragan kod njega i da će ga razmeniti za
nekog Albanca koji se nalazi u srpskom zatvoru. Dalja sudbina rezervista je
nepoznata.
Sestra Vučetić Dragana
izjavila je da se njenoj snaji Oliveri, Draganovoj supruzi, nekoliko dana nakon
njihovog nestanka javio komandir srpske policije u Prizrenu gde je Dragan bio
zaposlen do januara 1999. godine kada je dao otkaz. Ispričao joj je da mu
se javio telefonom Ekrem Redža (Ekrem Rexha)[32],
komandant OVK, i raspitivao se da li je i do kada Dragan radio kod njih.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Anđelković Stojan (47), Srbin iz sela Zojić
(Zojiq), op{tina Prizren, nestao 5. juna 1999. godine u Prizrenu.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Drakulović Radivoje (67), Srbin iz Prizrena,
Metohiska ulica br. 55, poslednji put je viđen 10. juna 1999. godine.
Prema izjavi Radivojeve
ćerke, njega je poslednji video 10. juna njen brat, koji je tada, sa
porodicom, napustio Prizren i izbegao u Srbiju. Radivoje je ostao u Prizrenu i
od tada mu se gubi svaki trag.
Rođaka iz Prizrena javila
im je 24. jula da su pripadnici OVK, sredinom juna, proterivali Srbe iz grada i
da ih je zbog toga KFOR privremeno smestio u neke barake. Radivoje je jednog
dana iza{ao iz baraka i krenuo da obiđe svoj stan, {to je i ranije
nekoliko puta radio, i vi{e se nije vratio. Jednoj poznanici, takođe
sme{tenoj u barakama, ostavio je svoja lična dokumenta i pismo
upućeno porodici. U pismu je obja{njavao da je zbog pretnji OVK morao da
napusti stan, ali nije naznačen datum kada je ono napisano.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ristić Anđelko (80), Jovanka (76), Milevka
(50) i Mirko (52), Srbi iz sela
Dvorane (Dvoran), op{tina Suva Reka, nestali su 11. juna 1999. godine.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Janičević Stanimir (59), Srbin iz Gornjeg Sela
(Gornasellë), op{tina Prizren, nestao je 13. juna 1999. godine.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Mirković Srećko i Mirković Tomislav, Tlokoć
Veselin (71), Jovanović Dejan
i Arsić Jovan (33), Srbi iz
Prizrena, nestali su posle 14. juna 1999. godine, na putu između Prizrena
i Brezovice.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Pantalon \orđe (31), Srbin iz Prizrena nestao
je 15. juna 1999. godine u Prizrenu.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Veličković Biserka
(48),
Srpkinja iz Prizrena, nestala je 15. juna na području op{tine Prizren.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Stanković Borka (43) i njen devetomesečni
unuk Milo{, Srbi iz Prizrena,
poslednji put su viđeni 16. juna 1999. godine u Karađorđevoj
ulici u Prizrenu.
Izvor: Nema
ni glasa o Borki i Milo{u, DANAS, 27. avgust 1999.
\orđević Evica (30), Srpkinja iz Prizrena,
Karađorđeva A2, zaposlena kao pravnik u đačkom internatu,
nestala je 16. juna 1999. godine.
Prema izjavi njenog kom{ije
datoj FHP-u, Evica je živela sa bratom koji je bio rezervista Vojske
Jugoslovije. Brat je prilikom povlačenja vojske oko 13. juna oti{ao u
Srbiju, a ona je ostala da živi sama u njihovom stanu. Kada su pripadnici OVK
u{li u Prizren, prijateljica Albanka ponudila joj je da se preseli u njen stan
da bi je za{titila. Evica je rekla prijateljici da nema ni{ta od oružja u stanu
i da joj je ostala samo jedna bratovljeva vojnička bluza. Kada su
pripadnici OVK u{li u Evi~in stan, njena prijateljica im je rekla da je to
dobra devojka i da je ne diraju. Oni su pretresli stan i prona{li torbu punu oružja.
Pokazali su Evi~inoj prijateljici torbu sa oružjem i rekli joj: "Evo va{e
dobre devojke!" Pripadnici OVK su poveli Evicu sa sobom i odveli je u
nekada{nju zgradu Doma vojske gde je bio sme{ten njihov {tab. Tamo su je
ispitivali i zatim pustili da ide kući, s tim {to su joj rekli da sutra,
16. juna, mora ponovo da dođe u {tab. Kada se vratila u zgradu,
prijateljici i kom{ijama je rekla da je oružje čuvala da bi se branila.
Evi~ina prijateljica je oti{la kući, a Evica je tu noć ostala sama u
stanu. Nakon toga je niko od kom{ija vi{e nije video.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Nuhi} Sehida, Muslimanka iz Prizrena, Rama Sefer, Musliman iz sela Mu{nikovo, op{tina Prizren i Hajredini Fadilj, Musliman iz sela
Planjana, op{tina Prizren, nestali su
sredinom juna 1999. godine, u Prizrenu.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Muharemi Ramiz (21), Rom iz Prizrena, nestao je 18. juna 1999.
godine u Prizrenu.
Izvor: Roma in the Kosovo conflict [Romi na Kosovu u vreme sukobaą, ERRC ŠEvropski
centar za prava Romaą, novembar 1999.
Azari
Fadilj, Musliman iz sela Planjane, op{tina Prizren, i njegov
prijatelj Milenkovi} Momir, Srbin iz
sela Vrbi~ane, op{tina Prizren, nestali su 29. juna 1999. godine u Prizrenu.
Oni su 29. juna `utim fi}om krenuli iz Planjana za
Prizren. Kod bo{nja~kog sela Re~ane na planini Brezovica zaustavio ih je
izvesni Asim i zamolio da ga povezu do Prizrena. Prema navodima Asima, s kojim
je Fadiljova porodica razgovarala, njega su dovezli do kvarta Rahlin (Rahllin)
u Prizrenu i produ`ili su prema naselju Kurili (Kurilli) gde Milenkovi} Momir
ima ku}u. On je poslednji koji ih je video.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Nekić Milo{ (70), Srbin, penzioner iz Prizrena, ulica Narodnih
heroja, nestao je krajem juna 1999. godine.
Prema svedočenju njegove
bratanice Jovanović Božidarke, Milo{a je poslednja videla njena majka
Magdalena, krajem juna 1999. godine u Bogosloviji. Magdalena je sredinom juna,
nakon {to su nepoznata lica zaklala njenog kom{iju, pre{la u Bogosloviju.
Krajem juna je u Bogosloviju do{ao i Milo{. Magdalena je nekoliko dana nakon
Milo{evog dolaska oti{la u Crnu Goru, dok je on ostao u Bogosloviji. Od tada mu
se gubi svaki trag.
Rodbina se raspitivala kod
poznanika iz Prizrena koji su iz Bogoslovije do{li u Srbiju u avgustu 1999.
godine, da li su videli Milo{a. Dobili su informaciju da se Milo{ ne nalazi u
Bogosloviji i da ga tamo niko nije video.
Izvor: FHP, izjava svedoka
\eki} Sre}ko (50), Srbin iz sela Dojnice, op{tina Prizren
nestao je krajem juna kada je iz Bogoslovije krenuo da se na|e sa poznanikom
Albancem.[33]
Izvor: FHP, izjava svedoka
Kadriu Ljuan ( Kadri Luan) i
Ekremi Nedžat (Ekrem Nexhat),
Turci iz Prizrena, ulica Durmi{ Aslani (Durmish Asllani) br. 64. i 65, nestali
su početkom jula 1999. godine.
Izvor: Od dolaska KFOR-a kidnapovano 645 civila, POLITIKA, 22. oktobar
1999.
Ili}
Petar (17), Srbin iz Gornjeg Sela, op{tina Prizren, poslednji
put je vi|en 9. jula 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Simonović Nenad (42), Srbin, turistički
radnik iz Prizrena, ulica Ganija Čavdarba{ija (Gani Çavdërbasha) br. 24,
nestao je 16. jula 1999. godine.
Prema podacima kojima raspolaže
FHP, Simonovićevom nestanku je prethodilo nekoliko događaja.
Najveći broj prizrenskih Srba napustilo je grad tokom 13. i 14. juna.
Nenad, njegova majka, supruga i tri ćerke odlučili su da ostanu u
gradu. U noći 13/14. jula u njihovu kuću u{la su trojica naoružanih
Albanaca. Tražili su da im Simonović preda oružje. Po{to on nije posedovao
oružje, u {ta su se napadači uverili nakon {to su pretražili kuću,
zahtevali su da im da svoj automobil. Zapretili su da će ubiti sve
članove njegove porodice ukoliko incident prijave KFOR-u. Predao im je
ključeve od automobila i dokumenta. Jedan od Albanaca je hteo da privede
Nenada, ali su se predomislili i oti{li. Sutradan, 14. jula, Nenad i njegova
supruga su posetili prijatelja Albanca i zatražili pomoć. On im je ponudio
da ih poveže sa stranim novinarima, pod čijom za{titom bi možda mogli da se
prebace do Kosova Polja. Simonović je 15. jula pozvao svog poznanika
Albanca Samija, vlasnika restorana Pojate
i ćevabdžinice u centru Prizrena, i ponudio mu svoju ku}u u zamenu za
njegov automobil. Automobil im je bio potreban da bi mogli da napuste grad.
Sami je do{ao, uzeo njihove lične karte i dokumentaciju o vlasni{tvu ku}e.
Rekao je da ide kod advokata da proveri da li je takva zamena izvodljiva.
Dogovorili su se da se ponovo nađu sutradan, 16. jula, u Samijevoj
ćevabdžinici. Simonović je tamo oti{ao u dogovoreno vreme, ali se
Sami nije pojavio, {to su potvrdili zaposleni u ćevabdžinici.
Simonović je poslednji put viđen tog dana na ulici ispred
ćevabdžinice, posle čega mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stevanović Ljubisavka (63), Srpkinja, nestala je 20.
jula 1999. godine u Prizrenu.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Nikolić Ratko i Stanković
Dejan, Srbi iz Ni{a poslednji put su viđeni 24. jula 1999. godine u
Prizrenu.
Izvor: In
Prizren ethnic cleansing of non-Albanians continues ŠU Prizrenu se
nastavlja etni~ko ~i{}enje nealbanacaą, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne
vestią, 15. avgust 1999.
Stančić Milan, Srbin iz Prizrena, nestao je u
noći 26/27. jula 1999. godine.
Prema izjavi njegove kom{inice,
Milanova supruga je napustila Prizren i izbegla u Srbiju. Milan je imao
običaj da ujutru pije kafu sa kom{ijama i da iznosi papagaja na terasu.
Kom{ije su ga zvale 27. jula ujutru, ali njega nije bilo. Nije izneo ni
papagaja na terasu. Kom{ije su potom pozvale KFOR. Patrola KFOR-a je u{la u
stan, Milan nije bio tu i nije bilo tragova nasilnog ulaska. Od tada mu se gubi
svaki trag. Milanova kom{inica jo{ kaže da su nekoliko dana pre Milanovog nestanka
u njegov stan dolazili pripadnici OVK i tražili oružje.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Zekovi}
Vojislav (58), Srbin iz Prizrena, poslednji put je vi|en 29. jula
1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Antić (ime
nepoznato), Srbin iz Prizrena, sin Antić Dobrile, nestao je u julu
1999. godine. Prema navodima Crkveno-narodnog odbora, on je poslednji put
viđen kada je sa Brezovice, gde je privremeno boravio, do{ao u Prizren da
obiđe svoj stan.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Jefti}
Budimir (72), Srbin iz Prizrena, nestao u julu 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale osobe
u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Mirčević (ime
nepoznato), Srpkinja, nestala je početkom avgusta 1999. godine u
Prizrenu.
Izvor: In
Prizren ethnic cleansing of non-Albanians continues ŠU Prizrenu se
nastavlja etni~ko ~i{}enje nealbanacaą, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne
vestią, 15. avgust 1999.
Nikolić Tatjana, Srpkinja iz Kru{evca, nestala
je početkom avgusta 1999. godine u Prizrenu.
Izvor: In
Prizren ethnic cleansing of non-Albanians continues ŠU Prizrenu se nastavlja
etni~ko ~i{}enje nealbanacaą, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne vestią, 15.
avgust 1999.
Stojković Dejan, Srbin iz [trpca, nestao je 4.
avgusta 1999. godine u Prizrenu, gde je do{ao da poseti babu i dedu. Dejan je poslednji put viđen u
automobilu registarskih oznaka PZ 216-53.
Izvor: In
Prizren ethnic cleansing of non-Albanians continues ŠU Prizrenu se
nastavlja etni~ko ~i{}enje nealbanacaą, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne
vestią, 15. avgust 1999
Petković Vidoje, Srbin, nestao je 4. avgusta
1999. godine u Prizrenu.
Izvor: In
Prizren ethnic cleansing of non-Albanians continues ŠU Prizrenu se
nastavlja etni~ko ~i{}enje nealbanacaą, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne
vestią, 15. avgust 1999.
Nikolić Dragan (28) i Arsić Stevan (36), Srbi iz sela Babu{nica, op{tina Pirot,
Srbija, nestali su 7. avgusta 1999. godine u Prizrenu.
Prema navodima Centra za mir i
toleranciju, Nikolić i Arsić su tog dana, kamionom registarskih
oznaka PI 226-07, prevozili građevinski materijal u Prizren.
Izvor: Ubijeno 11, oteto 20 ljudi, BLIC, 18. avgust 1999; Veb sajt Centra
za mir i toleranciju u Pri{tini
Dimov Trajče (29), Makedonac iz Tetova, nestao je 11. avgusta
1999. godine u Prizrenu.
Prema izve{taju Centra za mir i
toleranciju, Trajče je poslednji put viđen dok je kamionom
registarskih oznaka TE 448-98, vozio prehrambenu robu u Prizren.
Izvor: Ubijeno 11, oteto 20 ljudi, BLIC, 18. avgust 1999; Veb sajt Centra
za mir i toleranciju u Pri{tini
Stanojević Stanislav, Srbin, nestao je 13. avgusta
1999. godine u Prizrenu.
Izvor: Ubijeno 11, oteto 20 ljudi,
BLIC, 18. avgust 1999.
Mojsilović Dragan (24), Srbin iz Prokuplja,
nestao je 15. avgusta 1999. godine u Prizrenu.
Prema pisanju beogradskih
dnevnih listova, Mojsilović je privremeno boravio u selu [trpce. Pomenutog
dana, 15. avgusta, krenuo je u Prizren da bi u [trpce doveo majku i sestru. Od
tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: Ubijeno 11, oteto 20 ljudi,
BLIC, 18. avgust 1999; Majka i beba žive
zapaljene, POLITIKA, 28. jun 1999.
Stojković Dragana (33), Srpkinja iz Ni{a, nestala
15. ili 16. avgusta 1999. godine u Prizrenu. Doputovala je da bi izvela babu i
dedu iz grada.
Izvor: Ubijeno 11, oteto 20 ljudi,
BLIC, 18. avgust 1999.
[urdić Dragan (37), Srbin, ma{inski inženjer, zaposlen u
Gradskom vodovodu u Prizrenu, nestao je 18. avgusta 1999. godine.
Dragan je živeo u Lenjinovoj
ulici br. 7 u Prizrenu sa slepom i nagluvom majkom starom 72 godine. Draganova
majka izjavila je FHP-u da su prethodnog dana naoružani pripadnici OVK dolazili
u njihov stan i pretili da će ih ubiti ukoliko se ne isele. U
poslepodnevnim časovima, 18. avgusta, Draganova majka je uzela tablete za
spavanje, tako da ne zna {ta se dogodilo sa njenom sinom.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Mirković Stojadin i njegova supruga Rada, Srbi iz Prizrena, prema navodima
Crkveno-narodnog odbora nestali su nakon 23. avgusta 1999. godine na
području op{tine Prizren.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Batronožić Mirko, Srbin, poslednji put je
viđen 2. septembra 1999. godine u Prizrenu.
Izvor: Kosovo Flash News ŠKratke kosovske vestią, KOSOVO DAILY NEW
ŠKosovske dnevne vestią, 3. septembar 1999.
Jovanović Milo{ (49), \ukić Stevan (63) i \ukić
Jovanka, Srbi, nestali su 3. septembra 1999. godine u Prizrenu.
Izvor: Killing, torching and expulsion ŠUbistva, mu~enje i proterivanjeą,
KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne vestią, 7. septembar 1999.
Čeku Fahri (Çeku Fahri) (49), medicinski tehničar, i Tufa Suzana (29), medicinska sestra,
Romi, nestali su 4. septembra 1999. godine u Prizrenu.
Izvor: Ubistva
i otmice civila (jun-septembar), ODGOVOR, 23. septembar 1999.
Dojčinovski Trajče (30), Makedonac, autoprevoznik
iz Skoplja, Makedonija, poslednji put je viđen 6. septembra 1999. godine u
Prizrenu.
Dojčinovski je prema
pisanju lista Politika, tog dana dovezao naručenu robu iz Tetova kupcu u
Prizren. Od tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: Od
dolaska KFOR-a kidnapovano 645 civila, POLITIKA, 22. oktobar 1999.
Biliban Ekrem (29), Turčin, nestao je 7. septembra 1999.
godine u Prizrenu.
Izvor: Rafal
na kolonu Srba, BLIC, 15. septembar 1999.
Stojković R. Dragan (33), Srbin, živeo u centru
Prizrena, zaposlen u komunalnom preduzeću, poslednji put je viđen 7.
septembra 1999. godine kod sela Landovica (Landovicë), na putu između
Prizrena i Suve Reke.
Izvor: Rafal na kolonu Srba, BLIC, 15. septembar 1999
Aslani Tefik (Asllani
Tefik) (46) i njegov rođak Kuksi
Aćif (Kukësi Aqif) (52),
Turci, poslednji put su viđeni 8. septembra 1999. godine u Prizrenu.
Izvor: Rafal na kolonu Srba,
BLIC, 15. septembar 1999.
Sagati Ahmet (51), Musliman iz Prizrena, naselje Ortakol
(Ortakoll), lamela VII, ulaz br. 1, zaposlen u prizrenskoj fabrici tekstila
"Printeks", poslednji put je vi|en 11. septembra 1999. godine.
Prema izjavi njegovog zeta
D`emaila (Xhemaill), on i supruga, poslednji put su videli Ahmeta 11.
septembra, uve~e kada su bili kod njega u poseti. Oko 21,00 ~as su se vratili u
selo Re~ane (Reçan) gde su stanovali, i pozvali Ahmeta da sutradan ujutru do|e
kod njih. Ahmet nije do{ao. Nakon tri dana, 14. septembra, oti{li su u Prizren
kod Ahmeta, ali ga nisu prona{li. Kom{ije su im rekle da ga nisu vi|ale
poslednjih dana.
Zet i sestra su prijavili
nestanak policiji UNMIK-a i KFOR-u. Dalja sudbina Sagati Ahmeta je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jović Stojadin (63), Srbin, nestao je 15.
septembra 1999. godine u Prizrenu.
Izvor: Nastavljen teror nad
srpskim stanovni{tvom, DANAS, 20. septembar 1999.
Lukić Petar (32), Crnogorac iz Crne Gore i Lulić Zekrija (26), Musliman iz
Crne Gore, autoprevoznici iz Cetinja, Crna Gora, nestali su 15. septembra 1999.
godine u Prizrenu.
Izvor: Nastavljen teror nad
srpskim stanovni{tvom, DANAS, 20. septembar 1999.
Simić Ljubi{a (42), Srbin, nestao je 15. septembra 1999. godine
u Prizrenu.
Izvor: Nastavljen teror nad
srpskim stanovni{tvom, DANAS, 20. septembar 1999.
Cvetović Dragan, Veljković Bane (69), Srbi i Redžepi Be{kim (Rexhepi Bashim) (46), Batoli Osman (Batolli Osman)
(39) i jo{ 4 neindetifikovane osobe romske
nacionalnosti, nestali su nakon 15. septembra 1999. godine u Prizrenu.
Izvor: New wave of violence
ŠNovi talas nasiljaą, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne vestią, 19. septembar
1999.
Cvetković Dejan, Srbin, nestao je 23. septembra
1999. godine u Prizrenu.
Izvor: Albanian terorist burn
alive six month baby ŠAlbanski teroristi spalili `ivu {estomese~nu bebuą,
KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne vestią, 26. septembar 1999.
Ogarević Božidar (76), Srbin iz Prizrena, ulica
Durmi{ Aslani br. 45, nestao je 29. oktobra 1999. godine. Poslednja ga je
videla njegova majka Stanija (96), prepodne tog dana.
Prema izjavi Božidarove
ćerke, njihova porodica je 14. juna napustila Prizren, dok je otac ostao u
kući i brinuo o Staniji. ]erka je početkom novembra 1999. godine za
očev nestanak saznala od svog brata Živorada iz Kru{evcu, kome je to, uz
pomo} radio-amatera, javio sve{tenik Ilija iz Bogoslovije.
Živorad je izjavio FHP da im je
sve{tenik rekao da je za Božidarev nestanak saznao od KFOR-a. Božidar je u
prepodnevnim časovima 29. oktobra 1999. godine iza{ao iz kuće i vi{e
se nije vratio. I{ao je u pekaru koja je udaljena oko 100 metara od kuće.
Kasnije, istog dana, majka je pozvala kom{ije koji su nestanak prijavili KFOR-u
i Međunarodnom crvenom krstu. Stanija je ostala u Prizrenu do 25. februara
2000. godine, kada je uz pomoć Međunarodnog crvenog krsta izbegla u
Srbiju.
Božidarov sin Živorad razgovarao
je sa kom{ijom iz Prizrena Emra Ljuanom (Emra Luan), koji mu je prvo rekao da
je čuo da je Božidar ubijen, ali da je posle saznao da to nije tačno.
Ljuan stanuje u stanu preko puta Božidara i poslednji put ga je video 28.
oktobra 1999. godine kada mu je savetovao da ne izlazi često na ulicu.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jovanović Tomislav (45), Srbin iz Gornjeg sela,
op{tina Prizren, zaposlen kao radnik u preduzeću “Prizren-prevoz”, nestao
je 1. novembra 1999. godine. Prema izjavi koju je njegova supruga Cveta dala
Crkveno-narodnom odboru, Tomislav je tog dana u 9,30 časova krenuo od
kuće ka radnom mestu i od tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
2. Otmice
[alja Beaidin (Shala
Beaydin) (34), zemljoradnik i Morina
Mahmut (34), Turci iz sela Mamu{a (Mamushë), op{tina Prizren, oteti su u
aprilu 1999. godine.
Prema svedočenju
Beaidinovog brata Ramana, Mahmut, Beaidin i Baiedinov osmogodi{nji sin Ergilj
(Ergyl) krenuli su ka dru{tvenim vinogradima do brežuljka poznatog kao
"Kolibar" ("Kollibar") da bi pokupili stoku. U to vreme
bilo je po livadama dosta napu{tene stoke čiji su vlasnici, Albanci
izbegli iz sela. Stanovnici sela Mamu{a dogovorili su se da pokupe tu stoku, da
je čuvaju i da naprave spisak kako bi kasnije mogli da je vrate
vlasnicima. Raman je ostao u kući. Posle nekog vremena do njegove
kuće je dotrčao Ergilj i ispričao da su njegovog oca i Mahmuta
četvorica srpskih vojnika vezali konopcem i odvela sa sobom. Bili su u
maskirnim uniformama i na reverima su imali crvene trake. Od tada se Beaidinu i
Mahmutu gubi svaki trag.
Pripadnik OVK, Hajredini Hasan,
ispričao je Ramanu da je video Beaidina i Mahmuta vezane u nekoj kolibi u
blizini vinograda, ali da nije mogao da im pomogne, jer je oko njih bilo mnogo
pripadnika srpskih snaga. Jedan prijatelj, ispričao je Ramanu da je preko
emisije radia Doj~evele (Deutsche Welle) čuo da se Beaidin nalazi u
zatvoru u Sremskoj Mitrovici, u Srbiji. Međutim, na zvaničnim listama
albanskih pritvorenika i zatvorenika u Srbiji nema imena pomenute dvojice.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stevanović Vlastimir (29), Srbin iz sela Dojnice,
op{tina Prizren, zaposlen kao konobar u Vojsci Jugoslavije, otet je 12. juna 1999. godine na putu kod sela Skorobi{te (Romaje),
op{tina Prizren. Sa njim je bio i njegov prijatelj S.Z, Srbin iz Prizrena, koji
je uspeo da pobegne. Tri dana kasnije, 15. juna, pripadnici OVK
oteli su i Vlastimirovog oca Slobodana
(58), dok se nalazio u stanu drugog sina, u Dositejevoj ulici, lamela br.2,
ulaz IV, stan broj 29 u Prizrenu. Držali su ga u podrumu napu{tene kuće,
čiji je vlasnik Srbin Spasić Dragan. U tom podrumu je bio zatvoren sa
Stankovi} Novicom (20).[34]
KFOR ih je istog dana oslobodio.
Dana 12. juna oko 12,00 časova, Vlastimir i njegov prijatelj S.Z.
krenuli su iz Prizrena u selo Dojnice. Putovali su automobilom marke zastava
750, žute boje, registarskih oznaka PZ 100-90. Na kontrolnom punktu na ulazu u
selo Skorobi{te, zaustavili su ih pripadnici OVK. S.Z. je u izjavi datoj FHP
naveo da su na put iza{la dvojica pripadnika OVK, naoružana automatskim
pu{kama, u maskirnim uniformama sa oznakama OVK. Za jednog pripadnika OVK,
starog oko 30 godina, svedok je siguran da je iz susednog sela Kori{a
(Korishë). Naredili su im da izađu iz kola da bi ih pretresli. Prvo su
pretresli S.Z. Kod Vlastimira su prona{li automatsku pu{ku koju je dobio od
vojske. Dok su se pripadnici OVK raspravljali sa Vlastimirom oko pu{ke, S.Z. je
preskočio žičanu ogradu kuće, pored koje su zaustavljeni, i
počeo da beži. Pripadnici OVK su pucali za njim ali ga nisu pogodili.
Pe{ke je stigao u selo Dojnice. Nakon ovog događaja S.Z. je izbegao u
Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ilić Ilija (49), Srbin iz Prizrena, radnik prizrenskog
vodovoda, otet je 14. juna 1999. godine. Prema navodima Crkveno-narodnog
odbora, tog dana je grupa pripadnika OVK upala u njegovu kuću,
tražeći oružje. Kada im je Ilija predao oružje koje je imao, pripadnici
OVK su ga izveli iz kuće i odveli nekuda. Njegova dalja sudbina je
neizvesna.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Dejana, (prezime
nepoznato), Srbina iz Prizrena, medicinskog tehničara u gradskoj
bolnici, pripadnici OVK li{ili su slobode 15. juna 1999. godine. Njegova dalja
sudbina je nepoznata.[35]
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ristanović Momčilo, Srbin, diplomirani pravnik,
izbeglica iz BiH, zaposlen u prizrenskom Zavodu za za{titu spomenika, odveden
je 17. juna 1999. godine iz svog stana u Prizrenu.
Momčilova supruga i sin su
od kom{ija saznali da su Krasni}i Muhamed (Krasniqi Muhamed) koji se uselio u
njihov stan i jo{ jedan mu{karac u crnoj uniformi sa oznakama OVK, 17. juna
u{li u njihov stan, izveli vezanog Mom~ila iz zgrade, ugurali ga u kombi koji
je bio parkiran ispred zgrade i odvezli. Sa vrata je uklonjena pločica sa
njihovim prezimenom i postavljena pločica "OVK". Od poznanika je
čula da je Momčilo odveden u Tuzlu (BiH), u zatvor, da bi bosanske
vlasti proverile da li je optužen za ratne zločine. Supruga je
zvanično obave{tena od bosanskih vlasti da se Ristanović Momčilo
ne nalazi kod njih u zatvoru, kao i da nije optužen za ratne zločine:
“Kada sam to saznala, dala sam izjavu KFOR-u u [trpcima. Pripadnik
KFOR-a, Poljak Robert Paljuk, sastavio je izve{taj i poslao ga policiji UNMIK-a
u Prizrenu. Rekao mi je da sačekam mesec dana da dobiju povratnu
informaciju. Nakon mesec dana su mi rekli da sačekam jo{ 10 dana. Ponovo
sam oti{la u KFOR 4. maja 2000. godine. Tada mi je Paljuk rekao da jo{ nije
dobio odgovor, ali da oni sutra idu u Prizren i predložio mi da krenem sa
njima. Krenuli smo 5. maja u 8,00 časova. Prvo smo oti{li u policiju
UNMIK-a, gde je Paljuk ostavio moje podatke, ličnu kartu i dokumenta o
vlasni{tvu stana u Prizrenu, tj. ugovor o otkupu stana. Potom smo, sa trojicom
policajaca UNMIK-a i jednom Albankom, prevodiocem, oti{li u na{ stan. Prozori
stana su bili razbijeni. Na vratima je sada stajala samo pločica sa
prezimenom Krasni}i. Zvonili smo, ali nam niko nije otvarao. Jedna Albanka iz
zgrade je pozvala ženu koja je živela u na{em stanu, a koja se trenutno
nalazila u kom{iluku. Ta žena je do{la, otključala stan i rekla da ona tu
živi. Policajci su joj pokazali ugovor i rekli da je to moj stan. Ona je samo
slegla ramenima i rekla da ne zna ni{ta o tome. Rekla je da je ona supruga
Muhameda Krasni}ija, da je ona bila sa decom u Crnoj Gori, da je u tom stanu
prvo živeo njen suprug sa nekim čovekom, a da je tek kasnije doveo nju iz
Crne Gore. Kada smo je pitali za supruga, rekla je da ne zna gde je on, niti
kada će se vratiti. Tražila sam da pogledam svoje stvari. Sve je bilo
opljačkano, tepih zapaljen, ostali su samo krupni delovi name{taja. Pitala
sam je da uzmem grejalicu i neke moje stvari koje sam videla da su ostale, ali
mi je ona rekla da bez supruga ne sme ni{ta da da. Nakon toga smo oti{li. Vratili
su me u [trpce istog dana u 17,00 časova.”
Robert Paljuk, sa kojim je Slavica bila u kontaktu, preme{ten je u
Kačanik, tako da ona od tada nije imala dodatne informacije o eventualnoj
istrazi koju je povodom ovog slučaja sprovodio UNMIK.
Izvor: FHP, izjava
svedoka
[asivari
Malji} (Shasivari Maliq)
(63), Musliman iz sela Grncare (Grëncare), op{tina Prizren, penzioner,
poslednji put je vi|en 27. juna 1999. godine.
Njegova supruga, ispri~ala je FHP-u da je 27. juna, oko
8,00 ~asova, Malji} po{ao pe{ke u susedno selo Skorobi{te, op{tina
Prizren, da poseti sestru koja je tamo
`ivela. Po{to se tog dana nije vratio, njegova supruga i sin su sutradan
ujutru, oko 6,00 ~asova, krenuli u Skorobi{te da ga potra`e. Kada su do{li u
Skorobi{te, Malji}eva sestra im je rekla da on nije dolazio.
Nakon toga, supruga i sin su oti{li u {tab OVK u
Skorobi{tu da se raspitaju za Malji}a. Pripadnici OVK su ih saslu{ali, jedan od
njih, izvesni Velija (Vellija), obe}ao im je da }e poku{ati da ga prona|e. Dok
su oni sedeli u {tabu, trojica pripadnika OVK su iza{la da se raspitaju i
potra`e Malji}a. Posle kra}eg vremena, pripadnici OVK su se vratili i saop{tili
im da nisu ni{ta saznali.
Nakon toga, supruga i sin su se vratili ku}i i prijavili
nestanak KFOR-u, policiji UNMIK-a i ICRC-u.
Nekoliko dana kasnije, Albanac iz Skorobi{ta ispri~ao im
je da je video nekoliko ljudi u uniformama koji su zaustavili Malji}a kod
trafo-stanice u blizini susednog sela Dojnice. Po~eli su da se raspravljaju sa
njim i potom ga poveli. Ovaj Albanac misli da su to bili pripadnici OVK, ali
nije siguran po{to su bili prili~no udaljeni od njega. Kada su to saznali,
Malji}eva }erka je oti{la u {tab OVK u selu Skorobi{te gde je razgovarala sa
dvojicom pripadnika OVK, izvesnim Binakom i Jusufom, iz sela Kori{e. Oni su joj
rekli da }e poku{ati da saznaju ko su bili vojnici koji su zaustavili njenog
oca, ali joj se posle toga nisu javili.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Spasić Jefta (70), njegova supruga Bosiljka (69), Stefanović
Milica (70), Stevanović Slavica
(40), Antić Čedomir (70), Antić Marija (70), Nikoli} Vasiljka (72), \ekić Draga (70), \ekić Srećko (50), N.B. (75), S.M, Radivojević
Tomislav (70) i njegova supruga Moma
(70), Stojković Trifun (84), Stojković Živka (80), Stojković Natalija-Natka (79) iz
sela Dojnice, op{tina Prizren i
Natkin brat Bogdan (prezime nepoznato) iz sela
Brbičane (Berbiqanë), Srbi, svi koji su se u tom trenutku zatekli u selu
Dojnice, oteti su 27. juna 1999. godine. \ekić Srećko, N.B. i S.M.
uspeli su da pobegnu sakriv{i se u kanal gde su ih prona{li pripadnici KFOR-a i
sklonili u Bogosloviju, dok se ostalim otetim stanovnicima sela Dojnice od tada
gubi svaki trag. Nekoliko dana kasnije, \ekić Srećko je iz
Bogoslovije oti{ao da se sastane sa poznanikom Albancem iz sela Skorobi{te,
op{tina Prizren, i vi{e se nije vratio.
Prema navodima sina otetiog
Spasić Jefte, Spasi} \ure, njegov otac je 9. juna 1999. godine, razgovarao
sa komandantom OVK Ekremom Redžom, o predaji oružja iz njihovog sela Dojnice. U
pregovorima je takođe učestvovao i pripadnik OVK Suljejmani Rifat
(Sulejmani Rifat), biv{i oficir jugoslovenske armije. Otac se dogovorio sa
Redžom da vojnici OVK dođu u njihovo selo i odnesu oružje. Oružje u selu
Dojnice nikada nije predato, jer je istog dana kada je sklopljen ovaj dogovor,
u susednom selu Skorobi{te izbio oružani sukob između pripadnika srpskih
snaga i OVK. Stanovnici sela Dojnice čuli su za ovaj incident i sklonili
se u Bogosloviju. Nekoliko dana kasnije roditelji \ure Spasi}a, sa jo{ desetak
Srba, vratili su se u selo Dojnice.
\ura je ispričao FHP da su
tog dana pripadnici OVK napali selo, zapalili kuće i sve Srbe odveli u
nepoznatom pravcu. Njegov prijatelj B.D, u trenutku napada, nalazio se na
obližnjoj njivi. Kada je video dim iz pravca Dojnica, krenuo je prema selu i
video pripadnike OVK kako uvode me{tane u kamion i odvoze ih. Video je tri
pripadnika OVK kako penju starog Spasića u kamion, dok su žene stajale u
grupi na putu.
Drugi svedok FHP, sin nestalih
Antića, Miodrag, navodi da se 27. juna, izvesni Bo{ko, stanovnik sela
Dojnice, nalazio na jednoj od njiva iznad sela. Kada je video da selo gori i da
je veliki broj pripadnika OVK u selu, oti{ao je u Prizren i slučaj
prijavio KFOR-u. Kada su pripadnici KFOR-a do{li u selo, selo je jo{ gorelo,
ali nije bilo nikoga od stanovnika. Malo kasnije su im se iz skloni{ta javili
\ekić Srećko, S.M. i N.B. Srećku je bila povređena noga, pa
su mu pripadnici KFOR-a ukazali na licu mesta pomoć i nakon toga ih sve
prebacili u Bogosloviju. Posle nekoliko dana Albanci iz sela Skorobi{te pozvali
su \ekić Srećka i on je iza{ao iz Bogoslovije da se sastane sa njima.
Od tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Ga{i \emailj (Gashi
Gjemail), Turčin, otet je
početkom jula 1999. godine u Prizrenu. Prema navodima lista Politika,
Ga{ija su pripadnici OVK policije oteli zato {to nije govorio albanski jezik.
Izvor: Od dolaska KFOR-a
kidnapovano 645 civila, POLITIKA, 22. oktobar 1999.
Kastrati Enver (21), njegova sestra Mirjeta (17) i njegova ćerka Samira, stara 6 meseci, Romi, prema navodima lista Politika, oteti
su početkom jula 1999. godine iz romskog naselja u Prizrenu. Prema istom
izvoru, nepoznati Albanci su nasilno u{li u njihovu kuću, zaklali Kastrati
Ljuana (Kastrati Luan), i tom prilikom njegovu decu Envera i Mirjetu i Enverovu
{estomesečnu ćerku Samiru odveli sa sobom.
Izvor: Od dolaska KFOR-a
kidnapovano 645 civila, POLITIKA, 22. oktobar 1999.
Blagojević Srećka (59), Srbina, penzionera iz
sela Ljubižda (Lubizhde), op{tina Prizren, odveli su 2. jula 1999. godine
pripadnici OVK iz njegove porodične kuće. Srećku se od tada gubi
svaki trag.
Prema svedočenju njegovog
sina Du{ka, navedenog dana, 2. jula, u kući su bili otac, majka
Slobodanka, njegova supruga Radica i petoro dece. U večernjim
časovima u kuću su u{la četvorica uniformisanih i naoružanih
pripadnika OVK. Među njima je bio i Sami Vehabi, star 22 godine, iz
Ljubižde. Govorili su srpski jezik, rekli su im da žele da uzmu neku izjavu od
Srećka i poveli ga u {tab. Obećali su da će ga brzo vratiti
kući.
Oko 2,00 časa te noći
isti pripadnici OVK su ponovo do{li u njihovu kuću. Nisu doveli
Srećka, već su tražili da i Du{ko pođe sa njima. Du{ko se u
međuvremenu sakrio a porodica je rekla da je oti{ao u Bogosloviju.
Pripadnici OVK su počeli da pretresaju kuću, pretili su
ukućanima da će ih ubiti, uperili su pu{ke u njih i repetirali. Rekli
su da su saznali da je Du{ko bio mobilisan i da je ubijao Albance. Du{kova
ćerka, stara 14. godina, od straha je izgubila moć govora.
Porodica Blagojević je
ostala u selu do 10. jula 1999. godine, kada ih je KFOR prebacio u Bogosloviju.
Radica se 12. jula u pratnji KFOR-a vratila u selo po neke stvari iz kuće,
ali je kuća u međuvremenu bila spaljena. Blagojevići su 15.
februara 2000. godine iz Bogoslovije izbegli u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Fazli}
Muharema (41), Muslimana iz sela Nebrego{te (Nebregoshi), op{tina
Prizren, zaposlenog kao dostavlja~a u op{tini Prizren, oteli su pripadnici OVK
11. jula 1999. godine.
Prema informacijama kojima raspola`e FHP, Muharem se, 11.
jula, poslepodne, sa suprugom Rasimkom,
pe{ke vra}ao ku}i iz Drvarske ulice gde su bili u poseti kod ro|aka. Na ulici
su ih zaustavila petorica ili {estorica pripadnika OVK i pitali na albanskom
jeziku kuda vodi ulica u kojoj su se nalazili. Kada im je Muharem odgovorio da
ne razume albanski, zgrabili su ga, ugurali u neki automobil i odvezli.
Muharemu se od tada gubi svaki trag
Izvor: FHP, izjava svedoka
\ukanović Dragomir (71), penzioner, i njegov sin Jovica (44), direktor
Hidrometeorolo{kog zavoda, Srbi iz Prizrena, ulica \erdapska, br. 5/2, oteti su
12. jula 1999. godine.
Prema izjavi Dragomirove ćerke, odnosno Jovi~ine sestre Milanke,
Jovica i njegova supruga Radica, koji su boravili u selu Brezovica, op{tina
[trpce, do{li su 11. jula 1999. godine u Prizren da posete Jovi~ine roditelje
Dragomira i Radu. Sutradan, 12. jula, pre podne, Radica je oti{la u apoteku, u
kojoj je ranije radila, da uzme svoja dokumenta. Kada je do{la u apoteku, neki
albanski civili su joj pretili da će je ubiti ukoliko odmah ne napusti
Prizren. Kolege su je izvele iz apoteke i ispratile, jer su se pla{ile da je ti
ljudi ne povrede. Po{to se Radica duže zadržala u gradu, Rada je, oko 9,30
časova, oti{la u kom{iluk da je potraži, dok su u kući ostali
Dragomir i Jovica. Tada su u kuću do{la petorica mu{karaca, ne starijih od
30 godina. Trojica su bila u crnim uniformama, a dvojica u civilu. Mu{karci u
uniformama nisu ni{ta govorili, dok su dvojica u civilu govorila srpski jezik.
Pretresli su stan i tražili da im Dragomir i Jovica predaju oružje. Rada, koja
se u međuvremenu vratila, rekla im je da imaju potvrdu koju su im ranije
dali pripadnici OVK, da ne poseduju nikakvo oružje. Oni su tada naredili Jovici
da pođe sa njima u {tab na informativni razgovor. Dragomir se usprotivio i
rekao da ga ispitaju u kući. Pripadnici OVK su ga uveravali da će se
Jovica vratiti za pola sata i da ako im ne veruje, može i on da pođe sa
njima. Rekli su Radi da uđe u kuću i donese im potvrdu OVK, {to je
ona i učinila. Kada je iza{la iz kuće sa potvrdom, trojica pripadnika
OVK su sa Dragomirom i Jovicom u{li u automobil marke mercedes163-10 boje
slonove kosti i odvezli ih nekuda. Rada nije videla kud su oti{la druga
dvojica. Kada se snaja Radica vratila iz apoteke, oti{le su da slučaj
prijave KFOR-u.
Kada je saznala za otmicu oca i
brata, Milanka, koja se tada nalazila u Beogradu, telefonirala je svom
prijatelju, komandantu OVK Ekremu Redži. On joj je rekao da ne sme sa njom da
priča telefonom i da mu po{alje pismo preko nekog čoveka. Ona mu je
poslala pismo u kome ga pita da li zna {ta se dogodilo sa njenim ocem i bratom.
Ekrem joj je ubrzo poslao odgovor da ne zna gde su oni, niti ko ih je oteo.
Rekao joj je da se pla{i za oca jer mu je poznato da su pripadnici OVK
streljali starije ljude koje su priveli. Ne zna da li je i njen otac bio
među njima, jer se ne nalazi na spiskovima ljudi za koje OVK smatra da su
odgovorni za ratne zločine.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Mladenović Draganu, Srpkinju iz Prizrena, otela
je, sredinom jula 1999. godine, grupa albanskih civila.
Prema navodima beogradske
Politike, ovi Albanci su joj prethodno pretili da će je ubiti ukoliko ne
napusti kuću. Po{to je ona odbila, zapalili su joj kuću i u vatru
bacili njenu {estomesečnu bebu Mladenović
Savu.
Izvor: Od
dolaska KFOR-a kidnapovano 645 civila, POLITIKA, 22. oktobar 1999.
Radojković Velimir, Srbin iz Skoplja, Makedonija, zaposlen u preduzeću IGM
"Skoplje", otet je 16. jula 1999. godine oko 23,00 časa, na
putu, u blizini graničnog prelaza \eneral Janković, između SRJ i
Makedonije, dok je vozio za Prizren kamion natovaren građevinskim
materijalom.
List Politika, objavio je izjavu
njegovog kolege, koji se u trenutku otmice nalazio u drugom kamionu, u
neposrednoj blizini mesta incidenta. Kolega je rekao da su Radojkovića otela
četvorica naoružanih Albanaca koji su vozili automobil marke mercedes bez
registarskih tablica. Presreli su i oteli Radojkovića u blizini pomenutog
graničnog prelaza.
Izvor: Kidnapovan vozač
IGM-Skoplje, POLITIKA, 21. jul 1999.
Caca Abdulah (50) i njegov sin Abedin (26) , Romi, radnici iz Prizrena, ulica Podrimska br. 14,
oteti su 18. jula 1999. godine. Poslednja ih je videla supruga, odnosno majka
Suzana, 18. jula pre podne kada su oti{li u selo Du{anovo (Dushanovë) u svoju
kovačku radionicu. Sutradan je od nekih dečaka u selu saznala da su
Abdulaha i Abedina iz radionice odveli uniformisani pripadnici OVK.
Prema Suzaninoj izjavi, njih
dvojica su navedenog dana, 18. jula, u jutarnjim časovima, oti{li u svoju
kovačku radionicu koja se nalazila na periferiji obližnjeg sela Du{anovo,
i vi{e se nisu vratili. Suzana se sutradan uputila u Du{anovo da ih potraži.
Radionica je bila opljačkana. Deca koja su se igrala ispred radionice
ispričala si Suzani da su prethodnog dana, oko 11,00 časova, u
radionicu u kojoj su bili Abdulah i Abedin u{la četvorica mu{karaca. Do{li
su nekim džipom koji su parkirali ispred radionice. Dvojica su bila naoružana,
nosila su uniforme OVK i naočare, dok su druga dvojica bila u civilu.
Naredili su Abdulahu i Abedinu da uđu u svoj automobil marke reno 4 i
krenu za njihovim džipom. Krenuli su prema glavnom putu koji vodi za Landovicu
i \akovicu.
Suzana je nakon toga oti{la u
{tab OVK u naselju ]ulhan (Qulhan) u Prizrenu. Sa njom je razgovarao izvesni
komandant OVK Ba{a (Basha). Rekao joj je da oni nemaju nikakvih podataka o
njenom suprugu i sinu i da nisu odgovorni za njihovu otmicu. Jo{ joj je rekao
da se uniforme OVK često zloupotrebljavaju i da su to možda uradili Srbi
ili kriminalci iz Albanije. Basha je obećao Suzani da će joj javiti
ako ne{to sazna o Abdulahu i Abedinu.
Posle izvesnog vremena, Suzana
je ponovo oti{la u {tab OVK. Ovoga puta je razgovarala sa izvesnim Osmanom. On
joj je ponovio da OVK nije imala razloga da li{i slobode njenog supruga i sina.
Objasnio joj je i da način na koji su oni odvedeni ne odgovara načinu
na koji to rade pripadnici OVK. U slučaju da su oni želeli to da urade,
oni bi im spalili kuću i priveli bi i nju. Rekao joj je da ukoliko neko
bude tražio novac za otkup njenog supruga i sina, ne da novac, nego da to
prijavi njihovom {tabu.
Suzana je nestanak prijavila
KFOR-u i ICRC-u, ali oni nisu imali nikakvih informacija o Abdulahu i Abedinu.
Njihova dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Bensa Afrima, Roma iz Prizrena, pripadnici OVK li{ili su
slobode, posle 20. jula 1999. godine. Njegova dalja sudbina je nepoznata.[36]
Izvor: FHP, izjava
svedoka
Todorović Marko (47), vozač u
preduzeću "Moć prirode", Srbin iz Beograda, nestao je 21.
jula 1999. godine na putu između Prizrena i Lipljana. Todorović je
vozio kamion marke volvo.
Sestra i majka nestalog
Todorovića ispričale su FHP-u da ih je vlasnik preduzeća u
Prizrenu, kome je Todorović dopremio robu, zvao 23. jula i pitao da li je
Marko dobro doputovao. Vlasnik ovog preduzeća ponovo se javio Markovoj
porodici tri nedelje kasnije i rekao da je saznao da je Marka zarobila OVK, da
se nalazi u nekom od logora u brdima iznad Prizrena, kao i da će,
najverovatnije, biti razmenjen za Albance koji se nalaze u srpskim zatvorima.
Todorović Marko je sa sobom imao mobilni telefon. Prema izve{taju
kompanije "Mobtel", njegov mobilni telefon je kori{ćen u periodu
od 6. do18. avgusta. Porodica je odjavila broj 30. avgusta. Korisnik ili
korisnici Todorovićevog telefona su pozivali brojeve u [vajcarskoj,
Austriji, Nemačkoj, dva broja u Crnoj Gori i jedan broj u Srbiji.
Ministarstvo unutra{njih poslova Crne Gore je izvr{ilo proveru pomenutih
brojeva, ali nisu do{li do podataka o mogućim otmičarima.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Antić Zlatko (35), Srbin, zaposlen kao elektrotehničar u
PTT, otet je 28. jula 1999. godine u Prizrenu.
Prema izjavi njegove majke,
Zlatko je sa porodicom napustio Prizren 14. juna. Kada je odlazio, ostavio je
ključeve kom{ijama, albanskoj porodici, da bi mu čuvali stan. Sa
ostalim Srbima iz grada izbegli su u selo Brezovica, op{tina [trpce. Zlatkova
ta{ta je ostala sama u svom stanu u Prizrenu. Dana, 28. jula, u 18,30
časova, Zlatko je, svojim automobilom marke jugo-florida, tamnocrvene
boje, krenuo po nju u Prizren, gde je stigao oko 19,00 časova. U Prizrenu
je prvo oti{ao da obiđe svoj stan u Metohiskoj ulici br. 45, IV sprat. Do{ao
je kod kom{ija da uzme ključeve i da se pozdravi sa njima. Posle pet
minuta, u njihov stan su u{la {estorica naoružanih pripadnika OVK. Rekla su
kom{ijama: "Znači, tako, vi krijete Srbe!". Zlatka i kom{inicu
su odveli u {tab OVK koji je bio sme{ten u zgradi nekada{njeg doma Vojske
Jugoslavije. Rekli su da hoće da ih ispitaju. Kom{inicu su oslobodili
posle nekoliko sati ispitivanja, a Zlatka su zadržali. Od tada mu se gubi svaki
trag. Kom{inica i njen suprug su posle ovog incidenta napustili Prizren.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Seferi
Bajrama, Muslimana iz sela Musnikovo (Mushnikovë), op{tina
Prizren, 30. jula 1999. godine, odveli su pripadnici OVK iz kafane u selu
Re~ane, op{tina Prizren.
Prema informacijama kojima raspola`e FHP, Bajram je
navedenog dana krenuo u susedno selo Re}ane da kupi gra|evinski materijal. U
Re}anu je svratio u kafanu vlasnika Jasarevic Jusufa, gde su ga srela dvojica
njegovih prijatelja A.N. i A.R. Nakon kra}eg vremena u kafanu su u{la petorica
mladi}a u civilu koja su se predstavilz kao policija OVK. Naredili su Bajramu
da po|e sa njima i odvezli ga automobilom marke golf koji je bio parkiran
ispred kafane. Njegova dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Nikolić Stanoje, Srbin, otet je 4. avgusta
1999. godine u Prizrenu.
Stanoja je grupa Albanaca
prethodno batinala na ulici, ali je on uspeo da im pobegne. Krenuo je prema
bolnici da zatraži pomoć lekara. Napadači su ga sustigli i odveli sa
sobom. Njegova dalja sudbina nije poznata.
Izvor: In
Prizren ethnic cleansing of non-Albanians continues ŠU Prizrenu se
nastavlja etni~ko ~i{}enje nealbanacaą, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne
vestią, 15. avgust 1999.
Gunice Adem, Turčin iz Prizrena, ulica Durmi{ Aslani
br.145, nestao je početkom avgusta 1999. godine. Adema su nepoznata lica
odvela iz njegovog stana.
Izvor: Veb sajt Centra za mir i
toleranciju u Pri{tini
Cvetanovska Ljiljana, Srpkinja iz Prizrena, Karađorđeva ulice br. 65, stan br. 4. Prema
izve{taju Centra za mir i toleranciju, Ljiljanu su nepoznata lica odvela iz
njenog stana 11. avgusta 1999. godine. Ona je ranije prijavila ovoj
organizaciji da su nepoznati albanski civili upali u njen stan i da su je
zlostavljali.
Izvor: Ubijeno 11, oteto 20
ljudi, BLIC, 18. avgust 1999; Veb sajt Centra za mir i toleranciju u
Pri{tini
To{ić Iliju, Srbina iz Prizrena, ulica JNA br.14, prema
navodima Centra za mir i toleranciju, odvela su 12. avgusta 1999. godine, iz
njegovog stana nepoznata lica. Napadači su tom prilikom opljačkali i
spalili njegov stan.
Izvor: Ubijeno
11, oteto 20 ljudi, BLIC, 18. avgust 1999; Veb sajt Centra za mir i
toleranciju u Pri{tini
Aleksijevski Toni (27), vozač iz Skoplja, Makedonac, prema
izve{taju Centra za mir i toleranciju, otet je 13. avgusta 1999. godine u
Prizrenu. Njega su tog dana odvela nepoznata lica dok je istovarivao robu iz
kamiona.
Izvor: Ubijeno
11, oteto 20 ljudi, BLIC, 18. avgust 1999; Veb sajt Centra za mir i
toleranciju u Pri{tini
Lazić Bojana (26) i Joksimović
Dejana (36), Srbe, prema navodima lista Danas, otela su nepoznata lica 13.
avgusta 1999. godine u Prizrenu, gde su do{li da obiđu svoje kuće
koje su napustili sredinom juna.
Izvor: Nastavljen teror nad
srpskim stanovni{tvom, DANAS, 20. septembar 1999.
Veljković Stanislava, Srbina iz Prizrena, ulica
Radeta Končara br. 60, su 13. avgusta 1999. godine, prema navodima Centra
za mir i toleranciju, odvela nepoznata lica iz njegove kuće u Prizrenu.
Istom prilikom su opljačkali i spalili njegovu kuću i lokal.
Izvor: Ubijeno
11, oteto 20 ljudi, BLIC, 18. avgust 1999; Veb sajt Centra za mir i toleranciju
u Pri{tini
Aleksić Bojana (19), Srbina, prema
informacijama lista Blic, 14. avgusta 1999. godine u Prizrenu, otela je grupa
naoružanih albanskih civila.
Izvor: Ubijeno 11, oteto 20 ljudi, BLIC, 18. avgust 1999.
Jovanović Velimira, Srbina iz Prizrena su, prema navodima lista Blic, 14. avgusta 1999.
godine nepoznati Albanci nasilno odveli iz njegovog stana u ulici Dositeja
Obradovića b.b. u Prizrenu.
Izvor: Ubijeno
11, oteto 20 ljudi, BLIC, 18. avgust 1999
Stanojević Žarka i njegovu sestru Dejanu, Srbe iz Prizrena, prema
navodima lista Blic, 14. avgusta 1999. godine oteli su pripadnici OVK.
Izvor: Ubijeno
11, oteto 20 ljudi, BLIC, 18. avgust 1999
Jokić
Zlatka (47), Srbina, i Jeti{i Usnia (Jetishi Usni) (44), nepoznate nacionalnosti, iz Prizrena, prema
navodima Centra za mir i toleranciju u Pri{tini, 16. avgusta 1999. godine u
večernjim časovima otela su nepoznata lica.
Izvor: Veb sajt Centra za mir i toleranciju u
Pri{tini
Taki} Veselina (71), Srbina iz Prizrena, otela je grupa Albanaca
krajem avgusta 1999. godine, od kada mu se gubi svaki trag.[37]
Izvor: Masacre
of Serbs in Prizren ŠMasakr nad Srbima u Prizrenuą, KOSOVO DAILY NEWS
ŠKosovske dnevne vestią, 1. septembar 1999.
Patrnogić Tihomir (85), penzioner iz Prizrena,
ulica Petra Kostića br. 81, Srbin, otet je 1. septembra 1999. godine.
Prema svedočenju njegove
sestre, Tihomir je pomenutog dana krenuo u po{tu da prijavi kvar na telefonu.
Sestra se protivila tome jer je bio pazarni dan, bilo je dosta ljudi na ulicama
i pla{ila se da mu se ne{to ne dogodi. On je ipak u 11,00 časova krenuo u
po{tu. Kako je sestra kasnije saznala od zaposlenih u po{ti, on je prijavio
kvar, koji je ubrzo otklonjen, i krenuo kući.
Poznanici iz Prizrena su
ispričali Tihomirovoj sestri kako su videli nepoznata uniformisana lica
kako zaustavljaju Tihomira na izlazu iz po{te i odvode ga nekud.
Desetak dana posle Tihomirovog
nestanka, u njihov stan je do{ao nepoznati Albanac. Govorio je srpski jezik.
Rekao je Tihomirovoj sestri da je on živ, da je dobro i da će uskoro biti
oslobođen. Oti{ao je ne objasniv{i za{to joj to govori, ni kako je to
saznao. Međutim, do danas, Tihomirova porodica nema nikakvih vesti o
njegovoj daljoj sudbini. Sestra je krajem januara 2000. godine napustila Kosovo
i izbegla u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jovanović Dragana, Srbina iz Prizrena, Dositejeva
ulica br. 98, prema navodima lista Blic, odveli su 10. septembra 1999. godine,
iz njegove kuće, nepoznati albanski civili.
Izvor: Rafal
na kolonu Srba, BLIC, 15. septembar 1999.
2.1. Ubijeni
Oca Haritona, svetovno ime Lukić
Radoslav (40), monaha u manastiru Sveti Arhangel kod Prizrena, 15. juna
1999. godine zaustavila su i otela nepoznata uniformisana lica dok je vozio
automobil marke golf, tamne metalik boje, registarskih oznaka PZ 120-91. Otmicu
je posmatrao i fotografisao nemački novinar, koji je vladiku Artemija
obavestio o incidentu. Prema navodima Eparhije ra{ko-prizrenske, dotični
novinar je obećao da će vladici doneti fotografije incidenta. Do
danas se nije javio.
Prema saznanjima FHP-a,
zvaničnici OSCE-a su krajem septembra 2000. godine, sve{tenicima u
manastiru Gračanica doneli katalog posmrtnih ostataka neidentifikovanih
tela, koja su pronađena. Sve{tenici su u katalogu prepoznali mantiju i
brojanicu oca Haritona. Nakon toga, ovi predmeti, zajedno sa ličnom
kartom, na kojoj su bili vidljivi samo datum i mesto rođenja oca Haritona,
predati su sve{tenicima.
Isti izvor je sve{tenicima naveo
da je telo iskopano iz individualne grobnice, u prigradskom naselju Prizrena
Tusus. Telo nije imalo glavu.
Sve{tnici nisu obave{teni kada
je tačno telo iskopano, da li je izvr{ena obdukcija i koji su njeni
rezultati.
Izvor: Eparhija
ra{ko-prizrenska; FHP, izjava svedoka
Radivojević Nikola (60), Srbin iz Prizrena, nestao
je 27. juna 1999. godine. KFOR je obavestio Radivojevićevu porodicu da je
23. jula 1999. godine pronađeno njegovo telo.
Izvor: PRAVOSLAVLJE PRESS, 28. jul 1999.
Skenderi \umred (Skenderi
Gjumred) (31), Goranac iz Prizrena, Ulcinjska br. 195, zaposlen kao
ekonomski tehničar u preduzeću "Progres-Prizren", nestao je
16. jula 1999. godine. Njegovo telo je pronađeno 17. jula 1999. godine.
Prema izjavi \umredovog oca
Avdije, navedenog dana u njihovoj porodičnoj kući u Prizrenu su bili
njegova supruga, ćerka, sin \umred sa suprugom Elvirom i decom i on. U
21,00 čas, neko je lupao na ulazna vrata. \umred je iza{ao na terasu da
vidi ko je i počeo sa nekim da razgovara. Uzeo je ključeve ulaznih
vrata i iza{ao iz kuće. Niko od ukućana nije video ko je stajao
ispred vrata. \umred se vi{e nije vratio u kuću. Nakon nekog vremena otac
je po{ao u kom{iluk da traži sina. Jedna devojčica iz kom{iluka
ispričala je ocu da je videla da su neki ljudi ispred kuće pri{li
\umredu, prislonili mu pi{tolj na leđa i poveli ga sa sobom. Otac je odmah
prijavio nestanak KFOR-u. Preko prijatelja Albanca, pripadnika OVK, Avdija je
stupio u kontakt sa komandantom OVK za tu oblast, izvesnim Elbasanom. On je
rekao Avdiji da niko u OVK nije izdao naređenje da se njegov sin zarobi
ili ubije, ali da će mu pomoći da ga pronađe. Elbasan je 17.
jula u 8,30 časova poveo Avdiju do izlaza iz grada u pravcu sela Petrovo.
Tu mu je pokazao le{ njegovog sina. Glava mu je bila razbijena udarcima nekim
tvrdim predmetom. Elbasan mu je rekao da ne dira telo, jer moraju da pozovu
KFOR da izvr{i uviđaj.
Kada je KFOR izvr{io
uviđaj, otac je oti{ao da preuzme telo, ispostavilo se da telo njegovog
sina vi{e nije u kapeli. Pripadnici KFOR-a su gre{kom sahranili \umreda kao NN
lice, tako da je otac tek sutradan 18. jula uspeo da preuzme sinovljevo telo i
da ga sahrani.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Milovanović Jovan, Srbin, nestao je 26. jula
1999. godine u Prizrenu. Njegovo telo je pronađeno 5. avgusta u selu
Landovica, op{tina Prizren.
Izvor: In
Prizren ethnic cleansing of non-Albanians continues ŠU Prizrenu se
nastavlja etni~ko ~i{}enje nealbanacaą, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne
vestią, 15. avgust 1999.
Takić Anu (6) i njenog dedu Veselina (71), Srbe, otela je grupa Albanaca krajem avgusta 1999.
godine u Prizrenu. Nekoliko dana kasnije pronađeno je unakaženo Anino
telo. Jedna ruka joj je bila odsečena. Sudbina Taki} Veselina i dalje je
nepoznata.
Izvor: Masacre
of Serbs in Prizren ŠMasakr nad Srbima u Prizrenuą, KOSOVO DAILY NEWS
ŠKosovske dnevne vestią, 1. septembar 1999.
2.2.
Na slobodi
2.2.1. Pu{teni
G.S. (22), Rom iz Prizrena otet je 14. juna 1999. godine i
držan u zatvoru OVK vi{e od 24 časa.
Prema izve{taju Evropskog centra
za prava Roma, pomenutog Roma su 14. juna, pripadnici OVK presreli na ulici i
li{ili slobode. Odveli su ga u napu{tenu zgradu policije u kojoj se nalazilo
jo{ desetak pripadnika OVK. Četvorica su ga uvela u sobu u kojoj se
nalazio jo{ jedan Rom, čiji je
identitet nepoznat. Tu su ga batinali i pretili da će ga ubiti ukoliko ne
prizna {ta je krao iz albanskih kuća tokom akcija Vojske Jugoslavije.
Zahtevali su i da im kaže gde se nalazi Luan Koka, Rom, koji je u okviru srpske
delegacije učestvovao u pregovorima u Rambujeu. Govorili su mu da su Romi
zajedno sa Srbima palili i pljačkali albanske kuće i da će ga
zato oni oterati u Srbiju, kao {to su oni bili proterani u Albaniju.
Sledećeg dana, 15. juna, ujutru, do{ao je jedan pripadnik OVK i doneo mu
listu na kojoj je bilo napisano 10-15 imena. To je bila lista imena lokalnih
Roma i na toj listi se nalazilo i njegovo ime. Ovaj pripadnik OVK je tražio da
mu pokaže imena srpskih {pijuna na listi. Kada je rekao da ne prepoznaje imena,
nastavili su da ga batinaju. Uveče su ga naterali da počisti zgradu
policijske stanice. Kada je zavr{io sa či{ćenjem u 22,30 časova,
rekli su mu da može da ide kući. Pre odlaska zapretili su mu da će ga
ubiti ukoliko ode u bolnicu ili prijavi KFOR-u {ta mu se dogodilo.
Izvor: Roma from Kosovo Testify ŠSvedo~enja kosovskih Romaą, ERRC
ŠEvropski centar za prava Romaą, 2. avgust 1999.
G.N. (36), Srbina iz Prizrena, koji je bio zaposlen u
republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, li{ili su slobode pripadnici
OVK 15. juna 1999. godine i nakon vi{e časova ispitivanja i batinanja
pustili, uveče istog dana. Tom prilikom u {tab OVK je doveden i Dejan (prezime nepoznato), Srbin iz Prizrena, zaposlen kao medicinski
tehničar u prizrenskoj bolnici. Njegova dalja sudbina je nepoznata.
Prema njegovom svedočenju,
15. juna 1999. godine u 9,45 časova, ispred njegove kuće, pri{la su
mu dvojica Albanaca obučena u crno sa oznakama OVK, naoružana automatskim
pu{kama i legitimisala ga. Kada su utvrdili da je Srbin, naredili su mu da
pođe sa njima. Zamolio ih je, na albanskom jeziku, da svrate do njegove
kuće da ostavi porodici ključeve automobila i novac koji je nosio,
jer su se spremali da napuste Kosovo. Nisu mu dozvolili. Njegove kom{ije
Albanci, koji su posmatrali ovu scenu, sa odobravanjem su pozdravili postupanje
vojnika. Krenuli su u pravcu “Farmakosa” i bolnice. Kada su nai{li na neku TV ekipu
koja je snimala na ulici, uvukli su ga u jednu sporednu ulicu i sačekali
da novinari odu. Tu su ga, oko 15 minuta, tukli kundacima pu{aka, psovali
Srbiju, Milo{evića i pitali za{to nije napustio Kosovo. Nakon toga su ga
odveli u njihov {tab, sme{ten u novoj privatnoj kući. Tu su mu oduzeli
ličnu kartu, zaključali ga u jednoj prostoriji i oti{li. Pripadnike
OVK koji su ga doveli vi{e nije video. Svedok opisuje svoj boravak u OVK
zatvoru sledećim rečima:
"U sobi je bila
plastična ba{tenska garnitura. Odmah sam uočio tragove krvi na stolu
i po uglovima sobe. Pomislio sam da će me ubiti. U sobi su bila dvojica
čuvara OVK. Jedan od njih je stavio stolicu pored zida i naredio mi da
sednem, okrenut prema zidu. Zatim su u prostoriju u{la trojica pripadnika OVK, od
kojih je jedan, koji je nosio crvenu beretku i pu{ku “bokericu”, komandant po
imenu Zenelj (Zenel), naredio jednom vojniku da me pretrese. Drugi vojnik je
repetirao automatsku pu{ku. Oduzeli su mi dokumenta, 8 500 dinara,
porodične fotografije, ručni sat i kai{ sa pantalona. Zenelj mi je
naredio da se skinem do donjeg ve{a, rekao vojnicima da pucaju na svaki moj
sumnjivi pokret i oti{ao. Nakon 5 minuta u sobu su u{la jo{ dvojica pripadnika
OVK. Jedan mi je pri{ao i izmakao stolicu. Kada sam pao na pod, drugi je
počeo da me udara pendrekom. Potom su mi naredili da ustanem. Vojnik, koji
mi je prethodno izmakao stolicu, izvadio je nož i zapretio mi da će me
iskasapiti i udario me, nekoliko puta, pesnicom po licu. Psujući, sva
četvorica su iza{la iz sobe. Tada sam kroz prozor, u dvori{tu kuće
video mog prijatelja Albanca Č.B. Nakon toga su u sobu u{la druga dvojica
pripadnika OVK. Doneli su gumeno crevo kojim su počeli da me tuku po celom
telu, da psuju i vređaju mene i moju porodicu. Posle nekog vremena su i oni
oti{li. Pola sata kasnije, dvojica pripadnika OVK, koji perfektno govore srpski
jezik, doveli su u prostoriju Srbina Dejana, medicinskog tehničara iz
bolnice. Bio je pretučen i nos mu je krvario. Sa mnom u prostoriji je
ostao desetak minuta, nakon čega su ga odveli u susednu prostoriju, iz
koje sam potom čuo jauke. U moju sobu su onda u{la dvojica pripadnika OVK
i počela da me tuku. Jedan me je udarao pendrekom po celom telu, dok me je
drugi {utirao. Kada je, posle nekog vremena, u sobu ponovo do{ao komandant
Zenelj, dvojica vojnika OVK koji su me tukli, su oti{li. Ponudio me je
cigaretom i naredio da se okrenem prema njemu. Pitao me je da li posedujem
oružje i uniformu, ili sam sve već vratio, upozoriv{i me da ne smem da
lažem jer imaju sve podatke i fotografije o meni. Kada sam rekao da imam
automatsku pu{ku i lični pi{tolj, pitao me je da li mogu da javim svojoj
ženi da donese oružje u {tab. Odgovorio sam potvrdno. Potom je iza{ao rekav{i
da će mi saop{titi {ta je odlučio. U sobu su ponovo u{la dvojica
pripadnika OVK, od kojih jedan nije imao kažiprst na desnoj ruci. Pitali su
stražara da li sam ja taj Srbin koji je jutros uhvaćen i da li sam
“propevao”. Stražar im je odgovorio da treba da me “stančaju” kako bih
vi{e rekao. Jedan od njih je uzeo bejzbol palicu, drugi pendrek i počeli
su da me tuku, pribiv{i me u ugao sobe, sve dok nisam izgubio svest. Dok su me
tukli, psovali su mi majku srpsku, pitali me koliko sam albanske dece pobio i
rekli da će mi uraditi ono {to su njima Srbi uradili. Polili su me vodom,
i kada sam se osvestio, naredili su mi da stavim noge između naslona
stolice. Jedan od njih je gasio upaljenu cigaretu po mojoj levoj nozi. Potom je
počeo da me udara pendrekom po tabanima, dok me je drugi vojnik udarao
crevom po telu. Neposredno pre nego {to je komandant Zenelj u{ao u prostoriju,
stražar je dvojici vojnika rekao da odu. Zenelj me je pitao da li sam spreman
da pozovem suprugu da donese oružje i zapretio da će me ubiti ukoliko ona
to ne uradi u roku od sat vremena. Naredili su mi da se obučem, nakon
čega me je Zenelj sa stražarima OVK sproveo do susedne zgrade u kojoj je
bio sme{ten {tab OVK, odakle sam pozvao ženu i rekao joj da sa svojim ocem
donese oružje ispred kapije {kole “Fadilj Hisari” ("Fadil Hisari").
Nakon toga su me vratili u istu prostoriju. Tada me je Zenelj ponudio kafom i
cigaretom, a prisutnim vojnicima naredio da me ne diraju. Rekao je da će
me pustiti kada stigne oružje. Kada je komandant Zenelj iza{ao, u prostoriju su
u{li jedna žena i jedan mu{karac, pripadnici OVK. Pitali su me gde sam
uhvaćen i gde sam radio pre rata. Mu{karac mi je rekao da živi u Srbiji u
Subotici, sa ženom i decom, i da tamo kod pravoslavne crkve ima kafić.
Predložio je da se tamo jednom sastanemo i da zajedno pijemo. Njih dvoje su međusobno
razgovarali na turskom jeziku dok su gledali moja dokumenta. Nakon {to su oni
oti{li iz prostorije, komandan Zenelj je u{ao u prostoriju noseći u rukama
jednu automatsku pu{ku. Pitao me je da li je to moja pu{ka, i kada sam mu
odgovorio da nije, sa odobravanjem je klimnuo glavom. Seo je za sto, otvorio
neku svesku i počeo da me ispituje, gde sam krao, ubijao, silovao albanske
žene i ko je bio glavni u operacijama koje su srpske snage izvodile oko
Prizrena. Opomenuo me je da moram da govorim istinu, jer svaka laž donosi recku
od deset batinanja. Kada sam odbio sve iznete optužbe, rekao mi je da lažem i
da sam palio albanske kuće u prigradskom naselju Tusus. Kada sam i to
negirao, Zenelj mi je naredio da legnem na pod, okrenem lice nadole i stavim
ruke pored tela. Sa dvojicom stražara, tukao me je bejzbol palicom, pendrekom i
crevom dok se sva trojica nisu umorila. Onda mi je naredio da sednem na
stolicu, ljutito repetirao pi{tolj, i rekao da neću živ izaći iz ove
prostorije. Pitao me je kada sam bio mobilisan i koje sam zadatke obavljao u
vojsci, kao i da li sam zapalio kafanu “Skenderbeg” u selu Du{anovo, op{tina
Prizren. Ja sam to porekao i dodao da sam mnogim Albancima u gradu pomagao i da
on to sve može da proveri. Ljutito je ustao i pendrekom počeo da me
tuče po nogama, preteći da će mi slomiti obe noge. Izlazeći
iz prostorije, rekao je straži da pucaju ako poku{am da pobegnem. Posle kratkog
vremena u prostoriju je u{ao moj poznanik Albanac G, koji je bio u civilnom
odelu i nije nosio nikakvo oružje. G. je pitao jednog od stražara, koga je
oslovio imenom Nazmi, {ta ja radim tu i ko me ispituje. Istom stražaru je rekao
da me vi{e ne tuku i iza{ao napolje. Stražar me je potom ponudio cigaretom i
ča{om vode, i rekao da ću sigurno biti pu{ten. Dvadesetak minuta kasnije,
u prostoriju je ponovo u{ao Zenelj i tražio da mu navedem tačna imena i
datume rođenja članova moje porodice. Rekao je da ću biti pu{ten
pod uslovom da sarađujem s njima. Dodao je da će moja deca ići u
albansku {kolu i učiti albanski jezik, jer vi{e neće biti Srba na
Kosovu. Dao mi je tri dana vremena da skupim oružje od svih preostalih Srba u
Prizrenu. Zapretio mi je da }e, ukoliko to ne uradim, ubiti mene i moju decu, a
ženu silovati. Vratio mi je dokumenta, ali je ličnu kartu zadržao i rekao
mi da mogu da idem."
Vrativ{i se kući, G.N. je
istog dana sa porodicom oti{ao u Bogosloviju, odakle su uz pratnju KFOR-a
prebačeni u Gnjilane. Potom su napustili Kosovo i izbegli u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
\.M. (52), Srbin iz Prizrena, ulica Lole Ribara br. 5,
građevinski inspektor, njegova supruga \.S. (49), zaposlena u firmi "Progres" kao
računovođa, V.M. (56),
sekretar op{tinskog Crvenog krsta Prizren, Č.S.
(54) direktor fabrike duvana u Prizrenu, J.V.
(35), socijalni radnik, K.B.
(55) iz Kru{evca, Srbi, i N.G. (56),
Albanac, prevodilac iz Prizrena, li{eni su slobode 16. juna 1999. godine i
odvedeni u {tab OVK na ispitivanje, nakon čega su pu{teni.
Prema svedočenju \.M,
njegova supruga \.S. i on su 16. juna, nakon posete zubaru, svratili u zgradu op{tinskog
Crvenog krsta gde je \.M. ranije volontirao i gde su se sakupljali njihovi
prijatelji. U zgradi su se nalazili sekretar V.M, Č.S, J.V, K.B. i N.G.
Nekoliko minuta nakon {to su \.M i \.S. u{li u zgradu, oko 11,00 časova,
za njima su u{la petorica pripadnika OVK, naoružana, neki u uniformama, a neki
u civilu. Niko ih nije poznavao i svedok ne veruje da su iz Prizrena. Jedan od
pripadnika OVK je razgovarao sa njima na srpskom, dok su ostali govorili samo
albanski jezik. On im se predstavio kao Jakob iz okoline Mali{eva i tražio je
od prisutnih da im predaju oružje. Dok su \.S. i J.V. sa dvojicom pripadnika OVK ostale u zgradi
Crvenog krsta, mu{karci su sa trojicom vojnika OVK krenuli da sakupe oružje. O
daljem razvoju događaja, \.M. je FHP-u rekao sledeće:
"Kombijem Crvenog krsta
vozili su nas od kuće do kuće da predamo oružje. Oti{li smo prvo kod
Č.S, potom kod V.M. i na kraju kod mene. Predao sam im automatsku pu{ku,
ali su oni tvrdili da posedujem jo{ oružja. Počeli su da me tuku pesnicama
i nogama. Kleo sam se da nemam vi{e oružja i molio ih da prestanu. Oni su samo
ponavljali na albanskom da im predam jo{ oružja. Kada su se uverili da nemam
vi{e oružja, vratili su me u kombi i odvezli nazad u Crveni krst. Odatle su nas
sve zajedno odvezli kombijem u zgradu okružnog zatvora u Prizrenu, gde je bio
sme{ten {tab OVK. Tu su nas ispitivali da li smo učestvovali u borbama, da
li smo krali, palili albanske kuće, ubijali ili silovali albanske žene.
Ispitivali su nas dvojica njihovih inspektora, koji su bili korektni i nisu nas
tukli. Jedan je bio u crnoj uniformi, a drugi u civilu. Mene su ispitivali na
albanskom jeziku, jer sam razumeo, dok su ostali ispitivani na srpskom jeziku.
Kada su zavr{ili sa ispitivanjem, oko 20,00 časova, pustili su nas kući
i rekli da se sutra javimo u {tab OVK.
Supruga i ja smo sutradan 17.
juna, u 8,00 časova do{li u {tab. Mi smo inače jedini do{li, jer su
ostali u međuvremenu već napustili grad. Rekli su nam da su proverili
podatke koje smo im dali i da je sve u redu. Dodali su da sutra ponovo
dođemo u isto vreme, {to smo i učinili. Tada su nam rekli da vi{e
nema potrebe da dolazimo i da smo slobodni."
\.M. i \.S. su ostali u Prizrenu
do kraja avgusta 1999. godine, kada su izbegli u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
M.A. (69), Srbin, penzioner iz Prizrena, Mostarska ulica
br.10, odveden je 16. juna 1999. godine u zatvor policije OVK, gde je satima
dr`an.
Prema rečima M.A, 14. juna
se u gradu čula pucnjava i neke kuće su bile zapaljene. U noći
14/15. juna nepoznata lica su bacila bombu u njegovo dvori{te i pucala ispred
njegove kuće. Posle toga, 16. juna, u večernjim časovima,
pripadnici OVK policije su u{li u njegovu kuću i tražili da im preda
oružje. Njegov kom{ija, Albanac koji je do{ao da vidi {ta se događa
savetovao mu je da im preda oružje. Svedok sledećim rečima opisuje
ono {to mu se dogodilo:
"Kako su u{li u kuću,
počeli su da me tuku i da mi prete da će me ubiti. Predao sam im
oružje ali su oni nastavili da me tuku. Odveli su me u zatvor policije OVK,
koji se nalazio u delu grada zvanom Severni Ljakurić (Lakuriqi i Veriut),
u podrumu belih zgrada JU programa, u blizini doma JNA. Tu su nastavili da me
tuku palicama i kundakom pu{ke. Nisam im video lica po{to su na glavama imali
kape sa prorezima za oči i usta. Sve vreme su mi pretili da će me
likvidirati. Pitali su me {ta tražim u Prizrenu, rekli su da je ovo Albanija i
da za nas Srbe ovde nema mesta i da će sve Srbe koji su ostali pobiti.
Tukli su me i maltretirali oko tri sata. Čuo sam iz drugih prostorija u
podrumu zapomaganje ljudi koje su tukli. Posle su me izveli u hodnik podruma i
ostavili da čekam. Tada je nai{ao moj poznanik, Srbin N.T, koji je do{ao
da preda oružje. On mi je rekao da će otići da razgovara sa nekim
svojim prijateljem iz OVK da interveni{e da me oslobode. Ostao sam da sedim na
podu u hodniku jo{ sat vremena. Onda je do{ao uniformisani čovek sa
kapuljačom i rekao mi da ustanem. Izveo me je napolje i rekao da idem
kući. Već je bilo veče."
Dva dana kasnije, 18. juna,
svedok je oti{ao u Bogosloviju da se raspita kako može da napusti grad. Kada se
vratio kući, zatekao je pripadnike OVK kako batinaju njegovu suprugu i
pretresaju kuću. Kada je u{ao, počeli su i njega da tuku. U tom
trenutku je pored njihove kuće pro{la patrola KFOR-a. Čuli su buku i u{li
u kuću da vide {ta se događa. Uhapsili su napadače, a M.A. i
njegovu suprugu su odvezli u Bogosloviju, odakle su oni krajem avgusta izbegli
u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
B.T. (21), Roma iz Prizrena, prema izve{taju Evropskog centra
za prava Roma, oteli su 18. juna 1999. godine u jutarnjim časovima u
Prizrenu pripadnici OVK. Pu{ten je 23. juna 1999. godine, nakon 5 dana
zadržavanja u {tabu OVK u Prizrenu.
Odveli su ga u zgradu biv{e
policijske stanice. Dok su ga vodili do zgrade, batinali su ga i govorili mu da
je odgovoran za pljačke i ubistva Albanaca. B.T. je vikao da bi privukao
pažnju prolaznika, ali od prisutnih građana niko nije reagovao. Držali su
ga zatvorenog 5 dana. U zatvoru su ga batinali i ispitivali o počiniocima
zločina nad albanskim stanovni{tvom. Kada su ga pitali odakle mu 9 700
dinara, koje je imao kod sebe, rekao je da ih je zaradio prodajom cigareta. Pod
izgovorom da je novac sigurno ukrao, pripadnici OVK su mu ga oduzeli.
Oslobodili su ga, zapretiv{i da će ga ubiti ukoliko ih prijavi KFOR-u.
Izvor: Roma from Kosovo Testify ŠSvedo~enja kosovskih Romaą, ERRC
ŠEvropski centar za prava Romaą, 2. avgust 1999.
M.T. (24), Roma iz Prizrena, naselje Terzi Mahala (Mahalla e
Terzive), pripadnici OVK li{ili su slobode 27. juna 1999. godine i nakon vi{e
sati ispitivanja i batinanja pustili.
Prema njegovom svedočenju,
27. juna 1999. godine pripadnici OVK su u{li u njegovu kuću i rekli mu da
pođe sa njima jer njihov komandant želi da ga vidi. Kada je odbio da
pođe, oni su prislonili pi{tolj uz glavu njegove supruge i rekli mu da
će je ubiti ukoliko ne krene. Njegovoj supruzi su rekli da nikome ne sme
da kaže da su joj odveli muža, u suprotnom zaklaće njihovu decu. Odveli su
ga u prostorije {kole za gluvoneme u Prizrenu i uveli ga u podrum. U podrumu je
bio drugi Rom, P.L, koga su batinali
i zahtevali da im kaže gde mu se nalazi sin. Rekli su mu da ima tri sata da
dovede sina i oslobodili ga. Posle toga su počeli da batinaju M.T. i da ga
ispituju gde se nalazi oružje u njegovom naselju, da li je on ubio nekog
Albanca i da li je silovao neku Albanku. Tražili su da im napi{e imena Roma
koji su pljačkali albanske kuće. Pitali su ga zna li gde se nalazi
romski lider Koka Ljuan (Koka Luan). Oko 17,00 časova su ga oslobodili,
zapretiv{i mu da će ga ubiti ukoliko nekom ispriča {ta mu se
dogodilo.
Izvor: Roma from Kosovo Testify ŠSvedo~enja kosovskih Romaą, ERRC
ŠEvropski centar za prava Romaą, 2. avgust 1999.
M.L. (19), Roma iz Prizrena, naselje Du{anovo, pripadnici OVK,
li{ili su slobode 27. juna 1999. godine i pustili istog dana, nakon vi{e sati
ispitivanja i batinanja.
Prema njegovom svedočenju,
27. juna 1999. godine trojica vojnika OVK u{la su u njegovu kuću i rekla
mu da, radi ispitivanja, pođe sa njima u {tab OVK. Kolima su ga odvezli u
prostorije {kole za gluvoneme u Prizrenu. Tu su ga batinali i tražili da im
prizna gde je sakrio automatsku pu{ku. Pitali su ga koliko je ljudi ubio i
koliko je kuća zapalio i gde se nalazi romski lider Koka Luan. Pretili su
mu da će ga ubiti ukoliko im ne kaže sve {to zna. Batinali su ga
četiri sata. Posle toga su ga oslobodili i zapretili mu da nikome ne
govori o tome, jer će ga u suprotnom ubiti. Kada je odlazio rekli su mu da
na Kosovu nema mesta za Rome.
Izvor: Roma from Kosovo Testify ŠSvedo~enja kosovskih Romaą, ERRC
ŠEvropski centar za prava Romaą, 2. avgust 1999.
Petrovi} Mitra (54), njena ćerka Andrejevi} Danijela (26), zet Andrejevi}
Žarko (37) i njihova deca, Darko (5
meseci) i Tamara (18 meseci), Srbi
iz Prizrena, Ulica Karađorđeva, oteti su 9. jula 1999. godine.
Vozač automobila u kome su se ovi ljudi nalazili tom prilikom je ubijen.
Brat otete Danijele izjavio je
Beogradskom centru za ljudska prava da su se oni navedenog dana vozili
automobilom marke lada kojim je upravljala osoba čiji ime on ne zna. U
centru grada na njih su počela da pucaju nepoznata lica. Tom prilikom
ubijen je vozač automobila, a Žarko ranjen. Ubijeni vozač je ostao u
automobilu, dok su napadači ostale putnike odveli sa sobom. Isti izvor
dalje navodi da su te{ko povređena Mitra i Danijela sa decom pu{teni i
nalaze se u Bogosloviji, dok je Žarko od zadobijenih povreda preminuo.
Izvor: Beogradski centar za
ljudska prava
G.B. (27), Roma iz Prizrena, Ulcinjska ulica br.222, li{ili su
slobode pripadnici OVK 10. jula 1999. godine i pustili ga nakon deset dana.
G.B. je naknadno saznao da su pripadnici OVK oteli njegovog zeta Bensa Afrima, Roma iz Prizrena, ~ija je
dalja sudbina nepoznata.
Prema njegovom svedočenju,
10. jula 1999. godine, petorica pripadnika OVK u{la su u njegovu kuću i
odvela ga sa sobom u zatvor OVK koji se nalazio u podrumu {kole za gluvoneme u
Prizrenu. Svedok sledećim rečima opisuje svoj boravak u zatvoru:"Terali
su me da priznam da sam učestvovao u pljačkama, {to nije bilo
tačno. Za vreme rata sam bio kod kuće. Mučili su me i tukli
čime su stigli, rukama, nogama, motkama, pajserima, palicama. U
međuvremanu, dok sam bio u zatvoru, umrla mi je majka. Kom{ije su javile
KFOR-u da interveni{u da me puste da je sahranim. Nisu ni{ta uradili. Majku je
sahranio moj kom{ija. Oslobodili su me posle deset dana mučenja, ali su mi
rekli da ne smem da ostanem u gradu." G.B. je napustio Kosovo i izbegao u
Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Altiparmak Ajse, Turkinju, zaposlenu u prizrenskoj fabrici lekova,
prema izve{taju Centra za mir i toleranciju, krajem jula 1999. godine oteli su
pripadnici OVK i držali u svom zatvoru gde su je zlostavljali. Nakon
kraćeg vremena su je pustili. Ona je istog dana sa porodicom napustila
Prizren i izbegla u Tursku.
Izvor: Veb sajt Centra za mir i
toleranciju u Pri{tini
2.2.2. Pobegli
N.B. (75) i S.M, Srbi iz sela Dojnice, op{tina
Prizren, oteti su 27. juna 1999. godine. Uspeli su da pobegnu sakriv{i se u
kanal gde su ih na{li pripadnici KFOR-a.[38]
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.2.3. Oslobo|eni
Stevanovi} Slobodan (58), Srbin iz sela Dojnica,
op{tina Prizren, otet je 15. juna 1999. godine kada je oti{ao u Prizren da
prijavi nestanak svog sina Vlastimira, koji je otet tri dana ranije, 12. juna i
da obiđe stan svog drugog sina u Dositejevoj ulici, lamela br.2, ulaz IV,
stan broj 29. Pripadnici OVK držali su ga u podrumu napu{tene kuće,
vlasni{tvo Srbina Spasić Dragana. U tom podrumu bio je zatvoren sa Stankovi} Novicom (20). KFOR ih je
istog dana oslobodio.
Slobodan i njegova supruga su
15. juna oko 14,00 časova, krenuli da obiđu sinovljev stan u
Dositejevoj ulici. U stanu su zatekli jednog Albanca, njegovu suprugu i njenu
majku. Kada su ih pitali {ta traže u stanu njihovog sina, oni su se izvinjavali
i rekli da nisu oni obili stan, da je već bio obijen i vrata otvorena kada
su oni do{li. Rekli su da su oni ranije živeli u prizrenskom naselju Ortakol,
ali da im je kuća uni{tena i da sada nemaju gde da stanuju. Počeli su
da pakuju svoje stvari da bi napustili stan. Dok su oni razgovarali, vrata
stana su bila otvorena. Hodnikom zgrade je nai{la neka žena Albanka i
počela da viče na ovu albansku porodicu da ne smeju da se isele.
Obratila se Slobodanu i njegovoj supruzi rečima: "Dosta je bilo va{e,
sada je sve na{e!". Nakon intervencije ove žene, bespravno useljena
porodica je odlučila da ostane u stanu, pravdajući se da u
postojećoj situaciji Slobodan i njegova supruga neće moći da
ostanu tu da žive. Dogovorili su se da oni privremeno izađu iz stana da bi
Slobodan i njegova supruga mogli da iznesu svoje stvari na miru. Supruga je
iznela neke stvari iz stana i odnela ih u kuću njihove ćerke, dok je
Slobodan ostao u stanu. U jednom trenutku Slobodan je čuo da susetka
nekome govori na albanskom jeziku: "Zovi OVK!". Samo nekoliko
trenutaka kasnije, do{la su trojica pripadnika OVK i počela da lupaju na
vrata stana. Slobodan im je otvorio. Imali su crne uniforme sa oznakama OVK i
bili su naoružani. Pripadnici OVK su pretresli Slobodana i oduzeli mu 5 000
nemačkih maraka koje je imao kod sebe. Zatim su ga izveli iz zgrade i
ubacili u crni automobil marke golf. Dvojica pripadnika OVK su sela pored njega
na zadnje sedi{te, dok je treći vozio. Slobodan je iz automobila video
suprugu kako ide prema zgradi, poku{ao je da joj se javi udarajući rukama
o prozorsko staklo automobila, ali su ga pripadnici OVK sprečili udarcima
pu{kama. Supruga ga nije videla i u{la je u zgradu. Njega su odveli u napu{tenu
kuću jednog Srbina u Prizrenu. Uveli su ga u podrum kuće. Tu je
zatekao mladića Stankovi} Novicu iz Prizrena, koga su pripadnici OVK
li{ili slobode prethodnog dana, 14. juna, na ulici u centru grada. O tome {ta
se posle toga događalo Slobodan kaže:
"Novici su bile vezane i ruke i noge za stolicu, a meni su vezali
samo ruke, nekim kablom. Zaključali su vrata i oti{li. Posle su do{la
dvojica pripadnika OVK i počela da me ispituju. Pitala su me da li je moj
sin onaj {to je 12. juna zarobljen u selu Skorobi{te. Rekli su da je moj sin,
Vlastimir, navodno kada su ga uhvatili, kod sebe imao sakriven pi{tolj i da je
ubio jednog njihovog vojnika. Pi{tolj je krio u čarapi. Rekli su da
će mi dati dva dana vremena da rasprodam svoje imanje i da im dam 100 000
nemačkih maraka da bi oslobodili mene, mog sina i ovog dečka. Rekao
sam im da ne mogu tako brzo da to rasprodam i da ću im potpisati da im
poklanjam sve {to imam samo da mi oslobode sina, a mene, ako hoće, mogu i
da ubiju. Podrum u kome smo bili zatvoreni imao je jedan prozor. Pored tog
prozora stajala su petorica OVK stražara, koji su kroz njega u{la u prostoriju,
nakon {to su pomenuta dvojica iza{la, i počeli da nas tuku. Udarali su nas
kundakom, pendrekom i koricama noža. Kada su se umorili, oti{li su. Nije pro{lo
mnogo vremena, kada su druga četvorica u{la kroz isti prozor i opet
počeli da nas biju. I oni su posle oti{li. Kasnije su, kroz vrata u{la ona
dvojica {to su me ispitivala, i pitali ko nas je tukao. Rekli smo da su nas
tukli pripadnici OVK, na {ta su odgovorili da lažem. Jedan mi je stavio cev pi{tolja
u usta, a drugi nož pod grlo Novici. Zatim su uveli tri devojčice Albanke,
ne starije od 14 godina. Postavili su ih pred Novicu i pitali ga da li ih se
seća. On je rekao da ih ne poznaje. Potom su počeli da ga tuku i
traže da prizna koju je od njih silovao. Devojčice su se upla{ile i
pobegle, a oni su iza{li za njima. Posle nekog vremena Novica je počeo da
kuka i traži vodu. Na stolu pored nas je stajala jedna fla{ica sa vodom. Po{to
su meni bile vezane samo ruke, a njemu i ruke i noge, ustao sam i poku{ao
nekako da mu dodam tu vodu. Stražar, koji je bio pored prozora, video je kako
poku{avam da mu dodam vodu i počeo je da viče na nas. Dok je on
vikao, iza njegovih leđa putem je nai{la patrola KFOR-a. Jedan od
pripadnika KFOR-a je pritrčao da vidi {ta se događa. U tom trenutku
stražar OVK je počeo da beži. Pripadnik KFOR-a koji je malo govorio srpski
jezik, nagnuo se kroz prozor podruma i pitao nas da li smo Srbi i {ta tu
radimo. Rekao sam mu da su nas zarobili pripadnici OVK i da nas tuku. U kuću
su u{li i ostali vojnici iz patrole KFOR-a, i poku{avali da razvale
zaključana podrumska vrata. Potom sam ja doviknuo vojniku koji je govorio
srpski da mogu da uđu kroz prozor. Poslu{ao me je i u{li su kroz prozor. U
međuvremenu su ostali vojnici uspeli da razvale vrata podruma. Tako smo
bili oslobođeni. Rekli su nam da je opasno da se vraćamo u grad i da
će nas odvesti do crkve. Prvo su nas gre{kom odveli u napu{tenu crkvu u
centru grada, u kojoj nije bilo nikoga, pa su s nama po{li ka Bogosloviji. Pitao
sam vojnika koji je govorio srpski, da mi pomogne da nađem sina i rekao
sam mu da ne znam gde mi je žena. Odgovorio mi je da ne zna kako može da mi
pomogne u vezi sa sinom, ali da pretpostavlja da mi je žena u Bogosloviji, jer
su skoro svi Srbi iz grada tamo oti{li. Kada sam stigao u Bogosloviju u 23,30
časova, moja žena je već bila tamo. Sutradan u 18,00 časova smo
svi iz Bogoslovije autobusima u konvoju i uz pratnju KFOR-a napustili Prizren.
Neposredno pre polaska ispred na{eg konvoja stao je Ekrem Redža, komandant OVK
iz Skorobi{ta, glavni u OVK za tu oblast, sa jednom ženom u uniformu OVK, i
obratio nam se: “Gospodo, nemojte da odlazite, nema potrebe, ostanite u
Bogosloviji jo{ koji dan, sada je situacija malo napeta, ali uskoro će se
sve srediti. Nema potrebe da napu{tate Prizren. Sve će biti u redu.”
Pri{ao sam mu, jer ga poznajem, i pitao sam kako da mu verujem kada su mog sina
oteli, a mene pretukli pripadnici OVK. On me je pogledao, stajao sam pred njim
jo{ uvek iscepan i krvav. Nije mi ni{ta odgovorio. Stajao je tu jo{ neko vreme
i onda oti{ao."
Izvor: FHP, izjava svedoka
SRBICA
1. Nestanci
388. Milosavljević Dragan (36), Srbin iz Svilajnca,
Srbija, poslednji put je viđen 12. maja 1999. godine, u Srbici.
Izvor: Veb sajt detektivske
agencije "Ozna"
2. Otmice
Osmani Balj (Osmani Bal),
Rom iz Srbice, ulica Cara Uro{a, odveden je 26. aprila 1999. godine iz
kuće.
Prema svedočenju njegovog
kom{ije, 26. aprila 1999. godine oko 19,00 časova, u Baljevu kuću
upala su dvojica pripadnika OVK Seferi Ramadan i Tekaru Farudin iz Srbice.
Vezali su mu žicu oko vrata i mučili ga da prizna gde se nalazi novac,
koji mu {alju sinovi koji rade u inostranstvu. Po{to im Balj nije dao novac,
poveli su ga sa sobom u {tab OVK, koji se nalazi u selu Lau{a (Llaushë),
op{tina Srbica. Od tada se Osmaniju Balju gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.1. Na slobodi
2.1.1. Pobegli
Miljačića (ime nepoznato), Srbina, pripadnika Vojske Jugoslavije, koji je
dezertirao, u maju 1999. godine zarobili su pripadnici OVK.
Prema informacijama
kojima raspolaže FHP, Miljačića su pripadnici OVK vezali žicom i
držali zatvorenog u podrumu privatne kuće u Srbici. Uspeo je da pobegne
kada je Vojska Jugoslavije izvr{ila napad na Srbicu.
Izvor: FHP, izjava svedoka
[TIMLJE
(SHTIME)
1. Nestanci
Stolić Mića (19), Srbin iz sela Donje
Godance (Godanc i Ulët), op{tina [timlje, nestao je 17. juna 1999. godine.
Prema svedočenju njegovog
rođaka, Mići su kom{ije Albanci tog dana oteli traktor. Kasnije se
jedan od njih vratio i pozvao ga da krene sa njim da mu ga vrati. Od tada mu se
gubi svaki trag.
Kom{ija, sa kojim je oti{ao po
traktor, nije hteo da razgovara sa Mićinom porodicom. Porodica Stolić
je nakon Mićinog nestanka napustila selo.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Vera (devojačko prezime Talić) i njen suprug Bora (prezime nepoznato), Srbi iz [timlja, prema navodima
Crkveno-narodnog odbora poslednji put su viđeni 10. jula 1999. godine.
Istog dana, u [timlju su ubijeni
Verini roditelji Talić Mirko i Jovanka.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Blagojević Mihailo (55), Srbin iz sela
Mužičane (Muzeqinë), op{tina [timlje, nestao je krajem avgusta 1999.
godine.
Prema izjavi njegovih
prijatelja, Mihailo je poslednji put viđen kada je iz Gračanice,
op{tina Pri{tina, po{ao pe{ice ka svom selu. Od tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2. Otmice
Stolić Slobodan (55), Srbin iz [timlja,
Devetačka ulica bb, veterinarski tehničar, zaposlen u veterinarskoj
stanici u Uro{evcu, otet je 13. juna
1999. godine.
Prema izjavi njegovog sina,
njihova porodica je 12. juna napustila [timlje i preselila se u selo
Čaglavicu, op{tina Pri{tina, udaljeno 30 kilometara od [timlja. Slobodan
se sutradan, 13. juna, pre podne, vratio u [timlje. Prvo je oti{ao da poseti
svog brata, a zatim u svoju kuću da nahrani svinje. Tada su u kuću
u{la četvorica naoružanih pripadnika OVK, u crnim uniformama. Izvela su
Slobodana iz kuće, uvela ga u svoj crni automobil marke mercedes, bez
tablica, i odvezli ga nekud. Slobodanu se od tada gubi svaki trag.
Pored Slobodanove kuće nalazio
se starački dom, odakle su neki ljudi, koji su tu radili, videli otmicu,
pa su to odmah javili njegovoj porodici. Sin je sutradan ujutru do{ao u
[timlje. Vrata kuće su bila otvorena, u bravi su stajali ključevi
njegovog oca, name{taj u kući je bio ispreturan. Iz kuće su bile
pokradene neke stvari manje vrednosti, kasetofon, foto-aparat, cipele,
papuče.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stoletović Bora (58), Srbin, zaposlen kao
vozač hitne pomoći u Domu zdravlja u [timlju i Du{i Bahri (Dushi Bahri),
Turčin iz Pri{tine, trgovac u robnoj kući "Grmlja" u
Pri{tini, oteti su 4. jula 1999. godine u [timlju.
Prema svedočenjima
članova porodica otetih, Stoletović Bora je sa Du{i Bahrijem i
njegovom kćerkom do{ao da poseti rođake u [timlju. Tada je u njihovu
kuću u{la grupa pripadnika OVK i počela pretres tražeći oružje.
Kada su na{li samo jednu trofejnu pu{ku, rekli su Bori i Bahriju da pođu
sa njima u {tab na informativni razgovor. Pripadnici OVK odvezli su Boru u {tab
svojim belim automobilom marke jugo, dok je Bahrija, u pratnji dvojice vojnika,
krenuo svojim automobilom marke zastava, belim. Oti{li su u pravcu Uro{evca.
Njihova dalja sudbina nije poznata. Porodica je incident prijavila KFOR-u.
Tokom pretresa kuće,
ćerka otetog Bahrija čula je da su jednog od pripadnika OVK, ostali
vojnici oslovljavali po imenu Ramadan. Članovi porodica otetih nekoliko
puta su se obraćali {tabu OVK u Uro{evcu, jednom su im čak dali i
fotografije otetih.
Izvor: FHP, izjava svedoka
[TRPCE
1.
Nestanci
Dobrosavljević Ljubi{a (49), kondukter u autobusu
preduzeća “Polet-Uro{evac”, i \orđević
Ratko (41), vozač u istom preduzeću, Srbi iz sela Popovci,
op{tina [trpce, nestali su 2. maja 1999. godine, saobraćajući na
relaciji Partizanski put, op{tina Kačanik i [trpce.
Prema izjavi sina nestalog
Ljubi{e, on je 2. maja, oko 5,00 časova oti{ao na posao. Kada se tog dana
ni posle 22,00 časa nije vratio, sin je pozvao telefonom njegovog kolegu
Bogoljuba, koji mu je rekao da je Ljubi{a sa vozačem Ratkom tog dana
prevozio pripadnike Vojske Jugoslavije iz Uro{evca u Kru{evac, u Srbiji.
Bogoljub ih je video na autobuskoj stanici u Ni{u kada su kretali na Kosovo
praznim autobusom registarskih oznaka UR-111-81. Istog dana, kasnije, video ih
je i na Partizanskom putu u op{tini Kačanik, gde su ga oni pozdravili
sirenom u prolazu. Kretali su se prema srpskim selima op{tine [trpce. Od tada
im se gubi svaki trag. Autobus preduzeća “Polet-Uro{evac”, registarskih
oznaka UR-111-81, nikada nije pronađen.
Porodica je odmah prijavila
nestanak KFOR-u. Dve nedelje nakon Ljubi{inog nestanka, porodicu je pozvao
nepoznati čovek koji se nije predstavio. Kada se javila Ljubi{ina
ćerka, pitao je da li je to starija ili mlađa ćerka i rekao joj
da bude ljubazna da ne bi i ona nestala kao njen otac. Nakon toga je prekinuo
vezu.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Anđelković Živojin (50), njegov sin Ivan (26) i Živojinov zet Živković Vlastimir (50), Srbi iz sela Gotovu{a (Getovushë), op{tina [trpce,
nestali su 21. jula 1999. godine na putu iz [trpca u Vranje, Srbija.
Prema svedočenju njihove
rođake, datom FHP, oni su poslednji put viđeni u [trpcu oko 15,30
časova, kada su svojim kamionom marke zastava, plave boje, krenuli u
Vranje. Planirali su da se priključe koloni kamiona koja je prevozila građevinski
materijal za KFOR bazu, Bonstil. Nosili su veću količinu novca, jer
su planirali da u Vranju kupe robu za Ivanovu prodavnicu prehrambene robe.
Kada je porodica istog dana
telefonom pozvala "Jagodinsku pivaru" u Vranju, saznali su da
Živojin, Ivan i Vlastimir tamo nisu stigli. Potom je Živojinova supruga
razgovarala sa svojim poznanicima, pripadnicima OVK u [trpcu, koji su joj
potvrdili da se oteta trojica Srba ne nalaze na njihovoj teritoriji i da oni ne
znaju {ta im se dogodilo. Oni su takođe proverili svoje interne spiskove lica
osumnjičenih za ratne zločine i potencijalnih svedoka, i obavestili
suprugu nestalog da se njih trojica ne nalaze ni na tim listama, {to po
njihovom mi{ljenju, isključuje mogućnost otmice iz političkih
razloga.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.
Otmice
Dogandžić Dragan (28), Srbin iz [trpca, otet je
21. juna 1999. godine, na putu između [trpca i sela Raka (Rakë), op{tina
Uro{evac. Dragan je putovao svojim automobilom marke zastava 128 tamnocrvene
boje, registarskih oznaka UR 391-50.
Prema izjavi Draganovih
roditelja, on je 21. juna, oko 16,00 časova, krenuo svojim automobilom u
selo Raka, udaljeno 15 kilometara od [trpca, na farmu ovaca po preostale
čobane koji su živeli na njoj. Usput, između [trpca i sela Donja
Bitinja (Biti e Ulët), op{tina [trpce, sreo je svog prijatelja Novicu i rekao
mu da će se vratiti za sat ili dva. U 16,30 časova, video ga je i
njegov prijatelj Svetislav kako prolazi kroz selo Drajkovce (Drajkoc), op{tina
[trpce. Od tada mu se gubi svaki trag.
Njegovi roditelji su sutradan, sa pripadnicima KFOR-a, krenuli u selo
Rake. Kada su stigli na farmu, pri{li su im upravnik farme inžinjer Izet i
Halid, takođe zaposlen na farmi. Rekli su im da nisu videli Dragana, a da
su pastiri po koje je Dragan po{ao prethodnog dana napustili farmu i oti{li u
selo Stari Kačanik, op{tina Ka~anik. Na farmi su tom prilikom roditelji
nestalog videli dvadesetak uniformisanih pripadnika OVK. Oni su potom oti{li u
Stari Kačanik, gde su im pastiri ispričali da su im Albanci sa farme,
prethodnog dana, rekli da napuste farmu jer tu vi{e nisu bezbedni. Dragana nisu
videli.
Pripadnik KFOR-a, američki
kapetan Tejlor (Taylor), 23. juna, obavestio je Draganove roditelje da je
saznao da je Dragan otet i da je za otmicu odgovorna manja grupa pripadnika OVK
na čelu sa izvesnim [uki Bujom (Shuki Buja), komandantom zatvora u
Uro{evcu. Kapetan, međutim, nije mogao roditeljima da kaže gde se Dragan
tačno nalazi, ali ih je 25. juna pozvao i rekao da će on, odnosno
KFOR, organizovati posetu Draganu. Prvo je predložio da Draganov otac krene u
posetu. Sutradan, 26. juna, ponovo ih je pozvao i rekao da nije dobro da otac
ide da poseti Dragana, jer će ta poseta lo{e uticati na njega, i da je
bolje da u posetu ode sve{tenik. Kada je dan kasnije jedan pravoslavni
sve{tenik, u dogovoru sa Draganovim roditeljima, oti{ao u vojnu bazu KFOR-a,
kapetan Tejlor mu je rekao da ni on ne može da poseti Dragana.
Nakon mesec dana, isti kapetan
je obavestio roditelje da će Draganu biti suđeno za ratne
zločine i da taj proces može da traje i nekoliko meseci. Tom prilikom,
kapetan Tejlor rekao je roditeljima da on zna gde se Dragan nalazi, ali da ne
sme da im kaže i savetovao im je, da poku{aju da ga oslobode preko svojih
prijatelja Albanaca. Roditelji su se obratili prijatelju Albancu, koji im je rekao
da se Dragan nalazi u selu Firaja, op{tina [trpce, kao i da je na suđenju
utvrđeno da on nije odgovoran za ratne zločine. Do danas, nema
nikakvih vesti o Draganovoj daljoj sudbini.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.1.
Ubijeni
Markočević Božidar (58), Srbin, iz sela Su{ica,
op{tina [trpce, zaposlen kao čuvar u dečijem odmarali{tu
"Lahor", poslednji put je viđen 30. juna 2000. godine, na livadi
Vr{ara. Pripadnici KFOR-a su prona{li njegovo telo 4. jula, u obližnjoj {umi.
Prema izjavi Božidarove supruge,
on je 30. juna ujutru oti{ao da čuva stoku na livadi Vr{ara. U blizini te
livade nema sela. Najbliže selo je albansko selo Ko{tanjevo (Koshtanjevë),
udaljeno 4 kilometra od livade. Kada se Božidar te večeri nije vratio
kući, supruga je slučaj prijavila KFOR-u.
Nakon dva dana, pripadnici
KFOR-a su prona{li u obližnjoj {umi Božidarovu cipelu i torbu, da bi 4. jula,
prona{li i njegovo telo, takođe u {umi. Telo je ležalo udaljeno 300 metara
od njegove cipele i torbe. Božidar je bio pogođen sa dva metka u glavu. Stoka
koju je čuvao, 30 krava, 12 jaraca i 7 koza, nije pronađena.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.2.
Na slobodi
2.2.1. Pobegli
M.J. (16), Srbina iz sela Su{ice, op{tina [trpce, 2. jula
1999. godine otela su četvorica uniformisanih, naoružanih Albanaca, sa
livade iznad njegovog sela. Dok su ga vodili prema susednom selu, nai{li su na
patrolu KFOR-a, tako da je M.J. uspeo da pobegne.
Prema svedočenju M.J,
navedenog dana u 9,45 časova, krenuo je na obližnju livadu, zvanu Brezika,
da čuva stoku. Između 10,00 i 11,00 časova pri{la su mu
četvorica uniformisanih i naoružanih Albanaca. Jedan je imao crnu
uniformu, a ostala trojica maskirne i na njima nije bilo nikakvih oznaka. Sva
~etvorica na licima su nosila maske. Jedan je imao toki-voki.
Svedok dalje navodi:
"Obratili su mi se na srpskom jeziku. Pitali su me iz kog sam sela i
koliko imam godina. Kada sam im odgovorio, oborili su me na zemlju i dva, tri
puta nogama udarili u glavu. Kada sam ustao, vezali su mi ruke i usta. Krenuli
smo prema albanskom selu Jezerce, op{tina Uro{evac. Nakon otprilike 2 kilometra
hoda, čuo sam da nailazi patrola poljskih vojnika KFOR-a. Otrgao sam se od
Albanaca i počeo da trčim u pravcu mog sela. Poljski vojnici su bili
udaljeni oko 20 metara od nas, tako da Albanci nisu smeli da pucaju za
mnom."
Izvor: FHP, izjava svedoka
SUVA
REKA
1. Nestanci
Staletovi}
Slobodan (50), Srbin iz sela Popovljane (Papalan), op{tina Suva
Reka, poslednji put je vi|en 4. aprila 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Ozegović Aleksandar (26), Srbin iz Beograda,
poslednji put je viđen 14. aprila 1999. godine, u selu Belanica
(Bellanicë), op{tina Suva Reka.
Izvor: Veb sajt detektivske
agencije "Ozna"
Ozegović Milan (29), Srbin iz sela Blace,
op{tina Suva Reka, poslednji put je viđen 19. aprila 1999. godine u selu
Belanica, op{tina Suva Reka.
Izvor: Veb sajt detektivske
agencije "Ozna"
Mihailović Predrag, Srbin, poslednji put je
viđen 19. aprila 1999. godine u selu Belanica, op{tina Suva Reka.
Izvor: Veb sajt detektivske
agencije "Ozna"
Jovanovi}
Jovan (71), Srbin iz sela Le{ane, op{tina Suva Reka, nestao je
11. juna 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Karanović Du{ko (43), sudija op{tinskog suda, i
njegova supruga Snježana (34)
ekonomista, Srbi iz Suve Reke, nestali su 13. juna 1999. godine u Suvoj Reci.
Porodica Karanović je 10.
juna napustila Suvu Reku i do{la u Beograd gde su bili sme{teni u izbegličkom
kampu. Prema podacima kojima raspolaže FHP, Du{ko je 11. juna dobio nalog od
zamenika ministra pravde Republike Srbije da se vrati u Suvu Reku. Du{ko je sa
suprugom krenuo iz Beograda 12. juna u 11,00 časova, službenim automobilom
marke fijat 125, žute boje. Du{ka i Snježanu je videla njihova poznanica, u
mestu Merdare, kada su se sa njom mimoi{li na putu.
FHP je u razgovoru sa kom{inicom
porodice Karanovića saznao da su Du{ko i Snježana, do{li u svoj stan 13.
juna, posle podne, i da ih je ona tog dana poslednji put videla. Kada su
sutradan, pripadnici OVK upali u njen stan, rekli su joj da su u noći
13/14. juna ubili sve Srbe u zgradi u kojoj su živeli Karanovići.
Jedna druga kom{inica
ispričala je rodbini nestalih Karanovića da je ona, nakon njihovog
nestanka, videla njihova tela u blizini tzv. Balkanske zgrade, gde se nalazio
njihov stan. Ona je jo{ dodala da su bili ubijeni vatrenim oružjem.
Njihova rodbina je čula da
je 13. i 14. juna ubijen veliki broj Srba u Suvoj Reci, da su njihova tela ležala
na ulici, i da su ih zatim pripadnici OVK pokupili i zatrpali buldožerima.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Nikolić Miodrag (42), iz Ni{ke Banje,
elektromehaničar, Ivković
Predrag (40), ma{inbravar iz Ni{a, Marković
I. Zoran (22), iz sela Džepnica kod Blaca i Bojić Dragoljub (44), Srbi iz Srbije, pripadnici rezervnog
sastava Vojske Jugoslavije, nestali su 13. juna 1999. godine kod Suve Reke.
Prema izjavi Predragovog oca
datoj FHP-u, ovi vojnici su u noći 11/12. juna 1999. godine u 3,00
časa sa Kosova do{li u Ni{ gde su dopremili vojnu opremu. Predrag je
svratio u kuću svojih roditelja i oko 9,00 časova se vratio u ni{ku
kasarnu Vojske Jugoslavije.
Dana 13. juna 1999. godine,
prema iskazu svedoka, Predrag je sa grupom vojnika oko 15,00 časova krenuo
iz Ni{a prema Suvoj Reci. Kretali su se u koloni od {est vojnih vozila. Predrag
i Miodrag su se vozili u {leperu marke raba, registarskih oznaka DJ 330-11, dok
su se Zoran i Dragoljub vozili u kamionu marke mercedes, plave boje. Njihovu
kolonu je na putu u blizini hotela "Balkan" u Suvoj Reci presrela
OVK. Do{lo je do sukoba, i od tada se ovim rezervistima gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jovanović Ivica (36), iz Pančeva, i Ra{ović Dragi{a (31), iz sela
Gornji Stepo{, op{tina Kru{evac, Srbi iz Srbije, pripadnici rezervnog sastava
Vojske Jugoslavije, nestali su 13. juna 1999. godine, oko 18,00 časova u
Suvoj Reci. Od tada im se gubi svaki trag.
Prema izjavi Ivi~inog
oca, Komanda Tre}e armije poslala je obave{tenje porodicama nestalih vojnika, u
kome se navode okolnosti pod kojima su Ivica i Dragi{a nestali. Tog dana,
pripadnici Vojske Jugoslavije prevozili su o{tećenu vojnu tehniku iz kosovskih
kasarni u Gnjilanu, Suvoj Reci, Prizrenu, \akovici i Peći. Ivica i Dragi{a
su upravljali vučnim vozovima u kojima su se nalazili komandir vodnik
Panić Vlada i rezervni vozač Kornov \ura. Vučne vozove
obezbeđivalo je jedno vojno vozilo FAP-a, u kome su bili vodnik
Vuković Dejan i sedmorica vojnika.
Na povratku sa zadatka, na ulazu
u Suvu Reku, oko 18,00 časova, upali su u zasedu OVK. Nastao je sukob.
Vodnik Vuković Dejan, zajedno sa {estoricom vojnika iz vojnog vozila FAP,
komandir vodnik Panić Vlada i suvozač Kornov \ura, koji su prilikom
sukoba ranjeni, uspeli su da se povuku do obližnjeg naselja. Istog dana, oko
23,00 časa, izvukli su iz FAP-a ranjenog vojnika Smiljković Igora.
Prebacili su ga u bolnicu u Prizren, gde mu je pružena lekarska pomoć. Ivici
i Dragi{i, koji su ostali u vučnim vozovima, od tada se gubi svaki trag.
Sutradan u jutarnjim
časovima, komandant obezbeđenja Vojske Jugoslavije za tu oblast
pozvao je KFOR da pripadnicima Vojske Jugoslavije obezbedi pratnju pri
evakuaciji dvojice vojnika i vučnih vozova, koji su ostali na putu.
Pripadnici KFOR-a su odbili ovu molbu sa obrazloženjem da vojnicima ne mogu da
garantuju bezbednost.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Bijelić Mirko (20), Srbin iz Bačke Palanke, Srbija,
pripadnik Vojske Jugoslavije, 13. juna 1999. godine nestao je na putu kod Suve
Reke.
Prema izjavi njegovog oca, Mirko
je sa grupom vojnika prevozio vojna tehnička sredstva iz Prizrena u
Leskovac. Kolonu vojnih vozila presreli su pripadnici OVK u blizini Suve Reke.
Mirku se od tada gubi svaki trag.
Mirkov stare{ina Popović
Janko obavestio je porodicu da su pripadnici OVK odmah ubili sve zarobljene
vojnike. Dalje je rekao da je Mirkovo telo pronađeno i sahranjeno u
Prizrenu, 29. juna 1999. godine.
Porodice su nakon ovog obave{tenja
poku{ale da dođu do tela ubijenih vojnika. Nadležni u Vojsci Jugoslavije
obavestili su ih tom prilikom da tela nestalih vojnika nisu, u stvari,
pronađena, nego je identifikacija i sahrana obavljena samo na osnovu
pronađenih vojnih čizama i vojne identifikacione pločice
vojnika.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Burdžić Dragan (39), zaposlen kao vozač u
Medicinskom centru u Prizrenu, i Bucalo
Dragan (43), vozač, Srbi iz Prizrena pripadnici, Vojske Jugoslavije,
zarobljeni su 13. juna 1999. godine, na putu između Suve Reke i sela
Kori{a u Prizrenu.
Prema svedočenju supruge
Burd`i} Dragana, on je 13. juna 1999. godine prevezao deo vojne tehnike za
Leskovac, odakle se vraćao u koloni vojnih kamiona po preostalu tehniku i
vojsku. U koloni je bilo pet kamiona. Tri kamiona su uspela da se pridruže
koloni vozila KFOR-a i tako stignu do Prizrena, dok su druga dva kamiona, u
kojima su se nalazili Burd`i}, Bucalo,
B.M, Musliman iz sela Grnčare, op{tina Prizren, pripadnik Vojske
Jugoslavije i jo{ jedan vojnik, malo zaostala za njima. Kod Suve Reke, oko
16,00 časova, pripadnici OVK su ih napali. Jedan vojnik, je poginuo u
sukobu, njegovo telo je nađeno nekoliko dana kasnije na putu gde je kolona
napadnuta. Vojnik B.M. koji je pobegao, odbija da govori o ovom incidentu.
Burdžiću i Bucalu od tada se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Marković Novica i njegov brat Mirko, Jovanović Božidar (51), penzioner, Živanović Svetlana (45), Nikolić
Marko (79) i Cveta (74), Srbi iz
sela Mu{uti{te, op{tina Suva Reka, poslednji put su viđeni 15. juna 1999.
godine u selu Mu{uti{te.
Većina me{tana tog
sela je po povlačenju srpskih snaga napustila selo. Dvadeset i pet,
pretežno starijih stanovnika sela, je ostalo. Po{to nije postojala telefonska
veza sa selom, porodice nestalih nemaju pouzdane informacije o njihovoj
sudbini.
Lokalni sve{tenik Ilija rekao je
članovima porodica nestalih da je on poslednji put bio u selu 15. juna i
razgovarao sa preostalim Srbima. Njihova dalja sudbina od tada je nepoznata.
Nekoliko dana kasnije, pripadnici
OVK su zauzeli selo. Sve{tenik vi{e nije mogao da ode u selo Mu{uti{te, ali je
razgovarao sa ljudima koji su pro{li kroz selo, koji su mu ispričali da je
ono bilo prazno.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Crevar
Du{an (31), Srbin, poslednji put je vi|en 20. juna 1999. godine
u Suvoj Reci.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Beri{a Afrim (Berisha
Afrim) (30), Rom iz Suve Reke, nestao je 30. juna 1999. godine.
Izvor: Roma from Kosovo Testify ŠSvedo~enja kosovskih Romaą, ERRC
ŠEvropski centar za prava Romaą, 2. avgust 1999.
Popović Dragan (30), Srbin iz sela Pećka
Banja, op{tina Peć, poslednji put je viđen u junu 1999. godine, u
selu Dvorane, op{tina Suva Reka.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Tomić Ivo (52) i njegov
osamnaestogodi{nji sin (ime
nepoznato), Srbi iz Negotina u Srbiji, nestali su 18. avgusta 1999. godine,
na putu između sela Dulja (Duhël), op{tina Suva Reka, i Prizrena. Ivo i
njegov sin vozili su staklo u Prizren.
Izvor: Ubijeno 11, oteto 20 ljudi,
BLIC, 18. avgust 1999.
Stojkov Atanasije (62), i njegov zet Anđelković Dejan (29), Srbi iz Vranja, nestali su 22.
avgusta 1999. godine, na putu između Suve Reke i Pri{tine. Poslednji put
su viđeni u Suvoj Reci gde su istovarili humanitarnu pomoć koju su
dovezli iz Vranja. Nakon toga su krenuli u pravcu Pri{tine, od kada im se gubi
svaki trag.
Izvor: Od dolaska KFORA
kidnapovano 645 civila, POLITIKA, 22. oktobar 1999.
Nedeljković Ljubi{a (43) i njegova
supruga Leposava (47), Srbi iz Suve
Reke, sa stanom u ulici Devet Jugovića br. 3, nestali su tokom leta 1999.
godine u Suvoj Reci.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
2. Otmice
Stanković Todor (52), privatni autoprevoznik iz
Bujanovca, ulica @eleznička br. 3, i Trajković
Dejan (29), vozač, zaposlen u ugostiteljskoj firmi
"Proleće" iz Bujanovca, ulica @eleznička br.7, Srbi iz
Srbije, oteti su 13. juna 1999. godine u Suvoj Reci. Putovali su kamionom prema
\akovici sa R.M, čovekom koji ih je angažovao za prevoz stvari. U Suvoj
Reci, na putu je otpočeo oružani napad OVK na vozila koja su i{la ispred
njih. Bežeći od pucnjave, razdvojili su se. Poslednji put je video Todora
i Dejana kako ulaze u dvori{te jednog Albanca. R.M. se, nakon dva dana, vratio
u Bujanovac, dok se Todoru i Dejanu, od tada gubi svaki trag.
Prema izjavi R.M, on je 13. juna
angažovao Todora da mu u Bujanovac preveze neke stvari iz stana u \akovici.
Todor je pozvao Dejana, svog prvog kom{iju, da krene sa njima. Putovali su
Todorovim kamionom marke mercedes 1421, plave boje, registarskih oznaka VR
498-19. Na vratima kamiona je bio ispisan naziv Todorove firme "TAXI
120-Stanković Todor". Krenuli su iz Bujanovca 13. juna u 12,30
časova.
O incidentu R.M. je
ispričao sledeće: “Kada smo stigli do [timlja, odlučili smo da
odemo do Prizrena i da se tamo raspitamo da li je put do \akovice bezbedan.
Ispred nas su i{li cisterna i {leper. Pro{li smo sela Crnoljevo i Dulje, i na
samom ulazu u Suvu Reku primetio sam sa desne strane puta, pored kuća,
četvoricu ili petoricu naoružanih pripadnika OVK u crnim uniformama.
Nedugo zatim, odjeknula je snažna detonacija.
[leper, koji je u tom trenutku bio oko 100 metara ispred nas zapalio se,
a iz njega su neki ljudi izvukli čoveka koji je bilo ranjen. Zatim je
počela rafalna paljba u pravcu {lepera. Sva trojica smo iza{la iz kamiona
i u{la u jednu uličicu. Tu su bila neka deca i jedan stariji Albanac koji
nam je obećao da će nam pomoći. Imao sam kod sebe pi{tolj
TT-7.62 i Albanac je insistirao da ga odmah bacim. Predložio sam Todoru i
Dejanu da bežimo, {to oni nisu prihvatili, jer sam kod sebe imao sva dokumenta
kao rezervni pripadnik MUP-a. Krenuo sam sam tom uličicom da vidim kuda
ona vodi. Potom sam se vratio da pozovem Todora i Dejana, da i oni krenu. Oni
su stajali na kapiji nekog dvori{ta sa onim Albancem, koji je rekao da će
nam pomoći. Kada su njih dvojica u{la u dvori{te, Albanac je deci koja su
se igrala u uličici, rekao na albanskom da pozovu UČK, i zatvorio
vrata kapije. Tada sam potrčao do glavnog puta i video kamion sa
đakovačkim tablicama. Kada sam se približio kamionu, čuo sam albansku
muziku i shvatio da se u njemu nalaze Albanci, pa sam se odmah sakrio u žbunje.
Stalno sam čuo pucnjavu. Do{ao sam do neke {tale gde sam se sakrio. Tu sam
pocepao i zakopao sva dokumenta koja sam imao. Pi{tolj sam jo{ ranije bacio.
Čuo sam ispred {tale neke ljude kako razgovaraju na albanskom. Kada su se
oni udaljili, odlučio sam da krenem pe{ke prema [timlju. U {umi kod sela
Dulje nai{ao sam na jedinicu Jugoslovenske vojske. Predao sam se tim vojnicima
i oni su me odmah vezali. Kada sam im objasnio ko sam i {ta se dogodilo, oslobodili
su me. Prenoćio sam sa njima u {umi i ujutru sam u pratnji KFOR-a, zajedno
sa ovim vojnicima, krenuo za Prizren. Kada smo prolazili kroz Suvu Reku, na
putu vi{e nije stajao Todorov kamion, ali sam pored puta video pripadnike OVK.
U Prizren smo stigli 14. juna oko 12,00 časova."
R.M. je prenoćio u Prizrenu
u zgradi Doma Vojske Jugoslavije, i sutradan 15. juna u 6,00 časova,
vratio se sa vojnicima u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.1. Ubijeni
Krehić Razu (54), Muslimanku iz Suve Reke, zaposlenu u po{ti,
14. juna 1999. godine, oteli su pripadnici OVK, i prema iskazu svedoka nakon
nekog vremena ubili.[39]
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jovanović Radisava, Mitić Jovanu, Jovaninog supruga Božu, njihovog zeta Mitić
Stanislava, kao i Božović
Svetlanu i njeno trogodi{nje dete,
Srbe iz sela Mu{uti{te, op{tina Suva Reka, oteli su 15. juna 1999. godine
pripadnici OVK i nakon nekog vremena ubili.[40]
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.2. Na slobodi
2.2.1. Pu{teni
Jovanovi} Tonku (84), Srpkinju iz sela Mu{uti{te, op{tina Suva
Reka, li{ili su slobode pripadnici OVK 13. juna 1999. godine, i nakon nekog
vremena je pustili.
Prema izjavi njenog unuka, kad
je pu{tena, ispri~ala je da su je oteli pripadnici OVK, a da su njenog sina Jovanovi} Radisava, spalili u njegovoj
kući. Ona je, takođe, rekla da su u isto vreme pripadnici OVK ubili i
njenu ćerku Mitić Jovanu,
Jovaninog supruga Božu, njihovog
zeta, Mitić Stanislava, kao i Božović Svetlanu, i njeno
trogodi{nje dete, svi Srbi iz
Mu{uti{ta.
Početkom januara 2000.
godine pripadnici KFOR-a su Tonku prebacili u Bogosloviju, odakle je ona
izbegla u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
P.V. (59) i G.K.
(75), Srpkinje, penzionerke iz Suve Reke pripadnici OVK li{ili su slobode 17.
juna1999. godine i nakon jednodnevnog zadržavanja pustili. Krehić Razu (54), Muslimanku iz Suve Reke, s kojom su boravile
u istom stanu, pripadnici OVK oteli su tri dana ranije, 14. juna i ubili.
Prema svedočenju P.V. datom
FHP-u, one su se, nakon povlačenja srpskih oružanih snaga iz Suve Reke,
13. juna, preselile iz svog stana u ulici Cara Du{ana br. 155, u napu{ten stan
jednog Albanca u istoj zgradi. Tu su se sklonile da bi izbegle eventualne
napade pripadnika OVK na srpske stanove, dok ne stignu vojnici KFOR-a. Sa njima
je u stanu boravila i Krehić Raza.
Pripadnici OVK su istog dana
upali u stan i počeli da ga pretresaju i traže oružje. Zapretili su im da
će ih ubiti ukoliko ne napuste Kosovo. Trojica pripadnika OVK su sutradan,
14. juna oko 12,30 časova, ponovo do{la u stan i odvela Razu, rekav{i da
će je brzo vratiti. Vratili su se u 14,30 časova i rekli im da su
Razu zaklali. Oko 12,30 časova 17. juna, pripadnici OVK su po treći
put do{li u stan i ovoga puta odveli P.V. i G.K.
P.V. o tome govori sledeće:
“Sproveli su nas u prostorije biv{e policijske stanice. Pitali su me gde su mi
sinovi, da li imam oružje, da li znam neku osobu u Srbiji koja radi za Službu
državne bezbednosti i da li znam gde se nalazi neki Albanac, za koga veruju da
je srpski {piun. Počeli su da nas tuku. Vojnik koji nas je ispitivao i
tukao bio je obučen u crne pantalone i crnu ko{ulju, a na rukavu je imao
amblem OVK. Kada me je o{amario, pala sam sa stolice. Jedno vreme ga nisam
čula, toliko me je jako udarao po glavi i preko uveta. Gledala sam ga u
usta da razumem {ta me pita. Čupao mi je kosu. Stavljao mi je cev pi{tolja
u usta. Pretio mi je kako ću sada da umrem, stalno tako."
Nakon nekog vremena, pripadnici
OVK su P.V. i G.K. oslobodili pod uslovom da odmah napuste grad. Komandant OVK
Ga{i Sabit (Gashi Sabit) im je napisao potvrdu da mogu slobodno da se
kreću pri napu{tanju grada.
P.V. i G.K. su, odmah po
oslobađanju, napustile Kosovo i izbegle u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
URO[EVAC
1. Nestanci
Stojčetović \orđe (44), Srbin iz [trpca, poslednji
put je viđen 18. maja 1999. godine, na železničkoj stanici u
Uro{evcu, odakle je nameravao da otputuje u Makedoniju. Od tada mu se gubi
svaki trag.
Prema izjavi njegovog brata
Marka, \orđe je 18. maja, oko 6,00 časova, krenuo autobusom za
Skoplje, Makedonija, da poseti neke prijatelje. U 6,45 časova, makedonski
graničari mu nisu dozvolili da pređe granicu zbog nevažećeg
paso{a, pa se autobusom vratio u Uro{evac. Nameravao je da iz Uro{evca ponovo
vozom proba da pređe granicu i ode u Skoplje. Na železničkoj stanici
u Uro{evcu je oko 22,00 časova sreo prijatelja Sokola, i ne{to ranije
prijateljicu Jelenu, kojoj je dao cigarete da odnese njegovom ocu.
S obzirom na to da nije imao
običaj da se javlja porodici kada nekud otputuje, brat je saznao za njegov
nestanak tek kada su ga, nakon dve nedelje, početkom juna, telefonom
pozvali prijatelji iz Makedonije kod kojih je \or|e nameravao da ode i pitali
gde je on. Marko je odmah prijavio slučaj KFOR-u i Crvenom krstu.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Kolarević (ili
Koltočević) Novak i Zorka, Srbi iz sela Gatnje, op{tina
Uro{evac, nestali su posle 14. juna 1999. godine na području Uro{evca.
Izvor: U selu
Gotiva oteta porodica Jokić, BLIC, 19. jun 1999; Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 5. jul 1999.
Dabić Milosav i Radmila,
Srbi iz sela Nerodimlje (Nerodimje), op{tina Uro{evac, nestali su posle
14. juna 1999. godine na području
Uro{evca.
Izvor: Centar
za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 5. jul 1999; OVK otima, KFOR oslobađa, BLIC, 20. jun 1999.
Kocić Stanislav, Marković Desimir, Stolić
Neboj{a, Srbi, nestali su u selu Varo{ (Varosh), op{tina Uro{evac, posle
14. juna 1999. godine.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 5. jul 1999.
Ilija (prezime nepoznato),
Srbin, nestao je u selu Zaskok (Zaskoc), op{tina Uro{evac, posle 14. juna 1999.
godine.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 5. jul 1999.
Čungurović Stanko (60), Srbin iz Uro{evca, ulica
Cara Uro{a, penzionisani pripadnik srpske policije, poslednji put je viđen
15. juna 1999. godine na ulici.
Prema svedočenju Stankovog
kom{ije, koji je pomenutog dana oko 12,00 časova, prolazio ulicom Cara
Uro{a, video je Stanka kako se glasno raspravlja sa jednim Albancem. Pored njih
je stajala neka žena, koja je poku{avala da ih smiri. Drugi Albanci su po~eli
da se okupljaju oko njih i viču. Po{to je kom{ija smatrao da se
mogu sukobiti, oti{ao je u zgradu Elektroprivrede Srbije, koja se nalazila u
istoj ulici, da bi pozvao KFOR. Nije uspeo da ih dobije, jer se niko nije javljao
na telefon njihove kancelarije i vratio se na ulicu nakon desetak minuta. Kada
je iza{ao iz zgrade, Stanko vi{e nije bio tamo. Od tada mu se gubi svaki trag.
Kasnije istog dana, razgovarao
je sa Stankovim rođakom Draganom koji mu je rekao da je Stanko tog dana
iza{ao iz kuće i da se vi{e nije vraćao.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Milivojević Srđan (27), Srbin, prema podacima
kojima raspolaže detektivska agencija "Ozna", poslednji put je
viđen 18. juna 1999. godine, u 12,30 časova u selu Kamena Glava (Komogllavë),
op{tina Uro{evac. Dalja sudbina Milivojević Srđana je neizvesna.
Izvor: Veb sajt detektivske
agencije "Ozna"
\or|evi}
Perica (31), Srbin iz Uro{evca, poslednji put je vi|en 23. juna
1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Trajković Dragan, Srbin, nestao je tokom juna
1999. godine u Uro{evcu.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
Dejanović Živka, Srpkinja, nestala je u prvoj
polovini jula 1999. godine u selu Muhad`er Talinovac (Talinoc i Muhaxhërve),
op{tina Uro{evac.
Izvor: Terror continued in Kosovo
ŠTeror na Kosovu se nastavljaą, KOSOVO DAILY NEWS ŠKosovske dnevne vestią, 16.
jul 1999.
[abani Ekrem (Shabani
Ekrem) (48), Rom iz Uro{evca, nestao je 12. oktobra 1999. godine. Ekrem je
poslednji put viđen pomenutog dana, oko 16,00 časova, u dvori{tu
svoje kuće u ulici [efki Hajdini (Shefki Hajdini) br. 17.
Izvor: Veb sajt detektivske
agencije "Ozna"
2. Otmice
Vuksanović Mile (60), Srbin iz Pri{tine,
inženjer tehnologije, zaposlen kao vr{ilac dužnosti direktora Zavoda za za{titu
zdravlja u Pri{tini, 2. aprila 1999. godine otet je zajedno sa Albancem \.Lj,
na ulazu u selo Trn, op{tina Uro{evac. Vuksanovićeva sudbina ostaje
nepoznata, \.Lj. je oslobođen.
Miletova supruga rekla je FHP-u
da je Mile 2. aprila krenuo iz Pri{tine u Uro{evcu da kontroli{e ispravnost
vode. Vozio je službeni automobil marke zastava, beli, sa oznakom Crvenog
krsta. Sa njim je putovao i njegov prijatelj Albanac \.Lj, koji je nameravao da
ode u selo Trn, po suprugu i decu. Na ulazu u selo zaustavila ih je patrola
OVK. U gepeku automobila prona{li su Miletov automatski pi{tolj marke hekler i
dva obična. Prema navodima svedoka, to je bio razlog njihovog hap{enja.
Supruga nestalog je naknadno od
prijatelja Albanaca saznala da je izvesni Albanac, Miljazim (Milazim), trgovac
iz sela Trn, bio u patroli OVK, koja ih je zaustavila i da se zaplenjeno oružje
nalazi kod njega.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Zabunović Aleksandar (68), penzioner, i njegova
supruga Kruna (66), Srbi iz
Uro{evca, oteti su 15. juna 1999. godine u Uro{evcu.
Prema informacijama kojima raspolaže FHP, nepoznata lica su 15. juna, u
popodnevnim časovima, izvela iz kuće Aleksandra i odvela ga
automobilom marke jugo, crvene boje. Njegova supruga tada nije bila kod
kuće. Njihov kom{ija je video da su se isti ljudi vratili pola sata
kasnije i odveli Krunu, koja je u međuvremenu stigla kući. Kom{ija je
video da su otmičari odvezli Krunu belim automobilom. Aleksandrova i
Krunina dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Kotarević Sreta (47), Srbin iz sela Gatnje,
op{tina Uro{evac, bio zaposlen kao sudija u Uro{evcu, otet je 17. juna 1999.
godine. Njegova dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Obradović Miodrag (52), učitelj u osnovnoj
{koli "Jedinstvo", Srbin iz sela Srpski Babu{, op{tina Uro{evac, otet
je 18. juna 1999. godine. Njegova dalja sudbina je nepoznata.[41]
Izvor: FHP, izjava svedoka
\orđević Milorada (56), Srbina iz sela Donje
Nerodimlje (Nerodimje e Ulët), op{tina Uro{evac, 19. juna 1999. godine, li{ili
su slobode pripadnici OVK i nakon vi{ečasovnog ispitivanja u svom {tabu
pustili. Tog dana, u večernjim časovima, isti vojnici OVK ponovo su
oteli Milorada, zajedno sa njegovim bratom Milo{em
(58), Srbinom iz Donjeg Nerodimlja, radnikom na plantaži u Uro{evcu.
Prema izjavi svedoka, 19. juna
oko 12,00 časova, dvojica pripadnika OVK odvela su Milorada iz njegove
kuće na ispitivanje u {tab OVK u selu Baliće (Baliqë), op{tina
Uro{evac, u zgradi nekada{njeg magacina za podelu voća. Dok su ga uvodili
u {tab, video je kako dvojica pripadnika OVK iz zgrade izvode Parlić Dinka[42].U
{tabu je Milorada ispitivao komandant OVK Sadiku, sa jo{ petoricom pripadnika
OVK. Svi vojnici su nosili maskirne uniforme sa amblemom OVK. Ispitivali su ga
i batinali oko dva sata. Udarali su ga pesnicama po leđima, stomaku i
glavi. Pitali su ga ko je zapalio kuću Albanaca Metine i Salija iz
njihovog sela. Pitali su gde su njegova tri sina bila u vojsci, koliko su
Albanaca ubili i koliko su albanskih kuća zapalili. Nakon ispitivanja,
dvojica pripadnika OVK su ga odvezla kući automobilom marke zastava žute
boje, koji su neki pripadnici OVK ranije oteli Milić Svetozaru, Srbinu iz
sela Donje Nerodimlje.
Istog dana, oko 23,00 časa,
u njihovo dvori{te ponovo su do{la petorica pripadnika OVK. Svedok je među
njima prepoznao komandanta OVK Moljaku Metija (Molaku Meti), iz sela Jezerce, i
vojnika Hadžidemina (Haxhidemin) iz sela Manastirce. Sva petorica su nosila
automatske pu{ke i noževe oko pojasa. Imala su {arene uniforme, a na levoj ruci
i na kapi za{iven amblem OVK.
Pripadnici OVK su od Milo{a
tražili mitraljez i bombe, a od Milorada minobacač. Kada su im odgovorili
da su sve oružje već predali KFOR-u, vojnici su im naredili da pođu
sa njima u {tab u selo Baliće, na informativni razgovor kod komandanta
Sadikua. Milo{a i Milorada su uveli u isti automobil kojim su ga prethodno, tog
dana, dovezli kući. Po{to u automobil nisu mogli svi da stanu, Hadžidemin
i Moljaku su oti{li pe{ke. Od tada se Miloradu i Milo{u gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Dejanović Čedu, Dančetović Božidara i jo{ jedno lice (ime nepoznato),
Srbe iz sela Srpski Babu{, op{tina Uro{evac, 19. juna 1999. godine oteli su
nepoznati albanski civili u njihovom selu i odveli ih u nepoznatom pravcu.
Izvor: FHP, izjava svedoka; Centar
za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 5. jul 1999; OVK otima, KFOR oslobađa, BLIC, 20. jun 1999.
Stojković Milan (85) i njegova supruga Danica (78), Srbi iz Uro{evca, ulica
Miladina Popovića br. 4, oteti su posle
20. juna 1999. godine.
Prema svedočenju njihove
snaje, njih su u toku noći iz stana odveli nepoznati albanski civili.
Izvor: FHP, izjava svedoka
\orđević Ljubomir, njegova supruga Rada i njihova deca Sanja i Goran, Srbi iz okoline
Uro{evca, 22. juna 1999. godine oteti su u Uro{evcu. Prema navodima izvora,
otmicu su izvr{ili pripadnici OVK.
Izvor: Državljani Albanije stižu u Pri{tinu,
BLIC, 24. jun 1999; Centar za mir i
toleranciju u Pri{tini, BLIC, 5. jul 1999.
Parlić Dinko (49), Srbin iz sela Donje Nerodimlje, op{tina
Uro{evac, zaposlen u Fabrici ulja Uro{evac. Nakon {to su ga 25. juna 1999. godine,
pripadnici OVK, po treći put, odveli na ispitivanje, Dinku se gubi svaki
trag.
Prema izjavi njegovog brata od
strica, 17. juna su nealbanski stanovnici Nerodimlja počeli da napu{taju
selo, dok je Dinko odlučio da ostane u selu. Pripadnici OVK su 23. juna,
između 16,00 i 17,00 časova, do{li u Dinkovu kuću i poveli ga u
{tab OVK, koji je bio sme{ten u selu Baliće. Tamo su ga pitali da li ima
oružje, gde je bio tokom rata, da li je ubijao Albance i palio njihove
kuće. Oslobodili su ga u 19,00 časova. Dok je i{ao kući iz
{taba, presrela su ga četvorica maloletnika, starih između 14 i 15
godina i pretukla.
Sutradan, 24. juna, pripadnici
OVK su ponovo do{li u Dinkovu kuću i poveli ga sa sobom u {tab gde su ga
jo{ jedanput ispitivali. Kada su ga nekoliko sati kasnije oslobodili, pri
povratku kući presreli su ga isti maloletnici, odveli u neku napu{tenu
srpsku kuću i ponovo pretukli.
Trećeg dana, 25. juna,
pripadnici OVK su ponovo do{li u Dinkovu kuću i odveli ga u svoj {tab.
Ovog puta se Dinko nije vratio kući i o njegovoj daljoj sudbini nema
podataka.
Dinkova porodica je posle
njegovog nestanka napustila selo i
izbegla u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Tasić Ljubinku i Miodraga, Srbe iz Uro{evca, prema navodima izvora, otela su
nepoznata lica u drugoj polovini juna 1999. godine, dok su se u
izbegličkoj koloni kretali od Uro{evca prema Srbiji.
Izvor: List of Serbs Kidnapped in Kosovo and Metohia ŠLista nestalih Srba
na Kosovu i Metohiią, KOSOVO.COM, jun-juli 1999.
[abić Milan (65), Srbin iz sela Gornje Nerodimlje (Nerodimje e
Epërme), op{tina Uro{evac, živeo u Pri{tini, železničar, otet je 2. jula
1999. godine u Gornjem Nerodimlju. Istom prilikom otet je i Mile (prezime nepoznato), zvani [umar i jo{ trojica ili ~etvorica staraca (identitet
nepoznat) iz ovog sela. Mile je ubijen, dok se Milanu i preostalim starcima
iz sela od tada gubi svaki trag.
Prema izjavi njegovog sina
Zvonka, Milan se 25. juna iz Pri{tine preselio u svoju kuću u Nerodimlju,
dok je Zvonko sa porodicom napustio Kosovo i izbegao u Srbiju. Kom{ije iz
Nerodimlja su ispričale porodici da je Milan 2. jula bio u kući
kom{ije sa jo{ četvoricom ili petoricom staraca, Srba iz sela. U tu
kuću su u{li pripadnici OVK i odveli ih nekuda. Milana su prethodno odveli
do njegove kuće i primoravali ga da je sam zapali, {to je on odbio. Potom
su je oni zapalili, a njega odveli sa sobom. Jednog od staraca, Mileta, su
prilikom otmice pripadnici OVK ranili i ostavili na ulici gde je ubrzo
iskrvario i umro. Milanu su od tada gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Grković C. Jovu (50), Srbina iz Uro{evca,
odvela su nepoznata lica 5. jula 1999. godine iz njegove kuće. Njegova
dalja sudbina je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stojanović Marko (52), biv{i direktor osnovne
{kole, i Živković Paun (51),
biv{i direktor srednje {kole, Srbi iz Uo{evca, oteti su 28. septembra 1999.
godine u Uro{evcu.
Prema informacijama kojima
raspolaže FHP, navedenog dana, 28. septembra, Marko, Paun i jo{ četvoro
Srba, do{li su iz sela [trpce, u pratnji poljskog KFOR-a, da podignu dokumenta
srpskih učenika i nastavnika. Najpre su oti{li do Tehničke i
Ekonomske {kole. Posle 12,00 časova u{li su u osnovnu {kolu. Tada je jedna
nastavnica, iz pomenute grupe, Svetlana @ivkovi}, direktor Ekonomske {kole u
Uro{evcu zamolila pripadnike KFOR-a da je odvedu u selo Duganjeive, da
obiđe svoju kuću. Pripadnici KFOR-a su pristali, dok su Marko i Paun
ostali u osnovnoj {koli da zavr{e preostali posao oko učeničke
dokumentacije. Direktor {kole Albanac garantovao im je bezbednost. Kada su se
četvoro Srba u pratnji KFOR-a vratili u {kolu, direktor im je rekao da je
do{ao neki Albanac u crnoj uniformi i odveo Marka i Pauna. Od tada im se gubi
svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.1. Na slobodi
2.1.1. Pu{teni
S.T. (41), Srbin iz Uro{evca, po{tanski službenik, li{en
slobode na ulici u Pri{tini, držan od 14. do 17. juna 1999. godine u zatvoru u
selu Gajre, op{tina Kačanik.
Prema njegovim rečima, 14.
juna je izi{ao iz stana da kupi benzin. Na povratku kući otela su ga
dvojica pripadnika OVK.
Svedok incident opisuje
sledećim rečima: “Kada sam natočio benzin, primetio sam da me
dvojca pripadnika OVK prate. Tada je iz suprotnog pravca, nai{ao džip i
preprečio mi put. Iz njega su iza{la dvojica OVK vojnika, jedan je uperio
pi{tolje u mene i naredio mi da uđem u njihovo vozilo. Odvezli su me u
selo Varo{ (Varosh), udaljeno 2 kilometra od Uro{evca, i sproveli u zgradu
{kole. Tu nas je dočekalo pet ili {est vojnika u crnim odelima. Pripadnici
OVK, koji su me oteli, tražili su nekoga iz komande. Kada im je jedan od
vojnika rekao da traženi nije tu, oti{li smo u selo Kamena Glava, op{tina
Uro{evac. Usput su me ispitivali da li sam bio pripadnik srpskih snaga, da li
sam ubio nekoga. Ni u selu Kamena Glava nismo prona{li tu osobu iz komande OVK.
Posle toga uputili smo se u selo Gajre, op{tina Kačanik. Ovo selo je bilo
napu{teno. Pripadnici OVK odveli su me u poslednju prostoriju jedne polusru{ene
kuće. U uglu sobe je bilo slame, videlo se da je pre mene neko tu boravio.
U kući sam video 6 – 8 pripadnika OVK. Svi su bili mladi, između 18 i
25 godina, neobrijani, naoružani, u maskirnim uniformama. Ispitivao me je neki
komandant OVK, koji nije nosio uniformu. Za razliku od drugih vojnika,
komandant je bio korektan, čak me je ponudio i cigaretom. Posle razgovora
je oti{ao. Ne znam da li je on dao znak ostalima, ali su četvorica odmah
počela da me tuku. [utirala su me i udarala pesnicama. Dok su me tukla,
stalno su mi postavljali pitanja, ne čekajući da im na njih
odgovorim. Pitali su me koliko sam Albanaca ubio, koliko sam albanskih
kuća zapalio i opljačkao. Udarali su me pi{toljem u glavu, a
čizmama u cevanicu. Posle 15 minuta su oti{li. Ostao sam zatvoren u toj
sobi jo{ dva dana, 15. i 16. juna. Batinanje se stalno ponavljalo.
Ujutru, 17. juna, u selo je do{ao pripadnik OVK, koga sam poznavao od
ranije. Dao mi je diskretno znak i rekao svojima da će me on prebaciti do
komande. U{ao sam u njegov automobil oko 9,00 časova. Dovezao me je do
nadvožnjaka u Uro{evcu i rekao: “Znam da nisi kriv, ali i mene je možda neko
tako {ikanirao! Ne znam kako će dalje da bude, ali najbolje je da
ode{."
Posle nekoliko dana S.T. je, sa
porodicom, napustio Kosovo i izbegao u Crnu Goru.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Risti} Dragan i njegova kom{inica Marija (prezime nepoznato),
Srbi iz sela Srpski Babu{, op{tina Uro{evac, oteti su oko 14. juna 1999. godine
na području Uro{evca. Odvedeni su u lokalno sedi{ta OVK gde su batinani i
nakon toga pu{teni.
Izvor: FHP. Izjava svedoka
M.S. (31), Srbin iz sela Zaskok, op{tina Uro{evac, li{en je
slobode 15. juna 1999. godine. Pu{ten je nakon dvodnevnog batinanja i
ispitivanja.
Prema njegovom svedočenju,
15. juna oko 23,00 časa, osmorica pripadnika OVK upala su u njegovo
dvori{te i saop{tila mu da hoće da izvr{e pretres, da provere da li ima
oružja u kući. Tokom pretresa su vređali ukućane, govorili im da
idu u Srbiju. Posle sat vremena su zavr{ili sa pretresom i uzeli sav novac koji
su prona{li u kući. Svedokovog oca su udarili, a njega su dva pripadnika
OVK uhvatila za ruke, ugurala u automobil i povela sa sobom. Svedok dalje
govori:
"Odveli su me u selo [erete
(Sheret), kod Uro{evca, u neku privatnu kuću. Odmah su mi vezali ruke na
leđa i zatvorili u kupatilo te kuće. [estorica vojnika OVK tukla su
me na smenu pendrecima. Stavljala su mi nož pod grlo, repetirala pi{tolj i
prislanjala ga na moje čelo i sve vreme me vređala i pretila da
će da me ubiju. Pomislio sam da je i to spas od ovih muka. Ne znam koliko
je vremena pro{lo kada se pojavio jedan Albanac iz Uro{evca, koga sam znao iz viđenja.
On me samo pogledao, ne znam da li me je prepoznao i da li je ne{to rekao ovima koji su me tukli. Posle
njegovog izlaska iz kupatila, prestali su te noći da me tuku.
Sledećeg dana, oko podne,
ponovo se pojavio. Kada je oti{ao, prvi put su mi dali da jedem. Posle sat
vremena dvojica iz OVK su me vezanog uhvatila za ruke i povela napolje. Mislio
sam da me vode na streljanje. Stavili su me u kola i odvezli u njihov {tab u
nekoj kući na Ple{enskom putu kod Uro{evca. Tu me nisu tukli, samo su me
ispitivali gde sam bio za vreme bombardovanja, da li sam pljačkao albanske
kuće. Sve vreme su me vređali i govorili da smo mi Srbi {ljam i da
nas sve treba likvidirati. Ja sam ponavljao da sam bio mobilisan, da nisam
učestvovao u akcijama či{ćenja i da su Albanci u mom selu svi
ostali za vreme rata i da ih niko nije dirao. U tom {tabu su bile stare{ine
OVK. Ispitivanje su snimali kamerom. Jedan od njih mi je rekao da će me
pustiti, ali da moram da radim za njih i da razoružam selo. Posle ispitivanja u
{tabu, odveli su me do kola. Naredili su mi da legnem u gepek. Tada sam ponovo
pomislio da će me streljati. Čuo sam da su kola krenula, posle nekog
vremena su se zaustavili i otvorili gepek. Video sam da su me doveli ispred
moje kuće. Naredili su mi da izađem napolje. Kada sam iza{ao iz
gepeka, oni su u{li u kola i oti{li."
M.S. je zatekao praznu
kuću, jer je njegova porodica već napustila selo. On se
priključio grupi Srba iz Uro{evca, koja je u tom trenutku, u pratnji
KFOR-a, napu{tala grad. Izbegao je u Srbiju gde i sada živi sa svojom
porodicom.
Izvor: FHP, izjava svedoka
P. (ime nepoznato),
Srbina, sudiju iz Uro{evca, li{ili su slobode pripadnici OVK u junu 1999.
godine. Nakon 10 dana je pu{ten uz pomoć albanskih prijatelja.
Prema izjavi njegove poznanice,
P-a su nepoznati pripadnici OVK zaustavili na ulici, stavili mu džak na glavu,
ubacili ga u gepek kola i odvezli nekuda. Zatvorili su ga u neku prostoriju
koja je bila prazna, a pod prekriven životinjskim kožama. Gađali su ga
noževima, za jelo su mu dali supu u kojoj je bio mi{, psihički su ga
maltretirali, ali ga nisu tukli. Uz pomoć albanskih prijatelja, pu{ten je
nakon 10 dana. Pripadnici OVK su mu opet stavili džak na glavu, ubacili ga u
gepek kola i izbacili ispred ulaza u njegovu kuću.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.1.2. Pobegli
S.B. i Obradović
Miodrag (52), učitelj u osnovnoj {koli "Jedinstvo", Srbi iz
sela Srpski Babu{, op{tina Uro{evac, oteti su 18. juna 1999. godine. S.B. je
uspeo da pobegne otmičarima, dok se
Obradović Miodragu gubi svaki trag.
Prema saznanju Miodragove
supruge, S.B. je pomenutog dana krenuo kod prijatelja u posetu, u trenutku kada
su pripadnici OVK pretresali kuću tog prijatelja. Isti vojnici OVK su
potom sproveli S.B. do njegove kuće, da provere da li poseduje oružje.
Nakon pretresa, vodeći S.B. sa sobom, krenuli su u Miodragovu kuću.
Tu su ih vezali i batinali. Nakon toga krenuli su do reke Nerodimke, koja
razdvaja sela Srpski Babu{ i Muhadžer Babu{ (Babush i Muhaxhërve). Tu je S.B. uspeo da pobegne. Dok je bežao, video je
neka luksuzna kola kako dolaze, preuzimaju vezanog Milorada i odvode ga.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Z.G. (18), Roma iz Uro{evca, ulica 25. maj bb, krajem juna
1999. godine li{ili su slobode pripadnici OVK. Držali su ga jedan dan u
kući jednog od njih. Oslobodila ga je starica Albanka.
Prema njegovom svedočenju,
krajem juna 1999. godine, dok je sedeo sa bratom u jednom kafiću u
Uro{evcu, pri{la su im {estorica pripadnika OVK, izvesni Behar, Feta i jo{
četvorica, koje su me{tani zvali “Kozanci”. Svi su bili uniformisani, imali
su pi{tolje i noževe. Poveli su ga u Beharevu kuću, dok je njegov brat
uspeo da pobegne.
Svedok dalje opisuje {ta mu se tamo dogodilo: “Zahtevali su da priznam
koga sam ubio, {ta sam krao i {ta sam sve radio. Odgovorio sam im da ja sa tim
nemam veze. Vezali su me za stolicu i udarali bejzbol palicama. Prvo su me
udarili bejzbol palicom po skočnom zglobu desne noge. Zatim je usledio
udarac u stomak. Tražili su da im kažem imena ljudi koji su to činili,
Srba i Roma. Nisam znao {ta da im odgovorim, pa sam im rekao imena ljudi koji
su se nalazili u inostranstvu ili su se već odselili. Posle toga su
oti{li. Jedna starica Albanka mi je pri{la, odvezala konopce i rekla: “Sine,
znam da ti je lo{e, ti si spasio mog sina, beži i neka ti je sa srećom”. Pobegao
sam na srpsko groblje, a odatle na železničku stanicu u Uro{evcu gde su
bili sme{teni Srbi."
Z.G. je posle četiri dana napustio Kosovo i izbegao u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
VITINA
1.
Nestanci
Petrović Dragan zvani Laki (35), Srbin iz Vitine, psihički bolesna osoba, korisnik
socijalne pomo}i, nestao 14. juna 1999. godine. Prema informacijama FHP-a iza{ao je iz ku}e
i vi{e se nije vratio.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jaci}
Kosta (56), Srbin iz Vitine, radio u preduze}u “Vineks”,
poslednji put je vi|en 17. jula 1999. godine.
Izvor: Persons
missing in relation to the events in Kosovo from January 1998 ŠNestale
osobe u vezi sa doga|ajima na Kosovu od januara 1998ą, ICRC ŠMKCKą
Mladenović Stojance (64) i njegova supruga Zorica (65), Srbi iz Novog Sela (Novosellë),
op{tina Vitina, nestali su 19. juna 1999. godine, na putu prema Novom selu.
Prema izjavi prijatelja,
Stojance i Zorica su izbegli u Srbiju 16. juna 1999. godine. Njihova ćerka
Stanka ostala je u selu. Oni su 19. juna 1999. godine iz Srbije krenuli u Novo
Selo po ćerku. Poslednji put su vi|eni na putu prema Novom selu, kod sela
Po`arnje (Pozharan). ]erka ne zna {ta se sa njima dogodilo jer je nju, u
međuvremenu, KFOR prebacio u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.
Otmice
2.1
Ubijeni
Stojković Radomir (65), Srbin iz sela Klokot,
op{tina Vitina, prema svedočenju njegovog kom{ije, poslednji put je
viđen kako obavlja poljoprivredne radove na svom imanju 23. jula 1999.
godine.
Radetovo telo prona{li su
pripadnici KFOR-a, 28. septembra 1999. godine, u potoku kod sela Požaranje,
op{tina Gnjilane. Na telu su bili vidljivi tragovi nasilja.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.2. Na slobodi
2.2.1. Pu{teni
Stanimirovi} Stojadin (45), Srbin iz Novog sela,
op{tina Vitina, direktor osnovne {kole u selu Po`aranje, porucnik po ~inu,
mobilisan za vreme rata, Stanimirovic
Tihomir (53), Srbin iz Novog sela, direktor osnovne {kole u selu Tankosi}
(Tankosiq), mobilisan za vreme rata, Mladenovi}
Slavi{a (26), Srbin iz Novog sela, redovni policajac, \or|evi} @arko (37), Srbin iz sela ^erkez Sadovine, (Sadovine e
Cerkezev) op{tina Vitina, elektri~ar, i njegov sin Aleksandar (14) An|elkovi}
Predrag zvani Pepe (27), Srbin
iz sela Gu{ice (Gushice), op{tina Vitina, Sr|an
Koji} (23), Srbin iz sela Vrban (Urban), op{tina Vitina Sr|an (prezime nepoznato) (23), Srbin iz sela Klokot, op{tina
Vitina, Suzan Novi}evi},
Srbin iz Vitine (20), i Milan (ime nepoznato) (30), izbeglica iz Bosne dr`ani su u zatvoru
OVK u selu Vrbane, petorica dva dana a petorica sedam dana. Mladenovi} Slavi{a
je li{en slobode 16. juna i pu{ten 17. juna sa obrazlo`enjem da OVK nema pravo
da uniformisano lice dr`i du`e od 24 sata. Batinan je tokom ispitivanja da
prizna da je tokom rata plja~kao Albance. An|elkovi} Predrag je pu{ten nakon
{to je njegov otac platio otkup od 100.000 DM koje je navodno zaradio prevoze}i
Albance u Albaniju. Maloletni Aleksandar je oslobo|en dva dana posle
zatvaranja, batinan je tako|e navodno zbog toga {to pripadnici OVK nisu znali
da je maloletan. Sr|an Koji} i drugi Sr|an dr`ani su dva dana, isprebijani, pa
pu{teni. Ostala petorica su dr`ani od 15. do 21. juna. Stanimirovi} Stojadin je
ispitivan u vezi sa ubistvom Rustema Ze}irija (Rustem Zeqiri). Tokom
ispitivanja je te{ko zlostavljan. Dva rebra su mu bila polomljena. Pu{ten je sa
obrazlo`enjem “da je u pitanju gre{ka”. Njegov ro|ak Tihomir je ispitivan u
vezi sa ubistvom [abana Topalija (Shaban Topalli) i njegovog bratanca, koji su
spaljeni posle ubistva. Batinan je. Pu{ten je “zato {to su pripadnici OVK
utvrdili da nije ubio i da ne zna ko je ubio [abana Topalija i njegovog ro|aka.
\or|evi} @arko je te{ko povre|en prilikom ispitivanja o ubistvu dvojice
Albanaca tokom rata na benzinskoj pumpi Jerli Sadovine (Sadovine e Jerlive).
On, Suzan Koji} i izbeglica Milan, tako|e su pu{teni 21. juna. Komandant Alji
Aljija (Ali Alija) predao ih je KFOR-u.
Jedan od pu{tenih ispri~ao je
FHP-u da su ih pripadnici OVK tukli na dva na~ina: “Upadom u sobu desetorica su nas batinali dok
svi ne popadamo na pod, a mi smo imali vezane ruke i morali smo da stojimo
pored zida, prvo okrenuti grudima, a onda le|ima. Kada padnemo, gazili su nas
~izmama. Pojedina~no su nas izvodili napolje, batinali kundakom, boksom,
nogama, simulirali su streljanje samo da bismo priznali da smo ubijali,
silovali, plja~kali. Nisam imao {ta da priznam”.
Drugi svedok navodi da su mu tokom ispitivanja govorili da
su mu ubili sina, }erke silovali, da }e `enu da mu ubiju. “Tre}eg dana pojavio
se komandant i ka`e mi da sam gre{kom doveden, da nisam kriv i da }e da me preda
KFOR-u da me vodi ku}i. Odbijam da idem ku}i jer sam uveren da su mi ubili
porodicu. On ka`e da su svi `ivi, samo ne zna gde su, ali ja ne verujem.
Nare|uje da mi se odve`u ruke i skine selotejp sa o~iju. Vidi da mi je oko
modro i naduveno. Pita svoje ko me je tukao. Dovode jednog mladog u crnoj
uniformi i on ka`e da me je tukao za ’}ef’. Komandant mu ka`e da }e on da mu
poka`e da vidi kako to izgleda. [alje ga u zatvor”. Ovaj svedok ka`e da su Srbi
lepo `iveli sa Albancima u Vitini. Jednom prilikom tokom rata kada je sa
polo`aja do{ao ku}i, idu}i kroz selo ~uo je da ga neko zove da mu pomogne:
“Okrenuo sam se i video Albanca iz sela koga su rezervisti uhvatili. ^ujem da
jedan poru~nik ka`e da treba da ga streljaju. Ja pri|em i ka`em im da puste
~oveka. Nisu znali da mi odgovore {ta je uradio. Spasao sam ga. Mozda se isto
dogodilo sa Rustom, da su ga uhvatili i da nije imao ko da ga spasi. Na{ kraj
je nastradao zbog leskova~kog garnizona. Plja~kali su Albance, a i Srbe.
Uzimali su pare, zlato. Posle rata mi smo platili. Sve nam je popaljeno”.
Izvor: FHP, izjave svedoka
VUČITRN
(VUSHTRRI)
1.
Nestanci
Knežević Ljubomir (60), Crnogorac iz
Vučitrna, Trg slobode br. 14, novinar lista "Jedinstvo", Radio
Pri{tine i dopisnik beogradskog lista Politika, nestao je 6. maja 1999. godine.
Njegov sin je rekao FHP-u da je
Ljubomir u Vučitrnu živeo sa suprugom Cvetom. Navedenog dana, 6. maja oko
podne, krenuo je u posetu porodici Laketić, o kojoj je prethodno napisao
reportažu. Ova porodica je živela kod železničke stanice, koja je od
centra grada udaljena oko 3 kilometra. Oko 17,00 časova krenuo je sam
pe{ice kući. Od tada mu se gubi svaki trag.
Cveta je nakon
incidenta napustila Vu~itrn i 12. juna
izbegla u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Janaćković Ćirilo (82), Srbin iz Novog
Sela Muđanskog (Novosellë Maxhune), op{tina Vučitrn, prema
informacijama kojima raspolaže Crkveno-narodni odbor, poslednji put je
viđen 15. juna 1999. godine.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Brakus Du{an (71), Srbin iz sela Donji Svračak (Sfraçaku i
Ulët) kod Vučitrna, penzioner, nestao je 19. juna 1999. godine u selu
Nedakovac (Nedakofc), op{tina Vučitrn.
Prema svedočenju Du{anovog
zeta, Du{an je 19. juna, sa njim i sinom, krenuo u selo Nedakovac da obiđe
svoje imanje. Kada su stigli u selo, videli su da im je {tala zapaljena.
Počeli su da gase požar da vatra ne bi zahvatila kuću. Kada su
ugasili požar, u 13,30 časova, primetili su da Du{an vi{e nije sa njima.
Njemu se od tada gubi svaki trag.
Odmah su oti{li do patrole
KFOR-a da zatraže pomoć. Kada su se sa patrolom KFOR-a vratili na imanje,
dočekala ih je grupa od oko 50 Albanaca. Pri{li su im prete}i da će
doći njihova policija i da će ih uhapsiti i likvidirati. Vojnici
KFOR-a su ih potom otpratili do izlaza iz sela.
Svedok je 22. juna ponovo oti{ao
u Nedakovac, da poku{a ne{to da sazna o Du{anovom nestanku. Tada je sa
vojnicima KFOR-a obi{ao imanje, ali nisu prona{li nikakve tragove koji bi
ukazivali na to {ta se dogodilo Du{anu. Nakon toga Du{anova porodica napustila
je Kosovo i izbegla u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Popović Petar (64), Srbin iz Vučitrna,
Trg slobode br. 4, penzioner, nestao je 21. juna 1999. godine, u Vučitrnu.
Petrova supruga Du{anka rekla je
FHP-u da je ona sa sinom napustila Vučitrn i oti{la kod ćerke u Zubin
Potok. Petar je ostao u kući sa prijateljem Albancem Ramadanom, koji se
preselio kod njih. Supruga je poslednji put sa Petrom razgovarala telefonom 21.
juna u 20,30 časova. Tada joj je Petar rekao da namerava ubrzo da im se
pridruži.
Du{anka je krajem jula 1999.
godine, uz pomoć KFOR-a, uspela da stupi u kontakt sa Ramadanom. On joj je
ispričao da je 22. juna, u popodnevnim časovima iza{ao da kupi hleb.
U Petrovu kuću, u kojoj je on u tom trenutku boravio sa Ramadanovim
trinaestogodi{njim sinom, upala su četvorica naoružanih pripadnika OVK u
crnim uniformama. Kada se Ramadan vratio kući, video je da su pripadnici
OVK pretukli Petra. Ležao je na krevetu, a lice mu je bilo oteklo od batinanja.
Te večeri Petar je oti{ao u
KFOR da prijavi slučaj i vi{e se nije vratio. Od tada mu se gubi svaki
trag. Tokom avgusta 1999. godine, Ramadana je na ulici udarilo nepoznato
putničko vozilo, i on je od zadobijenih povreda preminuo.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Savić Ljubodrag (52), Srbin, radnik iz sela
Gojbulj (Gojbuje), op{tina Vučitrn, poslednji put vi|en oko 27. juna 1999.
godine.
Prema svedočenju njegovih
kom{ija, Ljubodrag je krenuo pe{ke u Novo Selo i vi{e se nije vratio. Od tada
mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Baltić Slobodan, Srbin iz Vučitrna, nestao je posle 14. juna 1999. godine, u
Vučitrnu.
Izvor: Centar za mir i toleranciju u Pri{tini, BLIC, 5. jul 1999.
Papić Enver i Dejmo
(prezime nepoznato), Muslimani iz
mesta Duga Poljana kod Novog Pazara, Srbija, nestali su u avgustu 1999. godine,
na putu između Vučitrna i Pri{tine.
Oni su iz Tutina prevozili robu
za Pri{tinu, gde je trebalo da preuzmu drugu količinu robe za
naručioce iz Sjenice. Poslednji put su viđeni na putu između
Vučitrna i Pri{tine.
Izvor: Dvadesetak Srba ranjeno ili oteto, POLITIKA, 20. avgust 1999.
Vukmirović Milovan (53), Srbin iz sela Grace,
op{tina Vučitrn, nestao je 9. oktobra 1999. godine.
Prema navodima Crkveno-narodnog
odbora, Milovan je poslednji put viđen navedenog dana između 14,00 i
15,00 časova u selu Grace, dok je vozio bicikl.
Izvor: Crkveno-narodni odbor,
Kosovo
Čizmalji Džemailj (ҪizmaliXhemail) (47), Ha{kalija iz
Vučitrna, zaposlen kao blagajnik u firmi "Perporin", nestao je
13. oktobra 1999, godine.
Prema izjavi njegovog brata
Envera, datoj FHP-u, Džemail je tokom NATO intervencije boravio u Novom Sadu. U
Vučitrn se vratio početkom jula 1999. godine. Navedenog dana, 13.
oktobra, Džemail je bio u poseti kod rođaka Abdu{a (Abdush) i Bajrama.
Tada im je rekao da su ga zvali neki ljudi iz "Perporina" i da su mu
rekli da dođe radi dogovora o nastavku radnog odnosa. Iz kuće
pomenutih rođaka iza{ao je u 9,30 časova i krenuo prema firmi. Od
tada mu se gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Stanimirović Igor (20), i Stanojević Branko (22), Srbi iz sela Plemetina (Plemetinë),
op{tina Obilić, poslednji put su viđeni 31. marta 2000. godine kod
Vučitrna, putujući iz Pri{tine u Kosovsku Mitrovicu.
Izvor: New kidnapping of Serbs ŠNova kidnapovanja na Kosovu], SERBIA INFO, 3. april 2000.
2. Otmice
Baltić Slavoljub, Srbin iz Vučitrna, prema
pisanju beogradske {tampe, poslednji put je viđen 15. juna 1999. godine
oko 20,00 časova, na izlazu iz Vučitrna prema selu Milo{evo.
Nepoznati albanski civili su ga zaustavili na ulici, vezali mu ruke lisicama i
odveli u pravcu planine Čičavica (Çiçavicës).
Izvor: KFOR oslobodio vojnika i dva brata,
BLIC, 17. jun 1999; Teroristi protiv mira,
POLITIKA, 17. jun 1999.
Mihajlović Branimira (28), magacionera u fabrici
boja i lakova "Ekstra", njegovu braću Vladimira (22), pripadnika srpske policije, i M.A. (13), učenika, oca M.N.
iz sela Gojbulj, op{tina Vučitrn, i prijatelja Mladenović Vladimira (28), radnika u fabrici pocinkovanog lima
"Startis", iz Novog Sela Begovo (Novosellë e Begut), Srbe iz op{tine
Vučitrn, 25. juna 1999. godine oteli su pripadnici OVK iz kuće
porodice Mihajlović u Gojbulju. M.A. su naknadno pustili, otac M.N. je
uspeo da pobegne, dok se braći, Branimiru i Vladimiru, kao i njihovom
prijatelju Vladimiru, od tada gubi svaki trag.
Majka Mladenović Vladimira
je FHP-u ispričala da je njena porodica napustila Novo Selo Begovo 18.
juna. Vladimir je 20. juna odlučio da se vrati na Kosovo, proda krave i
nakon toga se iseli u Srbiju. Razgovarao je sa prijateljem, koji mu je rekao da
je situacija na Kosovu bezbedna i da može da ide u svoje selo.
Vladimir je 24. juna odveo krave
u susedno selo Gojbulj, kod svojih prijatelja Mihajlovića, i dogovorio se
sa njima da tu ostane nekoliko dana dok ih ne proda. Sutradan, 25. juna oko
20,00 časova, M.N, koji je ne{to radio ispred kapije, pri{la su trojica
nepoznatih Albanaca u civilu, naoružani automatskim pu{kama. Pod pretnjom
oružjem, naterali su ga da otvori kapiju i da ih pusti da uđu u kuću.
Tada su zarobili njegove sinove Branimira, Vladimira, M.A. i njihovog
prijatelja Mladenović Vladimira, i poveli ih pe{ke seoskim putem u pravcu
susednog sela Gornja Sudimlja (Studime e Epërme), op{tina Vučitrn.
Najmlađi sin, M.A. je putem stalno plakao i vri{tao, žalio se da ga boli
noga, pa su ga otmičari pustili. Otac M.N. iskoristio je trenutak nepažnje
otmičara i skočio u provaliju pored puta. Otmičari su pucali za
njim, i kada su pomislili da su ga ubili, nastavili su da idu ka selu Gornja
Sudimlja. M.N. nije bio pogođen i uspeo je da se vrati kući. Drugima
se od tada gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Plavci
Rifata (49), Roma iz Vu~itrna, ulica Gra~ani~ka br. 4, mesara,
oteli su pripadnici OVK 5. jula 1999. godine. Njemu se od tada gubi svaki trag.
Prema izjavi njegovog ro|aka, Rifat je sa porodicom
napustio Vu~itrn i izbegao u Srbiju 12. juna 1999. godine. Vratio se u Vu~itrn
5. jula, da obi|e ku}u. Vlasnik mesare u kojoj je Rifat radio javio je
telefonom porodici da su iste ve~eri kada je stigao u Vu~itrn, Rifata iz ku}e
odveli pripadnici OVK.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Plavci
Aljia (Plavci Ali)
(36) i njegovu majku Saharu (64),
Rome iz Vu~itrna, ulica Gra~ani~ka, oteli su pripadnici OVK 5. jula 1999.
godine.
Prema izjavi ro|aka, navedenog dana u njihovu ku}u su u{la
trojica pripadnika OVK i odveli Alija u {tab koji se nalazio u ku}i Bege{i
Hasana (Begeshi Hasan). Nakon tri sata, Alijeva majka Sahara, oti{la je u {tab
OVK da potra`i sina. Ispred {taba su je dva stra`ara OVK pretukla i uvela
unutra. Dalja sudbina Plavci Alija i
Sahare je nepoznata.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Plavci
Avdulaha (68), Roma iz Vu~itrna, vlasnika restorana, odveli su iz
ku}e pripadnici OVK, 5. jula 1999. godine, od kada mu se gubi svaki trag.
Prema izjavi njegovog bratanca, pomenutog dana u
Avdulahovu ku}u su u{li pripadnici OVK i odveli ga u {talu iza ku}e. Kom{ije su
~ule Avdulahove vriske, ali su se pla{ili da iza|u da mu pomognu. Posle nekog
vremena, pripadnici OVK su oti{li i poveli Avdulaha sa sobom.
Izvor: FHP, izjava svedoka
Jocić Srđana (30), Srbina iz sela Banjska
(Bajskë), op{tina Vučitrn, pripadnika srpske policije, 22. avgusta 1999.
godine oteli su pripadnici OVK u prisustvu njegove majke, dok su se vozili na
putu između sela Veliki Ki}ić (Kqiqi i Madh) i Kosovske Mitrovice.
Prema izjavi njegove supruge
Verice, Srđan je 22. avgusta oti{ao u selo Veliki Ki}ić, op{tina
Kosovska Mitrovica, gde su živeli njegovi roditelji, nameravajući da
dovede majku u Kosovsku Mitrovicu. Istog dana, u 10,30 časova, Srđan
je sa majkom, svojim automobilom, marke zastava 101, žute boje, registarskih
oznaka KM 266-99, krenuo za Kosovsku Mitrovicu.
Tokom puta automobil se pokvario
i Srđan je iza{ao da poku{a da ga popravi. Nakon pet minuta ispred njih se
zaustavio jedan luksuzni automobil u kome su bila četvorica mu{karca.
Dvojica su bili u uniformama OVK, a dvojica u civilu. Mu{karci u civilu iza{li
su iz automobila, jedan je upero pu{ku u Srđana, a drugi ga je zgrabio i
uvukao u njihov automobil. Kada je majka počela da doziva u pomoć,
jedan od njih joj je pri{ao, uperio pu{ku u nju i rekao da će je ubiti ako
bude dalje vikala. Odvezli su Srđana, a Ljubica je ostala sama u
automobilu na putu. Od tada se Srđanu gubi svaki trag.
Posle nekog vremena putem je nai{la jedna patrola KFOR-a, Ljubica je
poku{ala da im objasni {ta se dogodilo, ali je oni nisu razumeli i nastavili su
put. Nakon toga, nai{li su neki Albanci koji su joj pri{li i poku{ali da
poprave automobil. Kada su uspeli da ga pokrenu, povezli su Ljubicu, uprkos
njenom protivljenju, u pravcu obližnjeg sela [upkovac (Shupkofc), op{tina
Kosovska Mitrovica. Automobil se posle kraćeg vremana ponovo pokvario, pa
su ovi Albanci iza{li, i Ljubicu ostavili na putu. Ona je odatle pe{ke oti{la
do južnog dela Kosvske Mitrovice. Tamo je KFOR-u prijavila otmicu sina.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.1. Na slobodi
2.1.1. Pu{teni
Kordi} Jovicu (40), Srbina iz sela Leposavić (Leposaviq),
op{tina Vučitrn, 17. juna 1999. godine, li{ili su slobode pripadnici OVK,
držali ga u zatvoru nekoliko sati i zatim pustili.
Prema svedočenju njegovih
prijatelja, Jovicu su tog dana oko 15,00 časova presreli pripadnici OVK,
ubacili ga u automobil i odvezli u selo Smrekovnica (Smrekonicë), koje se
nalazi između Vučitrna i Kosovske Mitrovice. Tu su ga u nekoj zgradi
batinali, ispitivali, i nekoliko sati kasnije pustili.
Izvor: FHP, izjava svedoka
R.Ž. (56), zaposlen u termoelektrani "Obilić", i
njegovu suprugu R.J. (52), Srbe iz
sela Donje Stanovce (Stanovc i Poshtem), op{tina Vučitrn, 24. juna 1999.
godine oteli su naružani albanski civili. Sledećeg dana kom{ija Albanac ih
je pustio.
R.J. je ispričala FHP-u da
je tog dana, oko 12,00 časova, u njihovu kuću u{la grupa naoružanih
Albanaca, tražeći od njih da im predaju automatsku pu{ku. Pretresli su i
opljačkali kuću, prona{li su jedan pi{tolj, ali su i dalje
insistirali da im se preda automatska pu{ka. R.Ž im je obja{njavao da nema
pu{ku, ali mu nisu verovali. Ubacili su ga, zajedno sa suprugom, u automobil i
odvezli ih prema brdima iznad sela, govoreći im da ih vode kod komandanta.
Svedok dalje opisuje
zlostavljanje kome su bili podvrgnuti: “Uveli su nas u jednu {talu, vezali
lisicama jedno za drugo, i počeli da tuku. Mog muža su tukli rukama,
motkama, pi{toljem. Stalno su tražili da kaže gde je automat. Mene su udarili
dva puta pendrekom po leđima. Tada nisam ni{ta osetila, ali sam kasnije
bila modra. Sutradan ujutru smo videli na{eg kom{iju Albanaca u uniformi OVK.
Prepoznao nas je. Dao nam je znak da se ne brinemo. Odveo nas je do vojnika
KFOR-a.”
R.Ž. i R.J. su nakon toga
napustili Kosovo i izbegli u Srbiju.
Izvor: FHP, izjava svedoka
M.A. (13), učenika, Srbina, iz sela Gojbulj, op{tina
Vučitrn, 25. juna 1999. godine oteli su pripadnici OVK i na putu do {taba
pustili.[43]
Izvor: FHP, izjava svedoka
2.1.1. Pobegli
M.N, Srbina iz
sela Gojbulj, op{tina Vučitrn, 25. juna 1999. godine oteli su pripadnici
OVK. Dok su ga sprovodili u {tab, uspeo je da pobegne.[44]
Izvor: FHP, izjava svedoka
ZVEČAN
1. Nestanci
Milivojević Goran (21), iz Sevojna, i Kovačević
Dragan (47), iz Zlakusa kod Užica, Srbi iz Srbije, zaposleni u
preduzeću "Užička mlekara" nestali su 23. juna 1999.
godine, na putu između Kosovske Mitrovice i Prizrena.
Prema informacija kojima
raspolaže FHP, putovali su kamionom marke mercedes plave boje, registracije UE
166-00, vlasni{tvo "Užičke mlekare" iz Sevojna. Poslednji put su
ih u blizini Zvečana videle njihove kolege koje su putovale drugim
kamionom. Od tada se Goranu i Draganu gubi svaki trag.
Direktor preduzeća
"Užička mlekara" angažovao je izvesnog Kočovića,
novinara i biv{eg pripadnika Državne bezbednosti, da nađe Gorana i
Dragana. Na ime tro{kova istrage, direktor mlekare je dao Kočoviću
10.000 nemačkih maraka. Prema informacijama koje je Kočović
skupio i preneo direktoru, on je lično video 94 srpska zatvorenika u selu
Du{anovo, pored Prizrena, u biv{em podrumu pića. Svi su imali duge brade
i, po opisu, prepoznao je dvojicu traženih vozača. Posle je javio
direktoru da su zatvorenici preme{teni na neko drugo mesto. Pominjao je i mogućnost
razmene za albanske zatvorenike.
Izvor: FHP, izjava svedoka
2. Otmice
Hajdarpa{ić Ned`at (18), voza~, i [abovi}
Safet (36), radnik, zaposleni u firmi "Unionik", Muslimani iz
sela Vitomirica, op{tina Pe}, oteti su 17. jula 1999. godine, na putu od Berana
u Crnoj Gori prema Pri{tini.
Prema izjavama koje su ~lanovi
njihovih porodica dali FHP-u, Ned`ad i Safet su navedenog dana, zajedno sa
Sejdovi} Osmanom, krenuli belim automobilom marke jugo, pe}ke registracije, iz
Berana u Pe}. Osman je ispri~ao Ned`adovoj i Safetovoj rodbini da si ih u mestu
Kula (Kulle), op{tina Zve~an, zaustavili pripadnici Vojske Jugoslavije. Ned`ada
i Safeta su zadr`ali, oduzeli im automobil, dok su Osmana pustili. Ned`adu i
Safetu se od tada gubi svaki trag.
Izvor: FHP, izjava svedoka